pdf magazin http://www.menshealth-scg.com/auto.pdf ~16mb
Evropska unija i CO2 režimEvropska unija, da ili ne? Domaća auto industrija, da ili ne? Ovo su samo dve od mnogobrojnih dilema. Ali, ako na oba pitanja odgovorimo pozitivno - suočićemo se sa trećim, a kako dalje?
Piše: generalni direktor Toyota Srbija, Boban Radoičić
Vođena ciljevima zacrtanim Kjoto Protokolom kada je reč o globalnom zagrevanju koje izaziva emisija ugljen-dioksida (CO2), kao i željom da bude svetski lider u očuvanju životne sredine i inovativnim tehnologijama, Evropska komisija je proizvođačima automobila zadala veoma ambiciozan zadatak. Jer, aktuelna tema - očuvanje životne sredine i održivi razvoj - svakako se dobrim delom odnosi i na automobile, odnosno na emisije štetnih gasova koji ugrožavaju životnu sredinu.
Prema aktuelnoj regulativi Evropske komisije, uvedenoj sredinom prošle godine, proizvođači automobila u Evropskoj uniji su u obavezi da do 2012. godine emisiju CO2 novoprodatih vozila uproseče na 120 grama po kilometru, što je smanjenje od oko 25 odsto u odnosu na trenutan nivo izduvnih emisija ugljen-dioksida.
Statističari su izračunali da prevozna sredstva čine petinu svih zagađivača u EU, dok je udeo putničkih automobila oko 12 odsto. Da bi ohrabrili auto-industriju da se nadmeće u energetskoj efikasnosti umesto u veličini i snazi automobila, Evropska komisija pozvala je proizvođače da potpišu EU kodeks dobre prakse na polju marketinga i oglašavanja. O tom ambicioznom planu danas se ponovo razgovara.
Predstavnici 27 zemalja članica Evropske unije su se, u martu ove godine, dogovorili da u drugom polugodištu 2008. godine daju predlog revizije režima emisije ugljen-dioksida. Evropska komisija i predstavnici Evropskog parlamenta dogovorili su se o roku za utvrđivanje predloga revizije, što znači da politička volja postoji, ali o kakvom kompromisu je reč, još uvek nije poznato.
Izvesno je, međutim, da će se glavni pregovori voditi u Evropskom parlamentu, gde su zagovornici razvoja auto-industrije izrazili veliku sumnju u predlog Evropske komisije da ograniči CO2 emisiju na prosek od 120 grama po kilometru za sve automobile prodate do 2012 godine. Evropski parlament je već podržao predlog proizvođača da se rok prolongira za tri, odnosno do 2015. godine. Evropski parlament je, takođe, izrazio zabrinutost povodom plana Evropske komisije da uvede visoke novčane kazne za proizvođače koji nisu spremni da ispune nametnute zahteve.
Predstavnici nemačke i francuske vlade imaju dijametralno suprotne stavove u vezi sa uvođenjem CO2 režima. Tako, recimo, kancelarka Angela Merkel brani stavove predstavnika nemačke auto industrije koji konstatuju da će biti znatno više pogođeni uvođenjem novog režima emisije, nego italijanski i francuski konkurenti.
Nemački proizvođači, Mercedes-Benz, BMW i Volkswagen, orijentisani su ka prodaji luksuznijih automobila koji istovremeno emituju i više CO2, nego francuski i italijanski proizvođači Renault, Peugeot, Citroen i Fiat, čija se prodaja uglavnom bazira na manjim automobilima sa nižom emisijom ugljen-dioksida.
Dok su proizvođači manjih automobila već na tragu dostizanja "dobrovoljnog cilja" od 140 grama po kilometru u 2008. godini, druga grupa proizvođača apeluje da nije realno takve zahteve postavljati i pred proizvođače većih i luksuznijih automobila. S druge strane, francuski predsednik Nikolas Sarkozi ne odstupa od stava da Evropska unija mora da utvrdi stroge standarde ukoliko želi da ima značajnu ulogu u budućim globalnim pregovorima o očuvanju životne sredine.
Još 1998. godine, Udruženje evropskih proizvođača automobila (ACEA) i predstavnici EU potpisali su "dobrovoljni cilj" o postizanju 140 grama ugljen-dioksida po kilometru u periodu od 10 godina (od 1998-2008). U toku ove godine biće urađene analize rezultata postignutih u ovom periodu. U ovom trenutku zna se da je od 1995. do 2004. godine emisija CO2 smanjena za 13 odsto. U udruženju evropskih proizvođača automobila ACEA tvrde da je to postignuto zahvaljujući ulaganju u automobilsku tehnologiju, uz otežavajuće okolnosti koje je izazvao značajan trend rasta potrošnje goriva proizašao iz sve strožih sigurnosnih zahteva i potražnje za većim, udobnijim i sigurnijim automobilima.
Ovaj ugovor posebno naglašava da spoljni faktori kao što su novi zakoni i regulative, razvoj tržišta i ekonomski uslovi moraju da budu uzeti u obzir kada se prate i ocenjuju rezultati. Takođe, iz udruženja ACEA poručuju da je globalno zagrevanje globalni problem, da su putevi za rešenje tog problema veoma kompleksni i da moraju da uključe sve velike aktere. Javne rasprave proizašle iz ove dve inicijative izvršile su uticaj i na prateću industriju koja je po važećoj regulativi u obavezi da sa svojim proizvodima, kao što su to gorivo i gume, sa samo 10 grama po kilometru, doprinese ostvarivanju cilja od 130 grama po kilometru koji u proseku treba da emituje flota svakog pojedinačnog proizvođača u Evropi.
Evropska unija se na svoju automobilsku industriju, sa više od 12 miliona zaposlenih i članova njihovih porodica koje zavise od proizvodnje, oslanja kao na ključnu za evropsku ekonomiju. Tehnologije koje razvija automobilska industrija često preuzimaju ostali industrijski sektori. Visoko konkurentna automobilska industrija je osnova ekonomske snage Evropske unije i čuvar budućeg rasta i razvoja svojih 500 miliona stanovnika.
Kako će se ova debata završiti niko ne želi da prognozira. Evropski parlament imenovao je predstavnika koji će pripremiti izveštaj o planiranom uvođenju CO2 režima. Izveštaj i potencijalni amandmani biće prezentovani komitetu za zaštitu životne sredine tokom proleća. Komitet za zaštitu životne sredine će svoje mišljenje o izveštaju dati tokom leta, dok će sa finalnom verzijom teksta izaći pred Parlament na jesen. Na kraju je potrebno da zakonsku regulativu koju usvoji parlament odobri Evropski savet ministara.
b92
Hibridni automobiliDruga strana priče o potrošnji goriva je ona za koju su naši građani daleko manje zainteresovani – zagađenje i doprinos nas, kao pojedinaca, efektu staklene bašte.
Tokom vožnje automobili emituju izduvne gasove u vazduh, utičući na hemijski sastav atmosfere koju udišemo i indirektno utičući na klimatske promene širom zemaljske kugle.
Izazov je: kako dodatno smanjiti te emisije?
Automobilska industrija danas nudi tehnološka rešenja koja u velikoj meri mogu umanjiti ove probleme. Reč je o hibridnom automobilu.
U svetu se već proizvodi i prodaje veliki broj hibridnih vozila dok mnogi proizvođači automobila tek najavljuju svoje poduhvate na ovom polju.
Kako radi hibridni auto?
Ispod haube hibridnog automobila nalaze se dva motora i jedna baterija. Jedan motor je električni i on pruža drugom, benzinskom ili dizel motoru, dodatnu snagu pri čemu u velikoj meri smanjuje potrošnju goriva a samim tim i emitovanje štetnih izduvnih gasova.
U zavisnosti od uslova vožnje auto pokreću ili elektro ili benzinski ili oba motora. Prelaz sa jednog na drugi izvor snage potpuno je automatizovana operacija koju kontroliše kompjuter ugrađen u auto.
Prilikom vožnje kroz grad hibridni auto kreće se isključivo pomoću elektro motora pri čemu ne emituje izduvne gasove i omogućava putnicima potpuno tihu vožnju.
U uslovima vožnje na otvorenom putu benzinski motor stupa na scenu i pogoni točkove, ali takođe pokreće i generator koji po potrebi dopunjuje bateriju.
Prilikom naglih ubrzanja, energija skladištena u bateriji šalje se do elektro-motora koji u tim uslovima radi zajedno sa benzinskim i na taj način poboljšava performanse auta dok istovremeno i štedi gorivo i smanjuje emisiju izduvnih gasova.
Prilikom smanjenja brzine ili kočenja, elektro motor postaje generator koji transformiše kinetičku energiju u električnu i na taj način dopunjuje bateriju automobila. Ukoliko se baterija približi kompletnom pražnjenju, benzinski motor se automatski uključuje i ponovo puni bateriju.
Procesi koje hibridni automobili obavljaju nisu primetni u samom toku vožnje ali njihovi rezultati će se pokazati kroz ređe posete benzinskim pumpama. Jedan hibridni auto srednje klase u proseku troši oko 4.5 litara benzina na 100 kilometara kombinovane vožnje.
Prema Tojotinim podacima, njihov Prius za oko tonu smanji emisiju CO2 na godišnjem nivou u poređenju sa automobilom iz iste klase kojeg pogoni dvolitarski dizel motor.
Olakšice vlasinicima hibrida
Vlasti u zemljama širom sveta prepoznale su značaj hibridnih vozila pa se potencijalnim kupcima i vlasnicima nude razne beneficije kako bi stimulisale eksploataciju ovakvih modela.
Na primer, u SAD možete dobiti popust čak do 3 500 dolara pri kupovini hibridnog auta. Takođe, imate pravo da se na autoputu vozite brzom trakom koja je rezervisana samo za vozila u kojima se nalazi dvoje ili više ljudi iako ste sami u autu. Hibridni automobili imaju posebne nalepnice kako bi neometano mogli da koriste ove beneficije.
U Evropi, u Holandiji možete ostvariti do 7 000 evra popusta prilikom kupovine Priusa na ime raznih povlastica.
Taxi službe
Prednosti hibridnih vozila još više dolaze do izražaja kada se priključe službi javnog prevoza. Brojne svetske metropole već godinama imaju razrađenu mrežu hibridnih taksi službi.
London, Vankuver, Boston, Čikago, San Francisko upotrebom ovakvih vozila pokušavaju da doprinesu smanjenju količine zagađenosti vazduha do koje dolazi usled saobraćajnih kolapsa.
Njujork je jedan od gradova koji je najdalje otišao u planiranju eksploatacije hibridnih vozila u svrhe javnog prevoza. Gradonačelnik Njujorka, Majkl Blumberg, predložio je petogodišnji plan kojim će se u potpunosti preći na taksiranje hibridnim vozilima.
U Budvi postoji taksi udruženje koje se sastoji od 15 Toyoti Prius.
Hibridni automobili na tržištu
Na srpskom tržištu u zvaničnim predstavništvima možete kupiti samo jedan hibridni model automobila – Toyotu Prius - zato ćemo ovom autu posvetiti više pažnje nego ostalim modelima sa svetskog tržišta.
Toyota Prius
U analima svetske automobilske industrije 1997. godina upisana je kao revolucionarna godina – u ekološkom smislu, jer je pojava hibridnog modela Prius označila prekretnicu u dotadašnjem razvoju i primeni tehnologije koja kombinuje prvo serijsko vozilo s naprednim hibridnim pogonom. Do jula 2007. godine prodato je 807.934 Priusa širom sveta, od početka prodaje u Evropi, 72.632 vozila.
U toku 2007. godine, u Srbiji je prodato 14 Priusa.
Toyota Prius je bespogovorni lider sa 90% udela u svetskom tržištu hibridnih automobila.
Prius je 2005. godine izabran za Automobil godine u Evropi.
Toyotin hibridni sistem (THS) ekološki pogon koji kombinuje VVT-i benzinski motor i elektromotor sa nultom emisijom izduvnih gasova. Oba motora kontroliše inteligentan sistem upravljanja. Nagrađivani THS smanjuje štetne emisije ugljovodonika (HC), ugljen-monoksida (CO) i oskida azota (NOx) za gotovo 70% i upola smanjuje emisiju ugljen-dioksida (CO2), glavnog krivca za globalno otopljavanje.
Hybrid Synergy Drive (HSD) je koncept koji leži iza nove generacije hibridnih vozila iz Toyote, uključujući Toyotu Prius, najprodavanije hibridno vozilo u svetu.
HSD kombinuje zadovoljstvo u vožnji i performanse sa ekonomičnom potrošnjom, niskim emisijama i tihom vožnjom.
Reč „sinergy“ predstavlja potpunu sinergiju između benzinskog i električnog motora koji zajedno pokreću vozilo.
Električni motor je sada snažniji i ima bolji odnos korišćenja električne energije u odnosu na benzin. Rezultat su bolje performanse i značajno povećana efikasnost.
Prednosti Hybrid Synergy Drive tehnologije u Priusu
Odlične vozne performanse: ubrzanje slično najpopularnijim dizel motorima iz D-segmenta
Niska potrošnja goriva: 4.3 litara/100 km – jednako dizel automobilu iz B-segmenta¹
Niže emisije izduvnih gasova: CO2 emisije od 104 g/km u kombinovanom ciklusu², naspram 120 g/km u prethodnoj generaciji.
Tiha vožnja: HSD može raditi samo sa električnim motorom, nudeći iskustvo potpuno tihe vožnje.
Najjeftiniji Prius u Srbiji košta 27 500 evra. Kompletan test Toyote Prius moćićete uskoro da pročitate na B92 sajtu automobila.
Honda Insight
Honda Insight na tržištu SAD pojavila se 1999. godine i do kraja proizvodnje 2006. godine prodato je oko 13 200 primeraka.
Za razliku od sistema razdvojenih pogonskih jedinica koje je primenila Toyota na svom hibridu, Honda je kod Insight benzinski i elektro-motor spojeni bregastom osovinom. Elektro – motor bio je zadužen za pomaganje benzincu prilikom ubrzavanja.
Insight u kombinaciji sa ručnim menjačem prelazi 100 kilometara sa samo 3.4 litre benzina.
Sa druge strane, Honda Insight se ne smatra potpunim hibridnim autom jer nema mogućnost kretanja isključivo na elektro-pogon.
Honda Civic
Civic hibrid poput Insighta takođe ima sjajno inžinjersko rešenje kojim je 1.3 litarskom benzincu dodat elektro-motor, ali na vrlo elegantan način, tako da je prostor koji zauzimaju dva agregata jedva veći od onog u „običnom“ Civicu.
Najnovija generacija Civica može da se kreće i samo na elektro-pogon ali ne ubrzava oštro poput Priusa.
Organizacija instrumenata u vozačkom prostoru podseća na unutrašnjost borbenog aviona.
BMW X6
BMW X6 biće prvi model bavarske marke koji će ući u serijsku proizvodnju i sa hibridnim pogonom. Po podacima proizvođača, potrošnja će biti 20% manja u odnosu na konvencionalni model. Upravo je X6 sa hibridnim pogonom bio izložen u Frankfurtu pod zastavom ”Efficient Dynamics Technologies”. Reč je o pogonu kojeg je BMW razvio u saradnji sa konkurencijom kao što su DaimlerChrysler i GM. Predsednik odbora kompanije dr. Norbert Reithofer je na tu temu izjavio da će serijska proizvodnja krenuti do kraja 2009.
Budući tržišni uspeh BMW-a X6 je praktično zagarantovan. U skladu krilaticama ”The Ultimate Driving Machine” i ”BMW Power”, stvoren je model koji će biti reper za jedan novi segment vozila koji će u sebi sjedinjavati prestiž, performanse, stil i ..., ispunjavanje snova.
Volvo C30
Volvo u svom kalifornijskom razvojnom centru radi na hibridnoj verziji svog modela C30 kojeg će pokretati dizel-elektro-motor. Ipak, volvo je primenio malo drugačiji koncept od ostalih proizvođača hibridnih vozila.
Auto će pokretati električni motor kojem će kao podrška služiti mali dizel motor koji neće imati nikakve veze sa pogonskim točkovima već samo dopunjavati baterije kada za to bude potrebe.
C30 hibrid imaće autonomiju od 100 kilometara kretanja samo na struju. Auto će moći da se prikači i na standardnu utičnicu za struju i u roku od 3 sata napuni baterije.
b92
