|
Bred
|
 |
« : 12-07-2007, 18:55:16 » |
|
Koliko smo spremni da se poveravamo partneru i da se predajemo u vezi, uglavnom određuje naše detinjstvo. U porodici se prvi put srećemo sa svađom i pomirenjem, zajedničkim radosnim ili teškim trenucima, a pre televizije, škole ili društva roditelji su prvi „par u vezi“ koji vidimo.
Ako učimo od samohranih roditelja, stvaramo i sliku šta znači biti sam. Ali ako dete mora da se bori za roditeljsku pažnju, odrašće u ljubomornog partnera.
Pravila nametnuta kao stroge dogme, kod deteta će pobuditi ljubavnog buntovnika i svađalicu.
Treba da im objasnite da su ta pravila tu zbog njihovog dobra pa će lakše prihvatati kompromise.
Kasnije, moraju da nauče da na najbolji mogući način iskoriste ono što su poneli iz kuće, i dobre i loše stvari.
Samopouzdanje
Ako naučimo dete da deli stvari i emocije u detinjstvu, kada odraste znaće da se nosi sa konkurencijom. Ako se tome doda i samopouzdanje, koje se trenira davanjem odgovornosti, uspeh je zagarantovan, ne samo u vezi nego i u svim drugim aspektima života.
Primeri
-Šta roditelji govore deci svojim primerom.
-Šta su poslovi muškarca, a što žene u porodici
-Kako, kada i pred kime je primereno izmenjivati nežnosti
-Koliko vremena partneri provode zajedno i kako ga ispune
-Šta partneri rade da bi usrećili jedni druge
Poverenje
Gubitak bliske osobe ili nesigurnost u detinjstvu od deteta mogu da stvore ljubomornog partnera ili osobu koja se teško veže i otkriva osećaje. Voljeno dete, koje je u porodici uvek moglo da nađe uporište, lakše će i partneru pružiti sigurnost i podršku.
Emocije
Osoba koje je gledala kako se roditelji svađaju, a zatim pomire, neće sukob kasnije da doživljavaju kao kraj sveta. Kada dete, u čijoj su se porodici potiskivale emocije, odraste, teško će da pokaže šta oseća, a ako je raslo u kući punoj besa, neće znati da prepozna emocije.
blic
|
