posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: U Srbiji više od 200.000 ljudi radi na crno  (Read 5894 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Korisnicko Ime

  • Ultra mega giga forumas
  • **
  • Posts: 1817
  • Gender: Male
  • Neću žvaku, hoću kusur!!!!!!!
U Srbiji više od 200.000 ljudi radi na crno
« on: 30-04-2007, 15:26:18 »

Prošle godine samo dva poslodavca u Srbiji kažnjena su maksimalnim novčanim kaznama između 800.000 i 1.000.000 dinara za držanje neprijavljenih radnika, rečeno je „Blicu“ u Inspekciji rada.

A da se radi na crno, radi se. Samo u Podunavskom okrugu na svaka četiri radnika jedan radi na crno - rezultati su više od 200 kontrola koje su od početka godine obavili inspektori rada. Ipak, potraga za nesavesnim poslodavcima na ovdašnjem crnom tržištu pretvorila se u lov na veštice. Oni zloupotrebljavaju socijalni položaj radnika i veliku nezaposlenost, a radnici ne prijavljuju šefove iz straha da će ostati bez posla i prilike da bilo šta zarade.
Na nivou Srbije inspekcija je zbog nepoštovanja zakonskih propisa lane podnela 7.686 prekršajnih prijava. Međutim, od toga nije bilo bogzna kakve vajde, budući da su sudovi za prekršaje lane rešili tek nešto više od 900 prijava, objašnjava za „Blic“ Živka Đurić, pomoćnik ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike. Nažalost, ti su predmeti uglavnom „rešavani“ time što su zastareli ili su kazne prekvalifikovane na niže u odnosu na one koje propisuje Zakon o radu.
- Prekršajni sudovi u ovim slučajevima često primenjuju kaznene odredbe iz Zakona o prekršajima, a ne iz Zakona o radu. Zato poslodavci umesto da plate kaznu od milion dinara, plaćaju 50.000 ili 200.000 dinara. To osim loših novčanih posledica po budžet doprinosi daljoj nedisciplini poslodavaca koji, svesni da kaznu mogu izbeći ili proći jeftinije, nastavljaju po starom - navodi Đurićeva.
Izvodeći računicu koliko je država prošle godine izgubila zbog takvog ponašanja sudova, ona podseća da je Inspekcija rada podnela zahteve za pokretanje prekršajnog postupka u vrednosti od 5,3 milijarde dinara, odnosno 66 miliona evra. Da su sve ove prijave rešene, budžet bi bio znatno bogatiji. Ovako, rešeno je tek 12 odsto tužbi. Kakva je neefikasnost u pitanju svedoči primer Slovenije, tamo se reši oko 95 odsto prijava.

Samo je Radmilo Gitarić, vlasnik preduzeća „Gitarić“ iz Smederevske Palanke, kod koga su inspektori prošle sedmice otkrili 74 radnika na crno, zbog neplaćanja poreza i doprinosa oštetio državni budžet za 50 miliona dinara. Ali nisu samo neažurni sudovi i nesavesni poslodavci jedini krivci za ovakvu situaciju. Ucenjeni poslom i borbom za golu egzistenciju, pomažu im i radnici, radeći na svoju štetu.
- Radnici nikada ne prijavljuju gazdu osim kada dobiju otkaz. Reagujemo i na anonimne dojave, ali one stižu retko i po pravilu uvek dolaze sa komšijske adrese kojoj smeta konkurencija. Radnici ne shvataju da smo plaćeni da im pomognemo, pa se kriju kada naiđemo. Jednom sam grupu radnika jurila 500 metara po blatu kroz plastenike i po poljani, i da nisam bila uporna, oni bi i danas bili izrabljivani - kaže Snežana Milojević, načelnica Odeljenja Inspekcije rada za Podunavski okrug.
Inače, prema podacima Inspekcije rada, rad na crno, bar po onome što su inspektori otkrili na licu mesta, lane je smanjen u odnosu na 2005. godinu. Naime, u 60.000 kontrola, koliko su inspektori obavili prošle godine, nađeno je neprijavljenih 16.205 radnika, dok je godinu dana ranije u istom broju kontrola u radu na crno zatečeno 28.735 radnika. Ovo, naravno, kaže Živka Đurić, ni izbliza nije stvarni broj neprijavljenih.
- Tačan broj niko ne zna, ali ih je verovatno više od 200.000, možda i celih 300.000 - kaže ona.
Najveći broj onih koje je inspekcija otkrila bio je angažovan u trgovini i ugostiteljstvu, oblastima koje su najviše i kontrolisane.
Nebojša Atanacković, predsednik Skupštine Unije poslodavaca Srbije, smatra da je neprijavljivanje radnika često rezultat dogovora poslodavaca i radnika.
- Poslodavcu odgovara da radnika ne prijavi. Sami radnici kažu da je bolje da sada dobiju veću platu nego da im se plaćaju doprinosi - navodi Atanacković.

Pred inspektorima glumim mušteriju
Iako više od godinu dana radi na crno u jednoj trgovini bez dana plaćenog radnog staža, Smederevka M.V. (25) odbija da prijavi gazdu u strahu da će ostati na ulici.
- Plata mi je 10.000 dinara. Radim često i po deset sati dnevno, a kada stigne plata, vidim da je prekovremeni rad za mene nepoznata kategorija. Teško je naći posao, a gazda stalno obećava da će me prijaviti, pa kada bane inspekcija, glumim mušteriju.


Izmiču nam merdevine
Inspektorima, koji mesečno u proseku pokucaju na vrata tridesetak poslodavaca, često prete batinama, psuju ih i vređaju, ali im se dešavaju i tragikomične situacije.
- Desilo se da radnica bukvalno pobegne iz radnje, ostavi je praznu, jer su joj dojavili da ide inspekcija. Građevinci se kriju po skelama ili se popnu na krov i izmaknu merdevine misleći da se nećemo u suknjama pentrati da ih jurimo - kaže Radmila Milićević, jedna od četiri inspektorke rada koje kontrolišu čak 8.000 poslodavaca u Podunavskom okrugu.


blic


Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Odg: U Srbiji više od 200.000 ljudi radi na crno
« Reply #1 on: 16-09-2008, 14:01:13 »
Prijaviti rad "na crno"
| Izvor: B92
Beograd -- U Srbiji oko 200.000 ljudi radi "na crno" i njima su ugrožena osnovna životna prava, upozorava Samostalni sindikat metalaca Srbije.

Dok sindikalci najavljuju pomoć inspekciji, jer se i inspektorima preti, direktor Inspektorata za rad Radovan Ristanović kaže da je problem i što radnici ne prijavljuju da rade "na crno".

Koliko ljudi radi "na crno" teško je utvrditi, jer su oblici takvog rada brojni.

U Sindikatu najavljuju da će, zajedno s inspektorima rada, ući nenajavljeno u 100 preduzeća u jednom danu, da bi ustanovili koliko je rad "na crno" rasprostranjen. Na taj način će pomoći inspekciji, jer je problem zajednički - i radnicima i inspektorima se preti.

Direktor Inspektorata za rad Radovan Ristanović kaže da, iako su moguće kazne čak do milion dinara, sudovi rade sporo i ne koriste mogućnost najviših kazni, ali se ni radnici ne odlučuju da prijave kršenje svojih prava.

"Problem je u tome što radnici koji rade 'na crno' često su prinuđeni, zbog straha od gubitka posla, da sarađuju sa poslodavcem. Moramo znati da su u radu 'na crno' najčešće zastupljeni nekvalifikovani radnici, kojih na tržištu rada ima u najvećem broju, njihova brojka se kreće od 200.000 do 250.000, i upravo su oni ti koji najčešće rade 'na crno'", rekao je Ristanović.

Inspektorat za rad omogućio je građanima da anonimno prijave rad "na crno", putem dežurnih telefonskih linija 011/3309-521 i 011/ 3309-508.
« Last Edit: 16-09-2008, 14:03:40 by Bred »

Offline frckica-j

  • Moderator
  • Ultra mega giga forumas
  • ***
  • Posts: 1369
  • Gender: Female
Odg: U Srbiji više od 200.000 ljudi radi na crno
« Reply #2 on: 16-09-2008, 14:04:45 »
Ma svugdje toga ima. Kod nas ne smiju ni da prave procjene. Ko god da radi u privatnoj firmi (ili bilo čemu privatnom) radi na crno. Ja ne znam nikog da radi kod privatnika i da je prijavljen.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Odg: U Srbiji više od 200.000 ljudi radi na crno
« Reply #3 on: 16-09-2008, 20:27:01 »
sto je cudno, i u apotekama se radi na crno ...  :batina :nene:

 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2020 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana