Povratak među najbolje

Autor: Violeta Nedeljković |

Krajem osamdesetih Beogradski univerzitet bio je među vodećih sto univerziteta u svetu. Pojedini fakulteti bili su među prvih dvadeset, a Elektrotehnički čak na petnaestom mestu. Cilj nam je da za dve godine, kada se završi proces akreditacije i usaglašavanja sa bolonjskim procesom, ponovo budemo među prvih sto - kaže Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu.

Gde je danas, dva veka od osnivanja, Univerzitet u Beogradu u odnosu na evropske?
OBranko Kovačević
- Univerzitet u Beogradu jedini je u Srbiji koji se nalazi na rang-listi svetskih univerziteta. Ta lista se danas pravi u Šangaju, u Kini, i predstavlja međunarodni standard. Na svetskoj rang-listi, među desetinama hiljada univerziteta, naš univerzitet zauzima 426. mesto. Kad se rangiraju samo evropski univerziteti, to je negde 170. mesto.

Zašto smo toliko pali na svetskoj lestvici kvaliteta?
- Deset godina smo bili izopšteni jer nismo učestvovali u međunarodnim dešavanjima, a posledice snose i studenti i nastavnici. Postojala je međunarodna izolacija, a institucionalna saradnja s nama tretirala se kao privredni kriminal. Praktično, počeli smo da radimo tek posle 5. oktobra i za sedam godina uspeli smo da se vratimo na listu.

Koji su najveći problemi koje imaju studenti Univerziteta u Beogradu?
- Nije još uhodan novi školski sistem, usklađen sa bolonjskim procesom. Studenti bi praktično trebalo da budu zaposleni na svojim fakultetima. Da tu provode radno vreme, da uče svaki dan i da daju godinu za godinu.

Šta naši studenti nemaju, a morali bi da imaju?
- Pre svega, nemaju na svim fakultetima dovoljno prostora i odgovarajuću opremu. Predavanja se negde drže za 300, 400 studenata iako zakon predviđa grupu do 80 akademaca. Studenti moraju da imaju biblioteke, laboratorije, prostor za rad, knjige, učila, računare... Neki fakulteti, kao Biološki i Geografski, nemaju ni svoju zgradu. Drugi nemaju dovoljno novca za kvalitetne učionice i laboratorije. Moramo popraviti uslove u kojima rade naši studenti, a akreditacija nas na to obavezuje.

Koji se period može označiti kao zlatno doba Univerziteta?
- Sedamdesete i osamdesete godine bile su zlatne i u materijalnom smislu i u pogledu međunarodne saradnje. Naši profesori su predavali po vodećim svetskim ustanovama, postojala je razmena studenata, nastavnika. Tako je bilo sve do raspada zemlje, izolacije... Posle 2000. godine polako se vraćamo u normalu. Vratila se autonomija Univerziteta, što je jako važno.

Koje su ličnosti obeležile dva veka Univerziteta?
- Milutin Milanković je svetsko naučno ime. On je matematički izmodelirao prirodne pojave. Napravio je kalendar najbolji u istoriji ljudske civilizacije, koji daje najtačnije merenje vremena. U svoje doba uradio je nešto što se tada možda nije ni razumelo. Njegov doprinos ravan je doprinosu Ajnštajna. U nauci Srbija ima tri velika svetska imena, Milankovića, Pupina i Teslu, ali poslednja dvojica nisu bili đaci našeg univerziteta.

Ko je utemeljitelj visokog obrazovanja u Srbiji?
- Dositej Obradović, naš prvi rektor i najumniji čovek svoga doba. Napravio je 1808. Veliku školu, jezgro Univerziteta. Na otvaranju je bio i vožd Karađorđe, rekavši da je put Srbije da školuje i obrazuje mlade ljude. I danas to treba da bude cilj ove vlasti.

Mihailo Pupin i Sima Marković
U isto vreme kada je Mihajlo Pupin osnovao katedru za elektrotehniku na Univerzitetu Kolumbija, to je uradio i Sima Marković, profesor na Velikoj školi u Srbiji. Imali smo katedru za elektrotehniku kad i Amerika, ali, nažalost, Kolumbija danas ima 30 nobelovaca, a mi iz te oblasti nemamo nijednog - kaže rektor Kovačević.

blic