Anatomija - Sta treba uciti za ispit?

[hulio_salinas]

Evo:

Èula – samo bele¹ke sa ve¾bi
CNS – samo bele¹ke sa ve¾bi

Iz knjige:
digestivni sistem
usna duplja – detaljno (91. strana)
zubi – ne treba
jezik – treba
pljuvaène ¾lezde – samo nabrojati
jednjak – treba
peritoneum – detaljno (98. strana)
¾eludac – spolja¹nji izgled
tanko crevo – poslednji pasos
duodenum – 1. pasos; 100. strana – pars descedens (¹ta se uliva?), prva reèenica
jejunum i illeum – ne treba
debelo crevo – ne treba pod C i D; treba uvod, slepo crevo i collon
jetra - detaljno!
¾uèni putevi – samo glavne puteve
gu¹teraèa – pod A) polo¾aj i uloga i pod C) izvodni kanali

urogenitalni sistem:
bubrezi – detaljno (naroèito 106. strana; mikroskopski i makroskopski pod 4 i pod 5)
neparni mokraæni organi – be¹ika informativno
uretra – 2. i 3. pasos detaljno
unutra¹nji organi i kod M i kod ® – koji su, gde se nalaze i èemu slu¾e?
uterus – detaljno
jajovod – samo delovi jajovoda

endokrine ¾lezde – 119. strana – samo gde se koja nalazi!!!

[Pedja]

Jel ima neko beleske (po mogucstvu lepo napisane) iz Cula i CNS-a?
@Hulio ,jesi siguran da tacno ovo treba?

[hulio_salinas]

Siguran sam. Sto ne bih bio? To nam je Dr Djonic izdiktirala. Ni prosli put nas nije zaje*ala. Zena je od poverenja.

[pipi_duga_carapa]

hehe vidi ima lepljiva tema (: tako je to, kada se ne dolazi redovno na forum, covek se izgubi posle nekog vremena ... (8
a sta ako nemamo knjigu? ;p

[biwi]

Ima li neko beleske sa vezbi iz cula i CNS?

[zabica]

biwi ako ovo nabavis prosledi mi 

pocinjem danas da radim ovo 

[lycos]

biwi ako ovo nabavis prosledi mi 

meni isto

[jeca87]

Najjednostavnije- ko nadje nek izbaci na forum!

[Pedja]

Izgleda da svima treba... 

Whatever  reaguj 

[whatever]

Uh, rado bi, ali sam ja bio u nekoj opustenoj grupi gde cula nije ispredavala do kraja, a na CNS nisam pisao, misleci da treba iz knjige. 

[Pedja]

E ljudi cuo sam da ce na ispitu biti i slike,tj dobicemo sliku i da obelezimo verovatno. Tako sam cuo e sad,ako neko moze da potvrdi info.

[jeca87]

Potvrdjujem!

[cvetulence]

Ja sam bila na predavanju kada je rekla da to neæe biti 100%. Prvo je kao mislila da nam da jednu, dve jer je mislila da æe nam biti lak¹e, ali po¹to nismo imali knjigu da pratimo.... odluèila je da slika neæe biti!!! Jupi

[pipi_duga_carapa]

ja znam da je nekoliko puta menjala ... kada sam ja bila na predavanju (pretposlednjem) ona je rekla da neki studenti na medicini vole kada ima slika, na sta je jedna devojka dobacila 'ali mi smo na farmaciji' (: tako da nisam sigurna sta je na kraju ostalo, da li imamo ili nemamo ...

[hulio_salinas]

Da ne biste download-ovali, evo sta je Pipi napisala:

NERVNI SISTEM

Nervni sistem je podeljen na: centralni, periferni i vegetativni. Svi delovi meðusobno komuniciraju. Osnovna jedinica graðe je neuron. Akson je bela masa, a ostalo je siva masa (obraðuje informacije). Sinapsa je veza izmeðu neurona. Preko neurotransmitera se obavlja razmena informacija. Postoje i glija æel., ima ih vi¹e od neurona, predstavljaju potporna vlakna.

Periferni NS – za inervaciju ko¾e, mi¹iæa.
Iz kièmene mo¾dine izlazi 31 par kièmenih ¾ivaca koji su podeljeni na vratne, grudne, lumbalne, sakralne. Svaki od tih ¾ivaca se deli na 4 grane: prednje, zadnje, komunikatorne (veza sa vegetativnim NS) i ramus meningeus (za omotaèe oko kièmene mo¾dine). Inervisani su mi¹iæni di¾aèi dlaka, krvni sudovi, znojne ¾lezde; zadnje grane su za inervaciju mi¹iæa i ko¾e leða. Prednje grane plexus cervicalis C1-C4 inervi¹u mi¹iæe vrata i zidova grudnog ko¹a. Glavni predstavnik n. phrenicus inervi¹e dijafragmu i pluænu i srèanu maramicu. Plexus brahialis C5-C8 + Th1 (1.toraksalni pr¹ljan) zavr¹ne grane nerv.radialis (zadnja strana ruke, mi¹iæi, ko¾a),  n.medianus, n.ulnaris, nerv.axilaris, nerv.musculocutaneus. Prednje grane grudnih Th1-Th12 formiraju interkostalne ¾ivce, ne spajaju se meðusobno, inervi¹u meðurebarne mi¹iæe, prednji, boèni i trbu¹ni zid. Plexus lumbalis L1-L4 inervi¹e ko¾u i mi¹iæe prednjeg, boènog i trbu¹nog zida, ko¾a i mi¹iæi spolja¹njih polnih organa, prednja i unutra¹nja lo¾a buta. 2 najveæa ¾ivca n.femoralis i n.obturatorius. Plexus sacralis L4 i L5 S1-S3 inervi¹e ko¾u i mi¹iæe sedalnog predela, zadnje strane buta, cela potkolenica i celo stopalo. Glavni ¾ivac je nerv.ischiadicus, deli se na dve grane: zadnju n.tibialis i spolja¹nju n.fibularis communis.
Mo¾dani ¾ivci za inervaciju mi¹iæa, ko¾e i ¾lezda glave i vrata, ima ih 12 pari. Jedra iz mo¾d.stabla ?
1.par nn.olfactorii – mirisni ¾ivci
2. n.opticus – vidni
3. n.oculomotorius za mi¹iæe pokretaèe oka
4. n.trochlearis za mi¹iæe pokretaèe oène jabuèice
5. n.trigeminus deli se na 3 grane: n.opthalmicus, n.mandibularis, n.maxillaris, za inervaciju ko¾a lica, duboki mi¹iæi na licu (za ¾vakanje)
6. n.abducens za mi¹iæe pomeraèe oka
7. n.facialis za inarvaciju povr¹nih mi¹iæa na licu (mimiènih mi¹iæa), za inervaciju sluzne ¾lezde, pljuvaène ¾lezde u ustima, submandibulana isublingvalna i …
8. n.vestibulocochlearis èulo sluha i ravnote¾e (u un.uvu su receptori)
9. n.glossopharyngeus za inervaciju usne duplje, ¾drela, mi¹.nepca, pratireoidna ¾l. ()
10. n.vagus JEDINI koji napu¹ta predeo glave i vrata, zavr¹ava se u stomaku, nosi parasimpatièka vlakna, za organe trbu¹na vlakna i … inervi¹e grkljan i ¾drelo,
11. n.accessorius – trapesius i sternocleidomastoideus (mi¹iæi vrata),
12. n.hypoglossus za jezik.

CNS
   Kièmena mo¾dina (medulla spinalis) - nalazi se u kièmenom kanalu do L2. Iz k.m. izlaze kièmeni ¾ivci. Siva masa se nalazi unutra, bela spolja. Siva masa zauzima formaciju koja lièi na leptira. U prednjem delu sive mase se nalaze tela motornog neurona, u zadnjem delu tela senzitivnih neurona, u boènim parasimpatièki (vegetativni) centri. Bela masa koja je spolja, organizovana je u vrbce (funikuluse) i podeljena je na prednje, zadnje i boène.
   Kroz belu masu prolaze svi putevi – tractusi. Oni se dele na: motorne, extrapiramidalne, senzitivne, èulne motorne puteve (koji polaze od kore velikog mozga i zavr¹avaju se na periferiji).
Motorni putevi: Tractus corticospinalis (piramidalni) i corticonuclearis – najveæi. Sistem koji kontroli¹e na¹u motoriku – extrapiramidalni, omoguæava koordinisanost, preciznost, svrsishodnost. Najveæi put ovog sistema tractus tegmintalis centralis. ??
Senzitivni putevi: mora da postoji receptor od kojih polaze i svi se zavr¹e u kori velikog mozga. Povr¹inske senzacije – ¹ta oseæamo na ko¾i - fini i grubi dodir, bol pritisak, toplo-hladno. Dubinske senzacije – slu¾i za prostornu orjentaciju (svest o polo¾aju) receptori se nalaze na tkivima mi¹iæa i u zglobovima. 2 velika puta su senzitivni putevi t.spinothalamicus i lemniscus medialis.
Èulni putevi: èulo vida – optièki put, receptori su èuniæi i ¹tapiæi; akustièni/slu¹ni – rec.u un.uhu, nalazi se u kurtijevom organu; gustatruni put – rec.gustativne kvr¾ice na jeziku; olfaktivni put – na krovu nosa; receptorni put za ravnote¾u – rec.u un.uhu.
   Mozak: podela:
Mo¾dano stablo (truncus cerebrii)
Mali mozak (cerebellum)
Meðumozak (diencephalon)
Veliki mozak (telencephalon)
Mozdano stablo: sastoji se iz produ¾ene mo¾dine (medulla oblongata), mo¾danog mosta (pons), srednjeg mozga (mesecephalon). Sme¹teno u zadnjoj lobanjskoj jami, funkcija da se tu nalaze jedra kranialnih ¾ivaca, prolaze svi putevi, nalaze se centar za rad srca i disanja, centar za povraæanje i za ka¹alj.
Mali mozak: iznad mo¾danog stabla. Sastoji se od 2 hemisfere i crvuljka u sredini (vermisa). Siva masa je na povr¹ini kao kora (cortex) i un.hemifvera kao jedro; bela masa je unutar hemisfera i spolja povezuje mali mozak sa mo¾danim stablom u obliku no¾ica (penduculus celebralis superior, medius, inf.). Funkcija: 1. ravnote¾a 2. odr¾avanje uspravnog stava tela 3. kontrola automarskih preciznih pokreta ¹ake.
Meðumozak: struktura koja je isprekidana sa svake strane izuzev dole sa hem. velikog mozga. Sastoji se od talamusa, hipotalamusa, metatalamusa, epitalamusa, subtalamusa. F-ja talamusa je da se u njemu nalaze zavr¹ni delovi senzitivnih puteva, pripada limbièkom sistemu (emocije, nagoni, pamæenje). F-je hipotalamusa – pridodata hipofiza – ima endokrinu f-ju, centar za sitost, glad i ¾eð, pripada limbiènom sistemu. Epitalamus – pridodata epifiza – ima endokrinu f-ju. Metatalamus – ima ulogu u optièkom i akustiènom putu. Subtalamus – ulogu u ekstrapiramidalnom sistemu.


Pipi, hvala!   

========

Sto se slika tice, profesorka je rekla da ih NECE biti. Otkud vam to da cemo imati?! Dogovoreno je na predavanju da slika nema. Je l' to neko pustio buvu ponovo ili je to tacna informacija?