Obrezivanjem protiv side
Autor: Tanjug |
Međunarodne zdravstvene agencije trebalo bi da učine više na promociji obrezivanja muškaraca u cilju usporavanja širenja side, jer su istraživanja pokazala da su neobrezani muškarci izloženi većem riziku od obrezanih da dobiju sidu od ženskog partnera, istaknuto je na skupu Međunarodnog društva za sidu (IAS), koji je u Sidneju okupio na hiljade stručnjaka i aktivista iz celog sveta.
Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije (SZO), muška obrezanost smanjuje rizik prenošenja side sa žene na muškartca za oko 60 odsto, izvestio je AP.
U svetu je, međutim, samo 30 odsto muške populacije obrezano, uglavnom u zemljama u kojima to nameću verski ili higijenski razlozi. Amerikanac Robert Bejli, profesor epidemiololgije na Univerzitetu Ilinoisa, tvrdi da su istraživanja u regionima Afrike, najviše pogođenim sidom, pokazala da su neobrezani muškarci izloženi 2,5 puta većem riziku da se inficiraju ovom bolešću kroz seksualni kontakt sa ženama nego obrezani.
"Čovek ne može a da ne pomisli kako bi se, da se radi o nekom jedinjenju, leku ili injekciji s etiketom, međunarodne agencije i donatori još pre mnogo meseci, pa čak i godina, borili da budu prvi koji će ih učiniti dostupnim. Međutim, na obrezivanju niko ne profitira - niko osim 4.000 Afrikanaca koji će sutra biti inficirani", kaže Bejli, koji je istraživanja o odnosu obrezanosti i side obavljao u Ugandi, Keniji, Malaviju, Zambiji i SAD.
Već se dugo podozreva da se obrezivanjem znatno smanjuje podložnost muškaraca zarazi sidom, budući da je utvrđeno kako je kožica na penisu, koja se obrezivanjem odstranjuje, naročito ranjiva kada je u pitanju HIV virus.
Neka istraživanja ukazuju da bi akcija masovnog obrezivanja muškog stanovnoištva zemalja Podsaharske Afrike mogla u naredne dve decenije da spreči 5,7 miliona novih slučajeva side i tri miliona smrtnih slučajve izazvanih tom bolešću. Ako bi bilo obrezano samo 50 odsto muškaraca u nekim delovima Južne Afrike ( koja ima jedan od najviših procenata obolelih od side u svetu), učestalost ove bolesti među muškom heteroseksulanom populacijom te zemlje bi se u roku od deset godina smanjila do devet odsto, tvrdi profesor Bejli.
"Drugim rečima, obrezivanje bi dovelo epidemiju na silaznu putanju, u pravcu njenog iskorenjivanja. Moramo odmah učiniti dostupnim bezbedno, fininsijski pristupačno i dobrovljno obrezivanje", apeluje Bejli.
SZO, međutim, upozorava da obrezivanje ne predstavlja kompletnu zašititu od side i ističe da ostaje da važi preporuka o korišćenju kondoma prilikom seksualnog odnosa, kao i pridržavanja još nekih mera zašite - pre svega smanjenja broja seksualnih partnera.
blic
Za vakcinu potrebne decenije| Izvor: Tanjug
Njujork -- Vakcina protiv virusa side još uvek je nepouzdana i možda će biti potrebne decenije pre nego što bude razvijena, predočili su američki stručnjaci u izveštaju za UN.
Direktor američkog Nacionalnog instituta za alergijske i infektivne bolesti Entoni Fosi je na konferenciji o HIV-u i sidi, u sedištu UN u Njujorku, rekao da su prošlogodišnja klinička testiranja vakcine protiv HIV-a pokazala razočaravajuće rezultate.
Fosi je ukazao da će možda biti potrebne decenije da bi se razvila efikasna vakcina i da je virus side pokazao svoju "nezgodnu sposobnost da izbegne prirodno nastojanje organizma da ga suzbije", prenela je agencija DPA.
"Pokazalo se da se virus HIV-a veoma razlikuje od virusa za koje smo razvili efikasnu imunizaciju", rekao je Fosi na skupu u UN.
"Istorijski gledano, bile su potrebne decenije za iznalaženje efikasnih vakcina za borbu protiv većine zaraznih bolesti. Ne mogu predvideti kada ćemo dobiti ovu vakcinu. Možda će biti potrebno 10, a možda i više godina", ukazao je on.
Prve poznate žrtve side bili su petorica homoseksualaca iz San Franciska 1983. godine. Od tada je od te bolesti umrlo više od 25 miliona ljudi, a sada u svetu, prema podacima UN, živi više od 42 miliona zaraženih HIV-om.
Fosi je kazao da se u SAD svake godine pojavi oko 50.000 novih slučajeva zaraze i da je su oko 12 odsto od tog broja Amerikanci afričkog porekla.
Stvarni problem u SAD jeste dobijanje pristupa lečenju, naročito u mestima u unutrašnjosti, rekao je Fosi i podsetio da je u zapadnoj Evropi u svakoj od zemalja zaraženo manje od jedan odsto populacije, dok je u istočnoj Evropi ta stopa veća od jedan odsto.
UN su izvestile da je učinjen izvestan napredak u ostvarenju cilja zaustavljanja, a zatim smanjenja širenja side u svetu do 2015. godine, ali su takođe ukazale da novi slučajevi zaraze - 2,5 miliona tokom prošle godine - premašuju sve napore za obezbeđivanje lečenja u siromašnim zemljama, u kojima je lane lečeno oko milion ljudi.
Nemačka ministarka zdravlja Ula Šmit upozorila je da još jedan cilj UN - omogućavanje lečenja zaraženih - možda neće biti ostvaren do 2010.
Grupa osam najrazvijenijih zemalja sveta odlučila je lani da obezbedi 60 milijardi dolara za borbu protiv HIV-a i side do 2015, u čemu će Nemačka učestvovati sa četiri milijarde evra (6,2 milijarde dolara), rekla je Šmitova.
Svet je prošle godine utrošio 10 milijardi dolara za borbu protiv te epidemije, podseće se u izveštaju DPA.
"Način na koji se borimo protiv side uticaće na ukupne napore za smanjenje siromaštva i poboljšanje ishrane , smanjenje smrtnosti dece i unapređenje zdravlja majki, suzbijanje širenja malarije i tuberkuloze", rekao je generalni sekretar UN Ki Mun Ban na otvaranju konferencije koja je sazvana radi razmatranja dosadašnjih rezultata i usvajanja nove strategije za ostvarenje ciljeva u borbi protig HIV-a do polovine iduće decenije.
b92
Virus HIV nastao u 19. veku?| Izvor: Beta
Čikago --
Smrtonosni virus HIV počeo je da se širi na prelasku 19. u 20. vek u podsaharskoj Africi, kada su nastajali moderni gradovi u regionu, kažu američki naučnici.U članku objavljenom u časopisu "Nejčer" ukazuje se da je virus nastao pre više decenija, a naučnici smatraju da je razvoj gradova koji sa sobom nosi i visokorizično ponašanje, mogao da doprinese širenju tog smrtonosnog virusa.
Ranije procene su bile da je virus nastao 1930. godine, ali Majkl Vorobej, sa Univerziteta Arizona, smatra da je prenošenje virusa HIV počelo između 1884. i 1924. godine.
Istraživanje je zasnovano na uzorku 48 godina starog gena jedne žene iz Kinšase. Reč je o jednom od najstarijih uzoraka gena HIV-1 grupe M, odgovornog za širenje side. Najstariji uzorak je iz 1959. godine i reč je o uzorku krvi jednog muškarca, takođe, iz Kinšase.
"Kad imate dva uzorka, onda možete da ih poredite. Kad jednom to uradite, možete videti da su oni veoma različiti. To znači da je virus tamo postojao dugo", rekao je Vorobej.
Upoređujući ta dva uzorka sa ostalim uzorcima virusa
HIV-1, naučnici su napravili porodična stabla za tu vrstu virusa. Na osnovu toga, mogli su da utvrde vreme nastanka side, a prema njihovim procenama, to je bilo "oko 1908. godine plus-minus 20 godina".
Istraživanja izvršena na šimpanzama pokazala su da je virus počeo sa tih životinja da se širi na ljude u jugoistočnom delu Kameruna.Vorobej misli da se bolest širila polako među lokalnim stanovništvom sve dok jedan od zaraženih nije otputovao u Kinšasu, gde je imao priliku da virus prenese dalje.
Više hiljada ljudi je 1960-ih godina, prema tom naučniku, moglo da bude zaraženo virusom HIV, a od 1981. godine ostatak sveta počinje da raspoznaje pandemiju. Virusom HIV trenutno je zaraženo 33 miliona ljudi u svetu, a od side je do sada umrlo 25 miliona.
Vorobej, međutim, u ovom istraživanju vidi nadu. "HIV je jedan od patogena koji su na ivici nestanka", kaže on. Da nije prenesen u grad, on možda ne bi preživeo prenošenje na čoveka.
"To znači da postoje stvari koje bismo mogli sada da uradimo kako ne bi postojala šansa za dalje širenje", kaže Vorobej.
Sprečavanje bolesti jeste jedno od najvažnijih pitanja kod virusa HIV, ukazuje Entoni Fauči, direktor američkog Instituta za alergiju i infektivne bolesti, koji je učestvovao u istraživanju.
"Na svaku osobu kojoj damo terapiju dođu dve do tri novozaražene u razvijenom svetu", rekao je Fauči i ponovio da je "prevencija jedino oružje".
b92
