posao spisak apotekacenovnik lekovatekstovimarketingkontakt

Author Topic: Zasticena priroda nase zemlje  (Read 4336 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17679
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Zasticena priroda nase zemlje
« on: 03-09-2006, 21:45:13 »

Zasticena priroda nase zemlje

Na osnovu kriterijuma Svetske unije za zaštitu prirode,
                  teritorija naše zemlje predstavlja jedan od šest evropskih i
                  jedan od 153 svetska centra biološke raznovrsnosti. U SCG živi
                  oko 1.600 divljih biljnih i životinjskih vrsta. Ovo izuzetno
                  bogatstvo dopunjuju 4.182 vrste viših biljaka, 565 vrsta
                  mahovina, 516 vrsta lišajeva i oko 650 vrsta gljiva
                  makromiceta.
Broj vrsta do sada istraženih beskičmenjaka kreće se oko
                  15.000. U vodama SCG živi 465 vrsta riba, od kojih 115 vrsta
                  žive u slatkim vodama. Takođe, postoji 658 vrsta vodozemaca i
                  gmizavaca i 96 vrsta kopnenih nono3ra.
Šume u SCG zahvataju
                  površinu od 3.075 362 ha.
Srbija od zlata jabuka
Ukupna površina zaštićenih prirodnih dobara u Srbiji iznosi
                  oko 516.350 ha, odnosno 6,59 odsto teritorije. Pored pet
                  nacionalnih parkova, ostala zaštićena prirodna dobra u Srbiji
                  čine: 98 rezervata prirode, 16 predela izuzetnih odlika, 296
                  spomenika prirode i 24 parka prirode. Pod zaštitom države je
                  ukupno 215 biljnih i 426 životinjskih vrsta kao prirodnih
                  retkosti, iznosi dr Miroslav Nikčević, direktor Uprave za
                  zaštitu životne sredine Ministarstva za nauku i zaštitu
                  životne stredine.
Sem nacionalnih parkova koji su stavljeni pod zaštitu
                  države kao prirodna dobra od izuzetnog značaja - Kopaonik,
                  Tara, Đerdap, Fruška gora i Šar planina - Zavod za zaštitu
                  prirode Srbije izradio je studiju koja je osnov za proglašenje
                  dela Prokletija za šesti nacionalni park.
                  Vrednovanje područja zaštite
Na osnovu stručnih istraživanja i valorizacije, na području
                  nacionalnog parka uspostavljaju se režimi zaštite I, II i III
                  stepena. U prvom stepenu zaštite, osim strogih rezervata
                  prirode, u Srbiji se nalazi još 23.250 ha u obliku posebnih
                  zona i lokaliteta. Ukupna površina pod režimom zaštite prvog
                  stepena iznosi 26.350 ha, odnosno 5,1 odsto zaštićenog
                  prostora Srbije. Režimom zaštite drugog stepena obuhvaćeno je
                  86.100 ha ili 16,7 odsto, dok je trećim stepenom obuhvaćeno
                  403.900 ha ili 78,2 odsto zaštićenog prostora.
- Granica nacionalnog parka i valorizacija režima zaštite
                  određuju se na osnovu terenskih istraživanja, naučno-stručnih
                  rezultata, postojećih zakona i prostorno-planskih akata -
                  objašnjava Olga Miličić, iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Izradom prostornih planova zaštićenih prirodnih dobara
                  obezbeđuje se kontrola aktivnosti, pojava i delatnosti u cilju
                  usmeravanja razvoja i zaštite biodiverziteta. Zasad je usvojen
                  prostorni plan za Nacionalni park «Fruška gora» , a u toku je
                  izrada za «Taru», «Kopaonik» i «Đerdap
U prvom stepenu zaštite, koji prostorno čini najmanju
                  površinu u okviru nacionalnog parka, zabranjene su sve
                  aktivnosti osim naučno-istraživačkih. Oni mogu biti u
                  različitim delovima parka, u zavisnosti od prisustva prirodnih
                  vrednosti, retkosti ili ugroženosti neke vrste, navodi
                  Miličić.
Druga zona zaštite podrazumeva mere kojima se dozvoljavaju
                  samo određene aktivnosti - u cilju zaštite prirodnih
                  vrednosti, spomenika kulture i tradicionalnog načina života.
                  Zabranjena je izgradnja industrijskih objekata, ali je
                  dozvoljen uskljađen eko-turizam sa merama zaštite ili pak
                  obnavljanja postojećih sela i zaseoka u tradicionalnom duhu.
                  Za treću zonu zaštite propisane su mere koje omogućavaju
                  izgradnju prilaznih puteva parku, ulaznih kapija, razvoj
                  domaćinstava, izgradnju naučno-istraživačkih stanica, razvoj
                  turističkih objekata, parkinga isl.
                  - U zaštitnoj, tzv.«pufer» zoni Nacionalnog parka «Tara»,
                  na osnovu najnovijih istraživanja Zavoda, valorizovane su
                  prirodne i stvorene vrednosti, što je rezultiralo proglašenjem
                  «Šargana-Mokre Gore» za predeo izuzetnih oblika i predloga da
                  se zaštiti područje «Zaovine» sa klisurom reke Rzav - kaže
                  Olga Miličić.
                  Tepih livada
U strušnoj javnosti su podeljena mišljenja o stavu prema
                  merama zaštite u prvom stepenu. Jedan od primera je rezervat
                  prirode «Crveni potok» na Tari kao jedinstveno stanište u
                  svetu na kome omorika raste na tresetnom zemljištu obrazujući
                  tzv.»tepih livadu».
- Postoji dilema da li je prepustiti spontanom razvoju, što
                  za pedeset ili sto godina znači sprečavanje razvoja podmlatka
                  usled ne uklanjanja suvih i starih stabala ili zakonski
                  omogućiti sprovođenja tehničkih mera zaštite u prvom stepenu -
                  navodi Olga Miličić.
Finansiranje i razvoj
-Principi zaštite i razvoja nacionalnih parkova moraju
                  biti usklađeni
sa principima održivog razvoja. To se odnosi na zaštitu i
                  unapređenje prirodnih, etnoloških i kulturnih vrednosti,
                  sprečavanje aktivnosti koje mogu narušiti osnovna obeležja
                  parka, razvoj naučno-istrazivačkih, kulturno-obrazovnih i
                  turističkih aktivnosti i izgradnju objekata za očuvanje
                  vrednosti parka - navodi direktor Uprave za zaštitu životne
                  sredine Miroslav Nikčević.
Finansiranje razvoja i zaštite nacionalnihg parkova
                  propisano je Zakonom o nacionalnim parkovima i vrši se iz
                  budžeta Republike Srbije, delatnosti upravljača, naknada za
                  korišćenje zaštićenog prirodnog dobra i donacija. S obzirom da
                  se u zaštićenim prirodnim dobrima, u skladu sa postojećim
                  režimom zaštite, planski koriste šume, lovna i ribolovna
                  fauna, zemljište, itd. javna preduzeća kao staraoci
                  nacionalnih parkova finansiraju se iz ovih delatnosti.
Nikčević napominje da korišćenje mora biti plansko kako se
                  ne bi izvršio pritisak na diverzitet. On navodi da kod nas
                  postoji 600 biljnih i 270 ugroženih životinjskih vrsta.
-Ono što je naš posao jeste da napravimo novi Zakon o
                  zaštiti prirode, u okviru kojeg ćemo regulisati položaj naših
                  nacionalnih parkova u skladu sa evropskim i svetskim
                  standardima.
Međunarodni status
Kao jedinstvena stručna ustanova za zaštitu prirode u našoj
                  zemlji, Zavod je predložio deset područja za rezervate
                  biosfere. Pri SMIP-u deluje Komisija za saradnju sa UNESCO, u
                  okviru koje se nalazi MAB (Man nad Biosfere) komitet, kojem
                  Zavod predlaže preliminarnu listu.
U okviru projekta MAB-UNESCO «Čovek i biosfera»,
                  2001.godine Park prirode «Golija» upisan je u listu rezervata
                  biosfere pod imenom «Golija-Studenica». Pored Golije, ostalih
                  devet nominovanih područja su: Nacionalni parkovi «Đerdap»,
                  «Tara» i «Šar planina», Specijalni rezervati prirode «Gornje
                  Podunavlje», «Obedska bara» i «Deliblatska peščara», Park
                  prirode «Stara planina», Kučajske planine i Prokletije.
 U Srbiji postoji 35 područja značajnih za ptice, koja
                  ispunjavaju IBA kriterijume (Bird Life International): Gornje
                  Podunavlje, Subotička jezera, Koviljski rit, Fruška Gora,
                  Zasavica, Obedska bara, Cer, Tara, Kopaonik, Prokletije,
                  Šar-planina, Sićevačka i Zlotska klisura...
Četiri zaštićena prirodna dobra u Srbiji upisana su na
                  tzv.»Ramsarsku listu». Prema Ramsarskoj konvenciji, kao
                  staništa ptica močvarica zaštićeni su Specijalni rezervati
                  prirode: «Ludaško jezero», «Stari Begej-Carska bara» i
                  «Obedska bara».
U pripremi je i predlog nominacija vlažnih staništa:
                  Specijalni rezervati prirode «Gornje Podunavlje» i
                  «Koviljsko-Petrovaradinski rit», deo Dunava kod Dubovca, Slano
                  Kopovo i Specijalni rezervat prirode «Zasavica».
Rezervati prirode u Srbiji pokrivaju površinu od 84.000 ha.
                  Na površini većoj od 100 ha prostiru se Specijalni rezervati
                  prirode: «Deliblatska peščara», «Karađorđevo», «Ključ»,
                  klisura reke Resave... Područja u postupku za zaštitu su
                  Titelski breg, Bagremara, Kraljevac i Suva planina.
 Parkovi prirode su: Subotičke šume, Palićko jezero,
                  Panonija, Tokvara, Vršačke planine, Sićevačka klisura, klisura
                  reke Mileševke, Stara i Suva planina...
Predeli izuzetnih odlika su: Subotička peščara, Rajac,
                  klisura reke Resave, klisura reke Gradac, park i park-šuma
                  «Zobnatica», Ozrenske livade. Područja u postupku za zaštitu
                  su: Avala, Kosmaj, Radan i Vlasina.
U naučno-istraživačke rezervate spadaju: prebivalište orla
                  belorepana i crne rode kod Sombora, Zmajevac, Obedska bara i
                  Kozjak, kod Novog Sada. Primer rezervata za održavanje
                  genetskog fonda je Bestrement, kod Apatina.
                  Spisak sve širi Početkom 2005.godine stavljeni su u prvu kategoriju
                  zaštite: Rezervat prirode «Venerina padina» (13.januara) u
                  kojoj raste Venerina vlas - biljka koja nestaje u Evropi. U
                  treću kategoriju zaštite stavljeno je «Veliko ratno ostrvo»
                  (8. aprila), dok je u prvoj kategoriji zaštite «Šargan-Mokra
                  Gora» (17.juni).
Mokra Gora se prostire između jugoistočnih padina Tare i
                  severozapadnih padina Zlatibora. Zahvata prostor od 10.713 ha,
                  srednje nadmorske visine oko 1.000 m.Predeo je od izuzetnog
                  značaja za očuvanje ugroženih vrsta biljaka, posebno visoke
                  stare šume crnog i belog bora. Ovaj predeo je prepoznatljiv i
                  po čuvenoj «šarganskoj osmici», železničkoj pruzi u obliku
                  broja osam, dužine 13,5 km, koja je sve do 1974. godine
                  spajala Beograd i Sarajevo, a danas je pretvorena u turističku
                  atrakciju.
Veliko ratno ostrvo obuhvata površinu od 167 ha. Zona
                  zaštite pokriva Malo ratno ostrvo u celini, priobalje Velikog
                  ratnog ostrva, šumski kompleks, vlažna područja unutar ostrva
                  i vodene površine. Zona rekreacije je pod zaštitom drugog
                  stepena i obuhvata unutrašnje delove ostrva, priobalje i
                  zaštitnu zonu u širini od 10 m. Treća, turistička zona
                  obuhvata plažu Lido.
Za prirodna dobra od izuzetnog značaja, u proteklih par
                  godina proglašeni su Lazarev kanjon i Ovčarsko-kablarska
                  klisura.
Lazarev kanjon obuhvata deo slivnog područja Lazareve reke
                  i planine Malinik, površine 1.775 ha, u opštinama Bor i
                  Boljevac.
Na području Ovčarsko-kablarske klisure do sada je otkriveno
                  600 biljnih vrsta i 37 vrsta riba. Od biljaka najpoznatija je
                  zlatna paprat, a od faune sivi soko i orao. Na tom području su
                  jedanaest manastira poznatih pod nazivom «Mala srpska Sveta
                  gora». Na desnoj obali Zapadne Morave nalaze se manastiri
                  Vavedenje, Vaznesenje, Preobraženje, Sretenje i Sveta Trojica,
                  a na desnoj se nalaze Blagoveštenje, Ilinje, Jovanje, Uspenje
                  i Nikolje. U središtu klisure nalazi se Ovčar-banja sa obiljem
                  izvora termomineralne vode.
Prostornim planom Republike Srbije predviđeno je da, do
                  2010.godine, zaštitom bude obuhvaćeno 10% teritorije. Inače,
                  veći prostori na kojima su izvršena istraživanja su planina
                  Radan, Valjevske i Kučevske planine. To su područja koja će
                  biti valorizovana i predložena za zaštitu.
Za razliku od nacionalnih parkova kao javnih preduzeća, za
                  ostala prirodna dobra određuju se staratelji - često su to
                  «Srbijašume», ali mogu biti i lokalna javna preduzeća
                  («Resavska pećina», «Belosavac», «Palić-Ludaš», «Bukulja»),
                  turističke organizacije, ekološka udruženja, fondacije (na
                  primer, Fondacija za zaštitu beloglavog supa), SPC, ustanove i
                  pojedinci.
Obedska bara je jedno je od najstarijih zaštićenih
                  prirodnih dobara u svetu (1874. godine). Zahvata površinu od
                  9.820 ha. Na ovom prostoru živi 220 vrsta ptica, od čega se u
                  gnezdarice svrstavaju 142 vrste. Status prirodnih retkosti ima
                  140 vrsta ptica koje se gnezde ili povremeno borave na
                  Obedskoj bari, šest vrsta su kandidati ili su uvršćene u
                  „crvenu knjigu“ ptica sveta, a 48 vrsta ima status ugrožene
                  vrste za Evropu. Obedska bara se nalazi na listi UNESCO-a kao
                  svetski značajno vlažno stanište, odnosno kao područje od
                  međunarodnog značaja za ptice (IBA projekat).
Formiranje novih vlažnih livada u istočnom delu rezervata
                  zaustavljeno je nestajanje čaplji. Livade su postale glavno
                  hranilište i za crnu rodu
Obedska bara je u drugoj polovini 20. veka dobila status
                  ugroženog ptičjeg carstva, kada je i počela realizacija
                  projekta “Povratak ibisa”. Kao specijalni rezervat prirode,
                  bara je stanište za oko 30 vodenih i močvarnih, šumskih i
                  livadskih biljnih zajednica. Bogatstvo flore i faune ogleda se
                  u prisustvu 50 vrsta nono3ra, 13 vrsta vodozemaca, 11 vrsta
                  gmizavaca, 17 vrsta riba, oko 180 vrsta gljiva, 500 vrsta
                  biljaka i oko 50 vrsta mahovina .
Na 80 km od Beograda, kraj Mačvanske Mitrovice, tik uz reku
                  Savu, nalazi se rezervat prirode «Zasavica». Na ovom području
                  do sada je zabeleženo preko 600 biljnih vrsta. Najveći broj
                  pripada grupi taksona: borak, rebratica, jezičasti ljutić i
                  panonski različak (endemska vrsta Panonske nizije). Ove vrste
                  su uvršćene u “Crvenu knjigu flore Srbije” kao krajnje
                  ugrožene biljke. Projektom «Povratak autohtonih vrsta riba», u
                  Zasavicu je vraćen som (Silurus glanis). Pravi raritet
                  Zasavice je riba Umbra krameri - mrguda, kojoj je ovo jedino
                  staniste u Srbiji. Inače, porodica Umbridae ima tri roda i pet
                  vrsta - od kojih u Evropi žive dve vrste. U celoj Evropi Umbra
                  ima status ugrožene vrste i pod najstrožijim je režimom
                  zaštite.
Zbog brojnih vrsta ptica - gak (Nycticorax nycticorax) i
                  barski petlić (Porzana porzana) - područje Zasavice našlo se
                  na listi IBA područja. Na 10 odabranih lokacija postavljene su
                  veštačke platforme u cilju što boljih uslova za život u
                  gnezdima. Ovo područje ima dovoljno očuvane prirodne uslove za
                  opstanak ugroženih vrsta nono3ra, kao što je vidra (Lutra
                  lutra) i divlja mačka (Felis silvestris). Obe vrste danas su
                  zašticene Bernskom konvencijom. Od starih vrsta, tu su sremska
                  crna lasa - mangulica, dok se podolci gaje pušteni na pašnjaku
                  Valjevac, gde se trenutno nalazi dvadesetak primeraka.
U značajne programe povratka živih vrsta spada ponovno
                  vraćanje beloglavog supa, ptice grabljivice. Pre desetak
                  godina vrsta je bila na ivici nestajanja. Deo klisure reke
                  Uvac, kod Nove Varoši, koji je proglašen specijalnim
                  rezervatom prirode, stanište je beloglavog supa - od samo
                  nekoliko primeraka, danas kolonija broji 50 parova,
                  zahvaljujući stalnoj brizi o njihovom očuvanju i organizovanom
                  hranilištu. Mogu se videti na četiri lokacije: Pavlovića brod,
                  Veljušnica, Bukovik i Molitva. Osim kod Nove Varoši, supovi se
                  gaje i u okolini Valjeva, u kanjonu Trešnjice i klisuri
                  Mileševske reke.
Inače, beloglavi sup je najveća ptica na našim prostorima -
                  dostiže težinu od 8,5 kilograma, sa rasponom krila do 2,8
                  metara. Beloglavi supovi su lešinari, hrane se isključivo
                  uginulim životinjama i zbog toga su nezamenljivi „čistači
                  prirode“.
Od nestalih biljnih vrsta, u Deliblatsku peščaru vraćen je
                  banatski božur. Zapravo, raširen je sa postojećih retkih
                  staništa u peščari na svoja autohtona staništa. Još jedna
                  nestala biljna vrsta vraćena je na svoje stanište - kosovski
                  božur može se naći kod manastira Gračanice. Subotičko-horgoška
                  peščara jedno je od retkih mesta u našoj zemlji gde orhideja
                  ima svoje prirodno stanište. Ali, obzirom da je ugrožena
                  vrsta, stručnjaci ovog područja preduzimaju mere da se njena
                  staništa ponovo prošire. U pripremi je i reintrodikcija
                  banatskog šafrana na područje Đerdapa........
Nacionalni park «Đerdap» prostire se na površini od
                  63.806 ha, dok ukupna zaštićena zona iznosi 93.000 ha.
                  Obuhvata oko 100 km Đerdapske klisure na desnoj obali Dunava,
                  od Golupca do Karataša. Za nacionalni park proglašen je
                  1974.godine.
Teritorija nacionalnog parka smeštena je na području
                  tzv.»Karpatske Srbije», koja predstavlja brdsko-planinsku
                  krečnjačku oblast i nastavak južnih Karpata. U geološkoj građi
                  slivnog područja učestvuju stene različitih sastava i
                  starosti. Dominiraju kristalasti škriljci, magmatske i
                  metamorfne stene. Naslage mezozoika i kenozoika obiluju
                  paleontološkim nalazima.
- Posebne celine predstavljaju četiri klisure i tri kotline
                  koje ih razdvajaju: Golubačka klisura, Gospođin vir, Kazanska
                  i Sipska klisura. U delu Kazan, poznatom pod nazivom «Kapija
                  Evrope», Dunav se sužava na oko 180 m, dostižući svoju najveću
                  dubinu od 90 m - navodi prof. dr Slobodan Jovanović sa
                  Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i upravnik
                  Botaničke bašte «Jevremovac».
                  Biljke
Istorija proučavanja biljnog sveta na tom prostoru počinje
                  krajem 18. i početkom 19. veka. Do sada je registrovano oko
                  1.100 vrsta vaskularnih biljaka, među kojima je veliki broj
                  reliktnih i endemičnih vrsta.
Đerdap je jedno od najvećih i najsevernijih evropskih
                  skloništa tercijarne flore i vegetacije. U vreme ledenog doba
                  bio je sklonište za floru tercijera, široko rasprostranjenu
                  Evropom, koja se povlačila u kanjone i klisure Balkana. Dokaz
                  je postojanje 50 različitih zajednica šumskog i žbunastog
                  tipa, od kojih su čak 35 reliktnog ili polidominantnog
                  karaktera. Neke od najvažnijih reliktnih vrsta su mečija
                  leska, pitomi orah, Pančićev maklen, koprivić, jorgovan, ruj,
                  crni grab, božikovina, balkanski javor, zelenika... Zajedno sa
                  zajednicama kao što su mezijska bukva, hrast kitnjak, cer,
                  medunac i različitim vrstama javora, ove vrste obrazuju
                  različite mešovite polidominantne zajednice, koje su po
                  strukturi i sastavu flore najbliže šumama srednje Evrope.
U rezervatu „Lepenski vir“ rastu brojne vrste biljaka
                  značajne za nauku, poput koprivića, oraha, medunca, maklena i
                  jorgovana. Rezervat prirode „Golubački grad“ čini zaleđinu
                  kulturno-istorijskom spomeniku i predstavlja površinu pod
                  niskim i visokim šibljicima jorgovana, grabića i jasena, i
                  šumom toplih hrastova, bukve i oraha. U rezervatu „Bojana“
                  raste zaštićena zajednica oraha, okružena visokom šumom bukve,
                  dok se na čitavoj teritoriji javljaju površine pod mečijom
                  leskom, maklenom, crnim jasenom i grabom. Osnovni razlog
                  stavljanja rezervata prirode «Bosman-Sokolac» pod zaštitu je u
                  tome što se na ovom području nalaze zajednice niskih šuma i
                  šibljaka - mešovite reliktne zajednice i šume bukve i mečije
                  leske. Rezervat prirode «Čoka Njalta sa Pesačom» predstavlja
                  veliko područje reliktnih i retkih vrsta drveća. Različiti
                  geomorfološki oblici smenjuju se na malim rastojanjima, što je
                  dovelo do formiranja raznovrsnih staništa. Kanjon Boljetinske
                  reke bogat je vegetacijom šibljika i paleontološkim
                  lokalitetima, dok su za rezervat prirode «Šomrda» svojstvene
                  šumske zajednice bukve i božikovine. Obeležje «Ciganskog
                  potoka» je šuma oraha, dok su simbol regionalnog parka Veliki
                  i Mali Štrbac reliktne širokolisne šume.
Posebnu botaničku vrednost područja predstavljale su
                  doskora đerdapska lala (Tulipa hungarica) i banatski šafran
                  (Crocus banaticus) koje su izgradnjom hidroakumulacionog
                  jezera iščezle sa područja Đerdapa, a samim tim i sa područja
                  cele Srbije.
- Rumunski biolozi su ustupili našim stučnjacima banatski
                  šafran. On se sada gaji u Botaničkoj bašti «Jevremovac», a
                  nakon razmnožavanja biće vraćen na njegovo prirodno stanište.
                  Zahvaljujući međunarodnoj naučnoj saradnji dobićemo i
                  đerdapsku lalu – kaže Jovanović.
                  Životinje
Od zooloških specifičnosti, u ovom nacionalnom parku
                  postoje tri vrste koje su opisane kao potpuno nove za nauku.
                  To su golubačka mušica (Simullium golumbatschense), dugokrili
                  šišmiš (Miniopterus schreibersi) i srednji sivi puh (Glis
                  intermedium).
Ovaj nacionalni park bogat je vrstama riba. Karakteristične
                  su jeseterske vrste, smuđ, dunavski som, šaran, grgeč, štuka.
                  Prof. Jovanović navodi i primer morune.
- Jeseterske vrste migriraju uzvodno uz Dunav da bi se
                  mrestile. Moruni je presečen migracioni put nastankom
                  hidroakumulacionog jezera, jer nije bila predviđena izgradnja
                  tzv. ribljih staza i ribljih liftova. Da bi se prevazišao ovaj
                  problem, nekoliko godina radilo je veštačko mrestilište:
                  jeseterske vrste hvatane su pre brane, odnošene u mrestilište
                  i puštane iznad brane, kako bi nastavile put uzvodno - navodi
                  Jovanović.
Đerdap se ističe bogatom faunom vodozemaca (daždevnjaci,
                  mrmoljci i žabe). Zatim, tri vrste kornjača koje postoje u
                  našoj zemlji mogu se naći i u području Đerdapa. Od insekata
                  zanimljivi su vodeni cvetovi, vilinski konjici, opnokrilci i
                  jednakokraki rilaši.
Od preko 150 vrsta ptica, posebno su vredni suri orao, orao
                  zmijar, orao belorepan, sova ušara, šumska sova, crna roda,
                  siva čaplja, mala bela čaplja, bela senica, planinski šareni
                  detlić, zlatovrana, rode, drozdovi, ronci, kormorani, liske...
                  Četiri uslova
Određeni prostor može se proglasiti za nacionalni park
                  ukoliko ispunjava jedan od četiri uslova: geomorfološke,
                  hidrološke i prirodnjačke specifičnosti, kao i postojanje
                  kulturno-istorijskih i etnoloških fenomena.
Đerdap je izuzetan po tome što ispunjava sva četiri:
                  geomorfološki - to je postojanje probojnice, u hidrološkom
                  smislu - to su reka Dunav i niz pritoka, od prirodnjačkih
                  uslova - to je bogatstvo flore, faune, vegetacije i
                  ekosistema, dok malo koji nacionalni park u Evropi ima toliko
                  istorijskih i etnoloških fenomena.
Lepenski vir
Pre više od 8.000 godina, nekoliko vekova je uz sam Dunav
                  postojala kultura praistorijskog čoveka, koja je kod Lepenskog
                  vira ostavila tragove najstarije civilizacije u Evropi.
Istraživanja su počela 1965.godine, arheološkim
                  iskopavanjem na niskoj dunavskoj terasi, da bi 1967.godine
                  bili otkriveni spomenici koji su iznenadili svet. U sedam
                  velikih, sukcesivno podizanih naselja ribolovaca, lovaca i
                  sakupljača hrane, nađena su brojna planski građena staništa,
                  grobovi koji svedoče o pogrebnim ritualima, obilje alatki od
                  kamena, kosti i roga, raznovrstan nakit, pločice sa urezanim
                  znacima i monumentalne ribolike skulpture od kamena.
                  Ostavština istorije
Rimski imperatori su tokom pohoda na sever i istok Evrope
                  ostavili 29 svedočanstva o svom prolasku i boravku na ovom
                  području. Medju njima se posebno ističe Trajanova tabla iz
                  101.godine nove ere, postavljena u čast proboja puta kroz
                  Đerdap. Rimski put uklesan je u stenovite litice Kazana, kao i
                  arheološki ostaci rimske palate Diana-Karataš.
Čuveni srednjevekovni spomenik kulture je tvrđava Golubački
                  grad, sa šest visokih kula. Prvi put se pominje 1335. godine
                  kao važno utvrđenje. Tragovi viševekovnog turskog prisustva
                  najbolje su očuvani u tvrđavi Fetislam, kod Kladova.
Zbog brojnih prirodnih specifičnosti i velikog istorijskog
                  i etnološkog bogatstva Đerdapa, Zavod za zaštitu prirode
                  Srbije podneo je pre nekoliko godina UNESCO-u inicijativu da
                  se područje Nacionalnog parka «Đerdap» stavi pod režim zaštite
                  od međunarodnog značaja i tako postane svetska prirodna i
                  kulturno-istorijska baština.
U Đerdapu postoji najveća rečna akumulacija na Balkanskom
                  poluostrvu.
 - Rečni nanos je za 50 odsto manji posle Đerdapa i nakon
                  njega voda Dunava je bistrija – navodi direktor Agencije za
                  biodiverzitet i razvoj «Ekolibribionet» Nenad Robajac.
Postoji inicijativa da se osnuje međunarodni park koji bi
                  obuhvatio Nacionalni park «Đerdap» i rumunsku stranu Dunava. -
                  U okviru takve regionalne sa radnje, postoji ideja osnivanja
                  međunarodnog istraživačkog centra, dok bi aparati za merenje
                  kvaliteta vode, praćenje hemijskog sastava dna i bioloških
                  indikatora stanja ovog dela Dunava bili postavljeni i sa naše
                  i sa rumunske strane, kaže Robajac.
Raznolikost živih vrsta
Zemljišni prostor i stanovništvo osnovna su bogatstva svake
                  zajednice. U tom prostoru, zemljište, sa vodom, biljkama i
                  životinjama i mineralnim sirovinama, predstavlja osnovni
                  prirodni resurs i bogatstvo. Zadatak svake generacije trebalo
                  bi da bude da prostor oko sebe koristi na najracionalniji
                  način, da ga čuva i štiti za potomstvo. Međutim, da li je baš
                  uvek tako?
                  - Tokom vekova brojni faktori doveli su do poremećaja
                  prirodne ravnoteže. Do značajnijeg pogoršanja u biosferi došlo
                  je u 17. veku, kada su se pojavila oruđa koja su dovela do
                  povećanog zagađenja i uništavanja prirodne okoline. Ipak,
                  problem nestanka i ugrožavanja pojedinih biljnih i
                  životinjskih vrsta dolazi do izražaja tek krajem 20. veka,
                  kada su se na svetskom nivou javile i prve ozbiljnije
                  inicijative za zaštitu prirode - navodi kustos i botaničar
                  Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, Marijan Niketić. – Kao glavni
                  zadatak u zaštiti Planete, pored očuvanja klime, izvora pitke
                  vode i atmosfere, smatra se očuvanje biološke raznolikosti
                  ili, kako se to stručno kaže, biodiverziteta.
                  Šta je biodiverzitet?
                 - Po definiciji, biodiverzitet podrazumeva raznolikost
                  živih organizama koji nastanjuju kopno i vodu, raznolikost
                  unutar različitih vrsta, između vrsta i ekosistema. Ali,
                  biodiverzitet nije samo raznolikost oblika i pojava biljnog i
                  životinjskog sveta, već i raznolikost funkcija živih
                  organizama. U cilju opstanka naše planete i harmoničnog života
                  čoveka i prirode, svet bi trebalo da se usmeri na dva glavna
                  cilja: očuvanje i korišćenje biodiverziteta
Tri vrste diverziteta
Genetički diverzitet podrazumeva
                        broj gena, odnosno genetičkih informacija sadržanih u
                        svim pojedinačnim vrstama biljaka, životinja, gljiva i
                        mikroorganizama na Zemlji. Svaka organska vrsta poseduje
                        specifičnu kombinaciju gena koja je neponovljiva i
                        rezultat je dugotrajne evolucije.
Specijski diverzitet obuhvata broj organskih vrsta na
                        Zemlji, od nastanka života do danas. Procenjuje se da na
                        Zemlji postoji izmedju 5 i 80 miliona vrsta, od kojih je
                        danas poznato i opisano oko 1,5 milion vrsta.
Ekosistemski diverzitet označava raznovrsnost
                        staništa i biocenoza, kao i ekoloških procesa kojima se
                        ostvaruju ekosistemi podsredstvom miliona živih bića na
                        Planeti. Prema procenama Svetske organizacije za zaštitu
                        životne sredine, svakoj četvrtoj vrsti nono3ra preti
                        istrebljenje, a pred izumiranjem je i 50 % biljaka!
                        Medju najugroženijim vrstama su, između ostalih,
                        majmuni, tigrovi, velike pande, slonovi, nosorozi,
                        tibetanske antilope, morske kornjače, razne vrste
                        krokodila i zmija, papagaji, ždralovi, fazani, kaktusi i
                        orhideje.
                  Očuvanje biodiverziteta podrazumeva konzervaciju i
                  obnavljanje narušenih ekosistema i prirodnih staništa, kao i
                  očuvanje i oporavak biljnih i životinjskih vrsta. </P>
                  <P>Neophodno je racionalno korišćenje prirodnih dobara i
                  održavanje one prirodne raznolikosti koji odgovara potrebama i
                  težnjama sadašnjih i budućih generacija. Biodiverzitet se,
                  dakle, ostvaruje kao rezultat evolutivnih procesa, kroz tri
                  osnovna međusobno uslovljena i biološki neraskidiva nivoa:
                  genetičkom, specijskom i ekosistemskom - precizira Niketić.
                  Najpouzdaniji pokazatelj ugrožavanja biodiverziteta
                  predstavljaju nestale, iščezle ili ugrožene biljne i
                  životinjske vrste, navodi Marijan Niketić. Najveći uzročnici
                  nestanka pojedinih vrsta su gubitak staništa i loše
                  raspolaganje zemljištem. Statistika pokazuje da je u zemljama
                  u razvoju, od 1960. do 1990. uništeno oko 37 % zemljišta, da
                  je od 1960. do 1990. nestalo gotovo 20% tropskih šuma, da je
                  od 1990. do 1998. isušeno oko 50% močvarnih područja. Zbog
                  sedimentacije i lošeg korišćenja zemljišta, postoji opasnost
                  da, u naredne tri decenije, nestane trećina koralnih grebena…
                  Zato, zaključuje Niketić, poznavanje i očuvanje biološke
                  raznovrsnosti predstavlja uslov opstanka Zemlje. Značaj
                  biodiverziteta istaknut je i usvajanjem Konvencije o očuvanju
                  biodiverziteta, 1992. u Rio de Žaneiru, u Brazilu. Među 168
                  zemalja, potpisnica Konvencije je i naša zemlja.
                  Biodiverzitet Srbije i Crne Gore
-Srazmerno veličini i pravcu pružanja teritorije, naša
                  zemlja se odlikuje velikim genetskim, specijskim i
                  ekosistemskim diverzitetom. Zbog toga je svrstana u jedan od
                  najznačajnijih regiona biološke raznovrsnosti u Evropi. Na
                  teritoriji Srbije i Crne Gore raste 40% biljnih vrsta
                  celokupne evropske flore, dok je zastupljenost ptica i nono3ra
                  oko 70% - kaže Marijan Niketić. - Na osnovu međunarodnih
                  kriterijuma, teritorija Srbije i Crne Gore, zajedno sa planima
                  u Bugarskoj, svrstana je u jedan od šest evropskih i jedan od
                  stotinušezdeset svetskih centara biološke raznovrsnosti. Na
                  našoj teritoriji nalazi se 38,93% vaskularnih biljaka, 51,16%
                  vrsta riba, 74,03% vrsta ptica i 67,61 % vrsta nono3ra Evrope.
                  Međutim, zbog industrijskog razvoja i rasta populacije, 50
                  biljnih vrsta nepovratno je iščezlo, a oko 120 je krajnje
                  ugroženo. Tako je razvoj ratarstva u Vojvodini promenio
                  vegetaciju. Sa tog područja iščezle su guste šume hrasta
                  lužnjaka. Seča šuma i kozarstvo uticali su na promenu
                  vegetacije Primorja. I razvoj vodoprivrede, urbanizma,
                  turizma, kao i nedozvoljena trgovina biljnim i životinjskim
                  vrstama dovode do narušavanja biodiverziteta našeg područja.
Prvi stepen zaštite obuhvata stalno praćenje biljne i
                  životinjske populacije kojoj preti nestanak i publikovanje tih
                  podataka. Drugi stepen zalazi u oblast zakonodavstva. Niketić
                  očekuje da će zakonodavni nivo zaštite uskoro biti pooštren
                  pošto će se usvojiti evropski propisi o zaštiti prirode. To bi
                  bilo poželjno jer će se sadašnjih 6,5% teritorije pod zaštitom
                  u Srbiji do 2010. povećati na oko 11%. U Srbiji je zaštićeno :
                  5 nacionalnih parkova, 120 rezervata prirode, 20 parkova
                  prirode, oko 470 spomenika prirode. Pod zaštitom je i 215
                  biljnih i 427 životinjskih vrsta i prirodnih retkosti. Na
                  području Crne Gore zaštićena su: 4 nacionalna parka, 4
                  rezervata prirode, 51 spomenik kulture, 4 posebna prirodna
                  predela, a pod zašitom su i 314 životinjskih i 52 biljne
                  vrste. Prvo zaštićeno dobro kod nas Obedska bara (1874.
                  godine).
 Najveće jedinice zaštite su nacionalni parkovi, uključeni u
                  Evropsku federaciju nacionalnih parkova – EUROPAC. Slede:
                  rezervati prirode, parkovi ili spomenici prirode, zaštićeni
                  predeli i područja od kulturno-istorijskog značaja. Pod
                  posebnom zaštitom su pojedine biljne i životinjske vrste.
                  Najpoznatija zaštićena biljna vrsta kod nas je Pančićeva
                  omorika.
Rezervati prirode
Rezervat prirode je po definiciji izvorni ili neznatno
                  izmenjeni predeo u kome je posebno izražena jedna ili više
                  prirodnih vrednosti koje treba zaštititi, ili prirodnih pojava
                  koje treba pratiti ili usmeravati. Rezervati prirode sastavni
                  su delovi nacionalnih parkova. Na primer, u okviru Nacionalnog
                  parka Đerdap izdvajaju se sledeći rezervati prirode: Golubački
                  grad, Bojana, Bosman-Sokolac, Čoka Njalta sa Pesačom.
                  Rezervati prirode u Nacionalnom parlu Kopaonik su : Kozje
                  stene, Vučak, Mrkonja, Jankova bara, Gobelja, Barska reka,
                  Samokovska reka, Medote, Jelak, Suvo rudište i Duboka. U
                  Nacionalnom parku Tara rezervati prirode su : basen Mlinskog
                  potoka, kanjon Sušice, Dragišnjica, kanjon Vaškovske reke,
                  područje oko Crnog jezera. Rezervati prirode u Nacionalnom
                  parku Šar planina su : Klisura Rusenice, Ljuboten, Livadica …
                  U Nacionalnom parku Lovćen to su subalpski kamenjari, rezervat
                  munike, Konjsko. U Nacionalnom parku Skadarsko jezero prirodni
                  rezervati su : Manastirska tapija, Humsko blato, podvodni
                  izvori Karuč i Volas. Rezervati prirode kod nas su i Ludoško
                  jezero, Obedska bara, Carska bara …
Parkovi ili spomenici prirode
Park ili spomenik prirode je područje dobro očuvanih
                  prirodnih svojstava voda, vazduha i zemljišta, bez većih
                  degradacionih promena. U Srbiji i Crnoj Gori parkovi ili
                  spomenici prirode su, na primer: Deliblatska peščara, kanjon
                  Tare, Đerdapska klisura, Đavolja varoš…
Jelena Milosavljević, Vesna Strugar i Zdenko
                  Štromar


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2014 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana