nastavak sa naslovne ...
Ukupno 11 predstavnika studentskih organizacija sastalo se sa ministrom Obradovićem i zatražilo od njega da reši studentske zahteve u vezi sa budžetskom kvotom od 20 odsto i naplatom bodova koji se prenose u naredne godine studija. Ministar je rekao da će zahtevati od fakulteta da obustave naplatu bodova, ali i da produže upis do 1. novembra, kako bi se završili svi ispiti i znao tačan broj onih koji su postigli potreban broj bodova za nastavak ili prelazak na studije o trošku države. U ministarstvu se nadaju da će moći da obezbede svim samofinansirajućim studentima koji su ostvarili uslov, da pređu na budžet. Sekretar Studentskog parlamenta Aleksandar Jović juče je potvrdio da će Ministarstvo zatražiti od fakulteta da im dostave podatke o broju studenata koji su ostvarili upis za narednu godinu studija.
David Bakić, student prodekan fakulteta Političkih nauka, kaže za „Blic“ da su studenti ministra upoznali i sa problemima za koje nije znao, te da je obećao da će se i njima pozabaviti.
- Reč je o tome da fakulteti različito primenjuju pojedine odredbe Zakona o visokom obrazovanju. Ministar je rekao da će na pojedine fakultete postali prosvetnu inspekciju i zbog previsokih školarina - kaže Bakić. Studenti osim obustave naplata bodova, zahtevaju i da se povuče amandman koji je podnela Jagoda Jorga, poslanik DS u Skupštini Srbije.
- Trebalo bi da svi koji imaju više od 42 boda pređu na studiranje o trošku budžeta. Ako se amandman usvoji neće moći svi koji ostvare taj broj bodova da pređu na budžet, već samo 20 odsto njih. To najviše pogađa fakultete koji imaju veliki broj samofinansirajućih studenata i onih koji imaju veliku prolaznost. Na fakultetu Političkih nauka, recimo, moglo bi da pređe svega oko 30 studenata na budžet, a kandidata ima između 300 i 400. To bi zaista bilo nepošteno - objašnjava Bakić.
blic
Za upis godine naplaćuju naknadu mimo zakonaAutor: Verica Dragić |Blic
Čitavu godinu jurila sam tih 60 bodova za upis druge godine! Nisam uspela da ih ostvarim. Osvojila sam 45 i gotovo da sam se oprostila od fakulteta. Onda su smanjili broj bodova na 42, a to je značilo da ću moći da zadržim status na budžetu i nastavim studije! Međutim, kada sam došla na upis, rekli su da moram da platim 27.000 dinara. Kažu, za bodove koje nisam ostvarila. Nemam toliko para i ne znam da li ću ih imati. Da su rekli ranije, možda bih skupila novac. Ovako, ne znam šta će biti.
Katarina M. jedna je od mnogih studenata Univerziteta u Beogradu koji su uspeli da zadrži status studiranja o trošku države, ali ne i da ostvari zakonom propisanih 60 bodova po godini studija. Takvu situaciju neki fakulteti pokušavaju da iskoriste i da naplate studentima neostvareni broj bodova. Pronašli su fakulteti i formulu po kojoj će naplaćivati bodove. Visina školarine podeli se sa 60, koliko ukupno ima bodova, i suma koja se dobije predstavlja iznos koji student treba da plati da bi nastavio studije. Za razliku od onih koji vrše naplatu bez pogovora, Poljoprivredni fakultet saslušao je svoje studente. I ne samo to, na tom fakultetu juče je jednoglasno odlučeno da svi studenti koji su ostvarivanjem najmanje 42 boda zadržali status budžetskog studiranja, upisivaće besplatno narednu godinu. Nemanja Petrović, prodekan Poljoprivrednog fakulteta i predsednik Studentskog parlamenta, kaže da fakulteti nemaju nikakvu osnovu da naplaćuju zaostale bodove.
- Fakulteti su sami doneli tu odluku. Obrazlažu je time da moraju da organizuju ponavljanje vežbi i da zbog toga imaju troškove. Studenti su svedoci da se to do sada nije događalo, niti da je moguće organizovati paralelnu nastavu. Nemoguće je držati vežbe, recimo, za treću godinu i istovremeno držati različite vežbe za predmete iz druge godine onima koji ih nisu položili - kaže Petrović. On tvrdi da su studenti izričiti i da će organizovati veliki protest ukoliko fakulteti ne ukinu naplatu bodova.
- Mi znamo da je ministar prosvete Žarko Obradović protiv ovih naplata i tražićemo da ih ukine - objašnjava Petrović.
Međutim, Neda Bokan, prorektorka za nastavu Univerziteta u Beogradu, kaže da je teško reći da li fakulteti imaju osnova ili ne da naplaćuju neostvarene bodove.
- Zakon jednostavno nije predvideo taj neki prelazni period reformi, u smislu da studenti neke ispite slušaju, a neke obnavljaju. Zakon je prepoznao 60 poena za upis, a mi smo u prelaznom periodu smanjili taj broj da studenti ne bi odustajali od školovanja. Namera nam je efikasnost i kvalitet studiranja. Prošle godine je Senat preporučio fakultetima da to ne naplaćuju, ali odluku donose fakulteti kao samostalna pravna lica. Oni sami odlučuju o finansiranju. Senat nema prava da uskrati tu naplatu, ali može da razgovara o tome, što ćemo i učiniti - kaže Bokanova.
Studenti Filozofskog i Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu juče su protestovali zbog odluka o naplati bodova. Filip Krantić, student Filozofskog fakulteta, kaže da su se studenti dogovorili da se međusobno povežu i uključe u veliki studentski protest ukoliko fakulteti nastave sa naplatom.
- Među studentima je veliko nezadovoljstvo, ali mnogi se plaše posledica uključivanja u proteste. Fakulteti naprosto rade šta hoće, određuju broj bodova po ispitima i njihovu cenu - objašnjava Krantić.
Cene po fakultetima
Fakultet Bod
Mašinski 1.200 do 2.000 dinara
Rudarsko-geološki 1.000 dinara
Sporta i fizičke kulture 1.100 dinara
Šumarski 916,67 dinara
Fizička hemija 4.000 dinara*
Rudarski 750 dinara
Saobraćajni 1.000 dinara**
Tehnološko-metalurški 1.000 dinara
Filološki 2.000 dinara
Biološki 1.300 dinara
*Naplaćuje se po ispitu
**Naknada za samofinansirajuće
Protiv amandmana o rangiranju
Delegacija Studentskog parlamenta Beogradskog univerziteta sastala se juče sa ministrom prosvete Žarkom Obradovićem zbog amandmana na predlog izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju koji je u skupštinskoj proceduri.
Studenti tvrde da se tim amandmanom na mala vrata menja suština izmene zakona čiji je cilj bio da se olakša upis u naredne godine studija jer vraća stav o rangiranju studenata.
Amandmanom koji je Odboru za prosvetu dostavila poslanik Jagoda Jorga predlaže se da se u izmene zakona ubaci stav o rangiranju, što, kako objašnjavaju studenti, znači da svi samofinansirajući studenti ne bi mogli da nastave školovanje na budžetu iako polože sve ispite.
Fakulteti koji ne naplaćuju
-Poljoprivredni
-Arhitektonski
-Političkih nauka
-Bezbednosti
-Farmacije
-Hemijski
-Medicinski
-Ekonomski
-Građevinski
Fakulteti koji se nisu izjasnili
-Veterinarski
-Filozofski
Nema para da svi uče o trošku državeAutor: Verica Dragić |Blic
Studenti su svojim protestom koji su počeli u petak zakucali na otvorena vrata i postoji dobra volja svih nadležnih da se što više njih upiše na budžet. Ali prvo mora da se vidi koliko ih ima i o kojim se parama radi. Izmene zakona su donete da bi se studentima maksimalno izašlo u susret - kaže za „Blic” Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta.
Jesu li studenti u pravu kada traže bezuslovni upis završnih godina studija za one koji studiraju po starom programu?
- To je pitanje fakulteta, a ne univerziteta, pošto fakulteti organizuju nastavni proces i to može da se uradi. To su i ranije radili fakulteti. Nezgodno je kada imate dva režima studija. Većina te nastave je već odslušana i ostalo je samo da polažu.
Na nekim fakultetima i nije. Recimo na Stomatološkom ne mogu ni da odslušaju sve do 2010. Da li je to u redu?
- Nisu svi fakulteti u istoj situaciji. Teže je tamo gde ima klinika, laboratorijskih vežbi, a lakše je na humanističkim naukama. Zato to i ne može da se reši unificirano, na nivou univerziteta, već u dogovoru sa studentima i rukovodstvom fakulteta. Univerzitet će podržati sve ono što se oni dogovore.
Nije li fer da se i starijim studentima pruži šansa da diplomiraju?
- Slažem se. Zato smo i tražili da taj rok u zakonu bude do 2012. godine. Oni koji budu prelazili na novi nastavni plan i program moraće da dobiju diferencijalne ispite, možda i po desetak. Preporuka Senata Univerziteta će svakako biti da se tim studentima izađe u susret. Ali to mora da se organizuje na nivou fakulteta. Hoćemo da pomognemo, ali nema tu, da tako kažem, opšte pravde.
Imaju li fakulteti pravnu osnovu za naplatu preostalih bodova koji se prenose u narednu godinu studija?
- Zakon kaže da ono što nisi odslušao moraš ponovo da odslušaš. To stvara troškove koje neko treba da plati. Fakulteti su samostalna pravna lica i odluku donose sami, a naš savet samo preporučuje. Prošle godine tu preporuku, od 31 fakulteta, nije ispoštovalo samo sedam.
Ali studenti su odslušali, zašto da plaćaju?
- Pa, ne treba da plate. Ali saveti fakulteta odlučuju. U tim savetima sede i predstavnici studenata i države. Dakle, imaju mehanizam da se izbore.
Da li je amandman o kvoti od 20 odsto za upis na budžet dobar ili loš za studente?
- To mora tako da bude. Vlada svake godine daje kvote univerzitetima koliko može biti studenata na budžetu. To postoji u zakonu iz 2005. godine, pa osim propisane kvote na budžetu može biti još 20 odsto njih. Imamo 9.000 studenata na budžetu i 6.000 samofinansirajućih. Po zakonu oko 2.000 njih će moći da pređe na budžet.
Čini se da fakulteti svake godine pokušavaju da povećaju broj samofinansirajućih ne bi li dobili više novca. Kako to sprečiti?
- Zakon fakultetima dozvoljava da sami odrede kvotu za samofinansirajuće. Ona je obično visoka na društveno-humanističkim naukama. A posle se ne zna šta raditi sa tolikim brojem studenata. Niko u toj priči nije nevin.
Kako naterati fakultete da realnije tome pristupaju?
- Oni gledaju na to kao na tržišnu kategoriju. Kažu, imamo veliko interesovanje za upis i onda ćemo da upišemo, a vi koji ste na prirodno-tehničkom fakultetu nemate, i nemojte da upišete. Oni tako gledaju na to, a tako rade i svi privatni fakulteti.
Da li je tačno da samo 13 odsto studenata godišnje završi godinu u roku?
- Reforma je zbog toga i urađena. Obrazovni sistem se na neki način raspao, deca su radila loše u školama, pa su dolazila nepripremljena na studije. Trebalo nam je po nekoliko godina da od njih napravimo studente. Prosek studiranja bio je osam, negde devet ili čak deset godina. Reforma je u korist studenata i sve mora njima da se podesi. Uvedeni su bodovi, pa student ima kao i zaposleni radnu nedelju od 42 časa. U opterećenje studenata ne ulaze samo predavanja već i vežbe, domaći zadaci, semestralni radovi, konsultacije.
Ko proverava fakultete na osnovu čega određuju broj bodova predmeta?
- Bodovi nisu dobro podešeni. Zato smo i uveli ovo „klizanje”, da se ne pređe odmah na punu primenu zakona i studenti ne moraju da imaju 60 bodova već 42. Imamo komisiju za kontrolu kvaliteta, postoje međunarodni standardi. Ali teško je da iz prvog puta podesite sistem da odmah proradi kako treba.
Šta je sa profesorima, hoće li oni koji imaju malu prolaznost na ispitima biti sankcionisani?
- Toga će sigurno biti. Cilj reformi jeste zajednički rad studenata i nastavnika. Svi su odgovorni za rezultate. Ne mogu da kažu student nije hteo da uči, neće da radi, ili nije dovoljno pametan. Svi će snositi posledice. Nije čudno da dobijete otkaz ako imate malu prolaznost na ispitu.
Ko je onda kriv za propadanje „Bolonje”, studenti, nastavnici ili oni koji su pravili zakon ?
- „Bolonja” nije propala. Ovo je pokušaj da se sistem uredi i da se „Bolonja” sprovede. Fakulteti uglavnom traju četiri godine i moramo da probamo sve četiri, da napravimo eksperiment. Posle toga treba videti šta valja, a šta ne. Važan akter su studenti, jer sve ide preko njihovih leđa. Oni treba da kažu kako izgleda ta reformisana nastava, šta razumeju, a šta ne, šta im smeta, šta treba potpuno promeniti.
Da li je tačno da nam za totalnu primenu Bolonjske deklaracije treba još 500 nastavnika?
- Imamo oko 2.500 nastavnika i toliko asistenata. Oko 5.000 njih opslužuje 90.000 studenata. To je dovoljno. Problem je što su nastavni programi preobimni i nisu realno napravljeni. Zato i postoji stepenovano školstvo da ne mora student svemu da se nauči na osnovnim studijama.
Može li država da natera fakultete da nešto promene?
- Država ima veoma jak mehanizam - novac. Ko neće da sluša, neće dobiti novac. Tako se to radi u svetu. Tamo su fakulteti integrisani, a to znači da se sve odluke donose na novu univerziteta, a fakulteti to moraju da poštuju. Kod nas se na nivou univerziteta donose preporuke.
Studenti nastavljaju protest u sredu
Studenti Beogradskog univerziteta juče nisu protestovali, ali najavljuju još veće okupljanje na ulicama glavnog grada.
- Ukoliko naši zahtevi ne budu prihvaćeni, dogovorili smo se da se u sredu u 14 časova okupimo na Trgu Slavija, odakle ćemo otići ispred zgrade Vlade. Protest će trajati do 16 časova, a potom ćemo videti šta nam je dalje činiti - kaže David Bakić, student prodekan Fakulteta političkih nauka.
Oko 1.000 studenata u petak je prošetalo ulicama Beograda i zaustavilo se ispred Vlade Srbije gde su njihovi predstavnici predali zahteve premijeru Mirku Cvetkoviću i ministrima finansija i prosvete. Studenti traže da se ukinu budžetske kvote kojima se podrazumeva da samo 20 odsto samofinansirajućih može da pređe na studije o trošku države, uvođenje bezuslovnog upisa završnih godina za one koji studiraju po starom programu, ukidanje naplaćivanja prenesenih bodova u naredne godine studija i smanjenje školarina.
