Pa, nije baš stručna, ali ni nestručna ekskurzija. Šalim se, naravno. U pitanju je poseta Institutu za proučavanje lekovitog bilja "Dr Josif Pančić", čija se proizvodnja nalazi u Pančevu. Ova poseta je deo praktične nastave i predstavlja pokušaj da studentima pokažemo kako izgleda aktuelna farmakognozijska praksa u realnim okolnostima. Studenti mogu da vide sve faze proizvodnje, od selekcije i semenarstva (agronomski deo), preko primarne prerade (čišćenje, sušenje i usitnjavanje biljnog materijala) do finalne prerade (čajne mešavine, etarska ulja, ekstraktivni preparati). Takođe, mogu da vide kako se skladišti biljni materijal, a kako finalni proizvodi.
Što se tiče Pančeva i zagađenja, izgleda da latifundiju Instituta čuva niko drugi do Bog. Institut je osnovan neke 1948. godine. Tada Petrohemije u Pančevu nije bilo; ona se razvila kasnije. Onaj koji je odabirao lokaciju za pogon, izgleda da je imao urođeni osećaj za vazdušna strujanja: ruža vetrova nad Pančevom je takva da oblaci otrovnih gasova nikada nisu prešli preko polja koja pripadaju Institutu, čak ni za vreme bombardovanja, 1999. godine.
Međutim, ovako važna oblast se ne sme prepustiti spletovima okolnosti, pa Institut ima i dobro razvijenu analitičku službu i uveden sistem kontrole kvaliteta saobražen standardima serije ISO 9000. Drugim rečima, uzorci biljnog materijala se redovno ispituju na sadržaj teških metala, rezidua pesticida, a redovno se kontroliše i mikrobiološka ispravnost. Na to ih, ako ništa drugo, obavezuju i propisi aktuelnih farmakopeja. Prelistajte barem Jugoslovensku farmakopeju 2000 (deo posvećen drogama) i videćete da ta vrsta analiza važi praktično za svaku drogu koja je oficinalna prema tom dokumentu.
Drugim rečima, sve i da se detektuje neka kontaminacija, finalni proizvod se neće naći na tržištu.
To ne važi za voće i povrće. Nijedna bakica na pijaci nema sertifikat o implementaciji sistema kontrole kvaliteta u skladu sa ISO 9000.
