posao spisak apotekacenovnik lekovatekstovikontakt

Author Topic: Pozorište  (Read 62346 times)

0 Members and 2 Guests are viewing this topic.

Offline Darker

  • Osnivac Farmacija foruma
  • Magistar daktilografije
  • ***
  • Posts: 6522
  • Gender: Male
Pozorište
« on: 11-05-2006, 13:32:16 »

Miloš Crnjanski - Tesla

MADLENIANUM

Premijera : 28. maj 2005. god.
Drama u četiri čina
Adaptacija i režija : Nikita Milivojević
Scenograf: Geroslav Zarić
Kostimograf: Lana Cvijanović
Koreograf: Anđelija Todorović

Dragan Mićanović, Ana Sofrenović, Danijela Ugrenović, Miodrag Krivokapić, Mihailo Janketić, Feđa Stojanović, Boris Komnenić, Miodrag Radovanović, Branislav Zeremski, Vladimir Ćirković, Nenad Pećinar, Slobodan Tešić

U susret Teslinom jubileju, Madlenianum je kao prvu dramsku predstavu na svojoj Velikoj sceni postavio kontraverznu priču o neshvaćenom geniju, »čarobnjaku elektriciteta« koji je idejama išao daleko ispred svog vremena. U minucioznoj režiji Nikite Milivojevića, poznata ekipa glumaca predvođena Draganom Mićanovićem gradi potresnu priču o komplikovanim odnosima najvećeg Srbina svih vremena.


Offline Darker

  • Osnivac Farmacija foruma
  • Magistar daktilografije
  • ***
  • Posts: 6522
  • Gender: Male
Odg: Pozorište
« Reply #1 on: 11-05-2006, 13:33:27 »
Migel Servantes / Mihail Bulgakov - Don Kihot

MADLENIANUM

Migel Servantes
(Miguel de Cervantes 1547–1616)
DON KIHOT
drama Mihaila Bulgakova (1891–1940)

Premijera 28. decembra 2005.
Velika scena MADLENIANUMA

Režija: Dragan Jovanović
Scenografija: Jasna Dragović
Kostimografija: Ljiljana Petrović
Koreografija: Sonja Divac

U godini velikog jubileja Migela de Servantesa i njegovog romana Don Kihot, Opera i teatar MADLENIANUM pridružuju se proslavama koje u čitavom svetu slave 400 godina od prvog španskog izdanja ovog besmrtnog dela. Činimo to u najdubljem uverenju da Don Kihot i njegov pratilac Sančo Pansa nisu samo španski junaci XVII veka, već da su nakon četiri stoleća nesravnjive slave oni postali i francuski i nemački i ruski, ali i naši srpski heroji.
Pretvoriti bronzani vek u zlatno doba viteštva, bezglavo jurišati na vetrenjače zbog nebeske slave, zametnuti boj protiv zlih volšebnika – nije li to deo i naše slatko-gorke novije i starije istorije? Zbog svega toga, Opera i teatar MADLENIANUM odlučio se da u godini jubileja na scenu postavi Servantesovog Don Kihota u najboljoj dramskoj adaptaciji koja je na motive ovog romana napravljena, a načinio ju je, i u nas neobično popularni pisac Mihail Bulgakov, autor romana Majstor i Margarita.



LICA:

ALONSO KIHANO, Don Kihot od Manče DRAGAN JOVANOVIĆ
SANČO PANSA, kopljonoša Don Kihota PETAR KRALJ
KLJUČARICA DON KIHOTA
ALDONSA LORENSO, seljanka
MARITORNES, služavka u svratištu BRANKA PUJIĆ
PERO PERES, seoski sveštenik, licenciat
GONIČ MAZGI
VOJVODA NEBOJŠA LJUBIŠIĆ
NIKOLAS, seoski berberin
PALOMEK LEVŠA, vlasnik svratišta
UPRAVITELJ VOJVODIN
DUENJA RODRIGES RADE MARKOVIĆ, ml.
ANTONIJA, Don Kihotova rođaka
VOJVOTKINJA NADA MACANKOVIĆ
SANSON KARASKO, bakalavar
SLUGA MARTINESOV, stanar Palomekov
I STARAC, I SLUGA PETAR BENČINA
DUHOVNIK VOJVODIN
RADNIK U SVRATIŠTU
PAŽ, II STARAC, II SLUGA IGOR BENČINA
I MONAH
TENORIO ERNANDES, stanar Palomekov
SVITA VELJKO NIKOLIĆ- PAPA NIK
II MONAH
PEDRO MARTINES, stanar Palomekov
SVITA VUK BRADIĆ
GONIČI KONJA SVI


EKIPA DON KIHOTA

Muzika: Veljko Nikolić-Papa Nik, Vuk Bradić i Dragan Jovanović
Dizajn svetla: Srđan Jovanović
Scenski govor: Ljiljana Mrkić Popović
Prevodilac: Milan Čolić
Asistent reditelja: Vukašin Nikitović
Asistent scenografa: Željko Rudić
Asistent scenografa: Milica Popović
Asistent kostimografa: Vesna Teodosić
Scenske borbe: Vladimir Posavec
Inspicijent: Mihalo Todorović
Sufler: Anka Milić
Organizator: Tatijana Rapp
Radionička realizacija scenografije: Željko Rudić
Radionička realizacija kostimografije: Ljiljana Sekulić, Božidar Zarić
Vajarski detalji kostima: Živorad Radenković
Realizacija scenske obuće: Zoran Kosanović
Majstor pozornice: Milan Ćirić
Tonska realizacija: Dušan Arsikin
Video realizacija: Zvonimir Jelušić
Regulacija rasvete: Nenad Pavlović
Šminka i frizure: Mirjana Rakić, Jevrosima Petković
Garderoba: Verica Vild, Miladin Pavićević



DRAGAN JOVANOVIĆ rođen je u Beogradu, 4. oktobra 1965. Diplomirao je na FDU 1990. godine u klasi profesora Milenka Maričića. Diplomaska predstva Hajde da se igramo još se igra na sceni teatra Bojan Stupica Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Član je JDP-a od 1991. Igra u predstavama: Baal, Dozivanje ptica, Pozorišne iluzije, Čikaške perverzije, Bure baruta... Zajedno sa dvojicom istomišljenika osnovao trupu The Kuguar koja potpisuje tekst, režiju i glumu sledećih predstava: Smešna strana istorije, Smešna strana sporta, Smešna strana muzike. Igrao u svim pozorištima, a najviše u Zvezdara teatru (Život Jovanov, Čaruga, U plamenu strasti). Snimio preko dvadeset filmova, među kojima su: Šta radiš večeras, Sveto mesto, Početni udarac, Kaži zašto me ostavi, Stršljen, Bure baruta, Lajanje na zvezde, Profesionalac, Made in YU, Optimisti... Na televiziji igrao u mnogim serijama: Zaboravljeni, Srećni ljudi, Lisice, Stižu dolari, Laku noć deco i TV dramama: Zagreb–Beograd preko Sarajeva i Vera Hofmanova. Snimio dva muzička CD-a sa grupom The Kuguars. Predstavu Don Kihot u Madlenianumu potpisuje kao prvu samostalnu pozorišnu režiju.



PETAR KRALJ rođen je 4. aprila 1941. u Zagrebu, od majke Stanislave Kocan, profesora geografije i oca Đorđa Kralja, profesora istorije. Od 1945. živi u Sremskoj Mitrovici, gde završava osnovno i srednje obrazovanje. Godine 1960. maturirao i upisao Akademiju za pozorišnu umetnost u Beogradu. Već naredne godine prvi put na sceni Narodnog pozorišta. Godine 1964. uskočio u predstavu Kralj Ibi. Sledeće godine nagrađen na Sterijinom pozorju za ulogu u predstavi Čarapa od sto petlji. Dvadesetog avgusta 1965. nastupa kao Hamlet. Od 1968. član Ateljea 212. Tokom 1986. godine igra dvanaest uloga na sceni Ateljea 212 i to je rekord nezabeležen u novijoj teatarskoj istoriji. Petar Kralj nagrađen je najvećim teatarskim priznanjima: "Zlatnim ćuranom" na Danima komedije u Jagodini, Nagradom udruženja dramskih umetnika, Oktobarskom nagradom grada Beograda, Zlatnim lovorovim vencem MESS-a, nagradom "Raša Plaović" i kao prvi dobitnik, nagradom "Miloš Žutić". U komadu Don Kihot Petar Kralj prvi put nastupa u Operi i teatru MADLENIANUM.

Offline Darker

  • Osnivac Farmacija foruma
  • Magistar daktilografije
  • ***
  • Posts: 6522
  • Gender: Male
Odg: Pozorište
« Reply #2 on: 11-05-2006, 13:34:44 »
JDP

DRAGI TATA

Milena Bogavac

Reditelj Boris Liješević

Premijera 12. marta 2006. godine na sceni Studio JDP.

Predstava traje oko 1h 20’


Igraju


Mali
Bane
Filip
Marina
Ksenija
Aja
Crni
Poštar
Socijalna radnica

Dramaturg
Scenograf
Kostimograf



VANJA EJDUS
SLOBODAN PAVELKIĆ
SRĐAN TIMAROV
CVIJETA MESIĆ
JELENA ĆURUVIJA-ĐURICA
MILENA RAŽNATOVIĆ
SRĐAN PANTELIĆ
SLOBODAN TEŠIĆ
KATARINA GOJKOVIĆ

Miloš Krečković
Aljoša Spajić
Maja Mirković

BELEŠKA O DRAMI

Dragi tata je napisan u Beogradu, 2003. godine. Drama je razvijana godinu dana, na različitim radionicama, u okviru Projekta Nova drama (NADA), u Narodnom pozorištu. Prevedena je na engleski jezik. U tom je prevodu predstavljena na javnom čitanju tokom Nothern Exposure Writers festivala, u Lidsu u Velikoj Britaniji. Na konkursu Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Gorenja za najbolji savremeni dramski tekst, drama je nagrađena prvom nagradom. Čitana je i u londonskom pozorištu Blue Elephant, kao i na festivalu Hot Ink koji organizuju Njujorški univerzitet i dramsko odeljenje fakulteta Tisch School of Arts.



O AUTORU

MILENA BOGAVAC - Spisateljica, dramaturškinja, slem pesnikinja.
Rođena u Beogradu 1982. godine. Aposolvent Fakulteta dramskih umetnosti, katedra za dramaturgiju. Od 1999. godine radi kao pisac, dramaturg, scenarista, performer i asistent režije u okviru avangardne trupe DMS (Drama Mental Studio), čiji je jedan od osnivača. Neki od projekata ove trupe su: Toržestvo Šaljapinu (Narodno pozorište); [email protected] (Beton hala teatar); Tišina (izvođena širom Evrope); 442 (Klub Spunk Nacionalne biblioteke Hrvatske, Zagreb); Yes to art (ulična manifestacija otvaranja 36. Bitefa); Bezdan i Bezdan update (izvođeni širom Balkana kao deo projekta «Mir u izgradnji»); JMBG ... i drugi.
Izvedene i/ili objavljene drame:
North Force (Bitef teatar, režija: Jelena Bogavac, DMS), Crvena: seks i posledice (Bitef teatar, režija: Jelena Bogavac, DMS), TDŽ ili Prva trojka (objavljena u časopisu Teatron), Svi drugi (jednočinka predstavljena u Nacionalnom teatru, Oslo, kao deo omnibusa 11. septembar na kom je radilo šestoro studenata dramaturgije iz Srbije i Norveške; kao radio drama snimljena na Radio Beogradu 2), The Overperformance (jednočinka pisana na engleskom; predstavljena u okviru projekta EUROPA AM PARK Teatarskog bijenala, Vizbaden, Nemačka), Fake Porno (omnibus pisan sa J. Bogavac, M. Pelević i F. Vujoševićem; Bitef teatar, režija: Jelena Bogavac), Dragi tata (nagrađen prvom nagradom na konkursu JDP-a i Gorenja za najbolji savremeni dramski teskt; pre premijere u Jugoslovenskom dramskom pozorištu čitan na festivalima u Lidsu i Londonu, kao i na Hot Ink festivalu u Njujorku, SAD).
Prvu zbirku pod naslovom Ekonomsko propagandna poezija objavio joj je SKC u Novom Sadu. Dobitnica nagrade «Josip Kulundžić» za «izuzetan uspeh u oblasti pozorišta» na Fakultetu dramskih umetnosti 2003.
Stalna saradnica BITEF teatra. Članica Projekta NADA za razvoj dramskog teksta, i jedan od osnivača sajta www.nova-drama.org koji se bavi arhiviranjem najmlađih dramskih dela sa ovih prostora.


O REDITELJU

BORIS LIJEŠEVIĆ - Rođen je 1976. godine. Osnovnu i srednju školu završio u Budvi. Diplomirao na odseku za intermedijalnu režiju u klasi prof. Bore Draškovića na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2004. godine. Režirao komade Nikolaja Jevrejinova (U kulisama duše, Akademsko pozorište «Promena»), Kristofera Fraja (Feniks,Akademsko pozorište «Promena»), Branislava Nušića (Opštinsko dete, NP Kikinda), Fedora Šilia (Beograd-London, u sklopu trilogije Beogradske priče 04, SKC), Dejvida Harovera (Prisustvo), Luca Hibnera (Greta, stranica 89, SNP Novi Sad).

BORIS LIJEŠEVIĆ (u intervju za program JDP za predstavu): Mislim da su Sara Kejn i Rejvenhil napravili iskorak u prikazivanju nasilja. U Očišćenima kada se zavesa digne već je sve puno nasilja, a još uvek se ništa nije dogodilo... Mislim da je nasilje posledica nečega što se dešava u sferi grubosti duha kada gubimo sami sebe, ali za Dragag tatu to je manje važno. Važna mi je njena lična nada, i ta nada učini da se dogodi preokret na kraju. Mislim da ona u ovom komadu vjeruje, vjeruje i na kraju, ona svojom vjerom dovede tatu. Nasilje u našem društvu posledica je gubitna vera, nade i duha. Nasilje koje se javlja u savremenim, domaćim komadima proizlazi odatle, to je socijalno, empirijsko, u svojoj osnovi, političko nasilje, dok je recimo, kod Sare Kejn metafizičko nasilje. Te okolnosti su nas udarile u kvintesencu bića, a kad se ona promeni dobija se nasilje, nenormalnost.

Offline Darker

  • Osnivac Farmacija foruma
  • Magistar daktilografije
  • ***
  • Posts: 6522
  • Gender: Male
Odg: Pozorište
« Reply #3 on: 11-05-2006, 13:36:07 »
JDP

Jugoslovensko dramsko pozorište i Grad teatar Budva,
u saradnji sa Internacionalnim teatarskim festivalom MESS - Sarajevo

HAMLET

Vilijam Šekspir
Reditelj Dušan Jovanović

Prevod Živojina Simića i Sime Pandurovića
Adaptacija prevoda Miloš Krečković
Filip Vujošević

Premijera: 1. avgusta na Citadeli u Budvi / 5. oktobra na Velikoj sceni JDP u Beogradu 2005.
Predstava traje oko 2h 40'
Igraju

KLAUDIJE
GERTRUDA
HAMLET
POLONIJE
LAERT
OFELIJA
HORACIO
DUH, PRVI GROBAR
ROZENKRANC
GILDENSTERN
BERNARDO, OZRIK
MARCELO, POSLANIK
FRANCISKO, VOLTIMAND, SVEŠTENIK
DRUGI GROBAR, SLUGA
SLUŠKINJA, ŽENA SA FOTOGRAFIJOM
Violina


Branislav Lečić
Aleksandra Janković
Dragan Mićanović
Bogdan Diklić
Marinko Madžgalj
Mona Muratović
Goran Šušljik
Vojislav Brajović
Damjan Kecojević
Branislav Trifunović
Aleksandar Đurica
Ljubomir Bandović
Marko Janjić
Bojan Lazarov
Marija Opsenica
Biljana Kitanović

Igrači / Duhovi:


Branislav Jevtić
Katarina Mitrović
Kaća Todović
Ivan Pantović
Igor Jokanović
Lazar Dubovac

Scenograf
Kostimograf
Kompozitor
Koreograf
Dramaturg


Meta Hočevar
Bjanka Adžić Ursulov
Drago Ivanuša
Deneš Debrei
Marina Milivojevic-Madjarev

O autoru

VILIJAM ŠEKSPIR
26. aprila 1564. godine Džon i Meri Šekspir krstili su treće dete, najstarijeg sina Vilijama (William Shakespeare), pa se smatra da je veliki pisac rodjen na dan Sv. Djordja, 23. aprila u Stradfordu na Ejvonu.
Od 1592. godine Vilijam živi u Londonu i piše za Komornikovu družinu, koja je od dolaska Džemsa I na presto proglašena za Kraljevu družinu. Družinu je vodio glumac Ričard Barbidž. Šekspir je bio deoničar i glavni autor trupe; ponekad je glumio starce.
Šekspirova dela najviše su igrana u pozorištu R. Barbidža Globe, podignutom 1599. godine, u teatru Fortune i Blackfriars teatru, gde je takodje bio suvlasnik.
Prvo objavljeno Šekspirovo delo pojavilo se 1593. godine Venera i Adonis, posvećena mladom patronu, lordu Sauthemptonu (Southampton). U narednih 23 godine napisao je preko 36 drama i zbirku soneta: Komedija zabune, Tit Andronik, Ukroćena goropad, Dva viteza iz Verone, Romeo i Julija, Nenagrađeni ljubavni trud, Ričard II, San letnje noći, Kralj Džon, Mletački trgovac (1596), Henri IV, Mnogo vike ni oko čega, Kako vam drago, Henri V, Julije Cezar, Vesele žene vindzorske, Bogojavljenska noć, Hamlet, Sve je dobro što se dobro svrši, Troil i Kresida, Mera za meru, Otelo, Kralj Lir, Magbet, Antonije i Kleopatra, Timon Atinjanin, Koriolan i Perikle.
Šekspir je umro u rodnom mestu na svoj rodjendan 1616. godine.


O REDITELJU:

DUŠAN JOVANOVIĆ je diplomirao francuski i engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Ljubljani i pozorišnu režiju na Akademiji pozorišne umetnosti u Ljubljani.
Radi kao profesor režije na Akademiji pozorišne umetnosti u Ljubljani.
Piše drame, radio drame, TV scenarija (TV drame i serije), prozu, kratke priče, novinske članke i eseje. Objavljeno je i na scenu postavljeno više desetina njegovih pozorišnih komada: Ludaci, Život provincijskih plejboja posle II svetskog rata, Žrtve mode, Igrajmo tumor u glavi, Oslobođenje Skoplja, Karamazovi, Vojna tajna, Vikor ili Dan Mladosti, Zid, jezero, Don Žuan u agoniji, Antigona, Ko to peva Sizifa?…
Drame su izvođene u više eks-jugoslovenskih pozorišta (Ljubljana, Beograd, Zagreb, Sarajevo, Skoplje, Novi Sad, Subotica, Rijeka, Split...) i prevedene na desetak stranih jezika (poljski, nemački, mađarski, češki, italijanski, francuski, makedonski, slovački...).
Režirao je preko 80 pozorišnih predstava jugoslovenskih i inostranih autora (Cankar, Krleža, Nušić, Smole, Kovačević, Hing, Svetina, Šeligo, Jonesko, Vitrak, Šiler, Šekspir, Bihner, Strindberg, Gorki, Čehov, Gombrovič, Havel, Šepard, Olbi, O'Nil, Molijer, Mise, Bulgakov...).
Dobitnik je svih najznačajnijih pozorišnih nagrada za dramski tekst i režiju na eks-jugoslovenskom prostoru i brojnih međunarodnih priznanja.
Živi i radi u Sloveniji.



Nagrade


Dragan Mićanović je za ulogu Hamleta dobio Nagradu za dramsko stvaralaštvo «Grad teatar».
KRITIKE:

Iz kritika

«... Leto dve hiljade pete pamtiće se po jednoj od najboljih verzija Hamleta na prostoru ove i one zemlje. Važne su obe, jer reditelj Dušan Jovanović upravo čini pokušaj reafirmacije pozorišnog zajedništva koje je, veruje, preživelo uprkos kasapima političke trgovine ... Od početnog patosa kojim tvrdoglavo štiti polje poetske tradicije, Mićanović prolazi niz transformacija na gestualnom, ritmičkom, glasovnom planu. Poput vrhunskog sportiste raspoređuje snagu, kombinuje ubrzanja i zatišja da bi do finiša i krešenda, prošao više obličija Hamletovog umnog i fizičkog bića. Muku čoveka koji u sebi treba da ubije osvetu, provodi kroz najrazličitija moralna i telesna iskušenja ... Ubedljiv je u odbrani prerano sazrelog Hamleta filozofa, jednako kao u naletima njegove razbarušene naravi koja povremeno nalazi svetlu stranu života. Zamor mladića zatečenog tragedijom, smenjuju naleti vetrova u plućima ipak lude mladosti. Mićanović može sve; da glasom prošeta od falseta do najdubljih tonova, da se od utišane mudrosti odlepi i poleti kroz vazduh ...»
Branka Krilović, Predah za Hamleta, Politika

« ... Jovanović na scenu izvodi izvršioca i žrtvu (obe) te misije. Njegovog (i Dragana Mićanovića) Hamlet na tu scenu izlazi kao tužni, nesrećni, uplakani dečak, zbunjen atmosferom u kući/dvoru, duboko povređen brzim majčinim presvlačenjem iz crnine u venčanicu. I kako priča i predstava odmiču, kako se zgušnjava obruč pritisaka i zahteva za osvetom oko mladog princa, tako prisustvujemo veličanstvenoj, potresnoj transformaciji tog lika (ka buntovništvu, potom samospoznaji, do krvavog, tragičnog raspleta i pomirenja), antologijskoj, psihološkoj studiji koja klimaks doseže u sjajnoj, autokatarzičnoj sceni Mišolovke, možda najboljoj i svakako najinspirativnijoj koju sam, u svim Hamletima do sada, videla. Ironičan i samoirničan do autopovređivanja, inteleknutalni i fizički žovijalan, duhovit i potresan, «glava luda» i hladni rezoner, momak koji strasno voli i mrzi i – prašta ... sve je to Mićanovićev Hamlet koji nas je do srži potresao ... Ostalo je poznato: Šekspir, kongenijalno rediteljski pričitan kao «naš savremenik», ne onako kako ga je video Jan Kot, već kako ga tumači guru postmoderne Derida. Predstava koja je u punoj meri opravdala već unapred i na neviđeno namenjen joj atribut: teatarski događaj sezone ...»
Darinka Nikolić, Igra glumačkih divova, Dnevnik

Offline Darker

  • Osnivac Farmacija foruma
  • Magistar daktilografije
  • ***
  • Posts: 6522
  • Gender: Male
Odg: Pozorište
« Reply #4 on: 11-05-2006, 13:37:07 »
JDP


MOLIJER - JOŠ JEDAN ŽIVOT
Bulgakov, Molijer, Jovanović


Reditelj: Dušan Jovanović

Premijera: 24. oktobar 2003, Velika scena
Predstava traje oko: 1h 40'


Igraju:
Žan Batist Poklen de Molijer: Miki Manojlović
Madlena Bežar: Mirjana Karanović
Armanda Bežar de Molijer: Radmila Tomović
Marieta Rival: Branka Petrić
Šarl Varle de Lagranž: Nebojša Glogovac
Zaharija Muaron: Gordan Kičić
Filber de Kruasi: Nada Šargin
Žan Žak Buton: Bogdan Diklić
Luj Veliki: Jelisaveta Sablić/ Svetlana Bojković
Markiz D'Orsini - Jednooki: Dragan Jovanović
Nadbiskup de Šaron: Nebojša Ljubišić
Markiz de Lesak: Slobodan Tešić
Pravični obućar: Marinko Madžgalj
Šarlatan za klavsenom: Josif Tatić
Neznanka sa maskom: Ljiljana Medješi
Otac Vartolomej: Dubravko Jovanović

Scenografija i kostim: Vesna Popović
Dizajn zvuka: Olivera Kristić

O PREDSTAVI


Drama Mihaila Bulgakova "Bratstvo licemera", adaptirana u tekst za scensko uprizorenje "Molijer - još jedan život", pretrpela je niz promena. Fabula drame je dekonstruisana. Izbegnut je hronološki tok dogadaja, razbijene su uzročno-posledične veze i otvoreno je pitanje motivacije likova. Time što prenebregava hronološki tok i scene reda po tematskoj bliskosti i međuzavisnosti, Dušan Jovanović mehanizam vlasti čini golim, očiglednim. Ogoljeni mehanizam otkriva svoju suštinu, a to je težnja ka teatru.
Svi ovi zahvati na tkivu drame ne znače izneveravanje piščevih ideja. Naprotiv! Oni su duboko na tragu Bulgakovljeve osnovne težnje da prikaže pokušaj umetnika da napravi kompromis sa vladarom i sačuva umetnički integritet i stvaralačku slobodu i razloge zbog kojih kompromis sa tiranijom nije moguć. Dušan Jovanović je u adaptaciju Bulgakovljeve drame uključio elemente "Don Žuana", "Tartifa" i "Umišljenog bolesnika".

BIOGRAFIJE

BATIST POKLOEN DE MOLIJER (1622-73)
Sin Mari Krese (Marie Cressé) i Žana Poklena (Jean Poquelin), pariskog trgovca nameštajem i kraljevog tapetara. Napustio je studije prava i očev zanat i sa glumicom Madlen Bežar osniva Illustre Theatre. Pošto e u Parizu doživeo neuspeh, zajedno sa svojom trupom odlazi u provinciju gde provodi deset godina. 1658. Molijer zadobija naklonost kralja i dozvolu da nastupa u sali u Pti Burbon. Godine 1660. kralj Luj XIV dodeljuje Molijerovoj trupi salu u Pale Rojalu. 1662. Molijer ženi Armandu Bežar. Neprijatelji šire glasine da je oženio vlastitu kći. Da bi ih ućutkao, Luj XIV postaje kum Molijerovog deteta. Molijer umire na sceni, tokom izvo?enja njegove poslednje komedije, Umišljenog bolesnika. Nazjnačajnija dela: Tartif. Don Žuan. Mizantrop. Tvrdica, Škola za žene, Učene žene, Umišljeni bolesnik.

MIHAIL BULGAKOV (1891-1940)
Rodjen je u Kijevu u porodici istaknutih intelektualaca. Diplomirao je na medicinskom fakultetu u Kijevu i bio je lekar na frontu tokom Prvog svetskog rata. Jedan je od najznačajnijih ruskih pisaca i intelektualaca. Njegova dela su bila veoma često zabranjivana i osporavana za vreme Staljina. Drama Bratsvo licemera je posle petogodišnje pripreme i odlaganja izvedena 1936. godine. Posle svega nekoliko izvo?enja jedan kritički tekst u listu Pravda učinio je da drama bude skinuta sa repertoara. Ubrzo zatim sa repertoara svih ruskih pozorišta skinuta su sva Bulgakovljeva dela. Rehabilitovan je tek po Staljinovoj smrti.Najznačajniji romani: Majstor i Margarita, Bela garda ...Drame: Pseće srce, Zojkin stan, Purpurno osrtvo, Bratstvo licemera ...

DUŠAN JOVANOVIĆ
Diplomirao je francuski i engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Ljubljani i pozorišnu režiju na Akademiji pozorišne umetnosti u Ljubljani. Jovanović radi kao profesor režije na Akademiji pozorišne umestnosti u Ljubljani. Piše drame, radio drame, TV scenarija (TV drame i serije), prozu, kratke priče, novinske članke i eseje. Objavljeno je i na scenu postavljeno više desetina njegovih pozorišnih komada: Ludaci, Život provincjiskih plejboja posle II svetskog rata, Žrtve mode, Igrajmo tumor u glavi, Oslobodjenje Skoplja, Karamazovi, Vojna tajna, Vikor ili Dan Mladosti, Zid, jezero, Don Žuan u agoniji, Antigona, Ko to peva Sizifa? ....
Drame su izvodjene u više ex-jugoslovenskih pozorišta (Ljubljana, Beograd, Zagreb, Sarajevo, Skoplje, Novi Sad, Subotica, Rijeka, Split ....) i prevedene na desetak stranih jezika (poljski, nemački, madjarski, češki, italijanski, francuski, makedonski, slovački ...).
Režirao je preko 80 pozorišnih predstava jugoslovenskih i inostranih autora (Cankar, Kreža, Nušić, Smole, Kovačević, Hing, Svetina, Šeligo, Jonesko, Vitrak, Šiler, Šekspir, Bihner, Strindberg, Gorki, Čehov, Gombrovič, Havel, Šepard, Olbi, O'Nil, Molijer, Mise ...).
Dobitnik je svih najznačajnijih pozorišnih nagrada za dramski tekst i režiju na ex -jugoslovenskom prostoru i brojnih medjunarodnih priznanja.
Dušan Jovanović živi i radi u Sloveniji.

KRITIKE

Konačno velika predstava!

... U njoj sve zaslužuje taj epitet velikog: od slojevitog, uvek aktuelnog pozorišnog dela, preko takodje slojevite a minucione režije, do naravno, niza sjajnih glumačkih kreacija, uz bogatu saradnju scenografa, kostimografa i kompozitora ... I ovom režijom Dušan Jovanović potvrdjuje da ne bez razloga slovi za jednog od najvećih jugoslovenskih reditelja u poslednje tri decenije... On u Molijeru ponajpre dramatruški rekonstruira Bulgakovljev komad, izvlačeći u prvi plan licˇnu tragiku velikog umetnika, naoko diskretnije ali zapravo daleko upečatljivije postižući da u gledalištu moćno odjekne i tema o odnosima izmedju vlasti i umetnika, pojedinca i države... Povratak Mikija Manojlovića na pozorišnu scenu zaista je bio trijumfalan. sam po sebi glumac bogate imaginacije, maštovite inspiracije i originalnog duha Manojlović dosledno sledi rediteljsku ruku u kojoj je svaki gest mimika, glasovna infonacija precizno izmerena i dozirana ...

Milutin Mišić, BORBA

Bratstvo Licemera

Miki Manojlović, veliki glumac srpskog glumišta, vratio se ulogom Molijera u Beograd. Zaista, sreća za sve pozorišne sladokusce. Njegov Molijer je ljudsko biće, slabo i jako, zavisi od podrške koja mu se pruža. Duhovit, precizan, a ipak, nekako umetnički razbarušen, glumački talenat Mikija Manojlovića sasvim je poseban kao glumački izraz na ovim prostorima. U igri sa Bogdanom Diklićem, glumcem koji mu je neobično blizak po glumačkim sredstvima i senzibilitetu, Manojlović je, kao i u ansamblu JDP, imao družinu u kojoj nije bilo slabog mesta. Režija Dušana Jovanovića je menjao stalno ugao gledanja na Molijerv život i smrt. Cˇas smo bili u publici, čas iza scene...

Dragana Bošković, Ekspres

Mama je bila sa dvojicom

... Dušan Jovanović se opredelio za postupak radikalne teatralizacije nekoliko motiva, čime je efektno izbegnut pad u asocijativnost, omiljenu disciplinu srpskih reditelja ili, u gorem slučaju, u traktat"o našoj sumornoj stvarnosti", što je već decenijama, preovladjujuće stanje domaćeg pozorišta. Imamo li pri tom u vidu način percepcije navedenih tema, kao i društveni okvir u kome je trebalo ispričati ovu priču, više je nego jasno da je Jovanović, nesveno postavio smer kojim napokon mora krenuti naš teatar. Ovo "nesvesno" stoga što je reč o podrazumevajućoj, savremenoj vrsti pozorišta koja sa beogradskih scena nestaje čim se Bitef završi ...

željko Jovanović, Blic

Umetnici i vlastodršci

... Dogadjaj meseca, a izgleda i sezone, mada smo na njenom početku, svakako je "Molijer, još jedan život" Bulgakova, Molijera i Dušana Jovanovića, gosta iz Ljubljane koji je režirao ovaj sjajni komad ...

Goran Cvetković, Reporter

Offline Darker

  • Osnivac Farmacija foruma
  • Magistar daktilografije
  • ***
  • Posts: 6522
  • Gender: Male
Odg: Pozorište
« Reply #5 on: 11-05-2006, 13:39:19 »
Mala napomena, u principu sam naveo predstave koje sam gledao i koje su stvarno super... Naravno, sve sam ih gledao za dž!!Važi što bih imao po 600-800 kinti za svaku... Ali neke i vrede tih para...
U Madlenianumu sam imao žešću vezu, a u Jdp u principu i može da se uđe za dž, ako ostane mesta pošto uđu svi sa kartama... Jbg, socijala  :> :wink:

Offline Darker

  • Osnivac Farmacija foruma
  • Magistar daktilografije
  • ***
  • Posts: 6522
  • Gender: Male
Odg: Pozorište
« Reply #6 on: 11-05-2006, 13:40:28 »
ATELJE 212

O. J. Traven - EGZIBICIONISTA


PREVOD SA SLOVENAČKOG: KATARINA PEJOVIĆ

REDITELJ: MILAN KARADŽIĆ
DRAMATURG: IVANA DIMIĆ
SCENOGRAF MIODRAG TABAČKI
KOSTIMOGRAF: ZORA MOJSILOVIĆ-POPOVIĆ
KOMPOZITOR:ZORAN ERIĆ
FITNESS KOREOGRAFIJA: VLADA DEKIĆ
LEKTOR: dr LJIILJANA MRKIĆ-POPOVIĆ
ORGANIZATOR: VLADA DEKIĆ


LICA:

DOROTI DŽEKSON: ISIDORA MINIĆ
FRED MILER: BRANIMIR BRSTINA
EVA STEMPOVSKA: DARA DŽOKIĆ
DANIJEL PARKER: VOJISLAV BRAJOVIĆ
DŽIMI POLAK: ANDRIJA MILOŠEVIĆ



... Može se reći da sam počeo da provaljujem u sef ne poznajući šifru. Na svaki način hteo sam da saznam šta je unutra. Menjao sam priču, odnose, likove, zaplet, dodao sam nove likove, napisao gomilu dijaloga. Ali, sef se do kraja opirao. Ni sada nisam uveren da sam otkrio njegovu tajnovitost. A drama je postajala sve više američka. Pošto je jednom postala tuđinka, zauvek se otuđila. Nikako nisam mogao da pretpostavim da bi ti ljudi mogli da imaju slovenačka imena. Ništa mi drugo nije preostalo, nego da se potpišem kao J.O. Traven.

Dušan Jovanović

Egzibicionista je savremena drama koja se bavi problemima modernog urbanog čoveka na razmeđu vekova u uslovima visoko standardizovane civilizacije. U fokusu drame je patološka pojava seksualne izopačenosti sa kojom se savremeno društvo obračunava na dva načina: sankcioniše je zatvorom ili pokušava da je leči psihijatrijom. Jedino što svim akterima nedostaje je ljubav. Ovaj nedostatak je glavni negativni pokretač od kojeg se sastoji drama.
Egzibicionista se pokazivao ženama u parku, uhapsili su ga i strpali u zatvor. Kad ga budu pustili, on će opet to da radi, pa će opet dopasti zatvora i kraj priče. Ali ne radi se o tome, ili bar ne samo o tome...
Iz dramaturške beleške Ivane Dimić


kritika:
...Bolan zdrava nosio. Psihijatri su bolesnici, pacijenti su lekari. Uzajamno se povređuju, uzajamno se leče. Jedni drugim stavljaju u izgled ono što ni jedni ni drugi ne poseduju. Uloge se menjaju, ali svima, u ohlađenom životnom, i užem, bračnom prostoru, nedostaje ljubavi. Egzibicionizam je jezik praznine i otuđenosti. Dobro je što se Karadžić nije dao impresionirati. Ovu, u američkoj dramaturgiji učestalu i uvedenu dramsku konstrukciju, reditelj nije precenio. Učinio je sve da napravi zabavnu, duhovitu predstavu, bez pretenzija da pojam egzibicionizma proširuje, produbljuje, osobito specifikuje.
...Duša ove komedije je, ipak, egzibicionista Fred Miler Branimira Brstine. Uzdržan, delikatan, prisutan u zavodljivoj odsutnosti, ubrzan pa usporen, logičan pa zgranut, zvan pa nedozvan, Brstina, bez spoljnjeg egzibicionizma, u letu, rekao bih, lovi i hvata svog Freda, skriva ga i razotkriva u bogatoj i dobro razmerenoj humornoj intonaciji, u smenama potkazivanja i pristajanja uz motive i tragikomične muke egzibicioniste, zapostavljenog muškog bića.


Muharem Pervić
Politika

Offline Darker

  • Osnivac Farmacija foruma
  • Magistar daktilografije
  • ***
  • Posts: 6522
  • Gender: Male
Odg: Pozorište
« Reply #7 on: 11-05-2006, 13:41:29 »
ATELJE 212

Meri Džouns - DŽEPOVI PUNI KAMENJA

Pozorište Atelje 212
Sezona 2003/04.
VELIKA SCENA

premijera 24.1.2004
Mari Džons / Marie Jones

DŽEPOVI PUNI KAMENJA / Stones in his Pockets

Prevod sa engleskog IVANA DIMIĆ



Reditelj: EROL KADIĆ
Scenograf: LJUBISAV MILUNOVIĆ
Kostimograf: ANA ĐORĐEVIĆ
Izbor muzike: ANA ĐOKIĆ
Koreograf: DUŠAN ŠIDA
Asistent scenografa:VOJIN BUTKOVIĆ
Organizator: GORAN ILIĆ



IGRAJU
NEBOJŠA ILIĆ I NENAD JEZDIĆ

PODELA:

DŽEK KVIN, tridesetih godina: NEBOJŠA ILIĆ
ČARLI KONLON, tridesetih godina:NENAD JEZDIĆ
SIMON, prvi asistent reditelja, ambiciozni Dablinac: NENAD JEZDIĆ
ESLING, treća asistentkinja reditelja, ambiciozna Dablinka, vrlo zabrinuta kako će impresionirati one iznad sebe i nezainteresovana za one ispod sebe: NEBOJŠA ILIĆ
MIKI, lokalni stanovnik u svojim sedamdesetim, bio statista u čuvenom filmu »Tihi čovek«: NEBOJŠA ILIĆ
KLEM, reditelj, Englez, tihe naravi, bez naročitog razumevanja lokalne populacije: NENAD JEZDIĆ
ŠIN, mladi lokalni momak: NEBOJŠA ILIĆ
FIN, mladi lokalni momak, Šinov drug: NENAD JEZDIĆ
KAROLINA ĐOVANI, američka zvezda: NENAD JEZDIĆ
DŽON, lektor za irski izgovor: NEBOJŠA ILIĆ
OTAC DŽERALD, lokalni učitelj: NENAD JEZDIĆ
DŽOK KAMBEL, Karolinin telohranitelj, Škot: NENAD JEZDIĆ
GOSPODIN HARKIN, Šinov otac: NENAD JEZDIĆ



Snimatelj filma: ČEDA VESELINOVIĆ
Montaža filma: SRĐAN MILETIĆ
Kaskader u filmu: ŽELJKO BOŽIĆ





Inspicijent: Emilija Rafajlović
Sufler: Marina Vujević



Dizajn scenskog zvuka: Aleksandar Lazarević

Dizajn scenskog svetla: Radomir Stamenković
Asistenti: Nenad Pavlović i Zoran Perišić


Džepovi puni kamenja je savremena, tužna komedija o meštanima iz jednog siromašnog irskog sela (u oblasti Keri), koji statiraju na snimanju holivudskog filma; o filmskim i životnim iluzijama junaka drame; o glumačkom umeću pretvaranja snova u stvarnost; i napokon, o iluziji i realnosti u životu.

Džepovi puni kamenja prvi put su izvedeni u Belfastu u Lyric Theatre, 3. juna 1999. godine, a odmah zatim u Londonu, avgusta 1999. godine u Tricycle Theatre.



DŽEPOVI PUNI KAMENJA je žanrovski drama u užem smislu. Tema je sudar svetova: sveta filmske iluzije Holivuda i sveta realnosti malog, siromašnog, irskog sela u oblasti Keri. Naime, u malom irskom selu snima se holivudski film, pa je celo selo angažovano, što da statira, što da iznajmljuje sobe i ugošćuje filmadžije. Sledeći nivo sudara svetova je sudar realnosti Irske i holivudske predstave o Irskoj, o kojoj je u filmu reč. Niti američka filmska zvezda zna da govori irski, kao ni njen partner koji igra irskog seljaka, niti engleski reditelj poznaje i mari za istinski irski mentalitet. Statisti koji učestvuju u filmu su pravi irski seljaci i oni se čude i podsmevaju toj klišeiziranoj slici o sopstvenim životima, ali im to donosi značajne prihode, pa pristaju da učestvuju u snimanju filma. S druge strane, oni su fascinirani holivudskom mašinerijom za proizvodnju snova, pojavom filmskih zvezda i svetom filma uopšte. Statiranje u filmu im razbuđuje maštu i želju da i sami pišu za film i da ga prave. Čarli, jedan od dvojice glavnih protagonista ima napisan scenario koji se nada da će uspeti nekom da proda za vreme snimanja. Na kraju će, uz pomoć svog novostečenog druga, statiste Džeka, njih dvojica osmisliti svoj film baš o snimanju ovog filma i taj film će nositi naslov ove drame. U filmu će glavni junaci biti baš oni, gubitnici i autsajderi, irski statisti i film će govoriti o malom Šinu Harkinu, koji se drogiran udavio sa džepovima punim kamenja tokom snimanja holivudskog filma zbog sloma svojih filmskih iluzija.
Sa idejnog stanovišta ova drama je višestruko zanimljivo sačinjena. U njoj se na nekoliko nivoa prepliću i sudaraju svetovi. Na nivou radnje dvostruko se sudaraju iluzija i realnost, filmska realnost i životna realnost, pa zatim filmska iluzija i filmska realnost, pa životna iluzija i životna realnost. Sa druge strane, opet sudaraju se pozorišna realnost drame koja se igra na sceni i scenska iluzija koju dva glumca proizvode igrajući sve likove i prostore o kojima dramska priča govori.

Ivana Dimić

Offline Darker

  • Osnivac Farmacija foruma
  • Magistar daktilografije
  • ***
  • Posts: 6522
  • Gender: Male
Odg: Pozorište
« Reply #8 on: 11-05-2006, 13:42:33 »
ATELJE 212

Vedrana Rudan - UHO, GRLO, NOŽ


Dramatizacija JELISAVETA SEKA SABLIĆ
Režija TANJA MANDIĆ RIGONAT
Scenograf DARKO NEDELJKOVIĆ
Video-film realizacija BALŠA ĐOGO
Organizator GORAN ILIĆ


Izvodi JELISAVETA SEKA SABLIĆ


Teatar u podrumu

Sezona 2002/2003

Premda svjesna da se radi o rukopisu bez presedana u suvremenoj hrvatskoj književnosti, ovaj roman ne mogu nikome preporučiti, stoga što bi preporučiti “Uho, grlo, nož” značilo isto što i predložiti nekome da se zbog upečatljivosti doživljaja i iznimnog iskustva do grla zagnjuri u usijanu magmu. Ovo je roman-vulkan…
… Žestoko kao Vedrana Rudan danas nitko i nigdje ne piše. Ovo je roman nakon kojega ćete teško sastavljati komadiće vlastitog identiteta, ne nudi izlaz, ne nudi nadu, ne nudi rješenje, čak ni sumnju u loš ishod.
(Nada Gašić)

Ovoliku količinu iskrenosti od Vedrane Rudan pristojna Hrvatska ne bu mogla otrpeti. Ali će joj za jedno dvadesetak godina ipak dignit spomenik.
(Đermano Senjanović Ćićo)

Nagovorili su vas da pročitate “Dnevnik Bridget Jones”? Pa, Bridget joj ga može popušiti, jer ova žena ima muda. I ostalo…
(Hana Veček)

www.bijelavrana.com

TONKA: Reci mi, onako iskreno, za dušu, jesi li ti zaista žensko?
RUDAN: Pitaj mog ginekologa Masovčića. Slušaj, ja jednostavno ne mislim da su sve žene žrtve, a svi muškarci svinje. Razlika među nama je manja nego se piše i govori. Ili se ja jednostavno ne osjećam ugroženo. Vjerojatno nisam normalna.
TONKA: Da li sam ja ti?
RUDAN: Nisi.
TONKA: Šire malo.
RUDAN: Ti si nesretno ljudsko biće… koje živi u maloj, nesretnoj, tužnoj zemlji…
TONKA: A ti si sretno ljudsko biće koje živi…
SKUPA: U maloj, nesretnoj, tužnoj zemlji… (Smijeh.)
TONKA: Priznaj, napisala si “Uho, grlo, nož”, knjigu o frustriranoj pedesetogodišnjoj luđakinji zato što znaš da je Hrvatska puna luđaka, iskoristila si činjenicu da je PTSP postao epidemija u Hrvatskoj, samo da bi dobro prodala knjigu i digla brdo love…
RUDAN: Nije istina.
TONKA: Ti si mirnodopski profiter…
RUDAN: Ovo je mir za koga su poginuli svi oni jadnici?!
TONKA: Koliko dobivaš po svakoj knjizi?
RUDAN: Osam kuna.
TONKA: Uh, jebote!

Offline Darker

  • Osnivac Farmacija foruma
  • Magistar daktilografije
  • ***
  • Posts: 6522
  • Gender: Male
Odg: Pozorište
« Reply #9 on: 11-05-2006, 13:43:51 »
AquArius::

JDP. Mletacki trgovac. Dragan Micanovic kao Porcija... Neprepricljivo, sjajno! Preporucujem!
Evo nekih detalja.


Igraju:

Antonio IRFAN MENSUR
Šajlok PREDRAG EJDUS / VOJA BRAJOVIĆ
Basanio GORAN ŠUŠLJIK
Porcija DRAGAN MIĆANOVIĆ
Gobo, Tubal,
Dužd mletački MIODRAG RADOVANOVIĆ
Knez marokanski,
knez aragonski GORAN DANIČIĆ
Nerisa ANDJELIKA SIMIĆ
Džesika TANJA PJEVAC
Gracijano NEBOJŠA MILOVANOVIĆ
Lorenco SRDJAN TIMAROV
Salanio PAVLE PEKIĆ
Salarino NIKOLA VUJOVIĆ
Lanselot Gobo GORAN JEVTIĆ / BORIS MILIVOJEVIĆ
Tamničar SLOBODAN PAVELKIĆ
Porcijine dvorkinje ISABELLA APPIAH, ANA SIMIĆ, JELENA ANGELOVSKI
Činovnici suda,
Stražari NEMANJA RADOMIROVIĆ, FILIP PAVLAŠEVIĆ

Dramaturg Miloš Krečković
Scenograf Miodrag Tabački
Kostimograf Kristina Ignjatović


O DRAMI:

Reditelj Egon Savin preselio je radnju ove sumorne Šekspirove komedije u Veneciju tridesetih godina XX veka, u vreme dolazečeg fašizma. Mladi Basanio moli svog patrona, trgovca Antonija da mu posudi novac tako da bi mogao da isprosi lepu i bogatu Porciju. Antonije je uložio sve blago u brodove i nema gotovog novca. On novac pozajmljuje od Šajloka. Šajlok mrzi Antonija jer ga je ponižavao i vredjao zbog njegovog jevrejskog porekla i poslova (zelenaštva). Šajlok se složi da posudi novac, ali od Antonija traži pravo da odseče funtu mesa ako mu ne vrati dug. Antonio se složi i oni sklope ugovor. Šajlokova kči Džesika pokrade oca i pobegne sa Basanijevim prijateljem Lorencom. Lanselot Gobo, Šajlokov verni sluka, napušta gospodara i prelazi u službu kod Basanija. Basanio rešava zadatak koji je preminuli Porcijin otac ostavio za buduče prosce i tako osvaja Porciju. Antonio bankrotira. Šajlok traži osvetu. On traži sud. Slučaj stiže do mletačkog dužda koji poziva mladog advokata (tj. prerušenu Porciju). Porcija ceo slučaj preokreče u korist Antonija i praktično uništi Šajloka: oduzima mu veru i imovinu. Kao jedinu nagradu za svoju uslugu, Porcija traži prsten od Basanija. Basanio joj da prsten iako ga je Porcija zaklela da se ne odvaja od njega. Na kraju predstave, mladi i uspešni Venecijanci se okupljaju u Porcijinoj vili da proslave uspeh ali nisu svi srečni. Džesika je shvatila da je sama pokradena i prevarena. Osiromašeni i ostareli Antonio nije poželjan u novom bogatom društvu. Sluga Lanselot Gobo navlači fašističku uniformu. Dolaze zla vremena.

Offline Darker

  • Osnivac Farmacija foruma
  • Magistar daktilografije
  • ***
  • Posts: 6522
  • Gender: Male
Odg: Pozorište
« Reply #10 on: 11-05-2006, 13:45:20 »
AquArius::

Da, film je dobar.
Ali predstava je jos bolja!!
Pogledajte samo glumce... i ne zna se ko je bolji.
Sve dalje je izlisno.

JDP

BURE BARUTA
Dejan Dukovski

Reditelj: Slobodan Unkovski


Igraju:

Voja Brajović
Slobodan Ninković
Dragan Jovanović
Dragan Mićanović
Branko Cvejić
Nikola Djuričko
Tamara Vučković
Nebojša Glogovac
Cvijeta Mesić
Josif Tatić
Milica Mihailović
Vojin Ćetković
Branislav Lečić
Goran Daničić
Slobodan Beštić
Goran Šušljik
Nebojša Ljubišić
Mirjana Karanović
Boris Isaković
Boris Milivojević
Zlata Petković

Scenograf: Miodrag Tabački
Kostimograf: Angelina Atlagić
Kompozitor: Vlatko Stefanovski

KRITIKE:

... Predstavu je teško opisati jer je prepuna svega što pozorište može da pruži danas u svojoj najčistijoj formi. Iz očaja stvoren je spektakl koji ima evropske dimenzije i samim tim za nas izuzetno značenje pa ga stoga treba videti da bismo osetili koliko pozorište može da bude veliko, uzbudljivo i moćno da nas ispuni i razjasni u našim istinama i iluzijama.
"Bure Baruta", Petar Volk, Ilustrovana Politika

... Bure baruta predstava u punoj snazi, a već zrelog dara, jednu generaciju koja svim veštinama zanata dodaje istančano osećanje za stil i stilizaciju, za životne činjenice i njihov odraz u ogledalu teatarske fikcije, iznad svega osećanje za igru realnosti i privida, za duh te igre koja ni jednog trenutka ne gubi dragocenu kopču sa smislom.
Feliks Pašić, Večernje novosti

… Groteskna lančana povezanost svakodnevne okrutnosti, koju je sastavio mladi makedonski autor Dejan Dukovski po uzoru na dijaloge iz Vrteške Artura Šniclera, precizno zamenjujući temu ljubavi temom mržnje. I kao što je niz heterogenih ljubavnih odnosa poslužilo bečkom piscu za njegovu suptilnu analizu nepopravljive dekadencije tog društva, tako i Dukovski, sto godina kasnije, istražuje dušu balkanskog naroda, ne ističući krivce, ali nasuprot tome stvarajući neprekidnu zamenu uloge žrtve i krvoloka …
"Bure baruta u Rimu: balkansko nasilje u krugu ludila", Mariateresa Surianello Liberazione, Rim, 4. 11. 1996.

… Zajednička tema slika je nasilje u svim mogućim, naizgled čak i nevinim oblicima, koje će do kraja prizora po pravilu kulminirati do pravog psihičkog i fizičkog terora. Unkovski režira te prizore vehementno i lucidno, sve ih manje-više neurotizira i snabdeva ih asocijacijama i citatima a kao osnovu koristi komičnu i sarkastičnu ironiju.
"Nasilje svih vera i ubedjenja", Blaž Lukan, Delo, Ljubljana, 13. maj 1998.

... Ubija se na sve moguće načine: usisivačem prašine i flašom, nožem i parčićem stakla. Ubija se na svim mogućim mestima. U autobusu i na teniskom terenu, u kupeu voza i na ulici. Ubija se zbog samo jednog motiva. Brzog rešavanja problema.
"Grobar najbolje zna, kako …" Urlih Buman, General Anzeiger, Bon, 8/9 jun 1996.

… Jedini pravi dogadjaj bilo je Bure baruta u režiji Slobodana Ukovskog iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Komad Dejana Dukovskog je vivisekcija naroda. Dodiruje najbolniju temu današnje Jugoslavije, moralni i psihički pad društva, koje je izazvalo najokrutniji rat u Evropi od vremena hitlerizma…
"Krapa w Toruniu" Roman Pawlowski, Gazeta wyborcza, 1. Jun 1998.

Offline Darker

  • Osnivac Farmacija foruma
  • Magistar daktilografije
  • ***
  • Posts: 6522
  • Gender: Male
Odg: Pozorište
« Reply #11 on: 11-05-2006, 13:45:52 »
Gledao. I moram priznati, da mi je film ipak vrh... doduše, da sam prvo gledao predstavu, možda bih imao drugačije mišljenje, ali film sam gledao više od 20 puta tako da mi je ipak neprevaziđen... :roll:

Offline marer_86

  • Extra forumas
  • *
  • Posts: 814
  • Gender: Male
Odg: Pozorište
« Reply #12 on: 12-05-2006, 21:56:38 »
Ljudi obavezno odgledajte Hadersfild na maloj sceni JDP-a "Bojan Stupica" Strava je!!!!

Offline marer_86

  • Extra forumas
  • *
  • Posts: 814
  • Gender: Male
Odg: Pozorište
« Reply #13 on: 12-05-2006, 21:58:48 »
I da Bure baruta ko je gledao gledao je. Sad u aprilu je po poslednji put izvedena i recimo da sam uhvatio poslednji brzi voz i znate sta ekstra je!!!

Offline zvrk

  • Pocetnik
  • *
  • Posts: 8
Odg: Pozorište
« Reply #14 on: 27-05-2006, 18:11:42 »
preporuka za prolecno vreme i junski rok;ljubavno pismo u ateljeu :D,mletacki trgovac(Micanovic,u jednom delu,glumi zenu koja glumi muskarca,STA RECI!) :),egzibicionista u ateljeu je supper i ,naravno,pogledati "Blize' u Stupici!!!!!!


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2019 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana