Pomozimo Radetu Aleksicu

DEČAK HEROJ

Trinaestogodišnji Rade Aksić već godinu i po dana sam brine o svojoj majci Spasi (49), oboleloj od raka pluća

Trinaestogodišnji Rade Aksić, učenik sedmog razreda OŠ „Sveti Sava" u Ribnici, već godinu i po dana potpuno sam brine o svojoj teško pokretnoj majci Spasi (49), oboleloj od raka pluća. Njih dvoje žive u stanu od 39 kvadrata i jedva preživljavaju sa majčinom penzijom od 7.000 dinara i sledovanjima Centra za socijalni rad - kesa praška, četiri kesice supe i nekoliko ribljih konzervi.

Uprkos mnogobrojnim obavezama oko majke, mali Rade je dobar đak. Vešto je uspevao da sakrije svoje probleme od javnosti, sve do pre nekoliko dana, kad je za to saznao njegov nastavnik likovnog vaspitanja Zoran Stanković. Rade, naime, poslednje dve nedelje nije išao u školu, pa su njegovi drugari iz razreda morali da otkriju nastavniku pravi razlog njegovih izostanaka sa časova.

Ubrzo je celo Kraljevo saznalo za muke njihovog malog sugrađanina, a opštinski menadžer Zvonko Tufegdžić lično je obišao porodicu Aksić i obećao im pomoć.

- Oni se trude koliko mogu da ubiju taj tumor, i zbog nje i zbog mene. Verujem da će ga ubiti - nada se Rade. Mališan je, s druge strane, ogorčen na zaposlene u Centru za socijalni rad u Kraljevu.

- Prvi put kada sam otišao tamo, imao sam kod sebe molbu lekara iz onkološkog dispanzera da se mojoj majci pruži pomoć. Direktorka nije htela ni da čuje. Drsko me je pitala: „Šta ti hoćeš mali", i rekla mi da je ta pomoć koju tražim ukinuta - ispričao nam je trinaestogodišnji dečak.

Ekipa Pressa je pre nekoliko dana takođe posetila malog Radeta u Kosovskoj ulici kraljevačkog naselja Ribnica. Zatekli smo ga kako pomaže majci da se uspravi na krevetu.

- Ne smem da je ostavim samu. Veoma je loše. Naglo se razbolela i sada ne može da se kreće. Jedino uz moju pomoć može da ode u WC, a pomažem joj i da se okupa. Iz Centra za Socijalni rad šalju jednu ženu dva puta nedeljno, na po dva sata, da unono3 kuću i opere sudove. Svaka pomoć nam je dobrodošla, ali potrebna nam je žena koja će po ceo dan biti ovde, da nam skuva, opere... Mama više ništa ne može - priča Rade.

Spasina penzija je toliko mala, da je nedovoljna za najosnovnije potrepštine.

- Za struju dugujemo 6.300 dinara. Nemamo para ni da popravimo mašinu za pranje veša, koja je već dugo u kvaru. Evo, danas ću opet sam da spremim ručak od supe i makarona. Mojoj majci su potrebni vitamini posle jakih lekova, za koje, opet, nemamo pare - jada se mališan dok stoji pored šporeta i priprema ručak.

Majka Spasa, ležeći na krevetu, jedva progovara da joj je sin najveća radost u životu.

- Imala sam 36 godina kada sam ga rodila. Ne mogu da gledam moje sunce kako se muči zbog mene. A nema ko drugi da mi pomogne. Rodom sam iz Podgorice, tako da ovde nemam rođake. Od Radetovog oca sam se razvela kad je on imao samo godinu dana. Od tada nas dvoje živimo sami - tiho govori Spasa.

Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu Radetu Aksiću, novčanu pomoć mogu uplatiti na žiro-račun u A banci na broj: 115-12125-64, sa naznakom: „humanitarna pomoć za Spasu Đukić".