DR
Wed 13 June 2007, 09:44 am GMT +0200
Izvor: PRESS
Malina, najpoznatiji izvozni proizvod Srbije, bogata je elaginskom kiselinom koja je idealna za očuvanje zdravlja i negu kože
Maline veoma prijaju našim čulima i zdravlju, ali verovatno niste znali da blagotvorno deluju i na kožu. Masaža malinama uskoro bi mogla da postane novi srpski brend, a "patentirale" su je studentkinje Više medicinske škole. Elaginska kiselina i vitamin C iz malina osvežavaju kožu i potkožno tkivo, deluju kao hemijski i mehanički piling, a i sredstvo za blago izbeljivanje.
Osim za lepotu, iskoristite sezonu ovog voća i za vaše zdravlje. Elaginska kiselina pravi komplekse sa toksičnim metalima i tako utiče na njihovo izbacivanje iz organizma. Ona deluje na maligne ćelije koje se brzo umnožavaju tako što usporava ili potpuno stopira njihovu deobu. Lekari tvrde da 130 g maline dnevno značajno snižava rizik od karcinoma.
Energetska vrednost
Maline sadrže i do 85 odsto vode, oko 10 odsto šećera (glukoze i fruktoze), pektine, biljna vlakna (7,4 g u 100 g), organske kiseline (limunsku, jabučnu, salicilnu i mravlju) oko 1,4 odsto, aromatične materije, flavonoide, alkaloide.
Tu su i oko 40 mg vitamina C, 80 mikrograma beta-karotena (provitamin A), vitamini grupe B, zatim kalijum (220 mg u 100 g), kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, bakar, cink, čak i jod. U 100 g malina ima 25 kcal, odnosno 105 kJ.
Malina je dragocena i za snižavanje povišene temperature, u lečenju astme, ekcema. Ona poboljšava krvnu sliku, reguliše rad creva i smiruje bolove u želucu, a zaustavlja i povraćanje. Kinezi smatraju da malina umanjuje opasnost od spontanog pobačaja, olakšava trudove, smanjuje nadražaje u mokraćnom kanalu i olakšava menstrualne tegobe.
Iako sezona malina traje samo dva meseca, ni zamrzavanjem ili termičkom obradom ne uništava se njena elaginska kiselina. Španski istraživači zaključili su da je džem od malina bogatiji ovom kiselinom od sveže voćke.
Osim plodova, svežih ili suvih, u lekovite svrhe koristi se i lišće, koje je još bogatije vitaminom C, cvetovi i koren. Od lišća i korena prave se čajevi, kao i od suvih malina, koji se koriste kod upale grla, za jačanje srca, kod hemoroida, lišajeva, osipa i drugih alergijskih reakcija, i za opšte jačanje organizma. Sveže maline jedino se ne preporučuju kod težih oboljenja bubrega i gihta.
A. ERAKOVIĆ
Malina, najpoznatiji izvozni proizvod Srbije, bogata je elaginskom kiselinom koja je idealna za očuvanje zdravlja i negu kože
Maline veoma prijaju našim čulima i zdravlju, ali verovatno niste znali da blagotvorno deluju i na kožu. Masaža malinama uskoro bi mogla da postane novi srpski brend, a "patentirale" su je studentkinje Više medicinske škole. Elaginska kiselina i vitamin C iz malina osvežavaju kožu i potkožno tkivo, deluju kao hemijski i mehanički piling, a i sredstvo za blago izbeljivanje.
Osim za lepotu, iskoristite sezonu ovog voća i za vaše zdravlje. Elaginska kiselina pravi komplekse sa toksičnim metalima i tako utiče na njihovo izbacivanje iz organizma. Ona deluje na maligne ćelije koje se brzo umnožavaju tako što usporava ili potpuno stopira njihovu deobu. Lekari tvrde da 130 g maline dnevno značajno snižava rizik od karcinoma.
Energetska vrednost
Maline sadrže i do 85 odsto vode, oko 10 odsto šećera (glukoze i fruktoze), pektine, biljna vlakna (7,4 g u 100 g), organske kiseline (limunsku, jabučnu, salicilnu i mravlju) oko 1,4 odsto, aromatične materije, flavonoide, alkaloide.
Tu su i oko 40 mg vitamina C, 80 mikrograma beta-karotena (provitamin A), vitamini grupe B, zatim kalijum (220 mg u 100 g), kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, bakar, cink, čak i jod. U 100 g malina ima 25 kcal, odnosno 105 kJ.
Malina je dragocena i za snižavanje povišene temperature, u lečenju astme, ekcema. Ona poboljšava krvnu sliku, reguliše rad creva i smiruje bolove u želucu, a zaustavlja i povraćanje. Kinezi smatraju da malina umanjuje opasnost od spontanog pobačaja, olakšava trudove, smanjuje nadražaje u mokraćnom kanalu i olakšava menstrualne tegobe.
Iako sezona malina traje samo dva meseca, ni zamrzavanjem ili termičkom obradom ne uništava se njena elaginska kiselina. Španski istraživači zaključili su da je džem od malina bogatiji ovom kiselinom od sveže voćke.
Osim plodova, svežih ili suvih, u lekovite svrhe koristi se i lišće, koje je još bogatije vitaminom C, cvetovi i koren. Od lišća i korena prave se čajevi, kao i od suvih malina, koji se koriste kod upale grla, za jačanje srca, kod hemoroida, lišajeva, osipa i drugih alergijskih reakcija, i za opšte jačanje organizma. Sveže maline jedino se ne preporučuju kod težih oboljenja bubrega i gihta.
A. ERAKOVIĆ