Najbolji fakulteti na svetu

[Bred]

Britanski „Tajms“ objavio je spisak 100 najboljih univerziteta u svetu. Američki britanski i fakulteti čine skoro polovinu te elitne liste. Među prvih 13 nalaze se samo univerziteti u SAD i Britaniji, ali SAD ipak vode pošto se njihovih 33 fakulteta nalaze među prvih 100.


Britanija se nalazi na drugom mestu sa 15 univerziteta. Autori rang-liste su zamolili 3.703 akademca širom sveta da nabroje 30 najboljih fakulteta. Osim toga, vodili su računa o sposobnosti svakog fakulteta da privuče strane studente i ugledne svetske stručnjake.

CDC/JS


Amerikanci prednjače
1. Harvardski univerzitet (SAD)

2. Univerzitet u Kembridžu (Britanija)

3. Univerzitet u Oksfordu (Britanija)

4. Masačusetski tehnološki institut (SAD)

5. Univerzitet Jejl (SAD)

6. Stanfordski univerzitet (SAD)

7. Kalifornijski tehnološki institut (SAD)

8. Kalifornijski univerzitet u Berkliju (SAD)

9. Imperijalni koledž u Londonu (Britanija)

10. Prinstonski univerzitet (SAD) Među 100 najboljih nalaze se i evropski fakulteti:

24. Švajcarski federalni tehnološki institut (Švajcarska)

25. Univerzitetski koledž u Londonu (Britanija)

58. Univerzitet u Hajdelbergu (Nemačka)

67. Tehnološki univerzitet u Ajndhovenu (Holandija)

87. Univerzitet u Beču (Austrija)

93. Moskovski državni univerzitet (Rusija)


--------------------------------------------------------------------------------
blic

[Adonis_Vernalis]

Mala ispravka... ovo su najbolji UNIVERZITETI u svetu... nije svejedno!

[hulio_salinas]

ima li negde naseg Univerziteta?

[pereca]

Nema   

[hulio_salinas]

 
 :'(a sto???
 

[pereca]

Eh, da nas ima na tom spisku ne bismo sad morali da se mucimo sa ovom reformom.

[Adonis_Vernalis]

Pereco,

jedno malo pitanje: da li zaista mislis da Harvard, Kembridz, Oksford, MIT, Jejl, Stenford i svi ostali sa ove liste imaju REFORMISANU nastavu? Ne zaboravi, na tim univerzitetima rade nobelovci... Svrha postojanja tih univerziteta nije da "naprave" apotekara kome ce savetovanje pacijenata i jurnjava za licencom postati i ostati dnevna rutina, vec da naprave naucnika, na kome ce americka, engleska i ova-ona nauka pocivati narednih 50 godina, i koji ce i sami jednom postati nobelovci. To su oduvek bili elitni univerziteti, pa tako je i danas. Na njih je tesko uci, sa njih je jos teze izaci. Otkad postoje, a postoje odavno, oni su napravljeni kao hermeticki zatvorene celine, svojevrsna bratstva. Ne mozemo im zameriti, jer to su luconose svih znanja ljudskog roda.

Oni moraju da postoje, jer bez njih nema napretka. Medjutim, i ovi drugi moraju da postoje, jer neko mora i da izdaje lekove.

Da li na toj listi ima i engleskih, tzv. "novih" univerziteta, kakav je npr Robert Gordon Univerzitet u Aberdinu? Mislim da nema. Zasto? Zato sto se na RGU ne rade istrazivanja tog tipa. Ne rade se istrazivanja uopste! Nikakva! Svrha postojanja RGU je NASTAVA! I oni to dobro rade. Stvaraju upravo onakav radni profil kakav im treba.

Kako u Engleskoj, tako i u Americi, i u Nemackoj. Svuda imate "luconose", koji prave prodore u nauci, i one druge univerzitete, koji su namenjeni iskljucivo strucnom obrazovanju, a ne naucnom. Hajdelberg i Getingen u Nemackoj, Bec u Austriji, Moskovski drzavni univerzitet u Rusiji.

Beograd je mogao da, i pored reformi, postane srpski Kembridz. To je, u neku ruku, oduvek i bio. Medjutim, ponekad mi se cini da je ova reforma bila usmerena ka jednom jedinom cilju: da Beograd nikada ne postane srpski Kembridz.

Nece ni biti.

[Dorian]

Evo ovde liste, sve sa metodologijom izbora. 

http://ed.sjtu.edu.cn/rank/2006/ARWU2006TOP500list.htm






PS:
E, ima i taj u Aberdeenu. Enoga na 79-122. mestu (na listi top 100 evropskih univerziteta).   

[pereca]

Pa mislim da oni svoju nastavu "reformisu" konstantno, tj. imaju uslove da prate napredak nauke, zive u nekim boljim zemljama od Srbije.
Imamo i mi pametne ljude, mozda ne nobelovce (mozda opet zbog losih uslova), ali stanje u kojem godinama zivimo nas ogranicava u tom smislu.

I da, reforma nije idealna, daleko je od toga. Ali mislim da nije lako da posle toliko vremena i tolikog zaostatka sada jednom sveobuhvatnom reformom mozemo da resimo sve probleme.
Mozda bi i moglo kad ne bismo morali da mislimo o novcu. Ali i tada, samo mozda...

[3OPAH]

Evo ovde liste, sve sa metodologijom izbora. 

http://ed.sjtu.edu.cn/rank/2006/ARWU2006TOP500list.htm

Zanimljivo.

Iz cele istocne i jugoistocne Evrope na toj listi su samo Moscow State University i Charles University Prague.

 

[Bred]

nastavak sa naslovne ...

Sastavljači „Akademske rang-liste svetskih univerziteta“ ocenjivali su visoke škole na osnovu različitih kriterijuma, a, pre svega, na istraživački orijentisanim indikatorima. Tako su, između ostalog, bodovane i osvojene Nobelove i druge prestižne nagrade koje su osvojili naučnici sa svakog od rangiranih univerziteta. Za mesto na rang-listi bio je značajan i broj članaka navedenih ili objavljenih u stručnoj literaturi, koji ukazuje na kvalitet univerziteta. Statističkom metodom akademskim ustanovama dodeljivani su poeni na osnovu kojih je napravljena rang-lista.

Harvard najbolji i najbogatiji
Harvard je najstarija ustanova visokog obrazovanja u SAD, a osnovan je 1636. godine. Jedan je od osam članova Ajvi lige, što znači da je u pitanju privatni univerzitet. Ukupno 75 ljudi sa Harvarda osvajalo je Nobelovu nagradu, a samo od 1974. godine bilo ih je 19. Takođe, od te godine do danas, 15 profesora Harvarda osvojilo je američku nagradu za književnost - Pulicer. Harvard je i ubedljivo najbogatiji univerzitet na svetu, sa prihodima od oko 30 milijardi dolara. Lista poznatih ljudi koji su pohađali ovaj univerzitet, predavali na njemu ili predaju i dalje veoma je duga: Noam Čomski, Džon F. Kenedi, Henri Kisindžer, Dejvid Rokfeler, Teodor Ruzvelt.

Prvih deset evropskih univerziteta su:
1. Kembridž
2. Oksford
3. Univerzitet Koledž London
4. ETH Cirih
5. Imperial Koledž London
6. Univerzitet u Kopenhagenu
9. Univerzitet u Utrehtu
10. Univerzitet u Parizu
Harvard danas ima oko 6.700 studenata na redovnim i 12.400 studenata na postdiplomskim studijama. Predaje im blizu 2.400 profesora.
Harvardova biblioteka, ili bolje rečeno sistem biblioteka, sastoji se od 90 organizacionih jedinica sa više od 15 miliona naslova. Smatra se da je to četvrta po veličini biblioteka u svetu.

Kembridž prvi u Evropi
Univerzitet u Kembridžu proslaviće naredne godine 800 godina postojanja, pa je osim toga što je najbolji u Evropi, i jedan od najstarijih na svetu. Univerzitet ima više od 25.000 studenata, a izuzetno ga je teško upisati jer je stopa prolaznosti tek nešto veća od osam odsto. Iako je univerzitet u državnom vlasništvu, prihodi od donacija su oko 7,5 milijardi dolara.
Kancelar Univerziteta je vojvoda od Edinburga, a vicekancelar profesor Alison Ričard. U okviru Univerziteta postoji 31 fakultet i 150 smerova. Funkcija kancelara je više simbolična i protokolarna, dok stvarnu vlast i upravljanje ima vicekancelar.
Kembridž teži da pokrije sve oblasti svojim istraživačkim radom. Najprestižnije katedre su medicinska, tehnička i arheološka. Ipak, više naginje prirodnim naukama nego društvenim i umetnostima. Procedura konkurisanja na Kembridž je nešto drugačija u odnosu na ostale univerzitete u Velikoj Britaniji - dokumentacija se predaje ranije, a većina kandidata biva pozvana na intervju u kojem se posebno ceni originalnost mišljenja i kreativnost. Intervju predstavlja dosta važnu komponentu u ocenjivanju kandidata. U okviru Kembridža nalazi se i britanski kraljevski koledž Iton, koji je osim svih članova kraljevske porodice pohađalo i 29 britanskih premijera. Naučnici sa ovog univerziteta dobili su ukupno 60 Nobelovih nagrada, a najznačajnija otkrića vezana su za fiziku i medicinu.


Najboljih 20 univerziteta sveta su:
1. Harvard
2. Stanford
3. Kalifornia - Berkli
4. Kembridž
5. Masačusets Inst. Teh. (MIT)
6. Kalifornia Inst. Teh.
7. Kolumbia
8. Prinston
9. Univerzitet Čikago
10. Oksford
11. Yale
12. Kornel
13. Kalifornia - Los Anđeles
14. Kalifornia - San Diego
15. Pennsilvania
16. Vašington - Sietl
17. Viskonsin - Madison
18. Kalifornia - San Francisko
19. Džoins Hopkins
20. Tokio univerzitet


blic

[mirror-girl]

eh da je srece...

[Bred]

Univerziteti se dele na milijardere i siromahe
Autor: E.B. | Blic

Bogate škole u SAD spadaju u malu grupu jako imućnih institucija i njihov broj raste, kažu najnoviji podaci. Grupa koja se bavi poslovanjem koledža, NACUBO, navodi da se povećava bogatstvo ali i raslojavanje među elitnim univerzitetima, što stvara napetost na polju visokog, elitnog obrazovanja.
Danas 76 koledža i univerziteta poseduje imovinu koja premašuje milijardu dolara, uključujući 16 novih visokoobrazovnih institucija koje su se priključile tom klubu, poput Džordžtauna ili Univerziteta u Oklahomi i Misuriju.

Ali pet najbogatijih, navodi AP, imaju približno šest milijardi dolara više od ostalih. To su Harvard sa 35,6 milijardi, Jejl sa 22,5, Stenford sa 17,2, Prinston sa 15,8 i Univerzitet u Teksasu sa 15,6 milijardi dolara imovine.
Istraživanje se odnosi na kraj prošle poslovne godine, koja se za većinu škola završila 30. juna, pa se brojevi ne odnose na nedavna kolebanja na berzi.
Imovina Harvarda, koji je najveći i najbogatiji, povećana je prošle godine za sumu koja je veća od ukupne imovine koju poseduje univerzitet Kornel.
Prinston na svakog studenta ima po dva miliona dolara u banci, dok je Stenford prikupio skoro milijardu tokom poslednje fiskalne godine.
„Veliki je pad u bogatstvu kada se pogledaju oni na samom vrhu u odnosu na one ispod. Brojevi se smanjuju jako brzo,“ kaže stručnjak za više ekonomsko obrazovanje na Kornelu Ronald Erenberg.
U američkoj javnosti, i u Kongresu, sve češće se čuju kritike na račun najbogatijih škola, za koje se kaže da bi trebalo da dublje zavuku ruku u svoj džep i da snize cene.
Ali kada su Harvard i Jejl nedavno objavili da će to i uraditi tako što će povećati pomoć porodicama koje već imaju šestocifrene zarade, bili su oštro kritikovani.
Druge škole su se žalile da bi to značilo da će biti prinuđeni da više troše na pomoć imućnijim studentima, a manje onim kojima je pomoć najpotrebnija.
Raslojavanje postoji i kada se pogledaju plate zaposlenih predavača jer bogatiji univerziteti nude zarade profesorima koje siromašniji ne mogu da dostignu.
Harvard plaća redovnim profesorima 177.000 dolara godišnje, u poređenju s platom od 106.000 dolara na prosečnom državnom univerzitetu.
„Državni univerziteti zaostaju u odnosu na prestižne privatne ne samo kada su u pitanju plate zaposlenih, već i u sposobnosti da privuku najbolje studente i da im daju odgovarajuće stipendije“, kaže kancelar Univerziteta u Teksasu Mark Judof.
On navodi i da njemu ne smeta konkurencija, kao i da radi u sistemu koji je bolji od mnogih drugih, s imovinom svoje škole od 15,6 milijardi dolara.

[frckica-j]

Mi nismo ni u kategoriji siromaha. Ima li nešto još siromašnije od siromašnog? 

[Bred]

Fakulteti iz Srbije ni među 500
 | Izvor: Politika
Beograd -- Na tzv. šangajskoj listi odabranih fakulteta nema nijednog iz Srbije, a prvi put je uvršćen jedan iz bivše Jugoslavije - Ljubljanski univerzitet, piše Politika.

Studenti Beogradskog univerziteta
Studenti Beogradskog univerziteta
Ni pre četiri godine, kada je “Politika” objavila ovo istraživanje, nijedan univerzitet iz Srbije nije dospeo među 500 odabranih u svetu, a nije ni ove. Prva tri mesta na tzv. šangajskoj listi odabranih u 2008. godine zaposela su tri američka: Harvard, Stenford i Berkli. Četvrti je Kembridž iz Velike Britanije, a Oksford je tek deseti.

Nema nijednog iz Srbije, a tek prvi put jedan iz negdašnje zajedničke Jugoslavije našao se u prestižnom društvu – Ljubljanski univerzitet.

Univerzitet Đijao Tong iz Šangaja u Kini nedavno je obelodanio svoj uobičajeni godišnji pregled 500 vrhunskih visokoškolskih ustanova, utemeljen na nekoliko pokazatelja akademskog i istraživačkog uspeha:

-broju svršenih studenata i profesora dobitnika Nobelove nagrade ili Fildsove medalje (za izvanredna postignuća u matematici naučnicima do 40. godine);

-broju istraživača čiji se naučni članci (radovi) redovno citiraju u drugim naučnim publikacijama, broju objavljenih u najuglednijim naučnim časopisima “Nejčer” i “Sajens”;

-broju članaka koji su navedeni (indeksirani) u najvažnijim naučnim bazama i akademskom uspehu u odnosu na broj stalno zaposlenih profesora.


b92

[Tags:]

Portal farmaceuta > Forum > Studentski zivot > Studiranje (farmacije) u Srbiji i svetu > Tema: Najbolji fakulteti na svetu