studiranje farmacije u Becu

Prvo, pozrdav svima.

Jedini razlog zbog kog se nisam javila ranije jeste da saznam da li jos uvek postoji polaganje prijemnog ispita za farmaciju. Kada sam se ja upisivala toga nije bilo, ali su onda uveli polaganje biologije i neorganske hemije i to se kasnije priznaje kao ispiti. Cula sma da nije naivno, ali opet smatram da sa nasom neorganskom iz Beograda ne bi trebao da bude problem, jer sam primetila kod drugih studenata da i nemaju neku osnovu iz tog predmeta ovde. Ako budem po pitanju toga neto saznala javicu. Trenutno je malo teze posto je raspust.

Ovako, ja sam u Beogradu upisala cetvrtu godinu smer medicinski biohemicar i ostala mi je samo farmacetska usmeni da ocistim trecu godinu, koju nisam zelela da polazem dole, jer ne znam kako bi islo sa priznavanjem ovde, a i ovde je podeljena na tri dela i polaze se posebno tako da je i to olaksanje. Sto se tice ostalih ispita priznali su mi sve sem biohemije i fizicke hemije, a farmaceutima su priznavali i botaniku, premda je i nju lakse poloziti ovde.

Moje iskustvo sa studijama ovde je pozitivno u smislu da i ako ne poznajem jezik polazem ispite bez problema i nekako sam rasterecenija nego u Beogradu. I misljenje moje koleginice koja takodje dolazi iz Beograda je da je u Becu lakse, dok studenti iz Sarajeva kazu da je teze. E, pa sad kako za koga.

Ono sto mi se jedino ovde ne svidja je sto se ne upisujes automatski na vezbe kad upises semestar, nego moras sam da juris za sta si stekao uslov i da konkurises za mesto na tim vezbama. Nekada zna da bude i guzve pa se desi da se ceka na ulazak na vezbe i po dva semestra, ali to se vec zna kako ide, a i ako se polozi veci deo ispita sa visokom ocenom ulazis sigurno i to istog semestra.

Takodje mi se nije svideo ni deo oko priznavanja ispita, jer je trajao oko godinu dana, a na priznavanje mozes da predas tek kad polozis jezik, pa onda dajes ispite, dok cekas, za koje znas da ti nece priznati po iskustvu ostalih nasih studenata. Istina je da je meni to priznavanje trajalo predugo, posto su mi izgubili dokumenta, pa sam morala sve ponovo da predajem, ali su zato sve to ubrzali posle toga i bilo je gotovo za tri nedelje. Poredjenje sa drugim fakultetima je da na stomatologiji i medicini traje priznavanje tri nedelje, a na tehnickom univerzitetu, mozda jedan razgovor sa dekanom i puno vise priznatih ispita.

Ono sto je isto za sve studente jeste da se mora znati nemacki jezik ili imas pravo da ga ucis tri semestra. Meni je uspelo da ga polozim posle drugog i to nisam imala nikakvo predznanje. Kad se to polozi, pri cemu si upisan na univerzitet, upisujes fakultet i krece priznjeavanje ispita i polaganje. Svako ko razmislja o ovom potezu najbolje je da dodje sto pre i da ne gubi vreme dole, jer pored toga sto mi se cini da je lakse, prednost je i u tome jer se bolje nauci jezik i uklopi u citav sistem studiranja.

Troskovi koji te cekaju jesu na pocetku najveci, jer se kurs placa oko 370€, ako to nije poskupelo, ali mislim da nije skuplje od 400€ i sto dok ne polozis jezik nemas prava na rad po zakonu sa prijavom, ali ako znas nekoga moze se naci nesto da se raducka i sa strane. Sto se tice semestra on kosta na Haupt Uni-u, gde je i farmacetski fakutet, 15,..€. Znaci nesto manje od 16€ i nadamo se da ce tako ostati, jer je to cena za zemlje treceg sveta, odnosno nas nerazvijene. Inace, Haupt Uni ili Universität Wien finansira drzava, pa je zato jeftiniji. Na drugim univerzitetima je semestar poskupeo i kosta oko 360€, ali i to je manje nego u Beogradu. Tu cenu placaju i domaci studenti na Haupt Uni-u. Pored troskova koje imas je i zdravstveno osiguranje, koje je obavezno. Ono je oko 23,50€ i to podrazumeva da imas punu zdravstvenu zastitu, a bitno je da ga placas zbog produzenja vize, jer ti uvek traze da pokazes potvdu o placanje. Tu je jos karta za prevoz. Ona kosta za semestar oko 119€, ali se veruj mi isplati, jer im je prevoz super. Kad dodjes na stanicu i vidis da mora da cekas 4-5 min uhvati te muka, a tek 7 min oko ponoci ili kasno vikendom, to ti je da poludis. To je ono sto se mora, a sad stan, ako imas kod koga dobro je, ali ako nemas onda trazis da bude sto jeftinije. Dom se krece od 200-250€, a momak i ja imamo jednoiposoban stan i placamo sa gasom i strujom 350€. Naravno ima i jeftinijih, ali treba imati srece. Ono sto je isto bitno jeste pravo na rad. Znaci, kad polozis nemacki mozes naci nekog dobre volje ko ce ti dati posao i prijaviti te i onda imas pravo da zaradjujes do 333€ mesecno ili da radis samo dva ili tri meseca u godini i da zaradis koliko hoces. Ja radim na pravljenju nekih senvica i naravno kad je potrebno radim i vise od 48 sati, na koliko sam prijavljena mesecno, i naravno zaradim vise i to je obicno ovako leti.

Ono sto je najteze je pocetak, a vremenom ide sve lakse. Za sada posla ima i trazena smo radna snaga, pa se moze i ostati, ali i da ne ostanes, naucis super jezik i dobijes diplomu magistra farmacije koja ti se priznaje skoro svuda.

Ako sam nesto zaboravila vi me podsetite i pitajte. Ja se nisam mnogo razmisljala da dodjem u Bec. Od treutka kada sam saznala za ovu mogucnost do mog odlaska je proteklo oko 3 meseca. Tada sam radila celo leto u jednom kaficu u Beogradu i zaradila novac za skolarinu, ali mi je bilo draze da ga ulozim u odlazak za Bec, ucenje jezika i otvaranje granica prema svetu.

Sve najbolje i puno pozdrava od kolega iz Beca

P.S. Nadam se da nece biti problema oko razumevanja teksta zbog mojih pravopisnih gresaka, jer mi Srpski jezik prakticno nije maternji, pa se gubim u svim tim pravilima. I jos da dodam, ovde je sto se tice jezika puno lakse nego u Srbiju, jer smo mi dole perfekcionisti, a ovde se ljudi oduseve kad vide da se trudis da naucis njihov jezik i ako je to kako govoris daleko od savrsenstva.