Kao sto sam obecao, pokrecem temu ciji je osnovni zadatak da studentima koji nece imati priliku da taj predmet slusaju ("bolonjci" hoce, ali tek na cetvrtoj godini), na neki nacin nadoknadi taj nedostatak. Tim pre sto cete, neko pre, neko kasnije, sa tim pojmom da se upoznate tek kad pocnete da radite, ma gde to bilo. Mislim da je tada malo kasno za "upoznavanje". Vec bi trebalo do tada da imate svoj stav.
Iako mi na Farmakognoziji kroz predavanja i vezbe uveliko provlacimo ovaj pojam, i sve sto radimo ima veze s tim, cini mi se da su nasi studenti navikli da svaku informaciju spakuju u odgovarajucu "fiocicu", odakle ce je vaditi kad im zatreba.
Pa, evo jos jedne, nove fiocice. Uskoro ocekujte i njen prvi sadrzaj, dakle nesto sto predstavlja "uvod u uvod"... :wink:
Naravno, zakljucacu je cim budem primetio da se pretvara u "govornicu", a zamislio sam je kao "forum", gde ce svako (ko zeli) moci sve sto ga interesuje i da - pita.
mogu li vec da krenem sa postavljanjem pitanja? :cvet
mene jako zanimaju biljni preparati za mrsavljenje,kakav je njihov efekat,da li postoje nuspojave?
Predlazem da, ipak, idemo redom, a preparati za mrsavljenje ce vec doci na red.
Citala sam knjigu Rudolfa Brojsa o izlecenju raka, leukemije i drugih bolesti prirodnim putem, gde on navodi caj od zalfije( cajna mesavina zalfije, kantariona, maticnjaka i nane)kao lek protiv raka ali uz preporuku da ga svakodnevno koriste i zdravi. Kaze da onaj ko pije svaki dan solju tog caja nikad nece biti bolestan.
Inace volim cajeve, pa koristim i ovaj. I nemam neko pitanje vec me samo zanima vase misljenje o toj kombinaciji cajeva :cvet
Ideja i tema su za svaku pohvalu.
Svaka cast profesore!
Ocigledno ima vec mnogo pitanja,
bilo bi lepo da sacekamo,
da krenemo od Uvoda u uvod sto bi profa rekao :happy:
i odgovori ce sigurno sami navirati.
Zaista se radujem ovoj temi. :cvet
Одлична тема. :pljes:
Ја за сада нећу ништа да питам јер професор има прву реч,а за касније,као што рече Aqua,питања и одговори ће сами по себи навирати.
Али за почетак све похвале за ову тему и јако је добро што ћемо имати некога ко је врло компетентан да нам да одговоре на наша питања.
А ка' ће тај Увод? :loptica:
dakle,
racionalna fitoterapija podrazumeva....?
Profesore jako smo nestrpljivi..
Znam da ste nestrpljivi, i to jako. No, strpljen - spasen...
Dakle:
Lekovito bilje, biljni lekovi i racionalna fitoterapija
Zaèeci i osnovne faze razvoja fitoterapije
Medicina i farmacija, sa istorijske taèke gledi¹ta, zapoèinju upotrebom prirodnih lekovitih sredstava, o èemu svedoèe brojni materijalni dokazi rasuti po papirusima starog Egipta i drugih i¹èezlih civilizacija, ali i aktuelna praksa indijske i kineske tradicionalne medicine, èiji kontinuitet i razvoj veæ milenijumima nisu prekinuti. Metode tradicionalne medicine, koje su u antièko vreme praktikovali narodi Mediterana i Orijenta, svoj prvi praktièni izraz u Evropi dobile su u zborniku De materia medica, koji je u prvom veku na¹e ere sastavio starogrèki lekar Dioskorides. Ovo klasièno delo ispoljavalo je svoj uticaj vekovima kasnije, sve do doba renesanse, kada je revidirano u skladu sa va¾eæim humanistièkim doktrinama.
Do 1800. godine, kada je razvoj medicine u¹ao u nauènu fazu, tradicionalna medicina zasnovana na upotrebi lekovitog bilja èinila je osnovu svih standardnih farmakolo¹kih priruènika, koja nièim nije dovoðena u pitanje. Meðutim, sa razvojem nauène medicine, fitoterapiji je postepeno dodeljen status alternativne medicinske tehnike, ¹to se mo¾e smatrati svojevrsnom nepravdom. Ukoliko se uzme u obzir da istorija klasiène biljne medicine koja se praktikuje u okvirima zapadne civilizacije i pokriva period od gotovo 2000 godina, logièno je pretpostaviti da su mnoge lekovite biljke polo¾ile jedan svojevrsan i te¾ak test: da nije tako, zar bi znanja o njima bila tako predano preno¹ena, kroz toliko epoha i kultura? Bilo bi neosnovano odbaciti kolektivno iskustvo vi¹e od 50 generacija farmaceuta, lekara (ali i pacijenata), zajednièko kulturno dobro svih naroda zapadne civilizacije, i proglasiti ga obiènim “placebo efektom”. Umesto toga, valjalo bi prepoznati slabosti i prednosti fitoterapije i dati joj mesto koje joj, po aktuelnim dometima, realno i pripada.
Racionalna fitoterapija
Èak i danas, èak i zdravstveni radnici postavljaju sebi i drugima pitanje: “Da li verujete u lekovito dejstvo biljaka?” Meðutim, reèi vera i poverenje u nauci ne bi trebalo da postoje. Medicina i farmacija su egzaktne nauke, kao i savremena fitoterapija, oblast koju ba¹tine i medicina i farmacija. Dakle, ove reèi ne bi trebalo da postoje ni u fitoterapiji ¹to, bar kod nas, nije tako. Lekar, èesto, ne prepoznaje i ne primenjuje lekovita svojstva odreðenih biljaka. Ponekad ostaje zateèen pitanjima pacijenta, na koja obièno odgovara s dozom ironije i prezira, ili tek odmahne rukom. Verovatno – s pravom, jer se fitoterapijom u na¹oj zemlji bave, pored struènih lica kojima je ovo ¾ivotni poziv, i oni drugi, ¾eljni brze zarade. Drugim reèima, fitoterapija se u Srbiji nalazi razapeta u vakuumu izmeðu nekritièkog odobravanja i apsolutnog nipoda¹tavanja, ¹to su jednako neprihvatljivi ekstremi.
Racionalna fitoterapija je najsavremeniji koncept primene lekovitog bilja u zvaniènoj medicini, koji je osmi¹ljen u Nemaèkoj krajem XX veka i ubrzo ¹iroko prihvaæen, tako da se danas primenjuje ne samo u Nemaèkoj, veæ i na teritoriji zemalja celokupne Evropske unije. Nastao je ne samo iz potrebe da se fitoterapija unapredi, veæ i iz potrebe da biljni preparati postanu efikasniji, a njihova primena bezbednija i ujedno zasnovana na rezultatima klinièkih ispitivanja.
Koncept racionalne fitoterapije je u velikoj meri izmenio upotrebu lekovitog bilja, a uticao je u velikoj meri i na kvalitet njegovog istra¾ivanja, kao i na razvoj pravne regulative koja ureðuje ovu oblast. U skladu sa premisama ovog koncepta, osnovnim sredstvom fitoterapije danas se smatraju definisani fitopreparati, koji se primenjuju u definisanom indikacionom podruèju, a terapija se sprovodi u definisanim doznim re¾imima, koji su formulisani na osnovu rezultata klinièkih ispitivanja. Aktivni sastojak ovakvih fitopreparata su standardizovani ekstrakti, koji se proizvode ekstrakcijom standardizovanih droga u zaokru¾enom tehnolo¹kom postupku koji zapoèinje i zavr¹ava se izvoðenjem takoðe standardizovanih procedura kontrole kvaliteta. Drugim reèima, racionalni koncept je premestio taèku oslonca fitoterapije sa droge na standardizovani ekstrakt, èime droga prestaje da bude osnovno sredstvo fitoterapije i postaje industrijska sirovina koja, kao takva, podle¾e standardizaciji. Na ovaj naèin, savremeni fitopreparati su postali znatno efikasniji nego tradicionalno kori¹æeni ekstraktivni oblici, a njihova primena ujedno – bezbednija.
Najveæi doprinos racionalne fitoterapije je biljni lek, standardnog sastava i delovanja, usagla¹en sa strogim kriterijumima farmaceutske kontrole kvaliteta, uoblièen tako da se lako dozira i pravilno primenjuje, poznatih ne¾eljenih efekata i kontraindikacija. Po¹to se poznaje hemijski sastav odreðene lekovite biljke, kao i veza izmeðu strukture i dejstva aktivnih sastojaka, tehnolo¹ki proces ekstrakcije je moguæe osmisliti tako da dobijeni ekstrakt ¾eljenu komponentu (ili èitav kompleks) sadr¾i u maksimalnoj moguæoj koncentraciji. Drugim reèima, sve ¹to lek èini – lekom, odnosi se i na fitopreparat. Zahvaljujuæi biljnom leku, fitoterapija se ponovo prepoznaje kao integralni deo zvaniène medicine.
Biljni lek
Biljnim lekom se smatra preparat koji kao aktivni sastojak sadr¾i usitnjene ili spra¹ene delove biljaka (droge), balsame, smole, lekovita masna ulja ili ekstrakte biljaka. Ovom definicijom obuhvaæeni su i popularni èajevi i èajne me¹avine, ali i fitopreparati u formi savremenih farmaceutskih oblika (instant pra¹ka, tableta, ¹umeæih tableta, tableta za ¾vakanje, oblo¾enih tableta, kapsula, sirupa, sprejeva i dr). Biljnim lekovima se ne smatraju farmaceutski oblici kod kojih aktivnu komponentu predstavlja jedinjenje ili me¹avina èistih supstanci izolovanih iz biljne sirovine (digitoksin, lanatozid C, atropin, hioscijamin, fizostigmin, morfin, kodein i dr).
U nekim zemljama EU, pojedini biljni lekovi pripadaju sistemu primarne zdravstvene za¹tite (izdaju se na lekarski recept). U na¹oj zemlji, meðutim, ali i u velikom broju zemalja sveta, biljni lekovi se izdaju bez recepta (OTC; engl. Over The Counter), koriste prete¾no kroz samomedikaciju i to na osnovu sopstvene odluke pacijenta, bez uèe¹æa medicinskih struènjaka (lekara, farmaceuta, stomatologa); samostalno, ili u kombinaciji sa sintetskim lekovima.
U narodu, leèenje biljnim lekovima je, generalno, rado prihvaæeno, jer su cene biljnih lekova èesto pristupaènije, a bezbednost primene veæa u odnosu na sintetske lekove. Meðutim, na uspeh leèenja u velikoj meri utièe adekvatnost preparata. U svim vrstama medija postoji obilje informacija, èesto neadekvatnih, kontradiktornih ili netaènih, ¹to mo¾e da navede pacijenta da ovakve informacije pogre¹no protumaèi i koristi neadekvatne lekove, ili odgovarajuæe lekove na neodgovarajuæi naèin.
Dometi racionalne fitoterapije
Zbog specifiène ekonomske i politièke situacije, fitoterapija je u na¹oj zemlji, umesto dopune farmakoterapiji, u poslednjih petnaestak godina postala njena zamena, ¹to je uloga koja joj su¹tinski ne odgovara.
Fitopreparati, uz par izuzetaka, nisu podesni za leèenje akutnih oboljenja; samim tim, nemaju adekvatnu primenu u bolnièkom ili ambulantnom okru¾enju. Nisu namenjeni leèenju urgentnih stanja. Takoðe, uglavnom, nisu podesni ni za leèenje infektivnih oboljenja.
Snaga fitoterapije nije olièena toliko u intervenciji, koliko u prevenciji. Njene maksimalne moguænosti se ispoljavaju u pobolj¹anju kvaliteta ¾ivota koji ¾ivimo: uklanjanju bola, tegobe, zamora, nemira, straha, nekog funkcionalnog poremeæaja ili specifiènog simptoma koji ne ugro¾avaju ¾ivot pacijenta. Delovanje fitopreparata nastupa postepeno. Zbog toga se, u veæini sluèajeva, njihov maksimalan efekat mo¾e oèekivati tek desetak dana do dve nedelje od poèetka primene. Najèe¹æe se koriste u samomedikaciji, za ubla¾avanje simptoma odreðenih funkcionalnih poremeæaja, ili ih (na Zapadu) prepisuju porodièni lekari, specijalisti fitoterapije odnosno naturopatije, a izdaju farmaceuti na recept, kao i druge lekove. Pored osoba kod kojih se odreðeno oboljenje ispoljava relativno blagim simptomima, fitopreparate veoma èesto primenjuju pacijenti sa hroniènim oboljenjima.
Naj¹iru primenu fitopreparati nalaze u leèenju oboljenja:
1) respiratornih organa (infekcije gornjih disajnih puteva, ka¹alj, sinuzitis),
2) urogenitalnog trakta (bakterijske infekcije, benigna hiperplazija prostate kod mu¹karaca, premenstrualni sindrom, dismenoreja i tegobe izazvane menopauzom),
3) centralnog nervnog sistema (kognitivna deficijencija, promene raspolo¾enja: anksioznost, depresija, psihomotorni nemir, poremeæaji sna i spavanja),
4) digestivnog trakta (dispepsija, hronièna oboljenja jetre, nadimanje, gastritis i èir ¾eluca, iritabilni kolon, opstipacija i dijareja),
5) kardiovaskularnog sistema (blagi oblici srèane insuficijencije, hipo- i hipertenzija, ateroskleroza i okluzivna oboljenja arterija, hronièna venska insuficijencija).
Savremeni fitopreparati se koriste i kao
1) dermatolo¹ki lekovi i eksterni antiinflamatorni agensi (lokalne inflamacije, ekcem, neurodermatitis, akne, ozlede ko¾e, kompresija i kontuzija mekih tkiva, hematomi, osteoartritis i reumatske tegobe),
2) stimulatori nespecifiènog imunog odgovora (adaptogeni i imunostimulansi),
3) lekovi namenjeni internoj upotrebi u leèenju nekih reumatskih oboljenja (reumatoidni artritis).
Jedna od èestih zabluda koja prati upotrebu fitopreparata, pored nekritièkog odobravanja ili apsolutnog negiranja, je i mi¹ljenje da su fitopreparati apsolutno bezbedni i da njihovu primenu ne prate odreðena ne¾eljena i ukr¹tena dejstva. Treba znati da su sastojci lekovitih biljaka farmakolo¹ki aktivna jedinjenja koja u organizmu imaju sliènu sudbinu kao i molekuli sintetskih lekova: metaboli¹u se na isti naèin, kori¹æenjem istih enzimskih sistema, distribuiraju krvlju i limfom i izluèuju iz organizma urinom, fecesom, znojem ili mlekom kao i drugi lekovi. Istovremena primena fitopreparata i sintetskih lekova mo¾e da uzajamno potencira ili poni¹ti dejstvo svakog od njih, a èesto efekti kombinovane primene nisu predvidivi. Primenu fitopreparata takoðe treba izbegavati tokom prvog tromeseèja trudnoæe i tokom celog perioda dojenja, kako bi se spreèilo potencijalno teratogeno dejstvo na plod, ili intoksikacija novoroðenèeta sastojcima fitopreparata koji se mogu naæi u majèinom mleku, jer se tim putem izluèuju. Fitopreparati, kod pojedinih osoba, mogu da budu uzrok gastrointestinalnih tegoba, poremeæaja krvnog pritiska, alergijskih reakcija ili fotosenzibilizacije.
Zakljuèak
S obzirom na èinjenicu da se fitopreparati u Nemaèkoj mogu dobiti u apotekama na lekarski recept, u toj zemlji je 1997. izvr¹ena opse¾na statistièka analiza strukture lekova koji su izdati na ovaj naèin. Tim istra¾ivanjem je ustanovljeno da su nemaèki lekari u pomenutom periodu najèe¹æe prepisivali grupu fitopreparata namenjenih leèenju poremeæaja centralnog nervnog sistema. Slede fitopreparati koji se koriste u leèenju oboljenja respiratornog, kardiovaskularnog i urinarnog trakta, dok ni¾e pozicije na tr¾i¹tu lekova zauzimaju oni namenjeni leèenju bolesti gastrointestinalnog trakta, imunostimulansi, dermatici, antireumatici i preparati za leèenje ginekolo¹kih poremeæaja. Najèe¹æe su izdavani preparati koji sadr¾e standardizovane ekstrakte lista ginka (Ginkgo biloba), herbe kantariona (Hypericum perforatum), semena divljeg kestena (Aesculus hippocastanum), herbe bele imele (Viscum album), plodova patuljaste palme (Serenoa repens) i inaktivisani pivski kvasac (Saccharomyces cerevisiae). Kod nas se fitopreparati ne izdaju ovako i adekvatna statistièka obrada podataka za Srbiju za sada nije moguæa. Meðutim, analizom rezultata popisa uraðenog u apotekama i veledrogerijama u dva grada u Srbiji tokom 1999. godine, dobijeni su izuzetno va¾ni podaci, koji ukazuju na to da vodeæu poziciju na tr¾i¹tu biljnih lekova u Srbiji dr¾e fitopreparati namenjeni leèenju oboljenja kardiovaskularnog sistema, respiratornog sistema, digestivnog trakta i antiseptici/antiinflamatorni lekovi, dok su sedativi i analgetici, preparati namenjeni leèenju oboljenja urinarnog trakta i antineuralgici pozicionirani znatno ni¾e.
Upoznavanje i edukacija korisnika o biljnim lekovima prisutnim na tr¾i¹tu su neophodni. Pacijent vi¹e nema pasivan odnos, jer su informacije iz oblasti zdravlja danas dostupne velikom broju ljudi (mediji, internet). Zbog toga, savet farmaceuta o izboru leka za samomedikaciju, postaje su¹tinski znaèajan. Pacijenti koji se sami leèe lekovima koji su na re¾imu izdavanja bez lekarskog recepta, moraju da u punoj meri budu svesni odgovornosti koju su prihvatili svojom odlukom o samomedikaciji.
Treba znati da ova dostignuæa nisu poslednja reè racionalne fitoterapije, veæ samo njeni poèetni koraci i prvi rezultati. Znaèaj koncepta racionalne fitoterapije je, pored navedenog, i u tome ¹to je na ovaj naèin stvoren dobar i efikasan model za buduæa istra¾ivanja lekovitog bilja, koja se veæ sada pro¹iruju na evaluaciju vrednosti lekovitih sredstava kineske i indijske tradicionalne medicine. Za ove dve hiljade godina koliko na tlu Evrope postoji, fitoterapija je naèinila pun krug vrativ¹i se sebi. Sada, osloboðena raznih iracionalnih optereæenja, podr¾ana snagom nauènih dokaza, ona krupnim koracima nastavlja svoj razvojni put.
Зашто је цивилизација морала да чека крај ХХ века да би настао концепт рационалне фитотерапије? Кад једино такав приступ делује логично (да не кажем, рационално)?
Копка ме то одавно и стално чекам да налетим на неки податак који ће ми појам рационалне фитотерапије представити у другачијам светлу од онога како га ја разумем и тако га сместити баш ту, на крај ХХ века.
:hmm
Zoe,
odlican termin ste upotrebili: civilizacija. A sad sledi pitanje: koja i kakva? Posto zivimo ovde gde zivimo, mozemo reci: zapadna. Koja su pogonska goriva Zapadne civilizacije? Nafta i ... novac. Kinezi ni trunku sumnje ne ispoljavaju u pogledu svoje tradicionalne medicine (i fitoterapije, kao njenog sastavnog dela), kao ni Indijci. Nesto mi pri ruci nisu Maje, Asteci i Inke, da ih pitam koliko su sumnjali u ono cime su se lecili.
Svaka epoha i kultura u istorijskom periodu naseg razvoja, imali su odredjena shvatanja i doktrine, koje su odrazavale njihove poglede na svet. U tom svetlu, racionalna fitoterapija (ovakvu kakvu danas poznajemo) i nije mogla da iznikne, jer... obrni-okreni, fitoterapija je bila sasvim racionalna u svetlu vazecih doktrina. Uklapala se i u totemizam ranih ljudskih drustava, i u srednjovekovnu spagiriju... pa cak ni Inkvizicija nije imala nista protiv primene lekovitih biljaka u svrhu lecenja; cak su inkvizitori (buduci da su imali vrlo zapazenu misiju u Novom Svetu, kada su u najtemeljnijem genocidu zabelezenom u istoriji, ognjem, macem, velikim boginjama i kugom zatrli mezoamericke i juznoamericke civilizacije), preuzimali neke od njihovih lekova (npr. Cinchonae cortex, Ipecacuanhae radix, Cacao semen i sl.) i ubrajali ih u Materiju Mediku Starog Sveta.
Krajem XX veka sazrelo je vreme da, ovakva kakva je, nasa civilizacija pocne da radi na onome sto ju je stvorilo i u zdravlju odrzalo sve ove vekove.
Najpre smo sve to odbacili, jer smo otkrili efikasnije lekove: zivini diuretici su sigurno mocniji od biljnih. Antibiotici su dramaticno produzili duzinu trajanja zivota citavog covecanstva. Onda smo te efikasne lekove cinili jos efikasnijima i mocnijima. Kada smo ih vec ucinili toliko mocnima, postepeno smo poceli da gasimo vaznost ljudskog faktora u terapiji. Onda smo dosli do prelomne tacke: svojevremeno, sedamdesetih godina, u Americi su postojali govorni automati koji su uzimali anamnezu od pacijenata i "predlagali" terapiju; dakle, cinilo se da vise ni lekari (sem hirurga) nisu bas tako potrebni...
U tim okolnostima, pacijent je poceo da se "buni". Nije pristajao na hladan, mehanicisticki pristup sopstvenom lecenju. Nije pristajao na definiciju zdravlja, po kojoj je zdravlje odsustvo bolesti. Nije pristajao na digitalizaciju: 0 i 1, ima zdravlja - nema zdravlja, ima struje - nema struje, crno - belo... Pacijent vise nije pristajao na sliku sebe kao bezdusnog "sistema organa": analogija sa automobilima i automehanicarima je ocigledna. Pacijent je tada ponovo prigrlio tradiciju. Tih godina, na krilima muzike Ravi Shankara, iz Indije su nam stigla i istocnjacka ucenja, ali i istocnjacka tradicionalna medicina. Mnogi su upravo tada odlucili da svoje zdravlje uzmu u svoje ruke, a da telefonske sekretarice koje uzimaju anamnezu i predlazu terapiju - ostave svojim izumiteljima. Upravo tada krece talas "povratka prirodi", kroz ciju refleksiju mi danas prolazimo...
No, tehnoloski razvoj imao je i dobre strane: na raspolaganju su nam danas mnoge mocne dijagnosticke tehnike kojima se vrlo precizno mogu uocavati i meriti efekti primene nekog leka, o kojima su drevni Indijci i Kinezi mogli samo da sanjaju. Kada su se slozile kockice, Nemci su (a ko bi drugi, jer je nemacka medicina "Die Beste" najbolja na svetu) resili da sopstvenu fitoterapiju podvrgnu strogoj naucnoj proveri. Posao je trajao gotovo dvadeset godina. Njihovi najbolji univerzitetski profesori, farmaceuti, lekari, tehnolozi i hemicari napravili su istorijsku Komisiju E, koju je izdasno finansirala nemacka Vlada i koja je, sa stotinama saradnika, rigoroznoj proveri podvrgla nekih 400 droga koje su se tradicionalno koristile u narodnoj medicini mnogih evropskih naroda. Od tih 400 droga, dvestotinak je odbaceno, a ostatak je detaljno proucen.
Rezultate su objavili u, takodje, istorijskim "Monografijama Komisije E", a one su utrle put racionalnoj fitoterapiji. Kada znate sta i kako deluje, onda je relativno lako obrazovati i lekare u tom smislu, pa su oni ponudili i brojne smerove na svojim medicinskim fakultetima dajuci svojim lekarima solidno znanje dijagnostike i FITOTERAPIJE. Onda su uveli u red i pravnike, te dali odgovarajucu regulativu, koja bi se mogla svesti na prostu recenicu... ili je lek, ili nije lek...
I tako...
Dakle, trebalo je da se sloze kockice. Zato se racionalna fitoterapija javila tek krajem XX veka.
Klinicka istrazivanja jako puno kostaju. Zato se svi oni koji se nesto pitaju tako jako bune kada su biljni lekovi u pitanju. Da, morate me ubediti, i moracete se jako, jako potruditi da me ubedite, ali troskove ubedjivanja snosite sami. Novci, pusti novci...
Ono sto mene interesuje jeste da li se prave neke granice, razlike izmedju fitoterapije koja se sprovodi u razlicitim zemljama. Odnosno da li ce nesto sto je npr. pokazalo efikasno dejstvo kod Evropljana delovati isto i kod Azijata, Afrikanaca. Odnosno da li
su preparati sa sastojcima koji imaju pozitivno dejstvo na npr. ¾itelje Kine (izvinite kopka me ona dolorexa :roll: ), potpuno bezbedni za Evropljane.
I izvinjavam se ako je off topic,ali ono sto me takodje interesuje je i kakva je situacija sa homeopatskim preparatima, odnosno kojim sve oni klinickim ispitivanjima treba da budu podvrgnuti pa da se registruju kao lek. Naime koliko sam ja upucena u Srbiji su cetiri homeopatska preparata vec registrovani kao lekovi i to relativno brzo, a od biljnih samo tri ( 2 standardizovana ekstrakta lista ginka (Tanakan I Bilobil) i Ekstrakt ploda Sabalis serrulatae (Prostamol uno).
Nije tema zamrla, no se profa zablesavio.
O homeopatskim preparatima mogu nadugacko i nasiroko, no to nije tema "racionalne fitoterapije" s kojom se sve to granici.
Izuzev u pojedinim enzimskim sistemima, a mada je TCM (tradicionalna kineska medicina) nastala samo radi Kineza, mi, Kinezi, i Indijci... ljudska smo bica. I svi enzimi koje mi imamo, imaju i drugi (osim nekih, u domenu statisticke greske).
Ako aspirin Kinezu snizava temperaturu i lisava ga bolova, sto neki kineski preparat ne bi delovao na Belca!?
Meni je u roku od 24 h tegobe izazvane prehladom resio jedan kineski preparat. Otkad sam saznao za njega, otada ga imam u svom ormanu i ne dam ga nikom.
Biste li podelili sa nama o kakvom je preparatu rec? :cvet
@ Gocca: Ban Lan Gen. No, misses the point. Nije "racionalna fitoterapija", nego "Tradicionalna kineska medicina". Da je, lecka, otvorim? Mislim, tu temu?
Mozda bi bilo zanimljivo da date neki komentar o tradic. kineskoj medicini, ali se plasim da cete se rasplinuti, pa ce racionalna fitoterapija da trpi.
Ali, ja bih svakako volela da cujem nesto o tome.
Mislim da Vi imate relevantne podatke, pa ne bi bilo lose u nekom narednom periodu da je otvorite.
Quote from: Adonis_Vernalis on 27-09-2007, 21:09:21
Izuzev u pojedinim enzimskim sistemima, a mada je TCM (tradicionalna kineska medicina) nastala samo radi Kineza, mi, Kinezi, i Indijci... ljudska smo bica. I svi enzimi koje mi imamo, imaju i drugi (osim nekih, u domenu statisticke greske).
Ako aspirin Kinezu snizava temperaturu i lisava ga bolova, sto neki kineski preparat ne bi delovao na Belca!?
Znaci , nema neke velike razlike u delovanju izmedju lekova namenjenih zutoj rasi i lekova koje koristi bela rasa?
nema razlike u delovanju.. posroji razlika u kolichini, ili brzini delovanja, nekih enzima koji ucestvuju u metabolizmu bilo sintetskih, bilo prirodnih lekova..
onda podesavash dozu..
Profesore ja imam konkretno pitanje, a u vezi je sa ©vedskom granèicom (species suedicae modificata). Naime u kutiji se nalaze 2 kesice. Jedna sadr¾i 30 droga (ako smem sebi da dozvolim da prokomentari¹em veoma lepog izgleda), druga sadr¾i neku pra¹kastu supstancu, a na kecici pi¹e ''terijak''.
U uputstvu za pripremanje stoji da se èajna me¹avina prelije sa 0.5l domaæe rakije ili 40% alkohola, da se doda terijak i nakon 15 dana stajanja se koristi.
Koristi se 2-3 puta dnevno po 1-2 kafene ka¹ièice pola sata pre jela u èa¹i èaja ili vode. Èak i deca mogu da koriste.
Pi¹e da èisti organizam, normalizuje varenje, pospe¹uje apetit i jaèa prirodni imunitet organizma.
Pitanja su:
1. ©ta je to terijak? Nadam se da nema iste sastojke kao onaj o kome smo uèili na etici.
2. S obzirom da preparat ima visok sadr¾aj alkohola da li ga mogu konzumirati deca, a i ostali koji æe biti svakodnevno pod dejstvom alkohola (dodu¹e primenjenog kao lek, ali ¹alu na stranu)
3. Da li mogu preparat da koriste pacijenti koji veæ piju neke lekove?
Unapred hvala na odgovoru.
Postovani profesore,
vrlo sam Vam zahvalna i sa velikom paznjom pratim Vas napor da unapredite nase znanje. Kako sam ja Mb i nisam imala ni botaniku ni farmakognoziju, molim Vas da mi preporucite neku odgovarajucu literaturu iz oblasti fitoterapije. Imam knjigu J. Tucakova ali mi se cini nedovoljnom i potpuno nesavremenom. Hvala Vam! :cvet
Ambrozija,
za pocetak, bice vam dovoljni udzbenici, najpre iz botanike (Botanika farmaceutika), a zatim i iz farmakognozije. Ostatak cete tek morati da savladate. O tom, potom.
Po¹tovani profesore, ¹ta bi sa "brojsovim" èajem?
Quote from: endi on 20-12-2007, 20:49:04
Profesore ja imam konkretno pitanje, a u vezi je sa ©vedskom granèicom (species suedicae modificata). Naime u kutiji se nalaze 2 kesice. Jedna sadr¾i 30 droga (ako smem sebi da dozvolim da prokomentari¹em veoma lepog izgleda), druga sadr¾i neku pra¹kastu supstancu, a na kecici pi¹e ''terijak''.
U uputstvu za pripremanje stoji da se èajna me¹avina prelije sa 0.5l domaæe rakije ili 40% alkohola, da se doda terijak i nakon 15 dana stajanja se koristi
Koristi se 2-3 puta dnevno po 1-2 kafene ka¹ièice pola sata pre jela u èa¹i èaja ili vode. Èak i deca mogu da koriste.
Pi¹e da èisti organizam, normalizuje varenje, pospe¹uje apetit i jaèa prirodni imunitet organizma.
Pitanja su:
1. ©ta je to terijak? Nadam se da nema iste sastojke kao onaj o kome smo uèili na etici.
2. S obzirom da preparat ima visok sadr¾aj alkohola da li ga mogu konzumirati deca, a i ostali koji æe biti svakodnevno pod dejstvom alkohola (dodu¹e primenjenog kao lek, ali ¹alu na stranu)
3. Da li mogu preparat da koriste pacijenti koji veæ piju neke lekove?
Unapred hvala na odgovoru.
Terijak nije ono sto smo ucili da jeste na etici, no ona kugla koja se ima ekstrahovati jakom rakijom. Predstavlja uvaljanu smesu sprasenog bilja povezanu viskoznim tecnostima koje sadrzi neko drugo bilje. Prastara receptura - prastari i oblik.
Ne samo zbog alkohola, nego i zbog drugih sastojaka (a narocito onih droga koje sadrze antrahinone) deci svedsku gorcicu (grencica nije grancica, nego gorcica, jer je gorka) ne treba davati.
Kao ni trudnicama, dojiljama, zenama u prvom trimestru... i, onima koje imaju obilna menstrualna krvarenja.
Koje lekove ti hipoteticni pacijenti koriste? Kardiotonicne heterozide? Ili, nesto drugo?
Molim, malo detalja uneti u pitanje da bi se dobio zadovoljavajuci odgovor. :)
ova tema je Adonise super, ali za studente preko forume mislim da ih zbunjuje ili bolje receno malo je prostora da bi se ovako preko foruma razgovaralo...mislim da im je bolje da se organizuju i da im se odrze neka predavanja pogotovo kad imaju Vas da im to fino objasnite....
Sa druge strane dodao bih samo moje iskustvo u lijecenju sa svedskom grencicom ili pervivim....ja sam ga preporucivao djeci kod stomacnih tegoba i imao odlicne rezultate, pogotovo ljeti, kod trovanja stomaka....normalno ide mala doza...moze im se dati i u cajevima kod prehlada....
Galen,
izvinjavam se na zakasnelom odgovoru, ali... delovi foruma odumiru, a drugi ozivljavaju. A neki cas jedno, cas drugo. Trenutno smo svi preokupirani kojekakvim Sporazumima, sto je i logicno. Zato i kasnim sa odgovorom, jer ne vidim aktivnost na temi (ne na prvi pogled).
Da ponovim: ova tema je imala zadatak da zainteresovanim studentima koji studiraju po starom programu pruzi bar delic informacija koje ce neki drugi studenti (po bolonjskom programu) tek dobiti, i to za par godina. Nikog nista tu ne bi trebalo da zbunjuje.
Mala digresija: ona statistika koju pomenuh u okviru teme "Akne", bila je samo zelja da svoja iskustva u brojke pretvorite. Pominjete bakterije. Koje? Imate li dokaz? Pominjete hormone. OK. Ali, koji prave nered? A sta je sa dokazom?
Nemam pretenzije da u sumnju dovodim vase rezultate. Naprotiv, zelim da ih na neki nacin afirmisem. Ali, treba mi dokaz, a to je statistika.
Pre nekoliko godina, prisustvovao sam jednom kongresu u Nemackoj, na kojem su zapazen rad imale dve koleginice iz javne apoteke negde u Nemackoj. Ta apoteka ima tradiciju izrade dermatoloskih preparata. Njih dve su sele, sredile svoje beleske i objavile naucni rad, koji je pokrio sve elemente: od porodicne istorije bolesti svakog od pacijenata (a bilo ih je na stotine), preko statisticke obrade zivotnih navika svakog od njih i svih njih zajedno (jedu cokoladu, ne jedu cokoladu, jedu ovo, jedu ono, rade gde ko radi, pa srednja vrednost plus minus standardna devijacija...), do konkretnih rezultata koji se daju iskazati nekim parametrom koji je svima blizak.
Statistika je vrlo bitna. Ukoliko se ispravno uradi, daje kicmu svakom rezultatu.
[off]neki od nas i kada su najodmorniji imaju te crne kolutove oko ochiju..
da li cjemo ikada saznati nachin na koji mozemo da ih makar smanjimo..
obloge kamilice, krastavac.. shta josh?
[/off] :ball2:
Quote from: Enea on 09-05-2008, 11:43:58
[off]neki od nas i kada su najodmorniji imaju te crne kolutove oko ochiju..
da li cjemo ikada saznati nachin na koji mozemo da ih makar smanjimo..
obloge kamilice, krastavac.. shta josh?
[/off] :ball2:
meni je receno da je to zbog problema sa bubrezima, ali to je rekla majstor sudoku akupunkture, pa ko hoce da veruje :wink:.
ja verujem!!
i ja sam mislila da je od toga ili problema sa zeludcem!!
uf, sada cju da roljam 5l chaja dnevno!
enea i ja verujem, a nakon bockanja mi je bilo mnogo bolje. Ja volim cajeve, ali sam oprezna pri kombinovanju. Trenutno mi je rastavic favorit. Inace, cula sam da je cajeve koji se prelivaju kljucalom vodom, najbolje pripremati u keramickim soljama, a ne u metalnim serpama ili u onoj mrezici sto se potapa.
Adonise da li ste culi za preparate Vision, dobijeni su kriogenom metodom, pa kazu da je zato sacuvano i do 99% biljke. Citala sam knjigu o tim preparatima, odlican su izvor vitamina, a uglavnom su od biljaka kojih ima i kod nas. Kostaju oko 30eura i ruski su
ja sam od onih kojima uvek treba nekakva potvrda kvaliteta.. nedavno je drugar u kesici filter chaja nashao crva.. baka je u antibiotiku/kapsuli takodje nashla crva, tako shto se cela kapsula kretala na dlanu.. lm, znam da postoji u kapsulama preparat, BChemia koji je sigurno dobio dozvolu ALIMSA.. verovatno josh mnogo njih.. zanima me da li postoji chaj.. nadjoh da JP proizvodi sirup, a ne unosi mi se bash saharoza..
dakle, potvrda o kvalitetu, pouzdani dobavljaci i ostalo.. i oblik: species?
(http://www.gaiaherbs.com/images_herbs/EchBloomed1.jpg)
i da li ste nekada jeli puzeve i gde?
sto se tice svedske grancice, ona je super, Marija Treben je preporucuje u svojoj knjizi "Zdravlje iz bozje apoteke", ali ovo sto se prodaje kao sveden biter nije to, tj to je plagijat. Preparat se priprema od Svedske grancice i najjace rakije, a ovaj mix od 30 biljaka je mozda ok ali nije to to
Moja drugarica je sama pripremala puzeve, ali ona je zivela na primorju i ima te lude ideje.
Narucila sam preparat, kapsule sitaki pecuraka, antikancerogene su. Citala sam o njima, kazu svi da su super, a proizvodi ih nemacka firma i ne postoji fabrika za istocno trziste
uchile smo shta su sve pomocjne komponente pri izradi kapsula..
mnogo bolje bi bilo da mozemo da umesto preparata, koristimo hranu kao lek..
puzevi, zbog lektina, uglavnom proteinske prirode, imaju sposobnost da aglutiniraju antigene koje kancerogene cjelije proizvode u ogromnim kolichinama..
verovatno tako deluju i te sitaki peruchke :hmm
moze li ime te nemachke firme?
i da se jednom kada chujesh, vidish tu drugaricu, setish da je pitash kako se pripremaju puzevi? :cvet
za puzeve javljam sto pre :cvet
proizvodjac sitaki kapsula je Dr Forster, o je sa dve tacke gore :stid:, a sajt je www.drfoerster.de
inace, ovo su zelatinske kapsule, pa bolje to nego tablete
ja sam cula da je ova firma jako ozbiljna, pa sam zato uzela ovo
a za vision jos ne znam
Quote from: zerocool on 14-05-2008, 17:49:49
Narucila sam preparat, kapsule sitaki pecuraka, antikancerogene su. Citala sam o njima, kazu svi da su super, a proizvodi ih nemacka firma i ne postoji fabrika za istocno trziste
kao antioxidansi ili ovo kao kod puzeva?
tnx, javi kada saznash Rp :cvet
ovo sto se tice pecuraka nam je preporucila zena koja radi sudoku akupunkturu, a citala sam u prospektu da podizu imuni sistem i da ciste kancer iz krvi, ali ova prica pije vodu ako se veruje da tumorske celije jesu virusnog porekla i da je bitan imuni sistem u borbi protiv toga
osim sitaki ima i vit e, nikotinamid, pantotenska kis, vit b itd.
poenta uzimanja sitaki p je kombinacija sa makrobiotickom ishranom, mada ne treba preterivati, ali svako moze da se odrekne krompira i da forsira pirinac, da se jede vise ribe, bareno pilece meso, a ne svinjsko, nikako ne jesti paradaiz, pogotovu zimi, forsirati sve sezonsko
daaaa,
good work batman!! :friend:
[smeta mi sto izbacujem paradajz, papriku i crne maslinke]:
makrobiotika podrazumeva pripremanje hrane i odgovarajucim posudama, mogu metalne, ali nikako tu ne smeju da ostanu, a plasticne ne dolaze u obzir, pa preostaju emajlirane serpice.
Voda ne iz flase, ok cesmovaca, ali postoje odgovarajuci filteri i oko 40eura su.
Ne sme paradajz, paprike, meso, ali ima super predlog kako postepeno prelaziti. Mada ne treba se rigorozno voditi ovim jer sam cula da je neka zena koja je propagirala makrobiotiku imala mozdani udar, a navodno je znala i drzala predavanja sta treba jesti.
Eto koristi od broma, bar znamo da preracunamo koliko cega, a treba naci recepte na netu o nekim super sosevima. Inace, kinezi u bl 70 imaju super radnjicu sa zacinima i pirincanim testeninama i sl.
malo smo skrenuli sa teme, ali kad nema profe, misevi kolo vode :wink:
kad ste vec spomenule sitaki
Quote:: KAPSULE SITAKI - LECITIN
30 kapsula
"Sitaki - lecitin" kapsule predstavljaju preparat na bazi lecitina i su¹ene peèurke ¹itaki. Preparat je namenjen kao dopuna ishrani.
Preparat se preporuèuje kao dopuna unosa fosfolipida (lecitina), esencijalnih masnih kiselina i holina, koji su neophodni za izgradnju i odr¾avanje integriteta æelijskih membrana, za normalno funkcionisanje nervnog tkiva i jetre.
Gljiva ©itaki (Lentinus edodes) sadr¾i brojna jedinjenja sa povoljnim delovanjem na smanjenje nivoa holesterola, poveæanje imuniteta i za¹titu od infekcija. Lecitin se pokazao uspe¹nim u tretiranju arterioskleroze i bolesti cirkulacuje krvnih sudova. Povoljno deluje na sni¾avanje visokog krvnog pritiska i nivoa holesterola u krvi.
Udru¾eno delovanje ove dve komponente svrstava ovaj preparat u veoma efikasan i znaèajno dovodi do sni¾avanja triglicerida (oko 40%) i ukupnog holesterola (oko 27%).
http://www.vetprom-hemikalije.co.yu/novosti.htm
Bio sam na strucnom, farmaceutskom predavanju o istim i tamo su ih nahvalili.
mada mislim da smo i u offu.
:wink:
pa dok ne neko konkretno ne pobuni mozemo dalje :roll:, a ne znam i kako dati ime novoj temi.
I ove sitaki imaju lecitin, a znam jednu klinku koja preventivno pije i jezik joj je bez flekica, ten blistav, jeste dete, ali ja sam bila pokretna zaraza u njenim godinama
http://www.vetprom-hemikalije.co.yu/novosti.htm
koliko dobijash za reklamu? :K
zashto bi unosili lecitin iz njih kada ga ima i u soji?
hocje li mi neko odgovoriti na post sa prethodne strane?
dobijam 1000e.
cekam da izbace prezentaciju na sajtu pa cu i to postovati u ovoj (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,13619.0.html) temi
:wink:
[off]pu, pa i nije neshto! mozesh ti bolje![/off] :K
osim toga, zero ne mislim da smo u offu, ali nimalo..
tema vam je super...ja radim dosta u apoteci sa slicnim preparatima kod raznih vrsta pacijenata...treba da vodite racuna da je uvijek bitna doza i dnevna i inace koliko ce dugo neko piti neki preparat..zatim , doze u medicini klasicnoj se ne podudaraju sa dozama koje preporucuju neki alternativni sajtovi , postoje termin tkzv mega doze, gdje vi umjesto npr 10mg necega npr vitamina B dajete 100mg....to vam ljekari nece prihvatiti, jos ce vas proglasiti ludim ali...na zapadu se koriste i takve terapije...zatim..makrobiotika..moja majka je bila nutricionista..treba sve to povezati i izracunati..i nije bas jednostavno..da jeste ne bi bilo gojaznih..izmedju ostalog....ali da mozete napraviti cuda npr u internoj medici sa ishranom , mozete :~
[off]znam, Galen ali Steady State je SState, sve ostalo je za mene, sada, samo grupa ispitanika.. al' ajde.. mislim shta se dogodi ako osoba primi mega dozu sa bubregom, zuchi, jetrom?[/off]
kad se radi sa ovim preparatima, doza se moze odrediti merenjem biorezonance, to se radi nekim ruskim uredjajem i na tome se zasniva informoterapija, tj pitaj celiju. Znam da ovo zvuci sektaski, ali ja sam usla u tu tematiku i sad mi je nmanje cudno. Znam da ljudi na tom uredjaju odredjuju doze b blokatora jer im one koje im je doca prepisao ne odgovaraju.
jel to ima veze sa homeopatijom :hm
zasto ne sme da se jede svinjsko meso i paradajz ako se koriste te pecurke :hm
sto se tice pecurki, to je proizvod poznatog nemackog homeopate, bar sam ja tako cula, a vision je preparat radjen po principima GMP, ali njih jos nisam uzela.
Meso i paradajz nemaju veze sa pecurkama. Meso se izbacuje jer se tumorske celije hrane mesom, a paradajz
zato sto je prskano povrce, a pogotovu sada kada mu jos uvek nije vreme. Poenta je jesti neprskano i sezonsko voce. Pecurke su same za sebe dobre jer su antikancerogene, a i ima proteina u njima, pa su dobre kao zamena
Pitanje: :`?
Sta je sa inerakcijama izmedju biljnih droga i gotovih lijekova? I uopsteno, izmedju biljnih droga?
Polozila sam farmakognoziju, ali se o tome nije mnogo govorilo. A u danasnje vrijeme, svi bi nesto biljno. Kao, iz prirode je, pa ne moze da skodi. Jos i navala raznih novinskih clanaka o ljekovitom bilju, i na kraju svi sve kombinuju, a da se ne zapitaju sta sve unesu u sebe i koliko jr to dobro. Jos kad neuki pocnu da skupljaju bilje...Brrrr, najezim se pri pomisli koliko otrovnih biljki ima!
Isto shto i sa interakcijama izmedju gotovih lekova-specijaliteta.
Tipa kafa + antihipertenziv, m?
@enea, ako mislis da kafa povecava pritisak i tako slabi dejstvo antihipertenziva- gresis.Kafa deluje kao analeptik, sto znaci da ce nam razbistriti misli, a zabluda je da deluje na povisenje kr.p.S'obzirom da kofein ima diuretski efekat kafa cak na taj nacin (smanjenjem cirkulisuce tecnosti u organizmu, ako je to uzrok povisenog p)moze da smanji p.
jeco, ima logike. :ok:
moj potpis govori o tome da ne moram da mislim =)
Kafa ne utice na srednji pritisak, ucili iz frame, ali prof rece psssssss jer kafa ipak ima neke druge nezeljene efekte. Mada, mislim da kod patoloskih stanja nije isto i da ne preporucuju dzaba smanjen unos kafe kod hipertenzije, mada ko zna vise.
Dobar primer interakcije je ona izmedju kontraceptiva i vagitorija sa kantarionom, ta dva nikako zajedno :wink:
Shto?
kakve nezeljene efekte ima kafa?
da li postoji stetna interakcija izmedju mleka i kafe? :roll:
Neko mi je rekao da je negdje èitao da mlijeko u kafi dovodi do poveæanja kolièine holesterola, ali to NIJE provjerena informacija.
Kofein je analeptik, tj. razbuðuje, èini glavu bistrijom i smanjuje umor. Na pritisak djeluje tako da dovodi do povi¹enja pritiska na centralnom a do sni¾enja na perifernom nivou, tako da nema bitan efekat na pritisak jer se ta dva efekta pobijaju. Ali mo¾e da dovede do aritmija.
Quote from: frckica-j on 16-09-2008, 21:44:42
Na pritisak djeluje tako da dovodi do povi¹enja pritiska na centralnom a do sni¾enja na perifernom nivou, tako da nema bitan efekat na pritisak jer se ta dva efekta pobijaju. Ali mo¾e da dovede do aritmija.
Prof. Ugresic je upravo o ovome pricao posle 1 ispita.Takodje to mozete i procitati u tzv njegovoj staroj, stampanoj skripti.
Ja sam samo logicno nadovezala onu pricu o kofeinu kao diuretiku.
Mi smo to uèili iz farmaceutske hemije. Zaboravila sam navesti to da djeluje kao diuretik, ali si ti Jeci to dopunila. Hvala.
Kada sam pokretao ovu temu, nisam je zamislio ni kao "Dr Adonis odgovara", jer takve stvari imate i na "Ask Dr Jeeves". Izguglate odgovor i imate 80% verovatnoce da je to sto ste izguglali tacno.
Nisam imao nameru ni arbitrirati u prepirkama na koje ni uvazeni Farmakolozi nemaju odgovor, i bas bi voleli da neko zaludan na ta sitna pitanja odgovori. Oni su uvek zaokupljeni vaznijim pitanjima od interakcija kafe i mleka, ili mehanizma delovanja macerata belog sleza. CNS je njima preokupacija, eventualno KVS. Ostalo je - periferija.
Umeju samo prigovarati: o, da, uvazeni kolega, ali nivo dokaza koji ste izneli glede delotvornosti tog-i-tog lekovitog pripravka, jos uvek je bedan i, time, nedovoljan. Budete vredni, ili blesavi, pa im ponudite jos jednu, dve, tri... studije... A oni kazu: malo je to pacijenata. Cenzus (svi stanovnici Zemljine kugle) bi bilo idealno...
Ne organizuju nista, jer je lekovito bilje uvek tudji posao. Nikad njihov. Oni arbitriraju.
Kada sam temu pokretao, imao sam nesto drugo na umu. Da premostim nedostatak ikakvih informacija o racionalnoj, i klinicki utemeljenoj, primeni lekovitih biljaka. A ne da odgovaram na pitanja o lekovitosti dijetetskih suplemenata.
Ponajmanje, da dajem nekakvu naucnu potvrdu nekakvoj vradzbini sa Haitija, koja je stekla svetsku Internet slavu.
Kao sto rekoh u uvodnom pismu: Racionalna fitoterapija je tek prohodala. Do adolescencije joj treba bar 15 ljudskih godina. Ljudske i naucne godine ne mere se istim metrom: naucne su mnoooooooooogo duze. A ekonomske godine? Ah, pa one mogu biti duge ne vise od 15 minuta. Farmaceutska industrija ima love, ima vremena, ali ne zeli da placa. Ako i placa, to su dirigovana istrazivanja, u bar 70% slucajeva. Kad placa, zeli da cuje rezultate.
A sta ako ih ne cuje?
Onda visi Pedro. Jer je ukrao nekoliko kajsija sa tudjeg drveta, pa dozvolio da bude uhvacen. I, Pedro umire, jer su ga obesili....
jadan Pedro :>:
citala sam da je polen dobar za normalizaciju raa stitne zlezde?sta mislite o tome?sta tu jos moze da pomogne?
Quote from: philoserbiana on 07-10-2008, 07:12:44
jadan Pedro :>:
citala sam da je polen dobar za normalizaciju raa stitne zlezde?sta mislite o tome?sta tu jos moze da pomogne?
state of maaaajnd.. :wink:
Postovani Adonise i kolege sa foruma,
molim vas da mi prporucite knjigu o lekovitom bilju sa ilustracijama,opisom biljaka i sl.za kucnu biblioteku...nista narocito strucno,vec za svakog i po znanju i po debljini budjelara...predstoji nam Sajam knjiga,pa se interesujem...hvala lepo :love:
Jovan Tucakov "Leèenje biljem" je uvijek dobra ideja! Na sredini knjige ima¹ ne¹to slika, a uz skoro svaku biljku ima ilustracija. Ba¹ lijepa knjiga za èitanje, jer ima dosta i zanimljivih podataka koje nije lo¹e znati. Ja je imam i ba¹ mi je draga knjiga, ba¹ jedna od onih za kuænu biblioteku.
Imam i jedan lijep atlas "Ljekovito bilje", autori su Willi Schafner, Barbara Hafelfinger i Beat Ernst i izdao ga he Leo-commerce iz Rijeke. Kako je hrvatsko izdava¹tvo, malo je skuplji ali je dobar atlas, imaju slike biljaka:stabla, listova, cvjetova i plodova i najva¾nije droga, osnovni pregled sastojaka i upotreba, ali nije ba¹ za neko èitanje. Super mi je pomoglo kad sam spremala ispit.
Postoji jedna odlicna knjiga (Vodic kroz svet lekovitog bilja) koju su izdali saradnici Instituta za lekovito bilje. preporucujem. Mislim da moze da se kupi u njihovoj apoteci u Tadeusa Koscuska
http://www.geocities.com/lekovitebiljke/
evo philo,pogledaj ovde kako izgleda,gde da nabavis....deluje ok!
Quote from: dancho on 27-10-2008, 13:38:28
Postoji jedna odlicna knjiga (Vodic kroz svet lekovitog bilja) koju su izdali saradnici Instituta za lekovito bilje. preporucujem. Mislim da moze da se kupi u njihovoj apoteci u Tadeusa Koscuska
Pored navedene: priruchnik za sakupljanje lekovitog bilja, monografije o kamilici, nani, kantarionu, zalfiji, proizvodnja lekovitog bilja.. Tadeosha Koshcushka br. 1 =)
Mene neshto sada zanima...
Ako je racionalna, a doziranje utvrdjeno klinichkim studijama, ko i gde sve to finansira obzirom da su indikacije za primenu blazi simptomi?
Da li institut, gore pomenuti, izradjuje dozirane oblike po svojoj tajnoj recepturi, a u skladu sa farmakopejama (gde 2.jug ph iz praistorije, sadrzi u odnosu na 4. mnogo vise biljnih monografija) ili su u pitanju licence nekih drugih i trecih?
Pomocne materije farmaceutski doziranih oblika i alergijske reakcije na njih. U tom sluchaju veci rizik od dobiti...
Da li fitopreparati, koji kao takvi smeju da se reklamiraju i prodaju putem ptt i weba podlezu kontroli kvaliteta? Zashto ne mora registracija istih?
Nekom analogijom, kako homeopatski preparati ulaze u zakon iz 2004. svaka dalja pricha i razvoj na bilo koji nachin racionalne fitoterapije moze samo da donese dobro.. A dobro bi bilo da sachuvamo ono sto je nashe.. :gnjec:
I zashto mora specijalzacija za IPLB? =(
Mene zapravo zanima.. Koji su predmeti ovakve tematike, sada prisutni na y=ax+b?
Po¹tovani profesore, prilièno ste kritièni kada su biljni lekovi u pitanju, iako su oni pre puno godina nastali, delotvornost proverena na èitavim generacijama, a poneki i saèuvani do danaènjih dana. Tu nema statistike, nema procenata uspe¹nosti, ali se sla¾em da moraju imati sertifikat bar o ne¹kodljivosti. Imaæemo prilike da diskutujemo, pogotovo ¹to nisam student, ni moja æerka vi¹e nije student odavno, a leèenjem lekovitim biljem se bavim uspe¹no i zakonito.
veliki pozdrav
Postovani bio balkan, ne treba meni objasnjavati sta su biljni lekovi, niti mene treba ubedjivati u njihovu efikasnost. Ali, smatram da cak i nisam dovoljno kritican, jer se kritickim stavom izostrava moc opazanja, koja vodi intenziviranju istrazivanja, a ona potvrdi ili negaciji efikasnosti i/ili bezbednosti pojedinog biljnog leka. Cime cemo lekovito bilje braniti, ako ne dokazima? A ko ce dokaze pribaviti? Pa, mi. Predlazem da pazljivije procitate onaj moj ogromni uvodni post, u kojem se nalazi moj naucni kredo. Onda ce vam biti sasvim jasno da smo obojica na istoj strani.
Quote from: bio balkan on 20-12-2008, 21:36:09
Imaæemo prilike da diskutujemo, pogotovo ¹to nisam student, ni moja æerka vi¹e nije student odavno, a leèenjem lekovitim biljem se bavim uspe¹no i zakonito.
I, evo nama 2009. godine, pa i prve trecine februara iste, a prilika za diskusiju se ipak nije ulucila. Steta
Поштовани професоре,
Имам пацијенткињу са трансплантираним бубрегом; на терапији је имуносупресивима и пије нолвадекс. Лекар јој је рекао да за упалу мокраћних канала и инфекцију може да пије неки биљни препарат.
Моје питање је који, односно препарат које биљке или мешавине биљака сме да пије, у ком облику је боље (чај или капсуле) и колико дуго?
Да ли можете да препоручите неку литературу или сајт на ком бих могла да нађем одговоре на оваква и слична питања?
Унапред хвала на одговору.