Glaukom - Tiho propadanje vida

[Bred]

Ovo hronièno, pritajeno oboljenje oka sa propadanjem oènog ¾ivca, najèe¹æe praæeno povi¹enim oènim pritiskom, iz godine u godinu ostavlja alarmantan broj slepih ljudi, kako u svetu, tako i na na¹im prostorima. Buduæi da je mart mesec prevencije oboljenja oèiju, Svetska zdravstvena organizacija od ove godine posebnu pa¾nju posveæuje glaukomu kao najveæoj pretnji propadanju vida

Kada se suoèi sa dijagnozom, prva reakcija pacijenta je neverica, jer povi¹en oèni pritisak, kao najèe¹æi manifestni znak oboljenja, èesto prolazi nezapa¾eno, bezbolno, osim kada je porast oènog pritiska brz. Kao posledica povi¹enog oènog pritiska u vidnom polju najpre nastaju periferni defekti, a centralni vid dugo ostaje oèuvan, pa pacijent prve simptome i nema. Kada poènu bolovi i evidentni defekti u vidnom polju, veliki deo oènog ¾ivca veæ je propao i o¹teæenja su nepovratna. Adekvatna terapija tada mo¾e samo da zaustavi bolest u stadijumu u kojem jeste, da pritisak u oku dr¾i pod kontrolom, omoguæujuæi dalji ¾ivot sa ovom bole¹æu.
Kao i svaku drugu, i ovu do¾ivotnu bolest bolje je spreèiti, nego leèiti. Savremena oftalmologija u moguænosti je da otkrije glaukom u najranijem stadijumu, na nivou promena u ganglijskoj æeliji mre¾njaèe. Tada je veæ moguæ blagovremen terapijski tretman ovih suptilnih promena koji æe spreèiti propadanje vidnog ¾ivca, bilo adekvatnim hirur¹kim intervencijama, bilo kombinacijom metoda.
Poput vodeæih centara za glaukom u Evropi, Specijalna bolnica "Sveti Vid" ovaj medicinski problem tretira prema najvi¹im oftalmolo¹kim standardima. Zahvaljuæi struènjacima svetskog renomea, u ovoj ustanovi se primenjuju novi, suptilniji hirur¹ki pristupi, ukljuèujuæi hirurgiju sa specijalnim implantom, èime se prevazilaze rizici zastarelih, agresivnih i neprilagoðenih hirur¹kih tehnika.
- Glaukom u naj¹irem smislu èini grupa oboljenja sa o¹teæenjem oènog ¾ivca, gubitkom vidne funkcije i slepilom kao definitivnim zavr¹etkom ukoliko se bolest ne leèi. Oboljenje je skopèano sa ¹irokim dijapazonom faktora rizika, meðu kojima je povi¹en oèni pritisak najèe¹æi, ali ne i presudni uzroènik nastajanja i razvoja bolesti. Uvek je dobro blagovremeno uraditi pregled ukoliko neko od bliskih roðaka ima glaukom, kao i kod hipermetropije, ili kratkovidosti vi¹eg stepena, ali i ponavljati preglede u sumnjivim situacijama, kao na primer kod postojanja pseudoeksfolijativnog sindroma ili izmene u strukturi komornog ugla koja bi mogla biti predispozicija za nastanak glaukoma. Pri pregledu se vodi raèuna o brojnim faktorima rizika i shodno tome, preduzimaju se ispitivanje na glaukom i terapijski postupci u sluèaju potvrde - obja¹njava prof. dr Pavel Rozsival, stalni èlan tima lekara "Svetog Vida".
Prema reèima ovog svetski priznatog oftalmologa, povi¹en oèni pritisak ubrzaæe nastanak glaukomatoznog o¹teæenja, ali izmeðu glaukoma i povi¹enog oènog pritiska ne stoji znak jednakosti. Promene u izgledu oènog ¾ivca na oènom dnu mogu se pojaviti i u stanjima relativno normalnog, ili èak ni¾eg oènog pritiska. U takvim sluèajevima reè je o glaukomu normalnog ili niskog pritiska, a dosada¹nja iskustva pokazuju da gotovo 25 % pacijenata sa jasnim glaukomatoznim o¹teæenjem ima pritisak izmeðu 18 i 21 mmHg, ¹to se smatra normalnim vrednostima. Sa druge strane, vrednosti oènog pritiska veæe od 22 mmHg ne znaèe a priori da je reè o glaukomu.
Asimetrija pritiska u oba oka, kao i dnevne oscilacije pritiska alarmantan su znak za akciju, ali istu akciju zahteva i asimetrija u izgledu papile - glave oènog ¾ivca i pri normalnom oènom pritisku. Zbog tih okolnosti bolest se mo¾e dijagnostikovati jedino detaljnim, prefinjenim ispitivanjima.
- Povi¹en oèni pritisak ("tvrdo oko") nastaje zbog poremeæaja ravnote¾e u produkciji i oticanju oène vodice. Veæa produkcija vodice u odnosu na njeno oticanje, uz normalnu anatomiju oka i strukturu komornog ugla, karakteristièni su za takozvani glaukom otvorenog ugla. Ote¾ano oticanje postoji u stanjima promenjenog komornog ugla i tada je reè o glaukomu uskog ili zatvorenog ugla, koje mo¾e biti dvojako - uroðeno ili steèeno, kada se anatomija oka menja starenjem - obja¹njava dalje na¹ sagovornik, navodeæi i druge predispozicije za nastanak ove bolesti:
- Dalekovidost sa pliæom prednjom oènom komorom takoðe je predispozicija za glaukom. Glaukom mo¾e biti i sekundarna pojava u zapaljenjima oka (uveitis), povredama, kao i neadekvatno raðenoj hirurgiji oka zbog nastanka priraslica u komornom uglu. Isto tako, i u zapu¹tenim stadijumima dijabetiènih promena na oènom dnu koje nisu blagovremeno laserski tretirane. Mo¾e se oèekivati i kao komplikacija "sazrevanja" katarakte, kada nabubrelo soèivo su¾ava prednju oènu komoru i komorni ugao, ili blokira zenièni predeo i prekida cirkulaciju oène vodice iz zadnje u prednju oènu komoru. Neblagovremenom intervencijom i odugovlaèenjem adekvatnog tretmana, ovakva se katarakta mo¾e "raspasti", a soèivne mase mogu dovesti do sekundarnog glaukoma. Ovo su opasnosti zastarelog stava o medicinskoj svrsishodnosti èekanja "sazrevanja" katarakte, napu¹tenog u savremenoj oftalmologiji pre 30 godina. Prava prevencija glaukoma kod ovakvih pacijenata je rana operacija katarakte, fakoemulzifikacija, odnosno operacija ultrazvukom.
Kada je reè o ranim promenama koje, ako se na vreme ne uoèe i terapijski ne dr¾e pod kontrolom, dovode do glaukoma, one nastaju na nivou nervne, ganglijske æelije u mre¾njaèi. U osnovi ovih procesa je defekt u ishrani tkiva zbog perfuzionih poremeæaja, odnosno neadekvatnog snabdevanja tkiva krvlju, na ¹ta je nervna æelija izuzetno osetljiva. Osetljivost je veæa kod povi¹enog oènog pristiska ili njegovih oscilacija. Poremeæaji snabdevanja oènog tkiva krvlju postoje i kod cirkulatornih smetnji, kao i kod su¾enja karotidnih arterija, ni¾eg krvnog pritiska i kod visoke kratkovidosti. Ovi faktori rizika mogu pogor¹ati o¹teæenje, ali to ne znaèi da sve osobe sa cirkulatornim poremeæajima imaju glaukom. I kod ove bolesti genetika diktira osetljivost ovih finih struktura oka u sklopu svih drugih prisutnih faktora rizika.
- Blagovremena dijagnostika bolesti i adekvatna terapija imaju za cilj za¹titu vidnog nerva i regulaciju oènog pritiska. Poèinje se kapima, a u sluèajevima preteæeg akutnog napada kod angularnog glaukoma primenjuje se i laser. Ukoliko maksimalna terapija ne zaustavi napredovanje bolesti, hirur¹ki zahvat je neminovan. Potrebno je brzo reagovati da vidni ¾ivac ne bi potpuno propao, ¹to bi dovelo do gubitka vida - ka¾e prof. dr Pavel Rozsival, obja¹njavajuæi da se pod terminom "maksimalna terapija" podrazumevaju sve raspolo¾ive moguænosti za kontrolu bolesti kapima, imajuæi u vidu i starost pacijenta:
- Buduæi da glaukom nije, kako se obièno misli, bolest starih osoba, veæ i mladih ljudi, veæ posle 40-te godine trebalo bi misliti na to i javljati sa na preglede. Kod mlaðih osoba sa glaukomatoznim o¹teæenjem, sa evidentnim pogor¹anjem stanja uprkos medikamentnoj terapiji, ne okleva se sa hirur¹kom terapijom. To su osobe kojima predstoji jo¹ gotovo polovina ¾ivota sa glaukomom, a dugogodi¹nja primena medikamenata nije potpuno bezazlena. Mada moæni, ovi lekovi imaju i ne¾eljenih dejstava: "biologija" tkiva se menja, ¹to umanjuje efekat sa zaka¹njenjem izvedene hirur¹ke intervencije.
Najsavremenija hirurgija glaukoma koja se primenjuje u Specijalnoj bolnici "Sveti Vid" ima za cilj da obezbedi ravnote¾u izmeðu stvaranja i oticanja oène vodice. Izbor momenta za operaciju, kao i prave metode ili kombinacije metoda, zavise od tipa glaukoma i nivoa oènog pritiska koji se ¾eli postiæi, a ¾eljena vrednost se procenjuje prema razvoju bolesti, du¾ini leèenja i stepenu o¹teæenja vidnog ¾ivca.
Ipak, rana dijagnostika, prepoznavanje faktora rizika, blagovremeni poèetak leèenja uz pravovremenu reakciju na svaku novonastalu atipiènu promenu, od neprocenjive su va¾nosti za dobro praæenje bolesti i od presudnog znaèaja u borbi protiv slepila od glaukoma.

http://www.politika.co.yu/viva/206/tekst_2.html