Gubitak bliske osobe

Started by Bred, 06-01-2014, 17:54:43

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Bred

Članak iz časopisa:  PharmaMedica Broj 35
napisala: Dr Tijana Mirović, Psihološko savetovalište ,,Mozaik"
Smrt bliske osobe predstavlja životni događaj koji donosi najveći stres i najveću životnu promenu. To je najteži od svih gubitaka, jer je bezuslovan, nepromenljiv i gubitak koji nas uvek zatekne - za koji nikada nismo dovoljno spremni. Njegova težina ogleda se i u tome što ovaj vid gubitka često predstavlja i gubitak sigurnosti (,,Šta će sada biti samnom?"), gubitak vere (,,Kako je Bog mogao da dozvoli da se to dogodi?"), gubitak mogućnosti (,,Mnogo smo toga još mogli zajedno"), gubitak identiteta (,,ja bez njega ne znam ko sam...") i gubitak smisla (,,život više nema smisla").
Gubitak pokreće proces tugovanja koji ima određene faze i zakonitosti iako svaki čovek raguje različito i na sebi svojstven način. Iskustvo pokazuje da većina ljudi tokom procesa tugovanja prođe kroz četiri faze. Prvu fazu karakteriše obamrlost, šok i neverica. Ožalošćeni se oseća zbunjeno, bespomoćno i izgubljeno. Javlja se neverica, negacija i tendencija da se život nastavi kao i do tada. Često je i funkcionisanje na ,,automatskom pilotu", distancirano i bez emocija ili uključivanja. Kako osoba postaje svesnija da se gubitak dogodio, tako prelazi u fazu čežnje i protesta koja predstavlja period burnih emocionalnih odgovora na svest o realnosti gubitka.

Često su prisutni i čežnja za povratkom izgubljene osobe, negiranje trajnosti gubitka, plač i ljutnja. Sve to nastavlja se i u trećoj fazi koju odlikuje dezorganizacija i očaj, odnosno depresivnost, apatija i otežano funkcionisanja, koje je često praćeno i doživljajem da bolu nema kraja i da stvari idu ,,nagore umesto nabolje". Finalno, ožalošćeni ulazi u fazu oporavka i reorganizacije ponašanja koja podrazumeva prihvatanje promena u sebi i okolini. Tada počinje i ponovno organizovanja sopstvenog života.

Pošto se ovaj proces ne odigrava kod svih ljudi na isti način (stadijumi se preklapaju, izostaju ili idu drugim redosledom), danas se ređe govori o fazama, a više o zadacima u procesu tugovanja. Tako se smatra da postoje četiri zadatka, čije je izvršavanje preduslov za završavanje procesa tugovanja. Prvi zadatak je prihvatiti stvarnost, značenje i neopozivost gubitka na intelektualnom i emocionalnom nivou. Drugi je proraditi bol zbog gubitka dok je treći prilagođavanje životu bez te osobe.
nastavak -> http://www.pharmamedica.rs/iz-ugla-psihologa/gubitak-bliske-osobe/