posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Odgovori na neka pitanja iz istorije farmacije  (Read 1993 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Harry

  • Redovan clan
  • *
  • Posts: 167
Odgovori na neka pitanja iz istorije farmacije
« on: 17-01-2007, 09:17:06 »

1. Istorija farmacije: definicija, zadatak, radna podrucja za obradu.

Def. Istorija farmacije je primenjena istorija zdavstvene kulture, pa prema tome ona predstavlja deo opste istorije ~ove~anstva. je primenjena nauka koja se bavi istra`ivanjem i izu~avanjem celokupne farmacije, farmaceutske struke i svih njenih aspekata od najranijih tragova do danas, od za~etaka do savramene farmaceutske struke.
Zadatak. Na nau~noj osnovi istra`i nastanak i razvoj farmacije sa stru~nog, nau~nog, tehni~kog, pravnog, dru{tvenog i deontolo{kog aspekta.
Oblasti izu~avanja:
1.   istorijski razvoj farmaceutske struke
-nastanak I razvoj farmaceutske profesije
-nastanak I razvoj farmaceutske deontologije
-podru~ja rada farmaceuta kroz vekove
-eti~ki principi I eti~ki kodeksi farmaceuta
-uloga farmaceuta u zdravstvenoj za{titi
-razvoj stru~nih farmaceutskih asocijacija
-odnos farmaceuta prema drugim zdravstvenim slu`bama
-organizacija farmaceutske slu`be kroz vekove
-nastanak I razvoj Ph I takse za lekove
-razvoj farmaceutskog pribora I utenzilija

2.   istorija i razvoj apoteke
-osnivanje i razvoj apoteka kroz vekove
-vrste apoteka (gradske, manastirske, bolni~ke, privatne, dr`avne, vojne)
-oprema i unutra{nji ure|aji apoteka
-pribor i aparatura
-apotekarske mere, tegovi i vage
-tehnol. Farmaceutskog rada
-farmaceutski I pomo}ni kadrovi koji rade u apotekama
-zakonski propisi o apotekama, radu apoteka I du`nostima farmaceuta u toku rada
-stru~na kontrola apoteka
-osnivanje, opremanje i razvoj galenskih laboratorija i ostalih delova apoteka
-na~ini snabdevanja lekovima i parafarmaceutskim sredstvima
-promet i trgovina lekovima

3.   istorija lekova (MATERIA MEDICA):
-nastanak i istorijski razvoj od najjednostavnijih do savremenih L
-nastanak I istorijski razvoj pojedinih farmakolo{kih gr. L
-izrada u apotekama kroz vekove
-razvoj i upotreba razli~itih lekovitih oblika kroz istoriju
-razli~ita shvatanja I hipoteze o razvoju L
-lekovito bilje: organizacija prikupljanja, izu~avanja I prerada
-botani~ki vrtovi
-organoterapijski lekovi
-hemoterapeutski lekovi
-opsolentni lekovi
-kozmeti~ka, dijetetska I higijenska sredstva
-standardizacija lekova

4.   istorija farmaceutske {tampe i literature
-stru~na far {tampa
-stru~ni I nau~ni far radovi I monografije
-far priru~nici I u|`benici
-far enciklopedije I leksikoni
-far bibliografije

5.   razvoj farmaceutskog obrazovanja i visoko{kolske ustanove kroz istoriju
-na~in obrazovanja farmaceuta
-nastanak I razvoj visoko{kolskog sistema I institucija za {kolovanje farmaceutskih kadrova
-nastanak I razvoj pojedinih farmaceutskih disciplina
-nastanak I razvoj zavoda na fakultetima
-istorija nastave I nastavnih programa
-nau~no istra`iva~ki rad
-{kolovanje srednjih I pomo}nih stru~nih kadrova za rad u apotekama I ostalim farmaceutskim istitucijama

6.   istorija famaceutske ind
-nastanak i razvoj
-istrazivanje i ind proizvodnja pojedinih vrsta L
-organizacija informisanja o L, marketing I reklamiranje
-snabdevanje ind lekovima; veletrgovine I veledrogerije
-fabrike lekova
-uloga farmaceuta u nastanku I razvoju farm ind

7.   etnofarmacija (nauka koja se bvi izu~avanjem obi~aja)
-narodni lekovi kroz vekove u za{titi zdravlja ljudi
-narodni lekovi koji su prihva}eni u {kolskoj farmaciji
-analiziranje i verifikacija delotvornih sup u narod L
-lekaru{e i dr. pisana dela iz etnofarmacije
8.   farmacija u ratovima i elementarnim katastrofama
-farmaceuti i apoteke u ratovima kroz istoriju
-organizacija farmaceutske slu`be u ratovima
-izrada i proizvodnja L i sanitetskog mat u ratovima
-org far delatnosti u elementarnim nepogodama i katastrofama

9.   biografije farmaceuta
-istaknutih nau~nika i pronalaza~a lekova, hem. elemenata, analiti~kih I sintetskih postupaka
-zaslu`nih za unapre|enje i razvoj farmaceutske struke
-istaknutih u stru~noj nastavi i obrazovanju
-kulturnih radnika i prosvetitelja; javnih I politi~kih radnika; umetnika, slikara, vajara, pesnika i pisaca

10.   uloga farmacije u op{toj kulturi i umetnosti:
-uloga farmaceuta i apoteka u kulturnom i dru{tvenom `ivotu
-odraz farmacije na knji`evnost, likovnu i muzi~ku umetnost
-odraz umetnosti na arhitekturu, izgled I ure|enje enterijera apoteke
-odraz umetnosti na apot pribor I posu|e
-odraz religije na farmaciju
-farnaceuti I farmaceutski motivi kao objekti literarnih I umetni~kih dela
11.   nastanak I razvoj farmaceutske deontologije (u~enje o lekarskoj etici, eti~kom pona{anju lekara u svim odnosima I oblicima lekarske delatnosti)
12.   doprinos farmacije razvoju nauka

2. Zna~aj izu~avanja istorije farmacije. Nau~ne I pomo}ne discipline od posebnog zna~aja za izu~avanje istorije farmacije.

Zna~aj izu~avanja:
•   za{tita zdravlja I prevencija bolesti
•   kolevka primenjene hemije ( stru~no obrazovanje u oblsti hemije (stru~no obrazovanje u oblasti hemije, univerzitetske literatura, univer. Laboratorije, farmac. Hem.)
•   doprinos farmaceuta botanici I farmakognoziji
•   doprinos hemiji `ivotnih namirnica(bromatologiji), biohemiji, toksikologiji..
•   doprinos osnivanju farmac. ind
•   doprinos gra|anskoj kulturi I op{tem razvoju dru{tva

Nau~ne I pomo}ne discipline od posebnog zna~aja za istoriju farmacije:
*Prirodne nauke
*Klasi~ni jezici (gr~ki, latinski, sirijski I arapski)
*Paleografija (poznavanje starih pisama tj. ve{tina ~itanja starih rukopisa)
*Etnografija (nauka koja se bavi izu~avanjem obi~aja)
*Op{ta I nacionalna istorija
*Arheologija
*Metrologija (nauka o merama)
*Numizmatika (nauka koja se bavi prou~avanjem starinskog novca I starih medalja)
*Etimologija (nauka izu~avanja porekla I zna~enja re~i)
*Heraldika (nauka o grbovima)
*Istorija umetnosti
*Muzeologija
*Bibliografija (pomo}n nauka koja se bavi {to potpunijim sakupljanjem I opisivanjem {tampanih dela jedne nau~ne oblasti)
*Arhivistika

3. Istorija zdravstvene kulture. Zna~aj izu~avanja. Izvori za prou~avanje. Periodizacija farmacije. Uloga farmacije u dru{tvu.

Istorija zdravstvene kulture: razvojni put ve{tine le~enja I pripreme lekova
*nagonska potreba, spoznaja
*empirijska - `ene imale saznanja o dejstvu bilja     a)--- #
*demonisti~ko-magijska neke bolesti koje ~ovek nije mogao da le~i    b)---# pripisuje demonima I takve bolesti le~e odabrani (sve{tenik, vra~)
*religijska (TEURGI^NA) medicina i farmacija- bolest shvatana kao kazna od boga
*eksperimentalna medicina I farmacija
*nau~na ({kolska) farmacija i nau~na {kolska medicina- razdvajanje medivine I farmacije u 13. veku. Medicinom I farmacijom se bave {kolovani ljudi, tada je utvr|eno da }e se dobiti lek ako se eksperiment ponovi na ta~no utvr|en na~in.
#- etnomedicina i etnofarmacija—u nerazvijenim zemljama jo{ uvek zastupljen stari na~in le~enja

Izvori za prou~avanje istorije:
Verodostojne istorijske ~injenice na osnovu kojih se sti~u odre|ena saznanja, celovita ili parcijalna, ~ijom se uporednom analizom dolazi do nau~no proverene istine. Postoji vi{e vrsta izvora ~ija va`nost nema istu istorijsku te`inu I na~aj:
Izvori prvog reda- apsolutna autenti~nost
Izvori drugog reda- dokazuju sa velikom sigurno{}u
Izvori tre}eg reda- nedovoljna pouzdanost
Eskulap- gr~ki bog zdravlja, pa su njegove statue bile na ulasku u hramove I zdravstvene ustanove; (ima zmiju oko {tapa, u Gr~koj su le~ili zmijama)

Izvori za izu~avanje farmacije mogu se podeliti u 5:
1)   originalni predmeti- lekovi, apotekarski pribor, posu|e apoteke, o~uvane arheolo{ke iskopine, nadgrobni spomenici, grobnice iz rimskog perioda, piramide, ostaci gr~kih hramova
2)   pismeni izvori- arhivska gra|a I zvani~na dokumenta: ra~uni lekova, u|`benici I ~asopisi, zapisi pojedinaca u vidu biografija ili dnevnika, zapisana predanja..
3)   usmeni izvori- biografije mogu da usmere
4)   razno: muzejske zbirke, mape, planovi, skice, umetni~ke fotogafije, slike, ikone, freske..
5)   etnografija: nauka koja se bavi izu~avanjem obi~aja

Periodizacija istorije farmacije:

1.   le~enje u praistoriji
bavile su se `ene, matrijarhat, empirijska i nagonska medicina i farmacija, demonsko-magijsko shvatanje bolesti; `ivotinjski i biljni lekovi

2.   za~eci farmacije u STAROM VEKU (farmacija potamskih kultura I anti~ka far)
-farmacija starih isto~nih kultura
religijsko shvatanje bolesti, teurgi~na mediko-farmac.
-anti~ka farmacija
filozofsko shvatanje bolesti

3.   srednjovekovna farmacija
-Vizantijska, Arapska i Zapadnoevropska farmac. (religijsko shvatanje le~enja, hri{}anstvo, islam)
-eksperimentalna epoha feudalnog doba (Alhemija 8-16. vek)
-osamostaljenje medicine od farmacije u 13. veku Fridrihovim ediktom

4.   eksperimentalna i nau~na od 15. do 17. veka
-pehemijatrija (15-16)
-ijatrohemija (16-17)
-mineralo-fizi~ka i bilolo{ka istra`ivanja
-sinteze u oblasti organke hem.

5.   zlatno doba 18-19. veka
-otkri}a lekova imunostimulatora, vakcine, antitoksini, antiinfektivi lekovi (21. vek)
-kvalitativna istra`ivanja u oblasti fitohemije- izolovanje akt principa
-lekovi biolo{kog porekla i seroterapija

6.   moderna farmacija 20-21. veka  (industrijalizacija lekova i sinteza)
-industrijalizacija farmac. hem. i nova otkri}a L
-sinteza lekova (anksiolitici, analgetici, antihipertenzivi, antiaritmici, imunomodulatori..)
-u starim kulturama za~eci Mesopotamije i Egipta, pa u Evropi u Gr~koj i Rimu, a Arapi kasnije osvajaju pola Evrope i sa~uvali tekovine Gr~ke i Rimske medicine i farmacije (i tako objedinjuju saznanja Evrope I dalekog I bliskog istoka).

Uloga farmacije u dru{tvu.  ???

ZA^ECI I RAZVOJ FARMACIJE U STAROM VEKU
-lekovi dominantno biljnog porekla
-nije pravljena razlika izma|u hrane, leka I za~ina
-veliki uticaj religije
-interesovanje za eksperiment

4. Za~eci i razvoj farmacije kod isto~nih kulturnih naroda. Nastanak i razvoj farmacije i medicine u Kini. Periodizacija istorije farmacije. Dijagnoza i le~enje.

RELIGIJSKO shvatanje bolesti, teurgina medicina I farmacija. Kod naroda dalekog I bliskog istoka I sredozemlja, u dolini reka, se razvijaju POTAMSKE kulture u dolinama plodnih reka. Kineska, Indijska I Mesopotamijska medicina I farmacija. Starojevrejska med I farmac, zdravstvena kultura stare Persije I Egipta.
-lekovi dominantno biljnog porekla
-nije pravljena razlika izma|u hrane, leka I za~ina
-veliki uticaj religije
-interesovanje za eksperiment (kasnije koriste Grci I Rimljani)
eksperiment → Grci, Rimljani
prete~a recepta → Egipat
apoteke u jednoj ulici → Mesopotamija
bolnice → Indija
najranija knjiga o lekovima → Kinezi

Kina   5.000       (7.000 stara civilizacija)

potamska kultura → sliv `ute reke
pronalasci:
-papirus, {tamparija, svila, porcelan, barut, kompas
-le~enje I izradu lekova smatraju bo`anskim delom
-imperatori su prvi le~itelji (lekaro-apotekari)
Dela ostala pod imenom jednog ~oveka-imperatora- su dela vi{e ljudi (autora)

Fu-Shi   Huang-Ti Nei-ching   Shen-Nung
2 principa u ~itavoj prirodi
YIN    →   YANG
voda       vatra   “U~enje Huang-Tia o internoj medicini”
akupunktura-senzibilizacija ta~aka, danas priznata   “volovsko srce”  70droga/dan, bog zdravlja



Dijagnoza I le~enje:
Dg/ promena pulsa
pregled urina- organolepti~ki: boja, miris, ukus (sladak kod dijabetesa), talog↓

Le~enje/
Zaustavljanje krvarenja- upotreba `elatine
U{ivanje rana- uhvati se tvrdokrilac, stavi na ranu, otkine mu se glava, pusti kop~e i u{ije
Variolizacija
Akupunktura-senzibilizacija odre|enih ta~aka
Narkoza- pomo}u: Aconitum (jedi}a), Datura, Hyoscyamus

5. Starokineska farmakoTh. Lekoviti oblici. Apotekarski pribor. Konfu~ije.

Biljne droge koje je Kina dala ~ove~anstvu (farmakoTh):
Rheum officinale
Camphora
Thea chinesis
Cortex Punicae Granati
Papaver Somniferum= OPIUM uzgajenje u V veku, zloupotreba u XVII veku (`vakanje i pu{enje)

Lekoviti oblici: 1.PRA[KOVI, 2.MASTI (spolja)   1.PILULE, 2.SOKOVI, 3.LEKOVITA VINA
-INFUZI, DEKOKTI, EKSTRAKTI
+ MED! U 50% lekovitih preparata

Apotekarski pribor:
1.   posu|e i prese za ekstrakiju
2.   sita
3.   destilacioni aparat
4.   razno lab posu|e

Konfu~ije. (551-479p.n.e)
Nije lekaro-apotekar ve} mislilac i filozof.
Osniva~ religije koja se smatra prete~om Budizma.
DELA=> isticao MORALNE VREDNOSTI lekaro-apotekara starokineske kulture.
-ceniti ljudski `ivot
-SVI pacijenti podjednako pravo le~enja
-po{tovati druge ljude, uvek imati na umu patnju pacijenta a ne MATERIJALNU dobit.

5.Za~eci I razvoj farmacije kod isto~nih kulturnih naroda. Nastanak irazvoj farmacije u Indiji u ”veda“ periodu. Lekoviti oblici I staroindijska materia medica.

Doline reka Inda I Ganga 4.000 p.n.e
SANSKRIT= pisani izvori prvog reda (zapisi stari 6.000 god)
TEURGI^NA (religijska) far I med
a)   bolest kazna poslata od boga
b)   le~itelji= Bramanski sve{tenici; uglavnom mada ima I LAIKA
c)   hramovi su bolnice
d)   ru~ne apoteke lekaro-apotekara
e)   higijenski ( voda je sveta, razne Th/ vodom) i dijetski (razli~ite dijete = ~ista i ne~ista hrana) propisi na verskom nivou
Svi su morali da se kupaju u Indiji.
Periodizacija.
1.   veda         (2.000-1.000 p.n.e)
2.   predbudisti~ki period       (1.000-600 p.n.e)
3.   budisti~ki period        (od 600 p.n.e)

vede= svete indijske knjige  (veda=znanje). Sa~uvane su neke vede od kojih su bitne:
RIGveda- najstarija sveta knjiga (2.000 p.n.e)

-opisuje neke lekovite preparate = mali br. i lekove
-tarionik sa pistilom, apotekarske utenzilije- pribor za merenje

ATHARVAveda

-opisi bolesti, biljnih I `ivotinjskih droga, higijenskih propisa, razli~itih lekova I teh izrade, moralne osobine-date za one koje le~e, osim {to je to HUMAN, PLEMENIT to je I ODGOVORAN posao.

Staroidijska materia medica.

Izvorna riznica lekova:
Rauwolfia serpentina, Allium sativum, Zingiber officinalis, Cinnamomum, Gossypium (filtriranje, ce|enje), Indigo, Saccharum officinarum, CurCUMA longa (indijski {afran, bojenje), TamarINDUS indica
+`ivotinjsko mleko, krv..

SHARkara- na sanskritu zna~I istisnut a zatim ukuvan sok {e}erne trske
Saccharum= lek I pomo}na mat, korigens, konstituens, konzervans, confectiones=>dobija se kuvanjem sve`eg soka ili spra{ene biljne droge sa {e}erom; pravljene su I sa medom).
[e}er je u{ao u far tek kad je po~eo da se gaji u Evropi.
Do tad su koristili smrdljivu smolu (ASA FOETIDA) persijskog porekla.
Metode ekstrakcije: sa vodom, mlekom, vinom, biljnim uljima..
Postupak fermentacije: sa medom ili {e}erom na sobnoj T. U zemljanim posudama pulverizovana droga + med ({e}er)=> fermentuje

Lekoviti oblici. Iz predbudisti~kog perioda
Klistri, supozitorije, inhalacije, sve`i sokovi (succi liquidi), pilule, pra{kovi, infuzi, dekokti, ektrakti

7.Razvoj far u Indiji u predbudisti~kom i budisti~kom periodu. Lekoviti oblici I staroindijska materia medica. Uticaj Arapa na {irenje medicinskih znanja sa Istoka.

Predbudisti~ki period. (1.000-600 p.n.e)

CHAraka. (`iveo je izma|u 1.000 i 800 p.n.e)
-najve}i me|u {kolovanim lekaro-apotekarima
-lekoviti oblici- klistiri, supozitorije, inhalacije, sve`I sokovi, pilule, pra{kovi, infuzi, dekokti, ekstrakti
Metode ekstrakcije: sa vodom, mlekom, vinom, biljnim uljima..
Postupak fermentacije: sa medom ili {e}erom na sobnoj T. U zemljanim posudama pulverizovana droga + med ({e}er)=> fermentuje

CHAraka SamHITA “^arakino znanje”
-Vi{e se bavio lekovima.
-Oko 2.000 droga (te{ko identifikovane botani~ke vrste)= nekoliko naziva za istu drogu, zna~I manje droga.
-ZAKLETVA: opisao je me|usobni odnos le~itelja, lekaro-apotekara prema bolesnom ~oveku, princip humanosti u zdravstvu, diskriminaciju paijenta..
Izvod: le~itelj treba da `ivi u slozi sa kolegama, sa njima bi trebao da se konsultuje..

SUSHruta SamHITA (1.000-800)
-lekaro-apotekar vi{e okrenut hirurgiji
opis lekova
posu|a, pribora za izradu L
postupci izrade
Doza lekova odre|uju se prema: starosti bolesnika, vitalnosti, toleranciji (3.000 p.n.e)

Budisti~ki period. (od 600 p.n.e)

Bower-ov rukopis (400-200 p.n.e)
-napisali Budisti~ki sve{tenici na brezinoj kori u stihovima
-opis hem postupaka za dobijanje lekova MNERALNOG porekla: sublimacijom, `arenjem, kalcinacijom iz ruda Au, Ag..
a) crni Hg-sulfid (sifilis) + boraks + so + kre~njak
b) pepeo Hg jed + pupoljak jasmina => le~enje tuberkuloze
c) pepeo Hg jed + sve` sok oleandra => le~enje astme
Pravili su kombinacije mineralno-biljnog porekla za per os upotrebu.
•   Rimljani su se ovo koristili SAMO spolja na ko`u.
•   Arapi uvode promene: smatraju da je samo mineralni deo zaslu`an za Th ef.

Uticaj Arapa na {irenje medicinskih znanja sa Istoka.

332-306. p.n.e ratovi Aleksandra Makedonskog, i pohod na Indiju
Arapi su zna~ajni za prenos znanja, o ~emu svedo~e Arapski nazivi:
Biolo{ki izvor: Papaver Somniferum      droga: opium
Kineski: Fu-Yung               Arapski: Afyum

8. Nastanak I razvoj farmacije I medicine u Egiptu. Periodizacija istorije farmacije. Izvori za prou~avanje farmacije.

Kralj Mena 4400 p.n.e je osnovao dr`avu, mo}no carstvo sa mnogo dinastija
-veruju u zagrobni `ivot zbog ~ega podi`u piramide (grobnice faraona, sa~uvane mumije)


Faraoni su bili obrazovani, podsticali su razvoj nauke, otkrivanje lekova i usavr{avanje le~enja:
* Kraljica MariSANEH (oko 3600 p.n.e)
- je progla{ena za vrhovnu sve{tenicu boga Tota

*kraljica HATshePSUT (1504-1483 p.n.e) je slala nau~ne ekspedicije do Crvenog mora da ispitaju nove biljne droge
* Faraon Tutmozis III imao je botani~ki vrt u Karnaku

-Egip}ani su bili pismen narod: hijeroglife, papirusi-umotani u rolne, znali da proizvode mastilo + ovladali su izradom stakla, e-majla, boja. Faraoni jesu bili pismeni ali su diktirali pisarima.
-Usavr{ili su KOZMETIKU (senduci u piramidama-grobnicama, jer su zajedno sa faraonima sahranjivali I njihove `ene koje su imale puno kozmetike)

Piramide su zna~ajni izvori informacija:
-Keopsova piramida (na sl. sve{tenik u jednoj prostoriji le~i `enu..)
-grobnica kraljice METuLOTER: originalni pribor, ku}na apoteka: 2 dozir ka{ika od ALABASTERA (vrste gipsa), stojnice za ~uvanje preparata kod ku}e (glina, staklo, alabaster ~ak I drveta)

Izvori za prou~avanje:
-   sa~uvani kameni crte`I koji prikazuju le~enje i izradu lekova
-   originalni pribor za izradu lekova, posude za ~uvanje L, doziranje lekova u hramovima, piramidama, palatama
-   papirusi sa medicinskim sadr`ajem (svitci tj. Rolne pisne hijeroglifskim pismom oko 30cm {iroke, razli~ite du`ine)
-   mumije


9.Medicinski papirusi kao pokazatelji zdravstvene kulture u doba faraona:

1.   zbirke Rp za pojedine bolesti
2.   stru~ne knjige iz odre|ene med oblasti
Na osnovu analize dva najva`nija papirusa za farmaciju su Ebersov I Londonski, znamo da su lekove propisivali u formi sli~noj dana{njem Rp.
Papirus Ebers. Georg Ebers (1875) oko 1550 p.n.e, rolna 20,23m x 30cm
Delo je kolegijuma sve{tenika u Tebama. Knjiga po~inje re~ima: “Ovde po~inje knjiga o izradi lekova za sve delove ~ove~ijeg tela.” Sadr`i 108 gusto ispisanih poglavlja, 829 Rp za pripremanje i upotrebu lekova.
Ginekologija- Papirus Karsl-berg.
Utvr|ivanje trudno}e I uputstvo za odre|ivanje pola deteta: ”mora{ p{enicu I je~am staviti u platnenu vre}icu, `ena mora po vre}ici svakodnevno da pu{ta vodu. Ako I jedno I drugo seme proklija- rodi}e. Ako proklija samo p{enica rodi}e de~aka, ako proklija samo je~am-devoj~icu. Ako zrna ne proklijaju- ne}e roditi.“ (Kasnije je potvr|ena ta~nost metode???)

NAZIV   LOKACIJA DANAS   [email protected]
Hearst   Kalifornija (Berkli univerzitet)   Lekovi za crevne parazite, le~enje sr~anih oboljenja I ujeda divljih `ivotinja
London   London (Britanski muzej)   Lekovi I teh izrade lekovitih oblika
Chester-Beatty   London (Britanski muzej)   Crevne bolesti I oboljenja anusa
Kahun   London (Britanski muzej)   ginekologija
Ebers   Lajpcig   Zbirka recepata lekova I metode le~enja
Berlin   Berlin (Egipatski muzej)   Lekovi za le~enje bolesti krvnih sudova


10.Pribor za izradu lekova. Posude za ~uvanje i doziranje lekova iz staroegipatske civilizacije.

Pribor za izradu lekova. tarionik i pistil, sita, ru~ni mlinovi, lon~i}I za `arenje, dvokraka vaga (od 1400 p.n.e)=> preuzeli iz Indije.
Posude za ~uvanje i doziranje.
Ungventariji= ~uvani parfemi i masna ulja, te~ne masne sup, najvi{e su se koristili
Balsamariji= ~uvali se balsami, na|eni u hramu
Posude za pomasti* od alabastera, stakla, gline (fajans) *preparati polu~ konzistencije
-vrlo lepo dekorisane, neke i trajno signirane
-cilindri~na posuda za pomasti od alabastera koja nosi ime kraljice HATshePSUT (oko 1480 p.n.e). Najbogatije su dekorisane one posude koje su sadr`ale lekove koji su najvi{e cenili, signatura: ime vlasnika, imena droge..
Raznobojni stakleni sudovi iz Egipta i sa bliskog istoka koji su se koristili za kozmeti~ke preparate. Interesantnih dekoracija, proizvodnja stakla je dostigla svoj vrhunac u Egiptu oko 1400 p.n.e.
Cevasti balsamaniji sa glavenim delom u obliku {ake, za make-up o~iju (kohl), amfora za ~uvanje parfema.
Sve posude su bile jako malih dimenzija. Poznate su i kutije od drveta u kojima su sme{tene kerami~ke posude za ~uvanje masti (1500-1400 p.n.e).
Posude za ~uvanje MLEKA, o~uvane, iz Tebe (oko 1400 p.n.e), smatrali su da se mleko `ene koja je rodila zdravo mu{ko dete mo`e koristiti u Th de~ijih bolesti.
Posude za ~uvanje oftamolo{kih preparata: podeljene na 5 cilindri~nih udubljenja I u svakom delu je bio razli~it preparat i svaki je na posudi iamo signaturu, nano{eni su bronzanim ili drvenim {patulama.

11.Prevencija I le~enje u Egiptu. Mumificiranje. Mumija kao lek.

Lekoviti oblici. Pra{kovi, pilule, dekokti, infuzi, kataplazme, hasteri=emplasta, sapuni, globule, supozitorije, klistiri (enema) => za pra`njenje rektuma, te~ni preparati; kapi i masti za o~I, sredstva za ka|enje
FarmakoTh. Opium, koren mandragore, Stryhni semen, Juniperi fructus, Coriandri fructus (miro|ija I lek-stomahik- mada su smatrali da {titi od demona), Granati cortex, Sinapis semen, Aloe, Ricini semen et oleum, Sennae folium, Rhei rhizoma et radix
Papaver somniferum var. album- gajena, koristile su se ~aure
Opium= analgetik, mnogo pre opiuma, mak se koristi zbog makovih ~aura, spre~avali su decu da jako vi~u (kuvali su makove ~aure i davali deci- uspvljivali su decu)
Allium cepa et Allium sativum= naro~ito u za{titi od bolesti (beli luk davali graditeljima piramide, pa je na piramidi zapisano koliko je belog luka pojedeno dok je gra|ena)
Beli luk- kao ce|eni sok succi liquidi (gnje~ena glavica), sir}etni rastvor aceta (zgnje~ena glavica u rastvor jednake koli~ine sir}eta i vode), uljani ekstrak olea cocta (zgnje~ena glavica sa maslinovim uljem). Kori{}eni su za ko`ne bolesti, kao melemi i per os naj~e{}e kod plu}nih bolesti (tuberkuloza).
Organoterapija=”ne~ista apoteka“ nema~ki termin- kori{}eni ekskreti i sekreti `ivotinja i biljaka: mokra}a, mleko, `u~, izmet, stavljali u lekove u `elji da isteraju demone, kao uzro~nike bolesti. U Ebersovom papirusu spominje se ~ak 55 lekova za unutra{nju I spolja{nju primenu koji sadr`e urin I feces, uz nagla{eno poreklo: da li je od `ivotinje I koje, da li je od mu{karca ili `ene..  samo u krajnjoj nu`di, zadr`ana ~ak do 20. veka u zvani~nim farmakopejama.
Sredstva za ka|enje u obliku pilula- KIFHI
Hijeroglifima se bolest ozna~avala crvom jer u tada{njem Egiptu ljudi su umirali kad dobiju gliste.
Smatrali su da je za prevenciju bolesti va`no odr`avanje higijene.
U grobnice su ostavljali vence belog luka i plodove koriandera ({titli od demona), verovatno zbog neprijatnog mirisa (nezreli plodovi koriandra)
Prevencija I le~enje. Zbog klimatskih uslova u kojima su `iveli=> odr`avanje higijene; razlikovali su ~ist I zaga|en vazduh, u Ebersovom papirusu se navodi “pneuma `ivota” i “pneuma smrti” i to je prvi pisani dokument o teoriji pneume. Popravljali su vazduh raznim kadovima I inhalacijama- kyphi (sredstvo za ka|enje u obliku pilule). Hjeroglif koji zna~I bolest predstavljan u obliku crva.
Terapija.
1.   redovno klistiranje (faraoni su imali posebne lekare koji su bili zadu`eni za klistiranje; posmatrali Nil I uvideli da kad kanali nisu ~isti do|e do poplave, zato su ~istili svoje kanale=creva, da ne bi do{lo do zastoja hrane, telesnih te~nosti i krvi)
2.   pu{tanje krvi- pijavicama i pomo}u o{trih predmeta i spec instrumentima opisanim u Ebersonovom papirusu
3.   gnojne i inficirane rane le~ili oblogama i kauterizacijom ?
4.   ko`ne bolseti uspe{no su le~ili plesnivim hlebom
5.   bili su dobri okulisti: trahom= tzv. egipatska bolest
6.   uspe{no le~ili mnoge ginekolo{ke bolesti

Mumije kao pokazatelj zdravstvene kulture faraona.
Prou~avanjem mumija otkriveni su mnogobrojni uro|eni i ste~eni poreme}aji, a zahvaljuju}i patolo{kim promenama na mumijama danas znamo o bolestima iz doba faraona, kao {to su: giht, skleroza, tubrkuloza, reumatizam..
Na mumijama su prona|ene zubne proteze, mostovi od bronze, navlake na zubima.
Na`alost mnoge mumije su o{te}ene, hramovi su obijani da bi se do{lo do mumija, verovalo se da poma`u izle~enju. Npr. Ako je tada{nji ~ovek imao problema sa o~ima, uzimao bi oko mumije.
Mumificiranje faraona vr{eno je u blizini reka, na velikim stolovima. Bilo je tajna, danas nije potpuno razja{njen. Dug proces= 70 dana.
Neka vrsta dehidratacije i va|enja mekih organa (kamope- spec ukra{ene posude za ~uvanje mekih organa pokojnika). Nayon (natron)- prirodna so, potapali telo, sirovina koja postoji u Egiptu, izra|ena od Na2CO3 i NaHCO3 sa primesama NaSO4 i NaCl. Premazivanje sme{om za balsamovanje. Uvijanje u lanene krpe i glinu i zatim bi predavali porodici drveni sanduk, ukra{eni- sarkofag.
Mumija kao lek.
Mummeta- persijski naziv za smolastu mat iz regiona Mrtvog mora (verovatno sirova nafta). Bila je skupa i mogli su je koristiti samo bogati, zato je smi{ljena zamena za pravu mumiju, a to je bila egipatska sme{a za balsamovanje: natron + bitumen + biljne smole + biljna ulja. => nepoznata ta~na formula.
Egipatska mumija je bila lek u obliku pra{ka za le~enje ko`nih bolesti, a u srednjem veku se koristila u preparatima za per-os primenu u obliku tinktura eliksira, balsama ili terijaka za le~enje stoma~nih problema, oboljenja jetre, epilepsije, pa ~ak I kuge.
MUMIA VERA (AEGYPTICA)-   lek oficinalan u Ph
MUMIA MINERALIS- falsifikat, pra{ak asfalta
Egip}ani nisu balsamovana tela nazivali mumije, ve} se taj naziv kasnije javio. Mumija kao lek, postala ime za balsamovano telo. Mumija (danas) preparat u Rusiji- smola retkog ~etinara iz Sibira

323. p.n.e Aleksandar Mak. Stigao do Egipta I osnovao Aleksandriju
30. p.n.e Rimljani od Egipta napravili svoju provinciju
624. god. Arapi pokorili Egipat I Aleksandriju. Tu je bila ogromna medicinska {kola iz gr~kog perioda sa ogromnom bibliotekom, sa preko 700.000 knjiga, papirusa I manuskripta (smatralo se da su je Arapi zapalili, ali izgorela je pre njihovog dolaska).

12. Uticaj faraona i religije na razvoj farmacije u Egiptu. Prete~e Rp. Medicinske {kole i {kolovani lekaro-apotekari.

Uticaj religije. Vrhovni bog zdravlja je Thot (Tot) ili Duhit ili Ph-ar-maki= davatelj sigurnosti (oko 3.000 p.n.e)
?Imhoter (oko 2900 p.n.e) filozof, matemati~ar, pisar I le~itelj na dvoru kralja Zosera, progla{sen za boga zdravlja (humanizovani bog zdravlja)
Le~enjem se bave sve{tenici u hramovima uz molitve, a u posebim prostorijama u hramu se izra|uju lekovi koji su bili poznati kao ASI-T (prete~a bolni~ke apoteke). U {kolama gde su se {kolovali sve{tenici, postojala je hijerarhija: ni`i, vi{i i vrhovni sve{tenici. Lekaro-apotekari u Egiptu: {kolovani lekaro-apotekari:
•   lekari-internisti
•   okulisti
•   zubari
Osnivanje med. {kola u blizini hramova u gradovima: Memfis, Sais i Teba. @ene mogu da se {koluju i da se bave le~enjem. Sve{tenstvo kontroli{e rad lekaro-apotekara.

Prete~a recepta.

-svi sastojci koji ulaze i koli~ine
-na~in izrade lekova, oblik koji treba izraditi i na~in upotrebe (recepti sadr`e temperaturu primene, doziranje i dejstvo leka)
-recepti po~inju sli~no kao dana{nji “neka se uzme” tj. Rp/
-ima dosta skra}enica, koje su tada{njem stru~njaku bile poznate
-navodi se sastav 1:2:4:8:16 (taj odnos je kasnije prihva}en u sistemu apotekarskih mera iz Salerna). Odnos sastojaka u receptima bio je dat samo za vrlo efikasne I jako deluju}e droge i nije bio dat u svim receptima.
-osnovna jedinica je KITA koja je iznosila ≈9g.
- biljne droge tj. ”hermeti~ka“ imena droga (prema delovima tela `ivotinja, ne zna se za{to su tako imenovani kad nema nikakve sli~nosti sa biljkama)- su problem u tuma~enju recepta, tako da nisu svi Rp protuma~eni. Ovakva imena i skra}enice su kori{}ene da bi se lekaro-apotekari za{titili od laika i samomedikacije (oni nisu sami pisali Rp, to su radili pisari). npr.Altheae radix-mi{ji rep.

13. Nastanak i razvoj farmacije i medicine u Mesopotamiji. Izvori za prou~avanje. Periodizacija istorije farmacije. Zmija kao simbol medicine i farmacije.

Pre Mesopotamije Indija- koja je zbog najezde Arapa propala, ali su Arapi preneli Indijsku farmakoTh u Evropu i dali nazive medicinskih pojmova i droga na sanskritu; upore|ivanjem snskripta i arapskog vidimo sli~nost.
sanskrit              arapski                 latinski
Sharkara             Sukkar                 Saccharum
Karpura              Kafur                   Camphora
Mesopotamija- u prevodu, zemlja izme|u 2 reke, Eufrata i Tigra. 3 epohe:
* sumerska (4.800-2.400 p.n.e)
* vavilonska (2.400-1.000 p.n.e)
* asirska epoha (1.000-540 p.n.e)
Izvori za prou~avanje. (Puno je izvora za prou~avanje iz Mesop. Ali oni nisu ostali tamo gde su prona|eni ve} su svuda po svetu, najvi{e ih ima u Londonu i Luvru u Parizu)
1.   ostatci gradova sa hramovima (asirski grad Niniva)
2.   glinene plo~ica sa zapisima klinastim pismom, idiogrami su de{ifrovani
3.   medicinske glinene plo~ice (najvi{e sa~uvanih u Britanskom muzeju u Londonu, oko 660; dok je glina vla`na ukle{e se znak koji su tuma~i znali) opis bolesti, sastav leka, na~in primene lekova, uz elemente magije (uputstva I molitve za uklanjanje demona).
Glinene plo~ice sa medicinskim sadr`ajem.
Plo~ice iz Ninive (VII vek p.n.e) biblioteka poslednjeg asirskog kralja Asurbanipala, prona|ena pod ru{evinama starog grada Ninive na obali Eufrata (u Britanskom muzeju u Londonu preko 30.000 od ~ega 660 plo~ica sa medicinskim sadr`ajem)
Na lokalitetu nekada{njeg grada URUKA prona|eno je 30 plo~ica sa Rp i opisima bolesti
NIPURSKA glinena plo~ica predstavlja jednu od najstarijih recepturnih knjiga na svetu (stara skoro 5.000 god) Prona|ena nedaleko od Nipura u dana{njem Iraku, a danas se ~uva u Muzeju Univerziteta u Pensilvaniji u Filadelfiji. Nema elemenata magije I religije.
Sadr`I 12 Rp za masti i neke lekove za unutra{nju primenu, u kojima se pominje preko 250 biljnih vrsta, kao i droge `ivotinjskog porekla.
Biljnog porekla (3 najva`nije):
•   mak (Papaver somniferum) mesopotamijskog je poreka, uzgajao se zbog masnog ulja, a kasnije zbog dobijanja opiuma (analgetik), ozna~en sa 2 idiograma na glinenim plo~icama: radost+sre}a= biljka sre}e
•   tatula (Datura stramonium) gajena biljka, med se koristio za proizvodnju piva (kao vehikulum) i u flasterima i zavojima za le~enje ko`nih bolesti i ~ireva. Pivo su pili cev~icama {to od njih preuzimaju Egip}ani.
•   Mandragora (Mandragora officinarum) imala je magijsko i simboli~ko zna~enje zbog “~ovekolikog” izgleda korena i alkaloidnog sastava, sli~an sa polnim organima          -medicinska vina-kao afrodizijak i opijaju}e sredstvo
-amuleti (amajlije) za za{titu od bolesti, demona, nosili oko vrata; a i za le~enje neplodnosti `ena.
Velebilje (Atropa belladonna)
•   Maj~ina du{ica (Thymus serpilum)
•   Sena (Cassia spp.)
•   Vrba (Salix alba)
•   {afran (Crocus sativus)
•   Nar (Punica granatum)
•   Kim (Carum carvi)
•   Cimet (Cinnamomum celyanicum)
•   Smokva (Ficus carica)
•   Beli luk (Allium stivum)
`ivotinjskog porekla:
*mleko, zmijska ko`a (njihov bog zdravlja sa zmijom oko {tapa), kornja~in oklop, rog od nosoroga=> afrodizijak

Zmija kao simbol medicine i farmacije.
Eksperimenti su vr{eni na robovima, tako su sticana znanja o lekovima i otrovima.
Sumersko-vavilonski bog zdravlja NINgizida prikazan sa zmijom oko {tapa ili sa 2 zmije oko {tapa
Ningizida=Nin-azu tj. ”gospodar le~itelja”- legenda o Gilgame{u i besmrtnoj zmiji od koje je nau~io ve{tinu le~enja i podmla|ivanja, video je kako menja ko{uljicu- podmla|uje se!
Farmaceuti (danas) →   zmija oko ~a{e
Lekovi              →   zmija oko {tapa

14.Lekoviti oblici asirsko-vavilonske farmakoTh. OrganoTh.

-pra{kovi za spolja{nju i unutra{nju primenu
-pra{kovi za inhalaciju
-sapuni (kuvanjem `ivotinjske masti sa alkalijama), oni su prvi po~eli, prihvatili Rimljani
-flasteri (smole i masne podloge, sa pulverizovanim drogama ili sokovima)
-obloge (melemi)
-supozitorije, klistiri
-masti I kremovi (KOZMETI^KI KREMOVI) na bazi susamovog ulja, maslinovog, ricinusovog ili `ivotinjske masti (svinjska mast, gove|I loj)
-losioni
-te~ni preparati za o~i
-pilule, (bra{no-ekscipijens; med-vezivno sred; ukuvani smokvin sok-sred za oblaganje)
-elektuarijumi- preparati za per os, ka{asti, na bazi meda sa spra{enom biljnom komponentom, dozirani na ka{ike
-rastvori za per os primenu na bazi piva, lekovita vina
Organoterapija. (vidi 11pit.)

15.Medicinske {kole u Mesopotamiji. [kolovani le~itelji. Apoteka. Sistem mera i tegova. Kazne za nesavestan rad.

Medicinska {kola u Uruku.
Asipu=internista;   Asu=hirurg;   Pasisu=apotekar

[kolovani lekari su po zvr{etku obrazovanja dobijali pe~atni valjak sa uklesanim imenom (iz sumerske epohe). U Mesopotamiji se prvi put u istoriji farmac javlja:
”apoteka“ –magaza, skladi{te
Ulice sa apotekama u Vavilonu, pa su ih pacijenti mogli lak{e prona}I; lak{a razmena iskustva i znanja me|u lekarima I farmaceutima.
Sistem te`inskih mera.
TALENT (É 30kg)    MINA (É500g)        [EKEL(É8,333g)
Tegovi su bili u obliku `ivotinja (patke, guske) verovali su da }e ovako izmereni lekovi biti efikasniji (ne zna se za{to ba{ te `ivotinje).
Dvokraka vaga. Njihov sistem izrade koristili su drugi narodi npr Rimljani.

Hamurabijev zakonik. (1792-1750 p.n.e)
Prvi zakonik o robovlasni~kom dru{tvu.
On je izvor prvog reda koji dokazuje da su imali {kolovane stru~njake za lekove i le~enje. (nije jedini zapis ali je prvi) Kazne I nagrade u zavisnosti od dru{tvenog statusa pacijenta. “Ako je bolesnik umro krivicom lekaro-apotekara ili izgubio oko, treba lekaro-apotekaru odrezati obe ruke. Ako je bolesnik bio rob, lekaro-apotekar mora da ga nadoknadi drugim robom.”

16. Starogr~ka medicina i farmacija pre Hipokrata: po~eci i razvoj zdravstvene kulture, izvori za prou~avanje med i far, periodizacija istorije far. Kritska med i far.

* predhipokratsko doba (2.000-460 p.n.e)
* hipokratska med i far (460-375 p.n.e) => zlatno doba Gr~ke po~inje sa Perikleovim periodom I traje do smrti Aleksandra Velikog, poklapa se sa dobom Hipokrata, Aristotela
* posthipokratska mad i far (375-143 p.n.e)
Helenska (Jelinska) kultura. Nastala oko 2.000 p.n.e kada su se Gr~ka plemena Dorci, Jonjani i Ahajci doselili I me{ali sa starosedeocima. Kad su ova plemena stigla ve} su zatekli minojsku (Kritsku) kulturu- ciji je centar na ostrvu Krit- na njemu je Knossos- gde su na|ene iskopine stare 8.000god. Krit je imao veze, razmenu kulture i robe, istoka i zapada, naro~ito sa Egiptom i Mesopotamijom, bio poznat po lekovitim biljkama=> odatle ih Ahajci prenose na Peloponez,kopneni deo Gr~ke, i na ostale delove Gr~ke.) Prodor Feni~ana sa Egejskog mora.=>
Prihvatili su vavilonske jedinice mera.  Alfabet stvoren po uzoru na feni~anski alfabet, okrugla slova. Prihvatili pergament za pisanje. Postavljeni temelji celokupne ljudske umetnosti i nauke (filozofija, matematiika, fizika, istorija, arhitek.).
Gr~ka je prva kultura u sredozemlju koja je medicinu i farmaciju oslobodila praznoverja i mistike, odbacili su do tada izra`eni religiozni dogmatizam i na taj na~in omogu}ili razvoj nau~ne misli u ovoj oblasti!!!
Faktori bitni za procvat Gr~ke med i far
-geografski polo`aj (bujna vegetacija, trgovina, kopno i razu|ena obala, uticaj Feni~ana i Egip}ana)
-nasle|e minojske civilizacije- dobro poznavanje biljaka
-sloboda mi{ljenja, izra`avanja, istra`ivanja koja nije bila sputana autoritetima dr`ave i religije (nema apsolutne monarhije, svaki grad je dr`ava i nema zatvorenih sve{teni~kih kasti).
-kriti~ki na~in mi{ljenja je negovan u Gr~koj i skolnost ka posmatranju ~oveka i prirode

Izvori za prou~avanje.
•   pisani izvori (Homerovi epovi Ilijada i Odiseja IX-VIII vek p.n.e; sa~uvani radovi iz oblasti medicine, farmacije, botanike, toksikologije, filozofije)
•   arheolo{ki predmeti (posude za lekove npr. posude za ~uvanje ulja I te~nih preparata stari oko 500g. p.n.e; ostatci hramova, kamene stele, votivni darovi, satue gr~kih i minojskih bogova i boginja zdravlja: Asklepija i njegova }erka Higija, Velike Minojske boginje lekova i le~enja=> uvek prikazana sa uzdignutim rukama i sa ~aurama maka na obodu kape na glavi (glinena statua)). Askepius- vrhovni Gr~ki bog zdravlja, sa {tapom oko koga je obmotana zmija; asklepijev {tap=> jeste simbol medicine. Higija sa zmijom oko ~a{e, ona cedi zmijski otrov u ~a{u=> ona je simbol farmacije.
•   
Homerovi epovi Ilijada i Odiseja.
Opisao je pohod na Troju I Asklepija, njegove }erke i sinove. Homer je ve{tinu le~enja smatrao plemenitom umetno{}u. Daje veran opis velikog broja rana i bolesti. Spomenuo je 63 biljne vrste od toga najve}I broj lekovitog bilja (neke su sa Krita). Neke biljke nose imena po junacima epa. (npr Inula Helenium-oman- po lepoj Jeleni, `eni spartanskog kralja Menelaja, Achillea millefolium-hajdu~ka trava- po Ahajskom junaku Ahilu). Smatrao je da `ene poseduju znanja o le~enju biljkama. Tako|e smatra da i le~itelji trebaju da idu u boj, i da su oni junaci. Bogovi su slali bolest za grehove. Artemis- {alje smrt gre{nicama na poro|aju. Inpotep je humanizovan bog u Egiptu. Asklepije je bio tesalski knez i u~estvovao je u pohodu na Troju.          Gr~ki bogovi zdravlja: Apolon-vrhovni u~itelj, Artemis-njegova sestra, boginja poro|aja (gre{nim `enama je slala smrt) Asklepije-glavni bog zdravlja (humanizovan bog) Higija-boginja zdravlja Asklepije-tesalski knez u~estvovao u Trojanskom ratu gde ga je Homer  opisao kao hrabrog i dobrog lekara. Lat. Eskulap-zvali su ga I “bo`anski le~itelj”-Homer    (1143-1190 p.n.e=> na zna se ta~no god, ali se pretpostavlja da je tad morao `iveti)    + sinovi: Mahaon- hirurg    Podealirije- internista    Higija- izra|ivala lekove (~a{a sa zmijom) Panakeja- uspe{na u pravljenju lekova→kome da lek on ozdravi (svele~iteljka).

17. Eskulap, simboli med i far, kult zmije, le~enje u asklepionima u predhipokratopvo doba, asklepijadi.

*Verovalo se da se zmija podmla|uje time {to odbacuje ko{uljicu, a da njome odbacuje i bolest.
O simbolu asklepijevog {tapa postoje razli~ita tuma~enja koja se baziraju na istorijskim ~injenicama , verovanjima i mitologiji.
Mit. Asklepije stajao naslonjen na {tap i gledao prijatelja na samrti, do{la je zmija koju je on ubio, a zatim je do{la i druga koja je nosila travku u ustima i o`ivela zmiju. Onda on uzima tu travku i njome o`ivljava prijatelja. Bogovi se zbog toga naljute na njega pa ga ubiju, ali se pokaju pa ga o`ive i on je od tad sin Apolona.
Novija su tuma~enja o falusu = mu{ki polni organ. Stvarno zna~enje zmije oko {tapa- zmijski otrov- najbolje definicija leka
Predhipokratsko doba
Asklepije je najstariji lekaro-apotekar u Gr~koj. Asklepijevi hramovi=ASKLEPIONI- nazvani tako u ~ast Asklepiju/ oko 300 asklepiona/ svetili{ta i le~ili{ta u Epidaurusu i Korintu (su najpoznatiji hramovi, smatralo se da je tamo le~io sam Asklepije). U osnovi je bila teurgi~ko-empirijska med i far.
Poznati asklepioni: Epidaurus, Korint, Rodos, Knidos, Ju`na Italija, Kos, Kaftat u Hrvatskoj. Okolina asklepiona na ostrvu Kos u periodu antike je pod sumnjom. Ina~e asklepioni su bili pored mora, gde je ~ist vazduh i prijatna klima.
Aristofanov opis le~nja iz IV veka p.n.e
Le~enje je kombinacija molitve, zavetnih darova, verskih obreda, sugestija, dijete, kupnja I upotrebe lekova (ex-tempore pripremljenih).
Votivni (=zavetni) darovi, `rtveni, posvetni, zavetni darovi→donose ih oni koji su izle~eni, predmeti su pravljeni u obliku delova tela koji je izle~en, u pririodnoj veli~ini, patolo{ki izmenjeni ({ake, stopala, `enske grudi, jetra..), pravljeni od terakote.
Stele=plo~e na ulazu u hramove=> medicinska dokumentacija na kamenim stelama (na dorskom jeziku u Epidaurusu), sadr`e imena pacijenata sa istorijom bolesti-po{to je postojala konkurencija me|u Asklepionima, zapisivali su se uspe{no izla~eni; po hramovima su crte`i koji prikazuju uspe{no izle~ene koji donose darove Asklepiju iz zahvalnosti.
lekitos= posuda za ~uvanje ulja i te~nih preparata
Asklepijadi.
Ovako su se nazivali sledbenici Asklepija ({kolovani ljudi). Sve{tenici koji su dobri le~itelji, pripremali su lekove (kasnije su bili laici koji bi se javili da ih obu~e, nisu bili sve{tena lica). Morali su biti dobri psiholozi => radi vrlo ~este sugestivne Th. * Uzgajali su zmije (NE otrovne) u prostoriji povezanoj sa prostorijom za pacijente. Zapaljenom krpom bi isterali zmije u prostoriju gde je pacijent, oni kojima se jo{ mo`e pomo}I bi poiskakali iz prostorije. (kod du{evnih bolesnika primenjivano, tzv ”{ok Th“)=> u Cavtatu I Kartagini (u severnoj Africi, na teritoriji dana{njeg Tunisa) obja{njenje: pravi pacijenti bi ostajali a umi{ljeni be`ali.
[kole= asklepioni su blizu hramova.

18.Hipokrat: ”Corpus Hipocraticum“. Teorija kraza i u~enje o bolestima. Podela lekova i blici doziranja. Sledbenici Hipokratovog u~enja.

Hippocrates (460-375 p.n.e) prelaz V u IV vek p.n.e
Rodio se na Kosu (gradi} Kos), i `iveo 85 god. [kolovao se u asklepionu u Kosu- Koi~ka medicinska {kola, u kojoj je njegov otac Herakleid bio nastavnik.
Upoznao se sa znanjima i ve{tinama drugih medicinskih {kola po sredozemlju i dalekom Istoku
Sakupljao medicinska znanja i proveravao ih. Samo ona znanja za koja je proverio da su dobra, prenosio je na svoje u~enike I sledbenike. Primenjivao je ALOPATSKI na~in u~enja. CONTRARIA CONTRARIIS CURANTUR (ko ima povii{enu tem treba mu je skidati).
CORPUS HIPOCRATICUM (59-spisa,10-su njegovi, 2 su posebno interesantna, ostali )
”~ovek je sam sebi najbolji le~itelj“ => ovo zna~i da uvek prvo treba krenuti od dijete, sve`eg vazduha, kupki, pa ako ni{ta ne pomogne, onda primeniti lek. 2- metodi u le~enju I lekovi u 2 spisa. Kadovi su ~inili aromaTh ali su davali i mistiku le~enju.
Prevencija bolesti. Lepo je da se le~itelj brine da bolestan ozdravi, ali je jo{ bolje da se pobrine da se zdrav ne razboli! Hrana kao lek. Va`na je pravilna ishrana; posmatrao je uticaj hrane na zdravog i bolesnog ~oveka. Dg bolesti (sli~na kao kod Kineza). Na osnovu pregleda urina (boja, miris, talog, ukus). Zdravom ~oveku bar jednom godi{nje treba ispustiti krv i dati klistir. Zdrav vazduh je va`an za izle~enje.
Zakletva za asklepijada
Le~enje je smatrao svetom du`nosti lekro-apotekara/besplatno le~enje (smatrao je da airoma{ne treba le~iti besplatno, a i bogate ako nemaju odmah da plate). Pisao je o lekarskim du`nostima, a zapisao je zakletvu asklepijada, koju je i sam polagao. Ona je udarila osnove anti~ke etike-kao prvo NE[KODLJIVOST, HUMANOST i DOBRO^INSTVO.
*Smatra se da su Pitagorejci napisali zakletvu (Hipokratovu) a da je Hipokrat zapisao zakletvu asklepijada. Svi oni koji su dolazili da budu obu~avani u asklepione, morali su da pola`u ovu zakletvu: II pasus- po{ten odnos prema svojim u~iteljima jer oni nisu imali penziju, u~enici su brinuli o u~iteljima, zatvoren krug onih koji su obu~avani.  III- “naneti nepravdu” {titi}u ga od svega {to mu mo`e {koditi- kao prvo, va`no je da ne nanese{ {tetu
IV- ne prihvatanje entanazije, abortusa, kontraceptiva.
V- treba se baviti samo onim za sta je stru~an- odnosi se samo na hirurge
VII ”nehoti~no o{te}enje“ ne{kodljivost; izjedna~ava polove I robove I slobodne ljude, kad je lek I le~enje u pitanju => za~eci pravi~nosti i nediskriminacije
VIII- obaveza ~uvanja tajne (profesionalna tajna)

Humoralna medicina-teorija kraza. (KRAZA=`ivotni sokovi)
Ova teorija je bila va`e}a jo{ 1.000 god posle Hipokrata, Hipokrat je uzeo ideju od filozofa Empedokla, izgleda da je dopunio..
Krv, sluz, crna `u~, `uta `u~, ovi `ivotni sokovi moraju biti u odre|enom odnosu, ravnote`I (EU.KRAZIJA- ravnote`a, zdravlje; DIS.KRAZIJA- nerav, bolest) da bi bili zdravi. Na ovu ravnote`u uti~e fizis- `ivotna sila. Lekovi su tu da se pokrene fizis.
Podela lekova. lekovi koji hlade (laneno seme, kiselo vino)
lekovi koji greju (beli luk, sla~ica)
lekovi koji su{e, zasu{uju (med, masti)
lekovi koji vla`e (maj~ina du{ica)→ kao ekspektorans.

Tekst Hipokratove zakletve.


19.Gr~ki filozofi i njihova uloga u razvoju med misli u anti~koj Gr~koj.  (VII-V vek p.n.e)

Miletska {kola. -Tales,
-Anaksimander,
-Anaksimen,
-Leukip
Pitagorina {kola. -Pitagora,
-Alkemeon
Herakleid iz Efesa, Demokrit iz Abdena (Tasos).
Anaksimander. Postavio je materijalisit~ku teoriju o neuni{tivosti materije. Pneuma- osnova `ivota! (pneuma se prvi put javlja oko 1.000 god ranije u Ebersovom papirusu-Egipat (~ist i prljav vazduh)).
Pitagorina {kola u Ju`noj Italiji, filozof, zalagao se za prevenciju i dijetetiku.
Empedoklo. Filozof I lekaro-apotekar koji se smatra tvorcem teorije o 4 elementa: voda, vazduh, zemlja, vatra
Demokrit. Sve se sastoji iz pra~estica- atoma koji su u odre|enom polo`aju. [ta }e biti materija zavisi od odnosa ~estica u slobodnom prostoru. Ovo su prihvatili Arapi, na ~emu se i zasniva alhemija=> otkriti silu koja utie na raspored ~estica I koja }e drvo da pretvori u zlato.







Offline yeca

  • Extra forumas
  • *
  • Posts: 1041
  • Gender: Female
  • juhuu...
Re: Odgovori na neka pitanja iz istorije farmacije
« Reply #1 on: 27-01-2007, 00:17:46 »
auuuuuuu čoveče al' si ti dokon  :wink:
svaka ti čast

Offline max

  • Ambiciozni clan
  • ***
  • Posts: 64
Odg: Odgovori na neka pitanja iz istorije farmacije
« Reply #2 on: 25-02-2007, 14:23:43 »
 :V :V :V

Offline zooca

  • Redovan clan
  • *
  • Posts: 142
Odg: Odgovori na neka pitanja iz istorije farmacije
« Reply #3 on: 10-03-2007, 18:47:52 »
ovo je super!ima li jos? :lol2:
« Last Edit: 10-03-2007, 18:52:59 by zooca »

Offline MiKy

  • Extra forumas
  • *
  • Posts: 812
  • Gender: Female
Odg: Odgovori na neka pitanja iz istorije farmacije
« Reply #4 on: 24-03-2007, 16:42:56 »
ovo je stvarno fino..trebali smo da se organizujemo svako odgovori na par pitanja,otkuca i eto extra skripte bez puno muke...sad je malo kasno jer je ispit za 10 dana...

Offline suncica

  • Clan u razvoju
  • **
  • Posts: 45
  • Gender: Female
Odg: Odgovori na neka pitanja iz istorije farmacije
« Reply #5 on: 22-05-2007, 10:40:28 »
cekaj ima 67 pitanja a ovde je samo 19

Offline Harry

  • Redovan clan
  • *
  • Posts: 167
Odg: Odgovori na neka pitanja iz istorije farmacije
« Reply #6 on: 22-05-2007, 10:52:58 »
Pa nisu sva odgovorena.

Offline igrackica

  • D.J.
  • Atipicni farmaceut
  • *
  • Posts: 740
  • Gender: Female
Odg: Odgovori na neka pitanja iz istorije farmacije
« Reply #7 on: 22-05-2007, 19:46:18 »
Ma, ljudi, sedite i naucite iz necijih predavanja, pitanja su ok formulisana osim 2-3 koja su problematicna, koliko se ja secam to su oni "statuti gradova" koji se uce iz knjige i onaj "zdravstveni etos", ostalo sve ima u predavanjima. Ako imate problem sa nekim pitanjem kukajte pa cu vam reci sta da pisete.

Offline MiKy

  • Extra forumas
  • *
  • Posts: 812
  • Gender: Female
Odg: Odgovori na neka pitanja iz istorije farmacije
« Reply #8 on: 22-05-2007, 22:35:57 »
pa lepo pise `odgovori na neka pitanja`.......

Offline sokobiv

  • Elitni clan
  • **
  • Posts: 299
Odg: Odgovori na neka pitanja iz istorije farmacije
« Reply #9 on: 08-01-2009, 14:21:12 »
Da li neko moze da postavi slajdove sa predavanja i ispitna pitanj?Unapred hvala.

Offline Vanja9

  • Prolaznik
  • **
  • Posts: 13
Odg: Odgovori na neka pitanja iz istorije farmacije
« Reply #10 on: 18-01-2009, 06:22:25 »
Da li neko zna koje kombinacije pitanja vrti profesorka Dusica Parojcic posto sam tako cula i kako su pitanja podeljena po oblastima??? Hvala

 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2021 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana