pop
Wed 26 September 2007, 01:51 pm GMT +0200
Poljski „Vprost“: Sto ljudi sa najvećim kapitalom u srednjoj i istočnoj Evropi
Najbogatiji iz Srbije Cepter, Mišković i Subotić
Autor: E.b. | 26.09.2007 - 09:20
Najbogatiji čovek srednje i istočne Evrope ove godine je Rus Oleg Deripaska, a na redovnoj listi 100 najbogatijih poljskog mesečnika „Vprost“ našla su se trojica bogataša iz Srbije.
Dok aluminijumski kralj Deripaska raspolaže imovinom od 30 milijardi dolara, najbogatiji biznismen iz Srbije Filip Cepter je na 23. mestu i ima 4,4 milijarde dolara.
Na 41. mestu je Miroslav Mišković koji zahvaljujući „Delta holdingu“ raspolaže sa dve milijarde, a na začelju liste na 96. mestu je Stanko Subotić sa svojim „Bonareksom“ koji mu donosi bogatstvo od 600 miliona dolara.
U odnosu na prošlu godinu, srpski biznismeni su zbog novih ruskih i ukrajinskih bogataša pali za nekoliko mesta. Filip Cepter pao je sa 16. mesta, Mišković sa 30, a Subotić sa 86.
S prostora bivše Jugoslavije u „Vprostov“ klub bogatih ušla su još samo trojica Hrvata - Ivica Todorić na 81. mestu, čiji se „Agrokor“ ceni na 830 miliona dolara, Ante Vlahović iz „Adris grupa“ na 92. mestu sa 650 miliona dolara i poljoprivredni magnat Enver Moralić na 99. mestu sa 540 miliona dolara.
Češki dnevnik „Mlada fronta Dnes“, koji sarađuje sa „Vprostom“ u rangiranju bogataša, ovogodišnji vrh liste nazvao je „Rusi i njihovo mineralno blago“, aludirajući na činjenicu da prvih 19 mesta zauzimaju Rusi i Ukrajinci koji su svoje bogatstvo stekli na nafti, gasu ili drugim sirovinama.
Zajedno njihovo bogatstvo dostiže 230 milijardi dolara, svih 100 „Vprostovih“ bogataša raspolaže sa 390,7 milijardi dolara, a za godinu dana su povećali svoje blago za polovinu.
Najuspešniji od bogataša kome koreni bogatstva ne leže u zemljinom prirodnom bogatstvu je najbogatiji Čeh, na 20. mestu, finansijer Petr Kelner sa 5,8 milijardi dolara.
Kšištof Trempski, novinar „Vprosta, za „Blic“ kaže da se na pravljenju ove liste najbogatijih oslanjaju na više izvora.
- Svaki podatak proveravamo na više izvora. Prvo, oslanjamo se na novinare koji rade kao naši dopisnici u zemljama istočne i centralne Evrope, koji tokom godine skupljaju sve informacije koje izlaze u medijima. Pored toga, oslanjamo se i na zvanične informacije koje govore o vrednosti kompanija vlasnika i njihovom ostvarenom profitu, kao što je berza. Jedan od izvora su nam stručni ljudi koji rade u konsultantskim kućama ili su nekada radili kao direktori velikih kompanija. Takođe, i indirektno dolazimo do informacija, recimo putem poslovanja nekih poznatih kompanija sa manje poznatim preduzećima. Tada počinjemo da pratimo rad tih preduzeća i uočavamo kako te do tada nepoznate kompanije posluju i koji profit ostvaruju - kaže Trempski.
On tvrdi da je lista sto najbogatijih ljudi pouzdana, jer se oslanjaju pre svega na novinare i stručnjake koji ovaj posao jako dugo rade, a izvore koji se ne pokažu dobro više ne uzimaju u obzir.
- Neki bogataš može da kaže da u banci ima pet milijardi dolara, ali mi privatne račune u banci ne možemo da proverimo, zbog čega se ta izjava ne uzima u obzir dok se ne proveri - kaže Trempski.
23. Filip Cepter 4,4 milijarde dolara
Rođen je kao Milan Janković 1951. u Bosanskoj Dubici. Ekonomiju je završio u Beogradu. Prema podacima iz medija, Cepterova poslovna imperija zapošljava oko sto hiljada ljudi u 40 zemalja i ima milijardu godišnjeg prihoda.
Voli da kaže da je brže od Bila Gejtsa zaradio svoju prvu milijardu dolara.
A na pitanje novinara kako se zarađuje prva milijarda, odgovorio je:
- Tako što ćete celog sebe posvetiti tom cilju. Ako uspete, jednom ćete se svakako upitati da li je sve to vredelo truda.
41. Miroslav Mišković 2 milijarde dolara
Mišković je rođen u Kruševcu 1945. Gimnaziju je završio u rodnom gradu, a Ekonomski fakultet u Beogradu. Neposredno po diplomiranju počinje da radi u deviznom sektoru „Jugobanke“, zatim vrlo kratko u „Trajalu“. Posle „Trajala“ počinje da radi u kruševačkoj „Župi“, gde je 1982. izabran za generalnog direktora. Početkom devedesetih osniva „Delta M“, u prevodu dvostruko M, po inicijalima svog imena i prezimena. Tokom godina osnovao je i „Delta banku“, „Delta sport“, „Delta MC“ i „Delta osiguranje“. Govori engleski i ruski i ima pasivno znanje italijanskog. Važi za čoveka koji ne daje izjave za medije, a govore drži jedino za vreme kompanijskih proslava.
96. Stanko Subotić 600 miliona dolara
Poznat i pod nadimkom Cane, ovaj biznismen rođen je pre 47 godina na Ubu. Za sebe kaže da je jedan od najuspešnijih privrednika u Evropi sa kompanijama u Danskoj, Francuskoj, Srbiji i Crnoj Gori, kao i da posluje sa najrespektabilnijim imenima evropskog biznisa. Iako na svom sajtu kaže da je njegova primarna delatnost proizvodnja tekstila i tekstilne konfekcije, bura u javnosti zbog njegovog imena digla se prošle godine kad je otkriveno da se u policijskoj akciji „Mreža“ iz 2003. pominje kao jedan od glavnih švercera cigareta. Vlasnik i suvlasnik je holding kompanije „Emi“ sa sedištem u Kopenhagenu,“ Future plus“ koja ima najrasprostranjeniju mrežu za plasman štampe, „Lus maksa“ koji se bavi proizvodnjom vina, nemačkog „Vaca“ koji je u Srbiji kupio dnevni list „Politika“.
izvor www.blic.co.yu
Najbogatiji iz Srbije Cepter, Mišković i Subotić
Autor: E.b. | 26.09.2007 - 09:20
Najbogatiji čovek srednje i istočne Evrope ove godine je Rus Oleg Deripaska, a na redovnoj listi 100 najbogatijih poljskog mesečnika „Vprost“ našla su se trojica bogataša iz Srbije.
Dok aluminijumski kralj Deripaska raspolaže imovinom od 30 milijardi dolara, najbogatiji biznismen iz Srbije Filip Cepter je na 23. mestu i ima 4,4 milijarde dolara.
Na 41. mestu je Miroslav Mišković koji zahvaljujući „Delta holdingu“ raspolaže sa dve milijarde, a na začelju liste na 96. mestu je Stanko Subotić sa svojim „Bonareksom“ koji mu donosi bogatstvo od 600 miliona dolara.
U odnosu na prošlu godinu, srpski biznismeni su zbog novih ruskih i ukrajinskih bogataša pali za nekoliko mesta. Filip Cepter pao je sa 16. mesta, Mišković sa 30, a Subotić sa 86.
S prostora bivše Jugoslavije u „Vprostov“ klub bogatih ušla su još samo trojica Hrvata - Ivica Todorić na 81. mestu, čiji se „Agrokor“ ceni na 830 miliona dolara, Ante Vlahović iz „Adris grupa“ na 92. mestu sa 650 miliona dolara i poljoprivredni magnat Enver Moralić na 99. mestu sa 540 miliona dolara.
Češki dnevnik „Mlada fronta Dnes“, koji sarađuje sa „Vprostom“ u rangiranju bogataša, ovogodišnji vrh liste nazvao je „Rusi i njihovo mineralno blago“, aludirajući na činjenicu da prvih 19 mesta zauzimaju Rusi i Ukrajinci koji su svoje bogatstvo stekli na nafti, gasu ili drugim sirovinama.
Zajedno njihovo bogatstvo dostiže 230 milijardi dolara, svih 100 „Vprostovih“ bogataša raspolaže sa 390,7 milijardi dolara, a za godinu dana su povećali svoje blago za polovinu.
Najuspešniji od bogataša kome koreni bogatstva ne leže u zemljinom prirodnom bogatstvu je najbogatiji Čeh, na 20. mestu, finansijer Petr Kelner sa 5,8 milijardi dolara.
Kšištof Trempski, novinar „Vprosta, za „Blic“ kaže da se na pravljenju ove liste najbogatijih oslanjaju na više izvora.
- Svaki podatak proveravamo na više izvora. Prvo, oslanjamo se na novinare koji rade kao naši dopisnici u zemljama istočne i centralne Evrope, koji tokom godine skupljaju sve informacije koje izlaze u medijima. Pored toga, oslanjamo se i na zvanične informacije koje govore o vrednosti kompanija vlasnika i njihovom ostvarenom profitu, kao što je berza. Jedan od izvora su nam stručni ljudi koji rade u konsultantskim kućama ili su nekada radili kao direktori velikih kompanija. Takođe, i indirektno dolazimo do informacija, recimo putem poslovanja nekih poznatih kompanija sa manje poznatim preduzećima. Tada počinjemo da pratimo rad tih preduzeća i uočavamo kako te do tada nepoznate kompanije posluju i koji profit ostvaruju - kaže Trempski.
On tvrdi da je lista sto najbogatijih ljudi pouzdana, jer se oslanjaju pre svega na novinare i stručnjake koji ovaj posao jako dugo rade, a izvore koji se ne pokažu dobro više ne uzimaju u obzir.
- Neki bogataš može da kaže da u banci ima pet milijardi dolara, ali mi privatne račune u banci ne možemo da proverimo, zbog čega se ta izjava ne uzima u obzir dok se ne proveri - kaže Trempski.
23. Filip Cepter 4,4 milijarde dolara
Rođen je kao Milan Janković 1951. u Bosanskoj Dubici. Ekonomiju je završio u Beogradu. Prema podacima iz medija, Cepterova poslovna imperija zapošljava oko sto hiljada ljudi u 40 zemalja i ima milijardu godišnjeg prihoda.
Voli da kaže da je brže od Bila Gejtsa zaradio svoju prvu milijardu dolara.
A na pitanje novinara kako se zarađuje prva milijarda, odgovorio je:
- Tako što ćete celog sebe posvetiti tom cilju. Ako uspete, jednom ćete se svakako upitati da li je sve to vredelo truda.
41. Miroslav Mišković 2 milijarde dolara
Mišković je rođen u Kruševcu 1945. Gimnaziju je završio u rodnom gradu, a Ekonomski fakultet u Beogradu. Neposredno po diplomiranju počinje da radi u deviznom sektoru „Jugobanke“, zatim vrlo kratko u „Trajalu“. Posle „Trajala“ počinje da radi u kruševačkoj „Župi“, gde je 1982. izabran za generalnog direktora. Početkom devedesetih osniva „Delta M“, u prevodu dvostruko M, po inicijalima svog imena i prezimena. Tokom godina osnovao je i „Delta banku“, „Delta sport“, „Delta MC“ i „Delta osiguranje“. Govori engleski i ruski i ima pasivno znanje italijanskog. Važi za čoveka koji ne daje izjave za medije, a govore drži jedino za vreme kompanijskih proslava.
96. Stanko Subotić 600 miliona dolara
Poznat i pod nadimkom Cane, ovaj biznismen rođen je pre 47 godina na Ubu. Za sebe kaže da je jedan od najuspešnijih privrednika u Evropi sa kompanijama u Danskoj, Francuskoj, Srbiji i Crnoj Gori, kao i da posluje sa najrespektabilnijim imenima evropskog biznisa. Iako na svom sajtu kaže da je njegova primarna delatnost proizvodnja tekstila i tekstilne konfekcije, bura u javnosti zbog njegovog imena digla se prošle godine kad je otkriveno da se u policijskoj akciji „Mreža“ iz 2003. pominje kao jedan od glavnih švercera cigareta. Vlasnik i suvlasnik je holding kompanije „Emi“ sa sedištem u Kopenhagenu,“ Future plus“ koja ima najrasprostranjeniju mrežu za plasman štampe, „Lus maksa“ koji se bavi proizvodnjom vina, nemačkog „Vaca“ koji je u Srbiji kupio dnevni list „Politika“.
izvor www.blic.co.yu