DR
Sat 17 May 2008, 03:31 pm GMT +0200
Autor: I. Mišković |
Ministarstvo zdravlja odobrilo je zaposlenje 200 lekara i 800 medicinskih sestara odnosno tehničara na nova radna mesta u zdravstvenim ustanovama. Nažalost, ni ova odluka ne garantuje da stari ljudi koji žive u udaljenim selima oko Čajetine, Kosjerića i drugih mesta u unutrašnjosti Srbije i dalje neće pešačiti po nekoliko kilometara do najbliže ambulante da bi dobili pomoć lekara opšte prakse.
Opšti je stav da medicinskog osoblja, u skladu sa standardima Ministarstva zdravlja, ima dovoljno u zdravstvenim centrima u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Zato će ustanove u ovim gradovima dobiti tek po nekoliko kadrovskih pojačanja.
Kako ističu u Ministarstvu zdravlja, ovim poslednjim konkursom imaju nameru da kadrovski pojačaju domove zdravlja u mestima gde je mala naseljenost, pošto ljudi u većim opštinama lakše dolaze do lekara od onih u udaljenim seoskim mestima.
I pored činjenice da je trenutno na birou 1.978 nezaposlenih lekara i čak 15.500 medicinskih sestara, manjak osoblja više je nego evidentan u domovima zdravlja u Novom Bečeju, Kučevu, Despotovcu, Boljevcu, Golupcu, Negotinu, Čajetini, Kosjeriću, Raškoj, Brusu...
Manjak lekara i sestara nije problem samo u unutrašnjosti, već i u Beogradu. Gradski zavod za gerontologiju, na primer, tokom racionalizacije kadrova u zdravstvu ostao je bez više od 100 medicinskih sestara, a nove nisu zaposlene. Zato je direktor Zavoda dr Milan Crnobarić u nekoliko navrata pisao Ministarstvu zdravlja tražeći odobrenje da zaposli bar 50 sestara.
- Stara populacija je veoma osetljiva i zahteva posebnu pažnju, a medicinske sestre su, posebno one na terenu, neophodne. Nažalost, naši ljudski kapaciteti su zaista skromni, a starih pacijenata je sve više. Uprkos mojim zahtevima da primim bar 50 sestara i tehničara, mislim da će Ministarstvo zdravlja odobriti samo nekoliko - rekao je dr Crnobarić za „Blic“.
Reprezentativni sindikati u zdravstvu i lekari koji rade sa pacijentima nisu zadovoljni brojem zdravstvenih radnika koji će dobiti posao jer smatraju da je manjak kadrova mnogo ozbiljniji i da se moraju preispitati standardi o broju lekara i sestara u odnosu na broj pacijenata.
Dr Nevenka Dimitrijević, portparol Sindikata lekara i farmaceuta, kaže da ni ova nova zaposlenja neće popraviti teško stanje kada je reč o manjku lekara i sestara, jer, kako ističe, standardi Ministarstva zdravlja o broju osoblja u odnosu na broj stanovnika nemaju dodira sa stvarnim stanjem i potrebama građana.
- Meni ovo liči na deo predizborne kampanje. Nerealno je da na 1.600 stanovnika dolazi jedan lekar i sestra. Naša nacija je sve bolesnija i sve su zahtevniji obrasci koje popunjavamo da bismo usluge pravdali u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje. Tragično je da normative i standarde prave oni koji nisu ni dan jedan proveli u praksi lečeći ljude. S nama iz SLF, iako smo reprezentativan sindikat, niko nije kontaktirao iz Ministarstva zdravlja kada su pravljeni ovi standardi - protestuje dr Dimitrijević.
U Ministarstvu zdravlja nisu spremni da preispituju standarde jer su, kako ističu, usklađeni sa evropskim, ali i sa finansijskim mogućnostima naše države.
Pomoćnica ministra zdravlja dr Ivana Mišić kaže za „Blic“ da je medicinski kadar u Srbiji neravnomerno raspoređen, a da lekara i sestara najviše nedostaje u bolničkim ustanovama.
- Fali nam kadar koji se bavi dijagnostikovanjem, na prvom mestu radiolozi, kao i anesteziolozi, koji sve češće odlaze da rade u zemlje EU ili u privatnu praksu. Cilj nam je da pojačamo i potporne medicinske discipline i da zaposlimo i određen broj biohemičara - kaže dr Mišić.
Jure od pacijenta do pacijenta
Supruga nepokretnog Zorana J., koja sama brine o njemu, kaže da se, iako živi u Beogradu, svaki dan suočava sa mukama medicinskih sestara zaduženih za negu ovog pacijenta.
- Imaju po četiri-pet pacijenata dnevno koji žive u različitim delovima opštine. Tek završe posao sa jednim, a moraju dalje, uglavnom gradskim prevozom. Više provedu u putu, nego sa pacijentima. Raspitivala sam se po oglasima i privatnim klinikama, ali medicinske sestre traže i po deset evra za dolazak. Te pare nemam. Neophodno je da država nešto preduzme i da zaposli više medicinskih sestara jer, ako je ovako u Beogradu, kako li je tek u selima bez puta - pita se vremešna Slavica J.
Rad na određeno
Medicinska sestra Ivanka Adžić iz Udruženja medicinskih sestara i tehničara Srbije kaže da ni ovaj poslednji konkurs neće rešiti problem, ali će malo doprineti poboljšanju situacije u zdravstvenim ustanovama. Nju brine što trenutno veliki broj medicinskih sestara radi na određeno vreme, bez izgleda da se taj status uskoro promeni.
blic
Ministarstvo zdravlja odobrilo je zaposlenje 200 lekara i 800 medicinskih sestara odnosno tehničara na nova radna mesta u zdravstvenim ustanovama. Nažalost, ni ova odluka ne garantuje da stari ljudi koji žive u udaljenim selima oko Čajetine, Kosjerića i drugih mesta u unutrašnjosti Srbije i dalje neće pešačiti po nekoliko kilometara do najbliže ambulante da bi dobili pomoć lekara opšte prakse.
Opšti je stav da medicinskog osoblja, u skladu sa standardima Ministarstva zdravlja, ima dovoljno u zdravstvenim centrima u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Zato će ustanove u ovim gradovima dobiti tek po nekoliko kadrovskih pojačanja.
Kako ističu u Ministarstvu zdravlja, ovim poslednjim konkursom imaju nameru da kadrovski pojačaju domove zdravlja u mestima gde je mala naseljenost, pošto ljudi u većim opštinama lakše dolaze do lekara od onih u udaljenim seoskim mestima.
I pored činjenice da je trenutno na birou 1.978 nezaposlenih lekara i čak 15.500 medicinskih sestara, manjak osoblja više je nego evidentan u domovima zdravlja u Novom Bečeju, Kučevu, Despotovcu, Boljevcu, Golupcu, Negotinu, Čajetini, Kosjeriću, Raškoj, Brusu...
Manjak lekara i sestara nije problem samo u unutrašnjosti, već i u Beogradu. Gradski zavod za gerontologiju, na primer, tokom racionalizacije kadrova u zdravstvu ostao je bez više od 100 medicinskih sestara, a nove nisu zaposlene. Zato je direktor Zavoda dr Milan Crnobarić u nekoliko navrata pisao Ministarstvu zdravlja tražeći odobrenje da zaposli bar 50 sestara.
- Stara populacija je veoma osetljiva i zahteva posebnu pažnju, a medicinske sestre su, posebno one na terenu, neophodne. Nažalost, naši ljudski kapaciteti su zaista skromni, a starih pacijenata je sve više. Uprkos mojim zahtevima da primim bar 50 sestara i tehničara, mislim da će Ministarstvo zdravlja odobriti samo nekoliko - rekao je dr Crnobarić za „Blic“.
Reprezentativni sindikati u zdravstvu i lekari koji rade sa pacijentima nisu zadovoljni brojem zdravstvenih radnika koji će dobiti posao jer smatraju da je manjak kadrova mnogo ozbiljniji i da se moraju preispitati standardi o broju lekara i sestara u odnosu na broj pacijenata.
Dr Nevenka Dimitrijević, portparol Sindikata lekara i farmaceuta, kaže da ni ova nova zaposlenja neće popraviti teško stanje kada je reč o manjku lekara i sestara, jer, kako ističe, standardi Ministarstva zdravlja o broju osoblja u odnosu na broj stanovnika nemaju dodira sa stvarnim stanjem i potrebama građana.
- Meni ovo liči na deo predizborne kampanje. Nerealno je da na 1.600 stanovnika dolazi jedan lekar i sestra. Naša nacija je sve bolesnija i sve su zahtevniji obrasci koje popunjavamo da bismo usluge pravdali u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje. Tragično je da normative i standarde prave oni koji nisu ni dan jedan proveli u praksi lečeći ljude. S nama iz SLF, iako smo reprezentativan sindikat, niko nije kontaktirao iz Ministarstva zdravlja kada su pravljeni ovi standardi - protestuje dr Dimitrijević.
U Ministarstvu zdravlja nisu spremni da preispituju standarde jer su, kako ističu, usklađeni sa evropskim, ali i sa finansijskim mogućnostima naše države.
Pomoćnica ministra zdravlja dr Ivana Mišić kaže za „Blic“ da je medicinski kadar u Srbiji neravnomerno raspoređen, a da lekara i sestara najviše nedostaje u bolničkim ustanovama.
- Fali nam kadar koji se bavi dijagnostikovanjem, na prvom mestu radiolozi, kao i anesteziolozi, koji sve češće odlaze da rade u zemlje EU ili u privatnu praksu. Cilj nam je da pojačamo i potporne medicinske discipline i da zaposlimo i određen broj biohemičara - kaže dr Mišić.
Jure od pacijenta do pacijenta
Supruga nepokretnog Zorana J., koja sama brine o njemu, kaže da se, iako živi u Beogradu, svaki dan suočava sa mukama medicinskih sestara zaduženih za negu ovog pacijenta.
- Imaju po četiri-pet pacijenata dnevno koji žive u različitim delovima opštine. Tek završe posao sa jednim, a moraju dalje, uglavnom gradskim prevozom. Više provedu u putu, nego sa pacijentima. Raspitivala sam se po oglasima i privatnim klinikama, ali medicinske sestre traže i po deset evra za dolazak. Te pare nemam. Neophodno je da država nešto preduzme i da zaposli više medicinskih sestara jer, ako je ovako u Beogradu, kako li je tek u selima bez puta - pita se vremešna Slavica J.
Rad na određeno
Medicinska sestra Ivanka Adžić iz Udruženja medicinskih sestara i tehničara Srbije kaže da ni ovaj poslednji konkurs neće rešiti problem, ali će malo doprineti poboljšanju situacije u zdravstvenim ustanovama. Nju brine što trenutno veliki broj medicinskih sestara radi na određeno vreme, bez izgleda da se taj status uskoro promeni.
blic