posao spisak apotekacenovnik lekovatekstovikontakt

Author Topic: Plata lekara specijaliste 100.000 dinara do kraja godine  (Read 2727 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum

Autor: Sonja Todorović | 04.06.2007 - 08:45

Svetlana Vukajlović, prva žena na čelu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, dobitnica je prestižne nagrade „Privrednik godine“ koju tradicionalno dodeljuje Privredna komora Beograda.
Nagrada je usledila nakon nešto više od dve godine rukovođenja najbitnijom institucijom u zdravstvu. Za to vreme uspela je da Fond iz deficitarnog finansiranja preraste u održiv finansijski sistem.
- Naravno da mi prija ova nagrada koja mi je dodeljena kao menadžeru javne institucije, što je i prvi put da se desilo. To je dodatni stimulans za dalji napredak. Međutim, kada takvo priznanje dolazi od privrede, to ima dvostruki značaj. Privrednici su prepoznali ovu instituciju i činjenicu da se u njoj radi mnogo bolje i na menadžerski način. Sada je sve transparentno, svi podaci o plaćanjima su na internetu. RZZO je postala ekonomski održiva institucija, finansijski odgovorna, preuzima onoliko obaveza koliko može da plati i plaća na vreme - priča za „Blic“ Svetlana Vukajlović.
Godinama je Fond za zdravstveno osiguranje bio na lošem glasu. Koji su pozitivni efekti koji su učinjeni u poslednjem periodu?
- RZZO je uspeo da izmiri sve zaostale obaveze zdravstvenih ustanova. Lekovi se dobavljačima plaćaju na mesec dana, što je retka situacija i u našem okruženju. Sve to rezultira time da je veći interes za poslovanje sa zdravstvenim ustanovama, što podrazumeva da se dobiju niže cene i bolji uslovi za zdravstvene ustanove. Sada je snabdevenost lekovima i sanitetskim materijalom bolja nego ranije.
Kakva je veza između privrede i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje?
- Nominalno imamo 25 odsto iz godine u godinu rast prihoda od doprinosa za zdravstveno osiguranje, što podrazumeva da su i veće plate zaposlenih. Ako pričamo o tom rastu, u poređenju sa 2002. godinom, kada je prihod i rashod RZZO bio 60 milijardi, prošle godine je iznosio 126 milijardi. Prihod je za 40 odsto veći. Naravno, da je to rezultiralo boljim uslovima, ambijentom za ostvarivanje zdravstvene zaštite. Do 2004. godine bila je misaona imenica da se dobije proteza kuka na teret RZZO ili stent. Sada se to sve dobija na teret Zavoda.
Da li će se povećati i plate zaposlenih u zdravstvu?
- Plate zaposlenih u zdravstvu su značajno porasle. Sestra na intenzivnoj nezi 2002. godine imala je zaradu od 16.000 dinara. Do kraja godine imaće i do 50.000 dinara sa dežurstvima. Lekari specijaliste do decembra će imati platu i do 100.000 dinara. To omogućava da svi oni imaju pristojne prihode. Od 2004. godine uveli smo i mogućnost da pacijenti na dijalizi dobijaju „eritropoetin“, pa je smrtnost ovih pacijenata smanjena sa 12 na šest odsto. Listu lekova smo udvostručili. Ove godine biće ugrađeno 8.000 proteza kuka, za koje je potrebno izdvojiti 600 miliona dinara. To sve košta i mi prihode koji stižu usmeravamo na smanjenje liste čekanja, proširenje prava pacijenata...
Da li će pozitivna lista lekova biti proširena?
- O listi lekova brine centralna komisija koja je satavljena od 16 potkomisija. Svi vodeći stručnjaci u ovoj zemlji se nalaze u tim komisijama. Oni su ti koji ocenjuju da li neki lek treba ili ne treba da se nađe na listi. Naravno da ravnomerno treba da budu pokrivene sve kategorije osiguranika. Nažalost, postoje lekovi koji bi imali razlog za širu primenu, ali za sada nemamo finansijske mogućnosti. Ove godine će komisija razmatrati novopristigle zahteve.
Kako biste ocenili rad Fonda?
- Teško da u ovoj situaciji možemo da se približimo evropskim zemljama. Ali u odnosu na okruženje, ne razlikujemo se nešto bitno. Od Rumunije i Bugarske smo bolji. Hrvati su napravili neke reforme koje njihovi građani baš i ne pozdravljaju, jer sada mnogo više plaćaju za zdravstvenu zaštitu. Oni su uveli dobrovoljno osiguranje koje se plaća pored obaveznog, a koje pokriva dosta manje usluga neko kod nas. U odnosu na njih, iako imamo četiri puta manje novca, možemo reći da smo bolji. Što se tiče same zdravstvene zaštite, brzine i dostupnosti usluga, kvaliteta lekara, iznad smo Rumunije, Bugarske i Hrvatske, a u rangu sa Slovenijom, koja opet ima deset puta više novca od nas.
Novi način finansiranja zdravstvenih ustanova trenutno počinje da funkcioniše i u svetu. Kada će on početi da se primenjuje kod nas?
- Mi ćemo sa tim načinom finansiranja krenuti od septembra u četiri bolnice, Kraljevu, Valjevu, Zrenjaninu i Vranju. Uvodi se sistem izveštavanja po dijagnostički srodnim grupama. Primera radi, ako pacijent ima kardiovaskularnu bolest, onda ta dijagnoza nosi određeni broj bodova i plaća se samo po tom bodu. Neće se više posebno fakturisati beo - dani, ultrazvuk i slično. Sve usluge koje bolnica uradi ulaze u jednu grupu i plaćaju se zajedno. To je tek početak promene načina finansiranja, koji neće odmah zaživeti, jer bi izazvalo mnogo turbulencija. To ne može odmah da se uvede, jer bi neke bolnice mogle da budu zatvorene.
Najavljeno je i uvođenje sistema kapitacije. Dokle se stiglo?
- Sistem kapitacije ove godine je krenuo izborom lekara. Sledeće godine imaćemo u 25 domova zdravlja pilotiranje sistema kapitacije, koji podrazumeva da lekari ne budu jednako plaćeni za svoj rad u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, nego da budu plaćeni prema broju pacijenata koji se za njih opredeli. To će zavisiti od kvaliteta usluge koju će taj lekar da pruži. Da bi se krenulo u promenu načina finansiranja, osnovni preduslov je promena Zakona o platama, koji sada nalaže da svi zaposleni u zdravstvu, određene struke, imaju istu platu, bez obzira na rezultate rada i nivo stručnosti.

Ne zovu me često da urgiram
Da li prođe dan a da vas bar deset puta ne pozovu na telefon za neku vrstu urgencije?
- Pa prođe. Nemam često takvu vrstu poziva. Više volim kada dođe osiguranik za koga vidim da nema nikoga i da mu pomognem. Tada nazovem najboljeg hirurga i zamolim ga da primi pacijenta.
Pošto se na svakom koraku promovišu zdravi stilovi života, da li se pridržavate nekog od njih?
- Počela sam redovno da šetam. Čovek se zaista posle toga oseća bolje. Pre toga bila sam veoma troma, teško me je bilo pokrenuti, pogotovu posle svih stresova koje doživim tokom dana.

Lečenje u Crnoj Gori uz knjižicu
Lečenje turista iz Srbije u Crnoj Gori, i ove sezone biće kao i prošle godine.
- Sporazum o priznavanju prava iz socijalnog osiguranja je potpisan, nije samo ratifikovan, ali će biti ubrzo. Bez obzira na to, imamo privremeni protokol gde smo regulisali da se samo sa zdravstvenom knjižicom može ići kod lekara u Crnoj Gori. To građani moraju da znaju - ističe Svetlana Vukajlović.

blic


Offline mikele

  • Daktilograf pocetnik
  • ***
  • Posts: 3016
  • Gender: Male
Odg: Plata lekara specijaliste 100.000 dinara do kraja godine
« Reply #1 on: 04-06-2007, 14:47:31 »
Па ово су лепе вести за све који раде и који планирају да раде у здравству.
Ако је све ово тачно,а нема разлога да сумњамо,онда свака част :pljes: :pljes: :pljes:

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Odg: Plata lekara specijaliste 100.000 dinara do kraja godine
« Reply #2 on: 04-06-2007, 15:06:20 »
pa i red je vala da se stanje u zdravstvu malo popravi ...

 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2021 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana