posao spisak apotekacenovnik lekovatekstovitekstovikontakt

Author Topic: Endokrinopatije  (Read 21512 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17711
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Endokrinopatije
« on: 15-12-2006, 09:52:04 »

ENDOKRINOPATIJE


To su poreme鎍ji rada endokrinih 緇ezda ili delovanja njihovih hormona. Ukoliko su hormonski efekti  govori se o hiperfunkcionalnim, a ukoliko su  hipofunkcionalnim  endokrinopatijama. Endokrinoparije su uzrokovane poreme鎍jima na nivou samih endokrinih 緇ezda (primarne endokrinopatije) ili  poreme鎍jima u sistemu koji reguli筫 njihov rad ( glandularne endokrinopatije). Ako su to 緇ezde koje su pod regulatornim uticajem  hipotalamo-hipofizne osovine i ako je poreme鎍j nastao na nivou hipofize  = sekundarne endokrinopatije, a ako je poreme鎍j na nivou hipotalamusa =  tercijarne endokrinopatije. Kada su u pitanju 緇ezde 鑙ja sekrecija nije regulisana sekrecijom hormona hipotalamo-hipofizne osovine, sekundarne endokrinopatije = rezultat poreme鎍ja homeostaze koji uzrokuju posledi鑞o promene u lu鑕nju hormona (npr. u slu鑑ju paratireoidnih 緇ezda to su poreme鎗i u koncentraciji kalcijuma). Ako su endokrinopatije izazvane poreme鎍jima izvan endokrinih 緇jezda i njihovih regulatornih mehanizama (ektopi鑞o lu鑕nje hormona - lu鑕nje od strane tumorskih 鎒lija koje ne vode poreklo od 鎒lija koje normalno lu鑕 hormon, ijatrogeni unos, ubrzana ili usporena razgradnja, poreme鎍ji na nivou receptora za hormone) = ekstraglandularne endokriniopatije.

Mogu se podeliti na uzrokovane: vi筴om hormona usled neoplasti鑞og rasta endokrinih 鎒lija, autoimunskih poreme鎍ja, ekscesnog unosa hormona; nedostatkom hormona - hirur筴i, infekcija, inflamacija, infarkt, hemoragija, tumorska infiltracija, autoimunost; neosetljivo规u na delovanje hormona - Nasledni defekti membranskih ili jedarnih receptora, Nasledni defekti na putu prenosa signala sa receptora.



POREME艫JI FUNKCIJE HIPOFIZE
(engl. pituitary gland)


   Lokalizacija: Sella turcica, na bazi mozga
         Delovi : prednja hipofiza, zadnja hipofiza   

Struktura hipofize
Struktura za koju se makroanatomski smatralo da je jedna 緇ezda — hipofiza — sastoji se od 2 dela koji imaju razli鑙to embrionalno poreklo.  prednja hipofiza (engl. anterior pituitary)-adenohipofiza  je pravo endokrino tkivo, dok je zadnja  hipofiza – neurohipofiza sa鑙njena od nervnog tkiva koje se 筰ri nani緀 iz hipotalamusa.

Hormoni neurohipofize
Oksitocin - reguli筫 izlu鑙vanje mleka, kontrakcije uterusa, indukuje porodjaj
Arginin-vazopresin ili ADH - deluje na distalne tubule i sabirne kanali鎒, presorni efekti

Hipotalamusna kontrola
Hipotalamusni oslobadjaju鎖 faktori (engl. Hypothalamic Releasing Factors). Hipotalamusni inhibi箄鎖 faktori (engl. Hypothalamic Inhibiting Factors). Svaki od hormona hipofize ima svoj set stimuli箄鎖h i inhibi箄鎖h faktora/hormona sem honadotropina.

Oksitocin i vazopresin
Hipotalamusni centri: Supraopti鑛i nukleus i Paraventricularni nukleus
Aksonski Transport


Smanjeno lu鑕nje hormona

Nedovoljno lu鑕nje hormona prednjeg re緉ja hipofize dovodi do poreme鎍ja koji se naziva hipopituitarizam. Kada je smanjeno lu鑕nje svih hormona hipofize govori se o panhipo¬pitu¬ita¬ri¬zmu, a ako je smanjeno lu鑕nje samo jednog hormona o monotropnom hipopituitarizmu. Mo緀 nastati kao posledica poreme鎍ja u samoj hipofizi: razvojni poreme鎍ji (displazija); vaskularni poreme鎍ji (postpartalna nekroza - Sheehan-ov sindrom, vaskulitis, aneurizma); tumori; infekcije (tuberkuloza, lues, meningitis); ijatrogeni uzroci (hiru筴i zahvati, zra鑕nje) ili zbog poreme鎍ja na nivou hipotalamusa odnosno infundibuluma ili ekstrahipotalamusnih delova CNS-a. U izvesnom broju slu鑑jeva uzrok nije poznat, pa se govori o idiopatskom obliku ovog poreme鎍ja.

Klini鑛e manifestacije nastaju kada se uni箃i 70-75% prednjeg re緉ja i zavise od: starosti bolesnika, brzine nastanka i du緄ne trajanja  poreme鎍ja, hormona 鑙je je lu鑕nje smanjeno.


STH

Protein mol. mase. 22,000. Sekreciju STH kontroli箄: GHRH (stimuli筫 sintezu i oslobadjanje) release. Ghrelin peptid gastri鑞og porekla (stimuli筫 GHRH i indiretno oslobadjanje STH, kao i direktno oslobadjanje STH) i Somatostatin -somatotropin-release inhibiting factor (SRIF) - inhibi筫 oslobadjanje STH. Polu緄vot 6-20 minuta. Somatomedini – sinteti箄 se u jetri - polipeptidi – faktori rasta. STH  stvaranje IGF-I somatomedina. IGF-I  se vezuje za visoko-afinitetne cirkulatorne IGF-vezuju鎒 proteine [engl. IGF-binding proteins (IGFBPs)] koji reguli箄 biokativnost IGF-a. Hipokalorijska stanja karakteri筫 rezistencija na delovanje STH ( koncentracija IGF-I je niska u kaheksiji, malnutriciji, sepsi).

Brzina rasta se menja tokom 緄vota. Najve鎍 je u detinjstvu, smanjuje se sa postizanjem seksualne zrelosti. Brzina rasta se razlikuje u zavisnosti od 緄votnog doba. Najzna鑑jniji hormoni koji uti鑥 na rast su STH i tiroksin, a zna鑑jni su i seksualni hormoni, faktori rasta, citokini . Seksualni hormoni su odgovorni za potsticaj rasta u periodu postizanja seksualne zrelosti. Za normalan rast neophodna je kalorijska energija, amino kiseline, vitamini, metali u tragovima.

 
Smanjeno lu鑕nje hormona rastenja (STH), odnosno lu鑕nje nefunkcionalnog hormona

 lu鑕nje STH, uz normalno lu鑕nje ostalih hormona hipofize, u dece, dovodi do stanja koje se karakteri筫 niskim, patuljastim rastom, a naziva se hipofizna (pituitarna) nanosomija. Sli鑑n poreme鎍j nastaje i pri:  stvaranje somatomedina, zbog neosetljivosti 鎒lija na delovanje STH (uslovljene defektima u strukturi receptora za STH ili u prenosu signala) - Laronova nanosomija (koncentracija STH u krvi pove鎍na); kada postoji neosetljivost na delovanje somatomedina (koncentracije STH i somatomedina u krvi su normalne). Nedostatak STH se retko vidja kao izolovan poreme鎍j (obi鑞o uzrokovan mutacijom GH-N gena, uklju鑥ju鎖 deleciju gena i 鑙tav niz ta鑛astih mutacija ili mutacijom gena za GHRH receptor), naj鑕规e je udru緀n sa nedostatkom drugih hormona hipofize, naj鑕规e gonadotropina. (Ako je smanjeno i lu鑕nje gonadotropina epifizne pukotine se ne zatvaraju u pubertetu, pa se rast produ綼va nakon puberteta, ali uvek bitno zaostaje za normalnim).


Smanjeno lu鑕nje hormona LH i FSH

Kod dece, pre i u toku puberteta, dovodi do izostanka promena karakteristi鑞ih za pubertet (potpunog ili delimi鑞og izostanka razvoja sekundarnih seksualnih karakteristika i neplodnosti). Kod odraslih do sekundarnog hipogonadizma, koji se manifestuje. kod 緀na: razvojem sekundarne amenoreje (gubitak menstruacije) i klini鑛im znacima  delovanja estrogena (atrofija dojki, vaginalne sluznice i uterusa), kod mu筴araca: znacima   aktivnosti testosterona ( libida, potence, mi筰鎛og tonusa i dlakavosti).


Smanjeno lu鑕nje hormona ACTH

Izaziva sekundarnu hipofunkciju nadbubre緉e 緇jezde koja je sli鑞a primarnoj (Addison-ovoj bolesti). Razlikuje se od primarne po tome 箃o je lu鑕nje aldosterona normalno, budu鎖 da ono nije zavisno od lu鑕nja ACTH.


Smanjeno lu鑕nje hormona TSH

dovodi do sekundarne hipotireoze koja se klini鑛i te筴o razlikuje od primarne. Nedostatak TSH u de鑙jem uzrastu dovodi do te筴og zaostajanja u fizi鑛om i mentalnom razvoju, a u odraslih do razvoja miksedema.


Smanjeno lu鑕nje hormona PRL

ima samo jedno klini鑛o obele緅e - nepostojanje laktacije nakon porodjaja. Klasi鑑n primer je postpartalna nekroza hipofize uzrokovana hemoragi鑛im 筼kom (Sheehan-ov sindrom).


 
Pove鎍no lu鑕nje hormona


Naj鑕规i uzroci  lu鑕nja hormona su funkcionalni tumori hipofize (mikro- i makroadenomi) koji lu鑕 hormone. Obi鑞o se prekomerno lu鑙 samo jedan hormon, naj鑕规e PRL, STH ili ACTH, a vrlo retko TSH, LH i FSH.

Pove鎍no lu鑕nje hormona STH

Klini鑛e manifestacije  prekomernog lu鑕nje STH  zavise od toga da li je poreme鎍j nastao pre ili posle sra规ivanja epifiza dugih kostiju, 箃o se normalno de筧va u pubertetu. Ako poreme鎍j nastane pre sra规ivanja epifiza dugih kostiju dolazi do prekomernog - gigantskog rasta i taj poreme鎍j se naziva gigantizam, a ako do poreme鎍ja dodje posle sra规ivanja epifiza dugih kostiju, dolazi do zadebljanja kostiju i proliferacije mekih tkiva, pa se razvija  akromegalija. Gigantizam - ekscesna produkcija STH u detinjstvu

Akromegalija

Naj鑕规i uzrok sekretorni tumori – adenomu, retko ektopi鑞o lu鑕nje iz 鎒lija tumora pankreasa, ovarijuma, plu鎍. Budu鎖 da je ve do筶o do sra规ivanja epifiza, osoba  ne mo緀 da raste, ali dolazi do uve鎍nja kratkih kostiju 筧ke i stopala i membranoznih kostiju lica i lobanje, tako da se uve鎍vaju 筧ke i stopala, nos se pro筰ruje i dobija bulbaran izgled; dolazi do protruzije donje vilice, izbo鑕nja 鑕la. STH stimuli筫 rast hrskavice i kosti,  dolazi do subperiostne, opozicijske neoosteogeneze  zglobna hrskavica zadeblja i degeneri筫 (hipertrofi鑛a artropatija) i javlja se bol (atralgija) u velikim zglobovima (koleno, kuk) i du ki鑝enog stuba. Zbog zadebljanja hrskavice larinksa i disajnih puteva dolazi do promene boje glasa i javlja se sklonost ka razvoju bronhitisa.

Progresija nele鑕ne akromegalije - Iregularan rast kostiju se nastavlja: 筧ke, stopala, zglobovi. Dolazi do zadebljanja ligamenata i zbog njihovog pritiska na periferne nerve javlja se neuropatija. Dolazi do uve鎍nja unutra筺jih organa: jetre, slezine, bubrega, pljuva鑞ih 緇jezda, 箃o se ozna鑑va terminom visceromegalija. Uve鎍nje srca (kardiomegalija) razvija se zbog visokih koncentracija STH, ali i zbog optere鎒nja srca pritiskom (hipertenzija postoji u 25% bolesnika sa akromegalijom). Zbog visokih koncentracija STH smanjuje se iskori规avanje glukoze, smanjuje se toleranca glukoze i vremenom mo緀 do鎖 do razvoja insuficijencije -鎒lija Langenhansovih ostrvaca pankreasa i razvoja 筫鎒rne bolesti. STH poja鑑va lipolizu, te se pove鎍va koncentracija slobodnih masnih kiselina u cirkulaciji.
Zbog rasta tumora dolazi do destrukcije hipofize, pa postepeno dolazi do razvoja sekundarnog hipotireoidizma, hipogonadizma i insuficijencije kore nadbubre緉e 緇jezde, a zbog kompresije okolnih struktura javljaju se defekti u vidnom polju (zbog kompresije opti鑛og nerva) i znaci kompresije III, IV i VI kranijalnog nerva.

 
Prolaktin
199 amino kiselina. Polu緄vot 20 min. Receptor sli鑑n receptoru za STH.  stvaranje mleka, odr綼va corpus luteum, inhibi筫 ovarijum, dopamine kontroli筫 brzinu oslobadjanja.

Poja鑑no lu鑕nje hormona PRL

Mo緀 nastati zbog tumora hipofize (prolaktinoma),  poreme鎍ji u oslobadjanju dopamina - faktora koji inhibira oslobadjanje PRL (PIF-a), sekrecije velikih koli鑙na estrogena (pove鎍vaju broj 鎒lija koje sekretuju PRL - laktotrofne 鎒lije). U 緀na se uz galaktoreju (pojavu mle鑞og sekreta iz dojke) javlja i hipofunkcija ovarijuma sa poreme鎍jima menstrualnog ciklusa (oligomenoreja, amenoreja, anovulacijski ciklusi) jer hiperprolaktinemija, odnosno poreme鎍ji koji uslovljavaju njen nastanak, dovode i do poreme鎍ja u oslobadjanju LHRH. U mu筴araca dolazi do gubitka libida, impotence,  a vrlo retko i do galaktoreje.

Poja鑑no lu鑕nje hormona -  gonadotropina pre puberteta dovodi do pravog prevremenog puber¬te¬ta. ACTH dovodi do razvoja Cushing-ove bolesti, a TSH do razvoja sekundarne hipertireoze.         


Smanjenje ili prestanak lu鑕nja  ADH

Uzrokuje nastanak dijabetesa insipidusa. Uzroci: o箃e鎒nje hipotalamusa i hipofize rastom tumora, zapaljenskim procesima,  vaskularnim poreme鎍jima, prelomom baze lobanje. U izvesnom broju slu鑑jeva uzrok poreme鎍ja nije poznat. Usled nedovoljnog lu鑕nja ADH 鎒lije distalnih tubula bubrega I sabirnih kanali鎍 ostaju nepropustljive za vodu, pa se dnevno izlu鑕 velike koli鑙ne (5 do 15 L, pa i vi筫) nekoncentrovane  mokra鎒 ( koncentracija < 290mmol/kg), male specifi鑞e te緄ne (< 1,007). Klini鑛e manifestacije bolesti uklju鑥ju poliuriju i nikturiju (no鎛o mokrenje), koje su pra鎒ne izra緀nim ose鎍jem 緀dji i polidipsijom (pove鎍n unos vode), koja obi鑞o odgovara poliuriji, tako da je dehidratacija izuzetno retka.


Prekomerno lu鑕nje ADH (nezavisno od osmolalnosti plazme)

uzroci: rast tumora koji lu鑕 ovaj hormon,  neki poreme鎍ji centralnog nervnog sistema, uzimanje lekova (hloropropamid, vinkristin, tiazidski diuretici). Bez obzira na uzrok, pove鎍no lu鑕nje ADH dovodi do zadr綼vanja vode, sa hemodilucijom i hiponatrijemijom.  volumena plazme   GF i zaustavlja lu鑕nje aldosterona, 箃o dovodi  do   gubitka natrijuma urinom, 鑙me se  jo vi筫  koncentracija natrijuma u plazmi. Klini鑛e manifestacije su nespecifi鑞e i zavise od koncentracije natrijuma u plazmi.


-------------------------

POREME艫JI FUNKCIJE
㏕ITASTE 甃EZDE (tireoidea)


Produkuje dva hormona tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Hormoni imaju kriti鑞u ulogu u diferentovanju 鎒lija, posebno su zna鑑jni za razvoj nervnog sistema (formiranje sinapsi i mijelina), kod odraslih zna鑑jni za odr綼vanje termogenetske i metaboli鑛e homeostaze. T3 i T4 su liposolubilnii, prolaze kroz membrane  ciljnih 鎒lija i vezuju se za jedarne  receptore. T4  = glavni  oblik u kojem  se hormoni oslobadjaju, T3 =  najaktivniji oblik; nastaje iz T4, uz u鑕规e enzima, u  ciljnim 鎒lijama.

Regulacija sinteze hormona 箃itaste 緇ezde: T4 i T3 feedback mehanizmom inhibi箄 stvaranje TRH i TSH. TSH stimuli筫 produkciju T4 i T3. Folikul tireoidne 緇ezde =folikulske 鎒lije okru緐ju koloid, koji sadr緄 tireoglobulin. Folikulske 鎒lije sinteti箄 tireoglobulin i enzime koji u鑕stvuju u sintezi hormona. TSH stimuli筫 sintezu tireoglobulina, T4, T3. TSH-R, TSH receptor; Tg, tireoglobulin; NIS, natrijum-jodide suporter; TPO, tireoidna peroksidaza; DIT, di-jodotirozin; MIT, monojodtirozin



POREME艫JI FUNKCIJE
㏕ITASTE 甃EZDE

Nastaju, naj鑕规e, usled autoimunskih  procesa koji dovode do prekomerne produkcije tiroidnih hormona (tireotoksikoza*, hipertireoidizam, hipertireoza) i destrukcije 緇ezde i nedostatka hormona (hipotireoidizam, hipotireoza); usled stvaranja benignih nodusa; razli鑙tihoblika karcinoma tireoideje. * Tireotoksikoza = svako  koncentracije hormona 箃itaste 緇jezde, bez obzira na uzrok (npr. davanje hormona, zapaljenjski procesi u kojima nema hiperfunkcije 箃itaste 緇ezde, ve je samo   oslobadjanje hormona), a  hipertireoza =  koncentracije hormona 箃itaste 緇ezde u krvi koji nastaje usled hiperfunkcije 緇ezde.


TIREOTOKSIKOZA

Najva緉iji uzroci: Hipertireoza izazvana Graves-ovom (Basedow-om) bolesti (60-80% svih tireotoksikoza, tipi鑞o se javlja u uzrastu 20-50 god), toksi鑞a multinodularna struma, toksi鑞i adenomi.
 
Graves-ova bolest

Autoimunsko oboljenje 箃itaste 緇ezde. Pored znakova hipertireoze, dolazi i do infiltracijske oftalmopatije (egzoftalmus) i dermopatije (pretibijalnii edemi).    

Patogeneza - Zna鑑jnu ulogu u nastanku bolesti imaju genetski faktori (polimorfizam HLA-DR i CTLA-4 gena) i sredinski faktori: stres (najverovatnije posredstvom neuroendokrine kontrole imunskog odgovora), pu筫nje (manje zna鑑jno za tireotoksikozu, a vrlo zna鑑jno za razvoj oftalmopatije), akutno pove鎍nje unosa joda, javlja se 3x 鑕规e postpartalno. Bolest nastaja usled stimulacije receptora za TSH stimuli箄鎖m autoantitelima koje sekretuju limfociti. U <5% bolesnika sa Graves- om bolesti javlja se dermopatija skoro uvek kada postoji umerena do te筴a oftalmo¬pa¬ti¬ja.  Promene se naj鑕规e uo鑑vaju na prednjoj i lateralnim stranama donjih delova ekstremiteta (pre¬ti¬bialni miksedem), mada se mogu javiti i na drugim mestima, naro鑙to nakon traume. Tipi鑞a ko緉a lezija je neinflamirana induracija tamno ru緄鑑ste ili pururne boje izgleda kore pomorand緀  ("orange-skin" appearance). Ponekad se uo鑑vaju nodusne promene. Promene nekad zahvataju selu podkolenicu i stopalo mimikriraju鎖 elefantijazu. <1% pacijenata nalaze se promene na akralnim delovima ekstremiteta (engl. thyroid acropachy).

Oftalmopatija
Izgleda da citokini imaju glavnu ulogu. Dolazi do infiltracije ekstraokularne muskulature aktivisanim T 鎒lijama. Oslobadjanje citokina ( IFN-, TNF, IL-1)  aktivacije fibroblasta  i  sin¬te¬ze glikozaminoglikana koji zadr綼vaju vodu  karakteristi鑞og edeme mi筰鎍. Kasnije u toku bo¬les¬ti dolazi do fibroze i tek tada mi筰鎛e 鎒lije pokazuju znake o箃e鎒nja. Iako patogeneza ove oftal¬mo¬patije nije razja筺jena, postoje podaci koji ukazuju da bi orbitalno eksprimiran TSH-R mo¬gao biti auto Ag. U pacijenata sa oftalmopatijom detektovan je 鑙tav niz autoAb specifi鑞ih za Ag orbitalnih mi¬筰鎍 i fibroblasta, ali ova autoAt najverovatnije nastaju kao 2˚ fenomen, na bazi T-鎒¬lij¬ski zavis¬nog autoim odgovora. Smatra se da sli鑑n patogenetski mehanizam stoji i u osnovi dermopatije.

Klini鑛e manifestacije tireotoksikoze nastaju zbog hiperfunkcije razli鑙tih sistema u organizmu, s jedne strane i nemogu鎛ost pojedinih sistema da podmire pove鎍ne potrebe za energijom, s druge strane. Hipertireoza  potro筺ju energije. Da bi se zadovoljile  energetske potrebe:   se iskori规avanje energetskih rezervi,  unos hrane,  potro筺ja kiseonika i stvaranje toplote.  se apsorbcija glukoze u crevima, kao i stvaranje glukoze iz glikogena (gliko¬ge¬noliza) i laktata, glicerola i aminokiselina (glukoneogeneza).  se rezerve glikogena u jetri, a  iskori规avanje glukoze u mi筰鎛om i masnom tkivu.   sinteza, ali jo vi筫 razgradnja proteina.  mobilizacija lipida iz masnog tkiva   se koli鑙na slobodnih masnih kiselina u krvi.   se sinteza holesterola i triglicerida, ali se jo vi筫  njihova potro筺ja , pa se   njihova koncentracija u krvi.  S obzirom da hormoni 箃itaste 緇jezde stimuli箄 sintezu -adrenergi鑛ih receptora, javljaju se simptomi i znaci   tonusa simpatikusa   frekvenca sr鑑nog rada,  udarni i minutni volumen srca,  sistolni pritisak, a budu鎖 da se periferni otpor se  (pove鎍na potreba za kiseonikom na periferiji) javlja se divergentna hipertenzija (sistolni p  a dijastolni ).  Neuromuskularni poreme鎍ji: tremor (zbog  pove鎍nja tonusa simpatikusa) i mi筰鎛a slabost (zbog ubrzanog katabolizma proteina). Ko綼 topla i vla緉a (kompenzatorno zbog stvaranja velike koli鑙ne toplote). Kod osoba mu筴og pola dolazi do gubitaka libida i potence, ginekomastije (zbog pove鎍ne ekstragonadne konverzije androgena u estrogene). Kod osoba 緀nskog pola  menstrualni ciklusi su obi鑞o uredni, retko dolazi do oligomenoreje i amenoreje
Tireotoksi鑞a kriza – tiroidna oluja
(engl. Thyroid Storm)

U nekim slu鑑jevima, obi鑞o nakon stresa izazvanog (hiru筴im zahvatom, traumom, infekcijom), svi simptomi se mogu naglo pogor筧ti, odnosno mo緀 se razviti tireotoksi鑞a kriza. Jako visok nivo hormona. Sr鑑na insuficijencija, hipertermija, koma.
•   Egzoftalmus, Gubitak ramene muskulature, Miksedem ekstremiteta


HIPOTIREOZA

= kada 箃itasta 緇jezda stvara nedovoljne koli鑙ne hormona. Mo緀 nastati zbog poreme鎍ja u samoj 緇jezdi (primarni hipotireoidizam). Naj鑕规e zbog o箃e鎒nja 緇jezde autoimunskim procesom (Hashimot-ov tiroiditis), ali i zbog dizgeneze, tireoidektomije. Kako smanjeno lu鑕nje hormona 箃itaste 緇jezde, negativnim "feedback" mehanizmom, dovodi do  lu鑕nja TSH  kompenzatorne hipertrofije i hiperplazije 鎒lija 箃itaste 緇jezde, tj. razvija se  gu筧 (struma). Kada taj kompenzatorni odgovor nije dovoljan rzvija se hipotireoza sa gu筼m. Kada nedostaje funkcionalno tkivo 緇jezde izostaje kompenzatorni odgovor, te se razvija hipotireoza bez gu筫. Hipotireoza mo緀 da nastane i zbog  lu鑕nja TSH (sekundarna hipotireoza) ili  lu鑕nja TRH (tercijarna hipotireoza).     

Klini鑛e manifestacije hipotireoze zavise od uzrasta obolelog. Hipotireoza u odraslih  = miksedem (zbog promena koje nastaju u ko緄).  Hipotireoza dovodi do akumulacije muko-polisaharida pod ko緊m, koji privla鑕 vodu, dovode do njenog nakupljanja — miksedem — i uzrokuju podbulost. Klini鑛e manifestacije bolesti razvijaju se postupno i 鑕sto su nespecifi鑞e. Zbog nedovoljnog lu鑕nja hormona metabolizam je usporen, bolesnici su hipotermni, njihova ko綼 suva i hladna. Usporena je razgradnja mukopolisaharida, oni infiltriraju dermis i budu鎖 da su hidrofilni  zadr綼vaju vodu, te nastaju edemi -miksedem. Zbog usporenog pretvaranja  karotena u vitamin A, u ko緄 se nakuplja i talo緄  karotenoidni pigment (緐鎘asta obojenost), pojavljuju se serozni izlivi (perikard). Sve intelektualne i motorne aktivnosti usporene. Kod osoba 緀nskog pola 鑕sto se javlja hipermenoragija.

Kongenitalna hipotiroza nastaje zbog: poreme鎍ja u razvoju 箃itaste 緇jezde tako da ova nedostaje, poreme鎍ja u sintezi enzima koji u鑕stvuju u sintezi hormona, nedostatka joda, unosa strumogenih supstanci) . Poreme鎍j se mo緀 ispoljiti ve na rodjenju (hrapav pla, konstipacija, pospanost, problemi pri hranjenju, produ緀no vreme trajanja fiziolo筴e 緐tice), ali se naj鑕规e ispoljava tokom prvih meseci 緄vota:  zaostajanje u fizi鑛om razvoju, pojava fizi鑛ih karakteristika kretena (筰roko usadjene o鑙, 筰rok spljo箃en  nos,  protruzija jezika, retka kosa) I razvoj du筫vne zaostalosti. Infantilni kretenizam: Megaglosalija, Uve鎍ni o鑞i kapci, Izostanak razvoja genitalija, Te筴a mentalna retardacija

Ste鑕na ili juvenilna hipotireoza javlja se u nakon rodjenja u de鑙jem uzrastu. Takodje dolazi do poreme鎍ja u fizi鑛om i mentalnom, kao i u seksualnom razvoju. Poreme鎍j je te緄 箃o se ranije javi. Kretenizam - Po鑕tak u detinjstvu. Perzistira tokom 鑙tavog 緄vota. Te筴a mentalna retardacija

STRUMA


=   箃itasta  緇ezda. Mogu鎖 uzroci: Biosintetski defekti ( sinteza hormona  TSH, koji kompenzatorno stimuli筫 rast 緇ezde); Nedostatak joda; Autoimunske bolesti: Graves-ova (gu筧 efekat  stimuli箄鎖h auto At), Hashimoto-ova ( ste鑕ni defekt u sintezi hormona  TSH koji kompenzatorno stimuli筫 tireoidni rast + limfocitna infiltracija + stimulatorno delovanje faktora rasta imunskog porekla). Nodularna bolest (poreme鎍j u rastu tireoidnih 鎒lija + fibroza).

Difuzno uve鎍nje 箃itaste 緇ezde u odsustvu nodusa i hipertireoze = difuzna netoksi鑞a struma, jednostavna struma ili koloidna struma (zbog uniformnog prisustva folikula koji su napunjeni koloidom). Naj鑕硅i uzrok  =  nedostatak joda i ako se javlja u >5% stanov¬ni¬ka jedne oblasti =  endemska struma  (mo緀 je izazvati i izlaganje strumogenim substa¬n¬cama kao 箃o su tiocianati, povr鎒 iz  familije Cruciferae (e.g., prokelj, kupus, karfiol), mleko u regionima gde su strumogene substance prisutne u travi, kao i relativno retki nasledni defekti u sintezi hormona). U nenendemskim regionima javlja se sporadi鑞a struma 鑙ji uzrok naj鑕规e nije poznat. 萫规e se javlja u 緀na nego mu筴araca (verovatno zato jer su 鑕规a autoimunska oboljenja i ve鎒 potrebe za jodom, posebno u graviditetu).

U oblastima u kojima postoji nedostatak joda u vodi I hrani,  箃itaste 緇ezde nastaje kompenzatorno, kako bi se zadr綼lo 箃o vi筫 joda i produkovala dovoljna koli鑙na hormona u uslovima u kojim je sinteza hormona relativno neefikasna. CTSH obi鑞o normalna ili lako pove鎍na   osetljivost na delovanje  TSH ili aktivacija drugih puteva koji dovode do rasta 緇ezde (Izgleda da jodidi imaju direktan efekat na krvne sudove 緇ezde i da mogu da uti鑥 na rast indirektno, posredstvom vazoaktivnih substanci, kao 箃o su endotelini i NO).



--------------------

NADBUBRE甆E 甃EZDE
ADRENALNE 甃EZDE

Gradja adrenalne zlezde: Adrenalna medula i Adrenalni korteks (Zona Glomeruloza, Zona Fascikulata, Zona Retikularis)

NADBUBRE甆A 甃EZDA

Sintezu kortizola kontroli筫 ACTH (engl. adrenocorticotrophic hormone) iz hipofize, koji se nalazi pod uticajem hipotalamusnog CRH (engl. corticotropin-releasing hormone). Kortizol deluje negativnim feedback mehanizmom na sekreciju hipofiznih i hipotalamusnih hormona.


Hiperfunkcija kore nadbubre緉e 緇ezde

Mo緀 se manifestovati kao:
•   Cushing-ov sindrom (pove鎍no lu鑕nje kortizola),
•   hiperaldosteronizam (pove鎍no lu鑕nje aldosterona) i
•   adrenalni viriliziraju鎖 sindrom (pove鎍no lu鑕nje androgena).
Budu鎖 da se retko javlja  izolovano pove鎍nje sekrecije samo jednog hormona, ovi poreme鎍ji se 鑕sto prepli鎢.


Pove鎍no lu鑕nje kortizola (Cushing-ov sindrom)

Mo緀 da nastane kao posledica:
–   obostrane hiperplazije nadbubre緉e 緇ezde zbog prekomernog lu鑕nja ACTH iz hipofize (Cushing-ova bolest),
–   ektopi鑛og lu鑕nja ACTH ili polipeptida sli鑞ih ACTH iz neendokrinih tumora (naj鑕规e karcinoma bronha, timoma, tumora pankreasa), i
–   primarnog tumora nadbubre緉e 緇ezde (adenoma lil karcinoma).

Pri ektopi鑞om lu鑕nju ACTH  koncentracije ACTH i kortizola su znatno ve鎒 nego u Cushing-ovoj bolesti.  je oslobadjanje -lipoproteina (stimuli筫 lu鑕nje melanina, pa se javlja hiperpigmentacija ko緀) i drugih peptida koji nastaju procesovanjem pro-opio-melano-kortina,   prekursornog molekula iz kojeg nastaje i ACTH.  lu鑕nje mineralo¬kortikoida, te se javljaju klini鑛e manifestacije sli鑞e onim u primarnom hiperaldosteronizmu.

U adenomu kore nadbubre緉e 緇ezde obi鑞o postoji 鑙st vi筧k glukokortikoida, u karcinomu je  lu鑕nje i androgena i mineralokortikoida.

Efekti glukokortikoida  Slike!

Visoke koncentracije glukokortikoida (kortizola) dovode do:  glukoneogeneze u jetri ( oslobadjanje supstrata za glukoneogenezu - aminikiselina iz mi筰鎛ih 鎒lija i  stimuli箄鎖 sintezu enzima koji u鑕stvuju i glukoneogenezi,   delovanje drugih hormona koji  stimuli箄 glukoneogenezu -- glukagona i kateholamina, s druge strane) i  iskori规avanja  glukoze  na periferiji (smanjuju ulazak glukoze u 鎒lije  perifernih tkiva)
 hiperglikemija koja,  mo緀 dovesti do razvoja 筫鎒rne bolesti.

U pisustvu visokih koncentraciaj glukokortikoida   se katabolizm proteina  i oslobadjaju se aminokiseline koje se, delom, koriste u procesu glukoneogeneze, a delom izlu鑥ju mokra鎜m, (azotni bilans negativan).   katabolizm proteina : atrofije i slabosti mi筰鎍;  stanjenje ko緀; pojave purpurnih i lividnih strija po trbuhu, dojkama i bedrima (zbog pucanja kolagenih vlakana u dermisu); pojave ekhimoza i purpure (zbog gubitka perivaskularnog potpornog tkiva); usporeno je zara规ivanje rana ( kortizol ko鑙 sintezu kolagena i fibronektina);  pove鎍na razgradnja ko箃anog matriksa; promena u metabolizmu kalcijuma (kortizol ko鑙 apsorpciju kalcijuma u crevu)  osteoporoza. Dolazi do karakteristi鑞e raspodele masnog tkiva - (pretilnost centripetalnog tipa): masno tkivo se nagomilava na dnu vrata (vratna grba, engl. buffalo hump), masno tkivo se nagomilava na licu (lice dobija izgled punog meseca, engl. moon face); masno tkivo se nagomilava na licu i trupu, a gubi se sa udova. Koncentracija slobodnih masnih kiselina u krvi se , kao i sklonost k razvoju ketoze. Pove鎍no lu鑕nje kortizola  deluje imunosupresorno (razara limfocite limfocitopenija) i antiinflamatorno  infekcije su te緀 i 鑕规e.


Pove鎍no lu鑕nje aldosterona (hiperaldosteronizam)

Prekomerno lu鑕nje aldosterona mo緀 nastati zbog: tumora (adenoma, redje karcinoma) ili hiperplazije zone glomeruloze kore nadbubre緉e 緇ezde (primarni aldosteronizam ili Conn-ov sindrom), poreme鎍ja izvan kore nadbubre緉e 緇ezde i aktiviranja sistema renin-angiotenzin - prolazno, u luteinskoj fazi menstrualnog ciklusa ili u graviditetu; zbog smanjenja perfuzije bubrega usled stenoze renalnih arterija u nefroskalerozi; u sr鑑noj insuficijenciji; pri poreme鎍jima u raspodeli ekstracelularne te鑞osti koji dovode do smanjenja volumena intravaskularne te鑞osti; tumora koji lu鑕 renin, kada govorimo o sekundarnom aldosteronizmu.

Visoke koncentracije aldosterona dovode do:  repsorpcije natrijuma i vode u bubregu  se  ECT i  razvija hipertenzija, ali ne i edemi (zbog adaptacije tubula bubrega na visoke koncentracije aldosterona, 箃o se u anglosaksonskoj literaturi opisuje terminom bekstvo (engl. escape);   izlu鑙vanja kalijuma bubrefom (razvija se hipokalijemija) i H+ (razvija se  alkaloza).


Pove鎍no lu鑕nje androgena

iz kore nadbubre緉e 緇ezde  adrenogenitalnog sindroma. U detinjstvu to je naj鑕规e kongenitalni poreme鎍j (kongenitalna adrenalna hiperplazija), a u odraslih  je to obi鑞o ste鑕ni poreme鎍j  koji nastaje zbog tumora ili hiperplazije.

Kongenitalna adrenalna hiperplazija

Nastaje zbog  jednog ili vi筫 enzima (naj鑕规e C-21 hidroksilaze, zatim C-11 hidroksilaze, te C-17 i C18 hidroksilaze i C-3--dehidrogenaze) potrebnih za sintezu  steroidnih hormona kore nadbubre緉e 緇ezde.   S obzirom da jedino kortizol inhibi筫 lu鑕nje ACTH, to se u uslovima niske koncentracije kortizola lu鑕 velike koli鑙ne ACTH  hiperplazija kore nadbubre緉e 緇ezde i stimulacija svih puteva  sinteze kortizola. (koncentracije ACTH   lu鑕nje androgena, kao i svih prekursora kortizola do enzimskog bloka) Ako nedostatak nije potpun, lu鑕nje kortizola, u bazalnim uslovima, mo緀 biti normalno, ali ne i u stresu.

U slu鑑ju kongenitalnog nedostatka C-21 hidroksilaze (javlja se 70% slu鑑jeva)  se lu鑕nje kortizola, a  17-hidroksi-progesterona, androstendiona i testosterona. Zbog   lu鑕nja androgena u novorodjen鑕ta 緀nskog pola javlja se pseudoherma¬fro¬di¬ti¬zam, a dece mu筴og pola  razvija se la緉i prevremeni pubertet. Kada je poreme鎍j te緄, kompenzacija nije dovoljna, pa se razvijaju  znaci insuficijencije nadbubre緉e 緇jezde.

Adrenogenitalni sindrom u odraslih

緀nskog pola obi鑞o se manifestuje znacima virilizacije. S obzirom da su androgeni kore nadbubre緉e 緇ezde (dihidroepiandrosteron, DHEA) mnogo slabiji od androgena polnih 緇jezda, to se adrenalna virilizacije manifestuje tek pri vrlo obilnom lu鑕nju hormona. U tih 緀na se javlja hirzuitizam  (prekomerna dlakavost lica i tela), akne, dubok glas, atrofija dojki, pove鎍nje klitorisa i amenoreja.



Hipofunkcija kore nadbubre緉e 緇ezde

Mo緀 nastati zbog: razaranja  緇ezdanog tkiva (autoimuni poreme鎍ji, hirur筴i zahvati, infekcije krvarenja); metaboli鑛ih poreme鎍ja u stvaranju hormona (kongenitalna adrenalna hiperplazija, enzimski inhibitori)*  i tada se govori o primarnoj hipofunkciji ili insuficijenciji kore nadbubre緉e 緇ezde, odnosno o Addison-ovoj bolest; ako je insuficijencija kore nadbubre緉e 緇ezde posledica  poreme鎍ja u lu鑕nju ACTH govori se o sekundarnoj, a ako je posledica poreme鎍ja na nivou hipotalamusa o tercijaernoj insuficijenciji.
*Neki lekovi (rifampin, fenitoin, ketokonazol, megestrol, opiati mogu da izazovu ili potenciraju insuficienciju kore nadbubre緉e 緇ezde)

Addison-ova bolest

The original description of Addison's disease—"general languor and debility, feebleness of the heart's action, irritability of the stomach, and a peculiar change of the color of the skin"—summarizes the dominant clinical features. Advanced cases are usually easy to diagnose, but recognition of the early phases can be a real challenge.

Kada nastaje postupno, u po鑕tku je  lu鑕nje hormona uredno  u bazalnim uslovima, a nedovoljno u stresu (infekcija, povreda, hiru{ki zahvati), pa se u tim situacijama mo緀 razviti akutna adrenalna kriza. Sa daljim razvojem poreme鎍ja lu鑕nje hormona postaje nedovoljno i u bazalnim uslovima.

Nedostatak mineralokortikoida izaziva najte緀 posledice zbog  resorpcije Na+ i vode nastaje manjak natrijuma i hipovolemija koja dovodi do hipotenzije (mo緀 dovesti ido hipovolemi鑛og 筼ka) i zbog  resorpcije K+ i H+ razvija se hiperkalijemija i acidoza.

Zbog  lu鑕nja kortizola dolazi do: gubitka apetita i telesne te緄ne, op箃e slabosti (astenije) i emocionalne labilnosti, jutarnje hipoglikemije (zbog smanjenja glukoneogeneze i pove鎍ne osetljivosti na insulin), hiperpigmentacije ko緀 i sluznice usne duplje  (zbog pove鎍nog lu鑕nja peptida koji nastaju iz pro-opio-melano-kortina).

Kod sekundarne, odnosno tercijarne insuficijencije -   koncentracija ACTH i peptida koji nastaju iz pro-opio-melano-kortina, te ne dolazi do hiperpigmentacije. Za razliku od primarne insuficijencije, u sekundarnoj i tercijarnoj insuficijenciji, funkcija zone glomeruloze je obi鑞o o鑥vana, pa je koncentracija aldosterona uglavnom normalna, sem u stanju dugotrajnog nedostatke ACTH.

adrenalna aktivnost i ã pigmentacija zbog ã stvaranja ACTH





SR NADBUBRE甆E 甃EZDE


Pretstavlja de facto deo autonomnog nervnog sistema. Sekretuje adrenalin i noradrenalin (kateholamine). Sekrecija nije pod kotrolom hipotalamusa/hipofize. Neki efekti kateholamina su vrlo sli鑞i efektima kortizola / glukagona (ã nivo glukoze u krvi, oslobadja se u stresu). Deluju sinergisti鑛i sa kortizolom/ glukagonom. ã koncentracija – tumor (feohromocitom)




 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2014 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana