nastavaka sa naslovne...
Inovacije Cene u Bosni
Pronalazači Vojvodine tvrde i da se Zakon o inovacionoj delatnosti ne poštuje, jer Fond nacionalne inovacione politike, predviđen ovim zakonom, za dve i po godine nije profunkcionisao, a sada se planira i njegovo gašenje. Oni, takođe, predlažu da se uvede procena vrednosti patenta i na osnovu nje podizanje hipoteke nad njim. Procena vrednosti dala bi sliku o raspoloživim potencijalima novih programa kojima naša zemlja raspolaže i mogućnostima njihove primene u privredi. Ona bi oslobodila pronalazače straha da će samo prijavom u Srbiji biti pokradeni po isteku 12 meseci, što je rok za podnošenje međunarodne zaštite, a za to većini pronalazača nedostaje novac.
- Zbog diskriminacije, ukida se privilegija domaćim pronalazačima koji su plaćali samo 10 odsto administrativne takse ukoliko sami podnose prijavu. Na osnovu Pariske konvencije, morali smo da izjednačimo tretman domaćih i stranih inovatora. Moglo bi se, eventualno, razgovarati o nekom budućem popustu i za jedne i za druge - objašnjava Branka Totić, direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu. Ona dodaje da su cene prijave, koje su važile od 2002. godine, uvećane zbog inflacije i porasta troškova života, ali i da bi se postigla njihova ozbiljnost jer neozbiljne prijave opterećuju rad Zavoda.
Nikola Kovačić iz Srbobrana je 2002. godine patentirao revolucionarni pronalazak SUČ - spiralni usmerivač i čistač transportnih traka.
- Prvo sam inovaciju dokazao u Bosni, pa tek onda u Srbiji. Trebalo je da prođe tri-četiri godine da bi je ovde prihvatili. Za razliku od zemalja u okruženju, u našoj ova oblast nije adekvatno zakonski rešena. A država bi imala velike koristi od toga, jer ako inovacija uđe u privredu, to bi uposlilo radnike i bilo od koristi društvu i državi u celini. Moraju se obezbediti uslovi da pronalazači ne kriju svoje patente - ističe za „Blic“ Nikola Kovačić.
Mato Zubac, novosadski pronalazač i član akademije pronalazača, nije dobio pravu priliku da svoj izum predstavi u našoj zemlji. Njegovi višestruko nagrađeni i međunarodno priznati patenti za preradu biootpada u brikete i mini-brikete, takozvane pelete, svoju verifikaciju dobili su prošle godine u Hrvatskoj, kada su po njegovom projektu u Spačvi kraj Vinkovaca napravili veliko postrojenje za peletiranje i briketiranje vredno četiri miliona evra.
- Ne znam da li ću dočekati da ovakav projekat bude i u našoj zemlji realizovan. Moji elaborati pune fioke raznih ministarstava, ali zasad nisu naišli na adekvatan odgovor - ogorčen je Zubac.
U istoj su situaciji pronalazači širom zemlje.
Boro Krajčinović, pronalazač iz Beograda, već pet godina ima registrovan patent pomoću kojeg bi se mikrotalasima uništavali korov i insekti bez upotrebe hemijskih sredstava, ali koji do sada nije realizovan. Nudio ga je pismenim putem Institutu za kukuruz „Zemun Polje“ i mnogim drugim firmama, ali ni od koga nije dobio odgovor.
- Više puta sam izlagao patent na sajmovima. Problem je, međutim, što kod nas nema interesenata. Ranije su preduzeća imala posebne fondove za finansiranje ovakvih projekata, sad je to uglavnom ukinuto - priča Krajčinović.
U Srpskoj akademiji inovacionih nauka pričaju da Srbija godinama nije razvijala sistem zaštite intelektualne svojine i da je zaostala u odnosu na okolne zemlje. One se razvijaju na novim tehnologijama prilagođenim sopstvenim resursima.
- Država treba da oformi komisiju sposobnu da proceni da li patent donosi nešto novo pa da ga podrži, a ne da čeka gotovo rešenje koje je nakon višegodišnjeg čekanja na potvrdu, često već zastarelo. Nije pronađen ni adekvatan model da se kvalitetna rešenja zaštite i ponude tržištu - smatra Petar Rajačić, pronalazač i predsednik Akademije. On dodaje i da bi Ministarstvo nauke trebalo da okupi sve subjekte pronalazaštva, preispita funkcionalnost dosadašnjih modela, podstakne buđenje kreativnosti i njenu implementaciju u proizvodnom i tehnološkom procesu. To bi donelo nacionalnu korist. Novoformirani organ na nivou države bi izučavao, posredovao i plasirao nova rešenja, najpre u domaću privredu, usmeravao bi pronalazače na ono što je srpskom tržištu zaista potrebno.
Fond zamrznut
Ministarstvo nauke svake godine raspisuje konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za pronalaske u visini od 25.000 do 50.000 evra. Uslov je da fizičko ili pravno lice ima odobren patent i da bude upisano u njihov registar.
- Ranije je oformljen i Fond nacionalne inovacione politike, iz kojeg je trebalo da se dodeljuju krediti pronalazačima uz minimalnu kamatu od jedan odsto. On je, međutim, sad zamrznut, a nikad i nije zaživeo na pravi način jer nismo našli zainteresovane finansijere koji bi ulili sredstva u Fond. Srbija godišnje izdvaja 0,36 odsto bruto nacionalnog dohotka iz budžeta za pronalaske. Prošle godine je izdvojeno svega 1,5 miliona evra za celu inovacionu delatnost. Finska, na primer, izdvaja čak četiri odsto svog BND, koji je sam po sebi daleko veći. Preporuka Evropske unije je da se za ove svrhe izdvaja minimum 1,54 odsto BND da bi zaista imalo efekta - objašnjava dr Aleksa Zejak, pomoćnik ministra za nauku.
Prema njegovim rečima, ključni problem je što nije zakonski regulisano ko ima pravo da osnuje savez, pa tako u Srbiji postoji prava poplava udruženja inovatora, koji su često u neprijateljskim odnosima. Svi oni traže sredstva koja bi, zapravo, trebalo dodeljivati samim pronalazačima.
- Pravo rešenje je da se osnuje konsultativni organ, neka vrsta servisa za pronalazače pri Privrednoj komori Srbije. To je već u procesu rada. U saradnji s njima, pokušaćemo da omogućavanjem kontakata, kao i raznim prezentacijama, privredi nametnemo primenu novih, korisnih rešenja - dodaje Zejak.
On, međutim, objašnjava da je srpska proizvodna industrija jako slaba i mala su interesovanja za primenu novih tehnologija. Pare su uglavnom u trgovinskom i ekonomskom sektoru.
Miloševa medalja bolje sija u „Pežou“
Miloš Stanković, pronalazač iz Zemuna, dobio je brojne domaće i međunarodne nagrade za svoje izume eko-auspuh i elektrostatički prečistač izduvnih gasova u fabrikama. Na nedavno održanom sajmu u Moskvi osvojio je zlatnu medalju za prečistač i orden od Međunarodnog inovacionog kluba „Arhimed“ za visok doprinos unutar razvoja međunarodne nauke i tehnologije. Međutim, i pored interesovanja nekih domaćih firmi za njegove inovacije, nije uspeo da ih realizuje i primeni u industriji Srbije.
- Izlagao sam svoje inovacije na brojnim sajmovima još od 2001. godine. Za njih su se interesovale neke privatne firme koje inače ulažu u inovacije, rade prototip, pa pokreću nultu proizvodnju. Ipak, ništa na kraju nije bilo od svega toga. U Srbiji svi uglavnom pokušavaju da pokradu nove ideje u industriji, pa ulažu pare tek ako ne uspeju. Za razliku od naših firmi, u EU i Americi su pokazali daleko veće razumevanje za moje inovacije. Automobilske kuće poput „Volvoa“, „Pežoa“ i „Folksvagena“ su izuzetno zainteresovane za eko-auspuh, a trenutno sam u pregovorima sa još jednom ozbiljnom firmom iz inostranstva. Očekujem da će ova nova vrsta auspuha koju sam izumeo početi da se primenjuje u svetu u naredne dve godine - priča Miloš.
U svetu je pamet najskuplja
U evropskim zemljama intelektualna svojina je najskuplja. To je neprikosnoveno vlasništvo jer se na njemu izuzetno
mnogo zarađuje.
Potencijali se sistemski prate, od vrtića pa dalje kroz celo školovanje.
Mi smo, zbog toga, predložili NIP-u program koji bi omogućio da pronalazak bude u funkciji samog pronalazača, a ne raznih udruženja, ali nismo dobili odgovor - navodi Petar Rajačić.
izvor
