Izvor: „Blic“ | 10.11.2007U Srbiji na zaposlenje čeka 32.000 visokoobrazovanihProfesore stranih jezika i farmaceute najviše traže
U Srbiji se najbrže zapošljavaju farmaceuti, programeri, informatičari, zatim građevinski i mašinski inženjeri sa licencom. Koliko će se brzo čovek sa diplomom steći posao ne zavisi samo od toga koji je fakultet završio već i u kom delu Srbije živi i da li je spreman da se zbog posla preseli. Na jugu Srbije nedostaju psiholozi i lekari, u Subotici agronomi, u Novom Sadu inženjeri, a Užicu profesori. U Republici na posao čeka nešto manje od 32.000 fakultetski obrazovanih građana i to je nešto manje od pet odsto ukupno nezaposlenih. Stručnjaci se slažu da ovo nije dramatična situacija, ali je prevashodno objašnjavaju činjenicom da u Srbiji još uvek mali broj ljudi završava fakultet. „Blic“ je tokom istraživanja utvrdio da se najbrže zapošljavaju farmaceuti, programeri, informatičari, zatim građevinski i mašinski inženjeri sa licencom.
- U Beogradu najbolju prođu imaju farmaceuti. Oni se na birou zadržavaju veoma kratko i posao nalaze znatno brže od drugih - kaže za „Blic“ Dragica Ivanović, načelnik Odeljenja za posredovanje pri zapošljavanju u beogradskoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje.
Traženi su i nastavnici matematike, fizike, tehničkog obrazovanja (ovih poslednjih na beogradskom birou skoro da i nema), zatim nastavnici stranih jezika, posebno engleskog i nemačkog. Međutim, škole teško dolaze do kadrova za ove jezike jer se nastavnici radije odlučuju da prevode za neku stranu nevladinu organizaciju ili firmu nego da predaju u školi. Razlog su, naravno, niske plate u obrazovanju.
Na drugoj strani liste gde su zanimanja sa kojima se i pored završenog fakulteta teško dolazi do posla su arheolozi, etnolozi, istoričari i istoričari umetnosti. Sva sreća da ih na birou nema mnogo, inače bi, spisak nezaposlenih bio mnogo duži s obzirom na to koliko je malo interesovanje poslodavaca za ove struke.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u Beogradu je na dan 30. septembra ove godine na evidenciji nezaposlenih bilo 889 lekara opšte prakse i 117 lekara specijalista, što je više nego u svim ostalim filijalama u Srbiji, gde ih ukupno ima 1.000.
- Nezaposleni lekari u Beogradu se retko odlučuju da odu u neko manje mesto u unutrašnjosti gde su potrebniji. Pokretljivost naše radne snage je inače mala, a na preseljenje se najteže odlučuju oni koji imaju porodicu i rešeno stambeno pitanje u gradu gde žive - navodi Dragica Ivanović.
Na Jugu traže psihologeSlična je situacija i u Nišu, gde na birou čeka 330 nezaposlenih lekara. Nešto lakše do posla u ovom gradu dolaze ekonomisti i pravnici kojih na evidenciji niške NSZ ima po 250.
Ali ukupno gledano na jugu Srbije na listi deficitarnih kadrova su psiholozi, socijalni radnici, defektolozi, veterinari i lekari.
U Novom Sadu najbrže se zapošljavaju građevinski, metalski i elektroinženjeri sa radnim iskustvom. Prema rečima Siniše Nadbandića, direktora novosadske filijale NSZ poslodavci često nude poslove i diplomiranim pravnicima, ekonomistima i lekarima specijalistima.
U Subotici posao čeka 338 diplomaca. Duže od tri godine posao čeka njih 57, a među njima najviše je ekonomista. Da su, kojim slučajem, profesori matematike, engleskog, istorije, fizike, doktori medicine, socijalni radnici, poljoprivredni inženjeri ili diplomirani agronomi posao bi našli odmah.
Najdeficitarnija zanimanja u severnoj Bačkoj su, svakako, profesori matematike (njihova mesta popunjavaju apsolventi, mašinci ili građevinci), zatim jezičari. Osnovne i srednje škole prisiljene su da svake godine primaju na određeno vreme zamenu za profesore raznih zanimanja, a potrebe za ovim visoko stručnim kadrom rastu iz godine u godinu.
Među 7.872 nezaposlena u opštini Užice nalazi se 409 osoba sa diplomom više škole, 357 fakultetski obrazovanih, jedan magistar i dva doktora nauka. Najbrojniji visokoškolci koji čekaju posao su kadrovi ekonomske struke.
- Paradoksalno, nezaposlenih ekonomista ima najviše, ali se sa druge strane i najlakše zapošljavaju. Najveći problem da dođu do radnog mesta imaju profesori (svi sem profesora stranih jezika) učitelji i pravnici - kaže za „Blic“ Biljana Terzić iz užičke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje.
Struke za kojima na tržištu rada u Užicu vlada najveća tražnja profesori stranih jezika i diplomirani farmaceuti. Profesori engleskog i ostalih jezika toliko su deficitaran kadar da se opština Užice prošlog leta, kada je trebalo organizovati nastavu drugog stranog jezika u osnovnim školama, našla na velikim mukama jer nije mogla da pronađe predavače. Zato su opštinari bili primorani da putem oglasa traže profesore, čak i u drugim gradovima, a u obzir su dolazili i apsloventi filoloških fakulteta.
Prehrambena strukaZahvaljujući grinfild investicijama i privatizaciji društvenih firmi, u Valjevu je veliko interesovanje poslodavaca za prehrambenom strukom, a taj kadar će se, procenjuju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, tražiti i narednih par godina. Traženi su i diplomirani metalurzi, ali njih na evidenciji nezaposlenih u Valjevu nema. Kao ni inženjera metalurgije u Kikindi, iako su poslodavcima u ovom gradu preko potrebni.
U Kraljevu, gde su privatizovane fabrike vagona i „Magnohrom“, valja očekivati povećanu tražnju diplomiranih mašinskih inženjera, kojih inače u kraljevačkoj filijali NSZ ima jer Kraljevo ima Mašinski fakultet.
U sedam opština Pčinjskog okruga na posao čekaju ukupno 564 osobe sa fakultetskom diplomom. U opštini Vranje bez posla je 290 visokoškolaca.
Među deficitarnim zanimanjima su diplomirani elektroinženjeri, profesori geografije, engleskog i srpskog jezika, muzičkog, fizičkog i likovnog vaspitanja, fizike, opštetehničkog obrazovanja i matematike. Na tržištu rada u vranjskom kraju izražen je suficit profesora predmetne nastave, diplomiranih tekstilnih inženjera, pravnika i ekonomista.
U Leskovcu su traženi elektro, građevinski i poljoprivredni inženjeri (za zaštitu bilja), dok se ostale struke malo traže. Karakteristično je za ovaj grad, navode u NSZ, to da se ponuđeni poslovi često odbijaju, pre svega zbog malih plata i lokacije.
Upravo da bi se studentima i diplomcima pomoglo da lakše dođu do željenog posla ili bar nauče kako se posao traži, na beogradskom Građevinskom fakultetu nedavno je održan sajam zapošljavanja „JobFair 07- Kreiraj svoju budućnost“. Organizatori navode da je oko 1.800 mladih ljudi predalo svoje CV koji će zainteresovanim kompanijama na sajtu sajma biti dostupni do 15. novembra.
