Profesore stranih jezika i farmaceute najviše traže

[hulio_salinas]

Izvor: „Blic“ | 10.11.2007

U Srbiji na zaposlenje čeka 32.000 visokoobrazovanih
Profesore stranih jezika i farmaceute najviše traže



U Srbiji se najbrže zapošljavaju farmaceuti, programeri, informatičari, zatim građevinski i mašinski inženjeri sa licencom. Koliko će se brzo čovek sa diplomom steći posao ne zavisi samo od toga koji je fakultet završio već i u kom delu Srbije živi i da li je spreman da se zbog posla preseli. Na jugu Srbije nedostaju psiholozi i lekari, u Subotici agronomi, u Novom Sadu inženjeri, a Užicu profesori.

U Republici na posao čeka nešto manje od 32.000 fakultetski obrazovanih građana i to je nešto manje od pet odsto ukupno nezaposlenih. Stručnjaci se slažu da ovo nije dramatična situacija, ali je prevashodno objašnjavaju činjenicom da u Srbiji još uvek mali broj ljudi završava fakultet. „Blic“ je tokom istraživanja utvrdio da se najbrže zapošljavaju farmaceuti, programeri, informatičari, zatim građevinski i mašinski inženjeri sa licencom.
- U Beogradu najbolju prođu imaju farmaceuti. Oni se na birou zadržavaju veoma kratko i posao nalaze znatno brže od drugih - kaže za „Blic“ Dragica Ivanović, načelnik Odeljenja za posredovanje pri zapošljavanju u beogradskoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje.
Traženi su i nastavnici matematike, fizike, tehničkog obrazovanja (ovih poslednjih na beogradskom birou skoro da i nema), zatim nastavnici stranih jezika, posebno engleskog i nemačkog. Međutim, škole teško dolaze do kadrova za ove jezike jer se nastavnici radije odlučuju da prevode za neku stranu nevladinu organizaciju ili firmu nego da predaju u školi. Razlog su, naravno, niske plate u obrazovanju.
Na drugoj strani liste gde su zanimanja sa kojima se i pored završenog fakulteta teško dolazi do posla su arheolozi, etnolozi, istoričari i istoričari umetnosti. Sva sreća da ih na birou nema mnogo, inače bi, spisak nezaposlenih bio mnogo duži s obzirom na to koliko je malo interesovanje poslodavaca za ove struke.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u Beogradu je na dan 30. septembra ove godine na evidenciji nezaposlenih bilo 889 lekara opšte prakse i 117 lekara specijalista, što je više nego u svim ostalim filijalama u Srbiji, gde ih ukupno ima 1.000.
- Nezaposleni lekari u Beogradu se retko odlučuju da odu u neko manje mesto u unutrašnjosti gde su potrebniji. Pokretljivost naše radne snage je inače mala, a na preseljenje se najteže odlučuju oni koji imaju porodicu i rešeno stambeno pitanje u gradu gde žive - navodi Dragica Ivanović.

Na Jugu traže psihologe
Slična je situacija i u Nišu, gde na birou čeka 330 nezaposlenih lekara. Nešto lakše do posla u ovom gradu dolaze ekonomisti i pravnici kojih na evidenciji niške NSZ ima po 250.
Ali ukupno gledano na jugu Srbije na listi deficitarnih kadrova su psiholozi, socijalni radnici, defektolozi, veterinari i lekari.
U Novom Sadu najbrže se zapošljavaju građevinski, metalski i elektroinženjeri sa radnim iskustvom. Prema rečima Siniše Nadbandića, direktora novosadske filijale NSZ poslodavci često nude poslove i diplomiranim pravnicima, ekonomistima i lekarima specijalistima.
U Subotici posao čeka 338 diplomaca. Duže od tri godine posao čeka njih 57, a među njima najviše je ekonomista. Da su, kojim slučajem, profesori matematike, engleskog, istorije, fizike, doktori medicine, socijalni radnici, poljoprivredni inženjeri ili diplomirani agronomi posao bi našli odmah.
Najdeficitarnija zanimanja u severnoj Bačkoj su, svakako, profesori matematike (njihova mesta popunjavaju apsolventi, mašinci ili građevinci), zatim jezičari. Osnovne i srednje škole prisiljene su da svake godine primaju na određeno vreme zamenu za profesore raznih zanimanja, a potrebe za ovim visoko stručnim kadrom rastu iz godine u godinu.
Među 7.872 nezaposlena u opštini Užice nalazi se 409 osoba sa diplomom više škole, 357 fakultetski obrazovanih, jedan magistar i dva doktora nauka. Najbrojniji visokoškolci koji čekaju posao su kadrovi ekonomske struke.
- Paradoksalno, nezaposlenih ekonomista ima najviše, ali se sa druge strane i najlakše zapošljavaju. Najveći problem da dođu do radnog mesta imaju profesori (svi sem profesora stranih jezika) učitelji i pravnici - kaže za „Blic“ Biljana Terzić iz užičke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje.
Struke za kojima na tržištu rada u Užicu vlada najveća tražnja profesori stranih jezika i diplomirani farmaceuti. Profesori engleskog i ostalih jezika toliko su deficitaran kadar da se opština Užice prošlog leta, kada je trebalo organizovati nastavu drugog stranog jezika u osnovnim školama, našla na velikim mukama jer nije mogla da pronađe predavače. Zato su opštinari bili primorani da putem oglasa traže profesore, čak i u drugim gradovima, a u obzir su dolazili i apsloventi filoloških fakulteta.

Prehrambena struka
Zahvaljujući grinfild investicijama i privatizaciji društvenih firmi, u Valjevu je veliko interesovanje poslodavaca za prehrambenom strukom, a taj kadar će se, procenjuju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, tražiti i narednih par godina. Traženi su i diplomirani metalurzi, ali njih na evidenciji nezaposlenih u Valjevu nema. Kao ni inženjera metalurgije u Kikindi, iako su poslodavcima u ovom gradu preko potrebni.
U Kraljevu, gde su privatizovane fabrike vagona i „Magnohrom“, valja očekivati povećanu tražnju diplomiranih mašinskih inženjera, kojih inače u kraljevačkoj filijali NSZ ima jer Kraljevo ima Mašinski fakultet.
U sedam opština Pčinjskog okruga na posao čekaju ukupno 564 osobe sa fakultetskom diplomom. U opštini Vranje bez posla je 290 visokoškolaca.
Među deficitarnim zanimanjima su diplomirani elektroinženjeri, profesori geografije, engleskog i srpskog jezika, muzičkog, fizičkog i likovnog vaspitanja, fizike, opštetehničkog obrazovanja i matematike. Na tržištu rada u vranjskom kraju izražen je suficit profesora predmetne nastave, diplomiranih tekstilnih inženjera, pravnika i ekonomista.
U Leskovcu su traženi elektro, građevinski i poljoprivredni inženjeri (za zaštitu bilja), dok se ostale struke malo traže. Karakteristično je za ovaj grad, navode u NSZ, to da se ponuđeni poslovi često odbijaju, pre svega zbog malih plata i lokacije.
Upravo da bi se studentima i diplomcima pomoglo da lakše dođu do željenog posla ili bar nauče kako se posao traži, na beogradskom Građevinskom fakultetu nedavno je održan sajam zapošljavanja „JobFair 07- Kreiraj svoju budućnost“. Organizatori navode da je oko 1.800 mladih ljudi predalo svoje CV koji će zainteresovanim kompanijama na sajtu sajma biti dostupni do 15. novembra.

[Bred]

nastavak sa naslovne ...

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) pokušava da, kroz programe prekvalifikacije, pomogne da nezaposleni
ipak postanu konkuretni na tržištu rada. Ovo se najviše odnosi na maturante gimnazije, ekonomske, prehrambene, hemijske, medicinske i poljoprivredne tehničare, frizere, trgovce, medicinske sestre i nekvalifikovanu radnu snagu koja čini trećinu kategorije nezaposlenih.
Prema podacima NSZ, od januara, zaključno sa junom ove godine, u Srbiji je bilo 392.509 slobodnih radnih mesta, što je za oko 65.000 više nego u istom periodu minule godine. Od toga, 39,4 odsto podrazumeva zaposlenje za stalno, a 60,6 procenata otpada na takozvani rad na određeno vreme. Najviše slobodnih radnih mesta ima u Beogradu (127.885), potom u Južnobačkom okrugu, a slede Nišavski, Sremski, Mačvanski i Severnobanatski okrug. Više od 10.000 slobodnih radnih mesta ima još u Zlatiborskom, Južnobantskom, Moravičkom, Severnobačkom, Srednjebanatskom i Sremskom okrugu. Najmanje je posla u Topličkom okrugu, svega 3.513 nepopunjenih radnih mesta.
U prvom polugodištu tekuće godine, najveći porast slobodnih radnih mesta zabeležen je u državnoj upravi, odbrani i obaveznom socijalnom osiguranju. Jasno je, niske zarade u ovim granama teraju na brzu promenu posla. Slična je situacija i u oblasti komunalnih i drugih usluga, finansijskog posredovanja, trgovini nekretninama i u oblasti zdravstvene zaštite. Ukupno gledano, tamo gde se brzo prazni, brzo se i popunjava, pa je tu i najveći porast zapošljavanja u odnosu na prošlu godinu.
Vredi navesti činjenicu da najviše nestručnih radnika među nezaposlenima, gledano po okruzima, ima u Severnobanatskom (čak 51,6 odsto), dok najviše stručnih radnika među nezaposlenima ima u Beogradu (82,9 procenata). - U Srbiji radi oko 2,5 miliona građana. Oko 500.000 zarađuje u samostalnoj delatnosti, 500.000 u poljoprivredi, a 1,5 miliona prima platu u javnim preduzećima, administraciji, privatnim preduzećima i ostatku društvenih preduzeća.
- Strateški cilj države je da poveća broj zaposlenih u privatnom sektoru, a da na ostalim pozicijama smanjuje broj zaposlenih - kaže Ilić.
Nezaposlenost je u Srbiji znatno iznad evropskih standarda. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz Ankete o radnoj snazi, čija je metodologija u skladu sa standardom Eurostata i iskazuje broj građana koji zaista traže posao, nezaposlenost je sa 21,6 odsto iz 2006. godine pala na 18,8 procenata lane, a aprila ove godine zaustavila se na 14 procenata. Za EU moramo da se spustimo na bar deset odsto jer je kod njih sedam odsto prosek nezaposlenosti. Do 2012. godine, cilj države je da dostigne evropsku kvotu u ovoj oblasti.

Pet najtraženijih
- građevinski radnici svih profila i inženjeri sa građevinskom licencom
- farmaceuti
- lekari
- profesori stranih jezika
- mesari

Deficitarna zanimanja u većim gradovima Srbije
Beograd: sva građevinska zanimanja, zavarivači, pekari, kuvari, mesari, farmaceuti, informatičari, programeri, serviseri liftova, profesori engleskog, nemačkog, matematike, fizike, opštetehničkog obrazovanja;

Novi Sad: građevinska zanimanja, inžinjeni građevine sa licencama, stolari, mesari, farmaceuti, lekari specijaliste bilohemije; diplomirani inženjeri zaštite na radu;

Niš: inženjeri geodezije i hidrogradnje, farmaceuti, ofset mašiniste, defoktolozi, građevinska zanimanja;

Kragujevac: farmaceuti, građevinski inženjeri s licencom, arhitekte s licencom, psiholozi, varioci i građevinski radnici;

Vranje: diplomirani farmaceuti, profesori opštetehničkog orazovanja, diplomirani inženjeri rudarstava, tehničari samozaštite, tehničari osiguranja; elektrozavarivači, zidari, tesari, bageriste;

Bor: lekari opšte prakse i specijalisti, medicinski i laboratorijski tehničari, profesori svih predmeta, pravnici, inženjeri građevine, elektrotehnike, mašinstva, psiholozi, defektolozi, građevinski radnici, trgovci, kelneri, konobari, kuvari, sobarice, recepcioneri, mesari, pekari;

Šabac: inženjeri građevine s licencom, arehitekte, inženjeri mašinstva, elektrotehnike, informatike, farmaceuti, profesori engleskog i matematike, vozači D kategorije, stolari, instalateri grejanja, mesari, građevinski limari;

Subotica: elektrozavarivači, bolničari, negovatelji, tesari, vodoinstalateri, tehničari proizvodnje vina, mesari, tehnolozi zaštite bilja;
* prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje

blic

[Bred]

nastavak sa naslovne ...

- Prošle godine diplomiralo je 11 profesora matematike, a imali smo oglase za 1.243 radna mesta u obrazovnim ustanovama za ove nastavnike - navodi Toplica Todorović iz NSZ. - Deficitarni su i profesori fizike, jer ih se samo 19 prijavilo, a škole su tražile 1.370 radnika. Ponuda ima i za profesore engleskog i diplomirane farmaceute, dok mnogo geografa čeka prvo zaposlenje.
U Nacionalnoj službi tvrde da potražnja za visokoobrazovanim kadrom varira u odnosu na gradove. Tako u prestonici ima previše stomatologa i pravnika, dok ih u unutrašnjosti nema dovoljno. Na evidenciji beogradske filijale ima i mnogo lekara, dok je u nekim gradovima to zanimanje deficitarno.
U NSZZ predviđaju da će se u narednom periodu najlakše zapošljavati informatičari, menadžeri, inženjeri s licencama za određene poslove, a slobodna radna mesta očekuju se i u oblasti proizvodnje i prerade hrane.
Uprkos velikom
broju studenata koji svake godine upisuju pravne i ekonomske fakultete, i činjenici da se na birou nalazi veliki broj pravnika i ekonomista, oni će i ubuduće moći relativno lako da se zaposle, jer je širok dijapazon poslova koje mogu da rade.
U prvih osam meseci ove godine u Srbiji se zaposlila 481.374 osoba, od čega je 220.082 žena. U odnosu na isti period lane, 10,51 odsto ljudi više uspelo je da dobije posao. Oblasti u kojima se povećao broj radnih mesta je ribarstvo, komunalne i lične uslužne aktivnosti, državna uprava, odbrana, finansijsko posredovanje, hoteli i restorani i aktivnosti sa nekretninama. Prema izveštajima o dužini čekanja na zaposlenje, najviše ljudi koji radnu knjižicu čekaju duže od dve godine živi u Raškom, Mačvanskom i Zlatiborskom okrugu. Najviše nezaposlenih muškaraca je u kategoriji iznad 50 godina (29,49%), dok među ženama koje traže posao najviše ima onih između 31 i 40
godina.

TEŠKO DO ZAPOSLENJA
DO posla teško dolaze hemijski, šumarski, poljoprivredni, saobraćajni, rudarski i tekstilni tehničari, tekstilni inženjeri i profesori razredne nastave. U boljoj situaciji nisu ni arheolozi, istoričari, etnolozi i istoričari umetnosti, ali stanje nije alarmantno, jer broj osoba s diplomama ovih zanimanja nije veliki.

BROJKE
1.988.682 OSOBE u Srbiji su zaposlene
4 ODSTO na birou duŽe od osam godina

Vecernje novosti

[Bred]

nastavak sa naslovne ...

Dolazak stranih farmaceutskih kompanija na domaće tržište, jačanje mreža apoteka, sve je to doprinelo da farmaceuti odmah po završetku fakulteta počinju da rade. Interesantno je da se, zbog stalnog deficita ovog kadra, i početnicima nude solidne plate od oko 70.000 dinara. Onima s iskustvom u farmaceutskoj industriji plate su duplo veće.
– Farmaceuti i medicinski biohemičari su sve traženije profesije zbog primene farmaceutske terapije i međudejstva preparata. Danas su u svim svetskim bolnicama ovi stručnjaci veoma cenjeni i dobro plaćeni. Njih zapošljavaju da savetuju lekare kako pravilno da primenjuju terapiju, pošto je poznato da jedan lek u kombinaciji s nekim drugim ili s namirnicama može imati suprotni efekat – kaže Vesna Čekić.

dalje -> http://www.blic.rs/drustvo.php?id=98170

zbog stalnog deficita ovog kadra, i početnicima nude solidne plate od oko 70.000 dinara.

Bruka, Blic sve vise podseca na Kurir. Notorna neistina!
Pocetnik stazer dobija nista ili u najboljem slucaju platicu od 10-20000din, drugih 6 meseci staza moze da dobije i 30tak hiljada dinara a i kad polozi drzavni i pocne da radi, ako bude imao platu od 60000din treba da peva!!!

[Bred]

Koliko ko zarađuje u Srbiji
| Izvor: Politika
Beogard -- U Srbiji su najplaćeniji viši i PR menadžeri, programeri, informatičari, advokati, građevinski inženjeri, apotekari i bankari, piše "Politika".

Najmanje plaćeni konobari, stolari, trgovci, novinari, magacioneri, seljaci, umetnici... Čistač ulica u Beogradu ima paltu 30.498 dinara, a poštar 31.000 dinara, piše list.

Na listi najatraktivnijih zanimanja su i advokati (73.200), građevinski inženjeri (56.300), apotekari (55.200) inženjeri arhitekture (48.800) i bankarski službenici (45.900 dinara). Na spisku najslabije plaćenih nalaze se konobari (23.000), magacioneri (28.500), kuvari (30.000 dinara).

ostalo -> http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=11&dd=15&nav_category=206&nav_id=392749

[Lesko987]

Bruka, Blic sve vise podseca na Kurir. Notorna neistina!
Pocetnik stazer dobija nista ili u najboljem slucaju platicu od 10-20000din, drugih 6 meseci staza moze da dobije i 30tak hiljada dinara a i kad polozi drzavni i pocne da radi, ako bude imao platu od 60000din treba da peva!!!

Izadji malo iz bg i videces da svugde u Srbiji osim bg placaju toliko koliko pisu.

[Bred]

Pa? U unutrasnjosti dakako vise placaju ali u Bgu svakako ima najvise i farmaceuta i ljudi uopste. Ako uzmemo da u Bgu zivi skoro 2 miliona ljudi, to je trecina Srbije ... 

[Lesko987]

Nije trecina nego cetvrtina.

[Bred]

Kako god. 

[Lesko987]

Nije isto! 2 miliona.

[Bred]

Sta nije isto? Da se ne frljamo bas brojkama, recimo da Srbija ima 9 mil. stanovnika, bez KiM to je 7 mil, 2 mil. od 7 mil, je ~ 1/3.

[Lesko987]

KiM ima 1.5 pa je 2/7.5 blize 1/4.

[iwanna 87]

da li ste vas dvojica normalni??  Auu,samo da se svadjate?? Lesko,Brede ...
drugarica mi radi u Palanci,i tu farmaceut ima platu 40000..a u Liliju je oko 56000,ovde u Bg-u +neke stimulacije njihove... Zavisi gde se uvalis i koliko privatnik placa.. Znam farmaceute koje privatnik drzi kao malo vode na dlanu,sa platom od     70 000,zato sto ih narod obozava,jer znaju,pa stalno dolaze u tu apoteku-pravi pazar coveku i eto..
xexex,kako se uvalis i koliko si sposoban,eto tebi plate! )

[Tags:]

Portal farmaceuta > Forum > Studentski zivot > Studiranje (farmacije) u Srbiji i svetu > Tema: Profesore stranih jezika i farmaceute najviše traže