Olimpijske igre Peking 2008.

[Bred]

Autor: Tanjug | Foto: AP, BBC |

Vi¹e od 200 kineskih sportista, koje su predvodili ko¹arka¹ki as Jao Ming i svetski prvak u trèanju na 110 m prepone Liu Ksijang, prisustvovalo je danas sveèanom otvaranju Olimpijskog sela u Pekingu u kojem æe, tokom Igara boraviti vi¹e od 16.000 takmièara iz celog sveta.



Predsednik Organizacionog komiteta Igara Liu Èi uruèio je kljuèeve Olimpijskog sela rukovodiocu tog kompleksa Èen ®ili koja je izjavila da je sreæna ¹to su prvi gosti u selu bili kineski olimpijci.



U selu je, naravno, prvo podignuta kineska zastava a posle tog èina svi kineski sportisti vratili su se u svoje trening kampove gde æe ostati do poèetka Igara.



Olimpijsko selo je kompleks od 42 zgrade sa devet hiljada dvokrevetnih spavaæih soba. Svaka od njih je klimatizovana i u svakoj od njih se nalaze plazma televizori i brzi internet. Uz restoran, èije æe radno vreme biti od 0 - 24 h, sportistima iz celog sveta na raspolaganju æe biti ambulanta, biblioteka i prodavnice.
Do sveèanog otvaranja Igara u Pekingu ostalo je jo¹ 12 dana.

blic

[darusaz]

Биће ово Игре..... да се најежимо. Позитивно дабоме.

[Bred]

da, cifre su impresivne i kinezi su se izgleda bas potrudili.

voleo bih da mogu biti tamo ...




Peking se ubrzano priprema za poèetak Olimpijskih igara 2008.


Kineska prestonica ubrzano se priprema da doèeka goste, ali pitanja o zagaðenosti vazduha, ljudskim pravima i slobodi medija jo¹ su u centru pa¾nje.

Èak i Veliki kineski zid priprema se za Olimpijadu. Du¾ 13 hiljada metara zida razapeto je umetnièko delo nazvano "Olimpijski zmaj" sastavljeno od nacionalnih i regionalnih zastava 205 zemalja uèesnica Olimpijade.

Kako je do njenog poèetka ostalo manje od mesec dana, zavr¹ne pripreme su u punom jeku. Glavni stadion, poznat kao "ptièije gnezdo" i jo¹ 31 borili¹te veæ mesecima su spremni. Nedavno otvoreni glavni pres centar moæi æe da primi vi¹e od 20 hiljada novinara iz sveta. Funkcioner Meðunarodnog olimpijskog komiteta, Hajn Ferbrugen, obi¹ao je taj objekat.

"Ovo velièanstveno zdanje, zajedno sa Meðunarodnim emisionim centrom, mo¾da je jedan od najva¾nijih objekata jer æe iz njega biti emitovane prièe o Pekingu 2008.," rekao je Ferbrugen.

U samom gradu sprovedene su mnoge modernizacije. Na primer, 57 miliona dolara utro¹eno je za renoviranje 5 hiljada javnih toaleta.

Hiljade olimpijskih dobrovoljaca uve¾bavaju engleski jezik i pona¹anje prema strancima.

Ali jo¹ se pokreæu pitanja o tome da li æe Olimpijada pobolj¹ati imid¾ Kine ili potvrditi izjave kritièara. Kineski funkcioneri upinju se da rasèiste vazduh u gradu, po¹to su utro¹ili vi¹e od 15 milijardi dolara na mere protiv zagaðivanja, ukljuèujuæi selidbu nekih fabrika i ogranièavanje saobraæaja tokom igara.

Pitanja o slobodi medija pokrenuta su kada su svetske TV mre¾e, posle plaæanja milijardi dolara za pravo prenosa u¾ivo, saznale da æe kineski funkcioneri moæi da im cenzuri¹u sadr¾aj izve¹taja sa trga Tijenanmen.

Grupe za ljudska prava iskoristile su interesovanje medija za Olimpijadu za skretanje pa¾nje na kr¹enja ljudskih prava u Kini. Amnesti interne¹enel nedavno je podneo kineskoj ambasadi u Parizu zahtev za oslobaðanje politièkih zatvorenika, sa 120 hiljada potpisa. Ta grupa ka¾e da je u Kini trenutno zatvoreno oko pola miliona ljudi bez optu¾nice ili suðenja. Stefan Oberajt je direktor Amnesti interne¹enela za Francusku.

"Kineska vlada treba da poka¾e da je spremna da po¹tuje ljudska prava, po¹to se ove godine Olimpijada odr¾ava u Kini.

Do sada, Kina je izbegla bilo kakve diplomatske neprijatnosti. Posle nagove¹taja da bi mogao da bojkotuje olimpijadu u znak protesta protiv kineske politike u Tibetu, francuski predsednik Nikola Sarkozi sada ka¾e da æe prisustvovati otvaranju. Amerièki predsednik D¾ord¾ Bu¹ takoðe planira da doðe i ka¾e kako æe svoju zabrinutost za ljudska prava direktno preneti kineskom predsedniku Huu Ðintau

"Predsednik i ja smo neprestano razgovarali o ljudskim i politièkim slobodama i on poznaje moja gledi¹ta. Rekao sam mu: gospodine predsednièe meni nije potrebna Olimpijada da bih otvoreno razgovarao sa osobom sa kojom imam dobre odnose."

Uprkos nadama Kine da æe iskoristiti Olimpijadu da bi se predstavila svetu kao moderna zemlja, jo¹ postoji zabrinutost da bi politika mogla da pokvari zabavu.

[Bred]

nastavak sa naslovne strane ...

Ministarka: Najveæe igre do sada

Meðu 205 zemalja-uèesnica naæi æe se, posle 96 godina, i Srbija. Za medalje, u 11 disciplina boriæe se 92 olimpijca iz na¹e zemlje. Srpsku zastavu æe na otvaranju nositi najiskusnija "olimpijka" Jasna ©ekariæ, kojoj je ovo veæ ¹esto uèe¹æe na Olimpijadi.

Ministarka omladine i sporta Sne¾ana Samard¾iæ-Markoviæ oèekuje da æe ovo biti najveæe Olimpijske igre do sada.

Ministarka je, gostujuæi u Vestima TV B92, rekla da su Olimpijske igre izvanredna prilika za Srbiju jer se posle mnogo godina pojavljuje kao samostalno zemlja i tu priliku treba ¹to bolje iskoristiti da se pored sporta promovi¹u i druge aktivnosti.

Velika poseæenost sportske rubrike sajta B92

Stranice sajta B92 posveæene Olimpijskim igrama u Pekingu bele¾e enormnu posetu. Samo u toku juèera¹njeg dana vi¹e od 40.000 ljudi posetilo je tu rubriku sajta i otvorilo oko 266.000 stranica.

Danas se oèekuje preko 50.000 posetilaca specijala o Olimpijskim igrama u Pekingu i 300.000 otvorenih stranica.
Ona smatra da je Srbija dosta pomogla domaæim sportistima. "Daæu vam poreðenje. 2002. i 2003. godine dr¾ava je ukupno dala jedan milion evra, a sada smo to udvostruèili i utrostruèili", ka¾e ona.

"Ove godine samo Olimpijskom komitetu, plus pro¹le godine, dato je tri miliona evra, ¹to je ozbiljna cifra, i ja bih samo da istaknem da to nije samo dr¾ava, nego, po¹to se to iz bud¾eta Republike Srbije daje, to su graðani Srbije svoje sportiste, investirali u njih i pripremali", ka¾e ona.

"Ove godine dr¾ava je ulo¾ila 20 miliona dinara za Paraolimpijski komitet, pro¹le godine jo¹ deset. Znaèi, oko 35 miliona ukupno u pripreme na¹ih paraolimpijskih sportista", ka¾e ona.

"Oèekujemo medalje i tu, i u stonom tenisu, a ja sam se ove godine veoma lièno anga¾ovala da paraolimpijski pokret dobije svoj visoki standard izmeðu ostalog i ¹to sport treba da bude kategorija ravnopravnosti, a ne diskriminacije, i ja mislim da svi graðani koji ¾ele da se bave sportom da se na taj naèin ukljuèe", ka¾e ona.

Veliki spektakl u Pekingu

Danas, 8. avgusta 2008, u 8 èasova i 8 minuta po lokalnom vremenu sveèano su otvorene 29. letnje olimpijske igre. Meðu rekordnih 205 zemalja-uèesnica, posle 96 godina naæi æe se i Srbija kao povratnik na olimpijsku scenu.

Poklapanjem pet osmica stvoriæe se uslovi za potpunu sreæu i blagostanje jer, prema kineskom verovanju, taj broj ima tu moæ.

Olimpijske igre u Kini otvorene su sveèanom ceremonijom u Pekingu, na novoizgraðenom fudbalskom stadionu futuristièkog izgleda, nazvanom "Ptièje gnezdo".

Osim rekordnog broja zemalja-uèesnica, Peking æe svakako oboriti i mnoge druge rekorde, te je bitno pomenuti da je u pripremu Igara ulo¾eno èak 42 milijarde dolara, ¹to je 25 milijardi vi¹e nego ¹to je ulo¾eno u Atini.

Takmièenja æe u¾ivo pratiti sedam miliona gledalaca sa plaæenim ulaznicama, dok æe sa èitavog dogaðaja izve¹tavati blizu 22.000 akreditovanih novinara iz svih krajeva sveta.

Hiljadu ljudi poranilo je na Trg Tjenanmen kako bi bili svedoci tradicionalnog dizanja zastave pripadnika Narodne oslobodilaèke vojske. Skupu na Trgu Tjenanmen prikljuèio se i velik broj stranih turista, uglavno studenata.

"Planirali smo dolazak ovde poslednjih nekoliko godina i veliko je uzbuðenje biti u Pekingu, upoznati ljude i pratiti igre", ka¾e Kirk Patrik iz Amerike.

"Èekala sam ovo èetiri godine. Divno sam se zabavljala u Atini. ©tedela sam novac èetiri godine zato ¹to sam ¾elela da doðem u Peking. Bolje je nego u Atini. Ljudi su prijatniji, atmosfera bolja, veoma je èisto i savr¹eno organizovano. Divno", uzbuðena je Rita Lazlaroto iz Australije.

"Mislim da æe Kina imati pravi spektakl. Na¾alost, neæemo èekati vatromet", ka¾e Dejvid Prauting iz Velike Britanije.

Stadion "Ptièje gnezdo" ima 91.000 mesta i predstavlja poslednju reè arhitekture, a u njegovu izgradnju ulo¾eno je èak 500 miliona dolara.

Poslednjih sedam godina iz Kine su stizale slike novih svetskih èuda, grandioznih sportskih objekata. Mnogo se prièalo o zagaðenom nebu nad Pekingom i merama bezbednosti.

Konaèno je do¹ao trenutak da se ceo svet uveri u sve te slike i prièe. Procena je da æe sveèanu ceremoniju otvaranja Olimpijskih igara gledati vi¹e od èetiri milijarde ljudi.




Igre su poèele, svete u¾ivaj dve nedelje!
Autor: Z. Kecman | Foto: Reuters |



Peking je otvorio svoje srce svim prijateljima sporta! Taèno u 8.08 uveèe po lokalnom vremenu, u simbolu osmice koja je kod Kineza sreæan broj, zapoèela je do sada neviðena ceremonija otvaranja Igara na stadionu „Ptièije gnezdo“.



Bio je to najspektakularniji dogaðaj te vrste do sada. Za uèesnike je sa¹iveno vi¹e od 15.000 kostima, a u programu koji je trajao skoro puna èetiri sata viðeno je sve ¹to kinesku civilizaciju staru preko 5.000 godina, èini jednom od najveæih na svetu. U bajkovitim prizorima, smenjivali su se bubnjari, vile, drevni ratnici, a uz zvuke drevnih instrumenata, sve je delovalo nestvarno i magièno. „Gnezdo“ je od poèetka i vatrometa dobrodo¹lice gorelo od emocija, svetlosnih efekata i uzbuðenja svih prisutnih, a potom je usledio velièanstven vatromet, ¹to i nije iznenaðenje ako se zna da je u Kini izumljen barut.



Konfuèijeva poruka „Prijatelji su nam do¹li iz daleka“, bila je moto prvog dela ceremonije. Taèno 2008. bubnjara na instrumentima naèinjenim od gline i bronze, najavilo je nesvakida¹nji prizor - 29 vatrometa u obliku ljudskih stopala, uputilo se iz raznih delova grada ka stadionu, gde se odr¾avala sveèanost, i delovalo je kao da neki nebeski d¾in nevidljivim koracima sti¾e na stadion.
Kina je i kolevka pismenosti, pa je u posebnom bloku 2.008 uèesnika predstavilo poseban program koji je upuæivao na otkriæe ¹tampanja. D¾inovske sive kutije, od kojih je svaka na sebi imala ispisano jedno slovo, transformisale su se u simbol zemlje - Kineski zid. Videli smo i terakota ratnike, a program je nastavljen taèkama u èast Puta svile, kompasa, kineskog zmaja. Zaèudo, nije bilo panda, crvenih lampi i tradicionalnog plesa zmajeva, ali sve je kulminiralo scenom kada je iz utrobe stadiona iznikla zemaljska kugla preènika 18 i visine 24 metra, a te¹ka vi¹e od 16 tona! A kada je 10.000 nasmejanih mali¹ana iza¹lo sa raznobojnim ki¹obranima, bilo je vreme da se u sveèanom defileu pojavi oko 10.500 sportista koji æe se do 24. avgusta boriti za 302 medalje.
Po tradiciji, na atletskoj stazi prvi su se pojavili Grci, kao osnivaèi Olimpijade, a potom su redom izlazile i ostale 203 zemlje uèesnice, ukljuèujuæi i domaæina. Pred kraj defilea, konaèno su iza¹li i srpski sportisti, a zastavu je nosila vi¹estruka olimpijska i svetska ¹ampionka u strelja¹tvu Jasna ©ekariæ. Iz publike su ih pozdravili predsednik Srbije Boris Tadiæ i ministar inostranih poslova Vuk Jeremiæ.



Meðu srpskim sportistima nije bilo povreðene teniserke Jelene Jankoviæ i ¾enske odbojka¹ke reprezentacije. Razlog ¹to su odbojka¹ice ostale u selu je utakmica sa Kazahstanom koju su igrale u ranim jutarnjim èasovima.
- Ispratile smo sve na¹e sportiste iz Olimpijskog sela izuzev Jelene Jankoviæ i moram da ka¾em da su zaista sjajno izgledali. Ba¹ smo bile ponosne na njih, ali i pomalo tu¾ne dok smo ih ispraæale ka stadionu. Nadam se da æemo odsustvo nadoknaditi prisustvom na pobednièkom postolju - izjavila je odbojka¹ica Jelena Nikoliæ.
Na kraju defilea, iza¹la je najbrojnija delegacija zemlje domaæina sa 638 sportista, predvoðena ko¹arka¹em Jao Mingom, a kada su aplauzi publike utihnuli, usledio je dolazak olimpijske zastave i paljenje baklje.



Prisutnima su se obratili predsednik Kine Hu Ðintao i MOK-a ®ak Rog.
- Dragi prijatelji i sportisti. Posle dugo godina, Kina je sanjala da otvori vrata i pozove sportiste sveta. Veèeras je taj san postao stvarnost. Èestitam Pekingu, izabrali ste kao temu Igara slogan „Jedan svet, jedan san“, a to je ono ¹to vidimo  - rekao je Rog, koji je pozvao predsednika Kine Hu Ðintaa da otvori Igre, ¹to je on i uèinio.


©ekariæ: Èast je nositi zastavu


Jasna ©ekariæ je imala èast da nosi zastavu Srbije na sveèanom defileu.
- Prolazak atletskom stazom ne mo¾e da se opi¹e reèima, to je ne¹to posebno. Èast je biti uèesnik Olimpijskih igara, èast je osvojiti medalju, ali za sportistu je poseban dogaðaj ako mu se poveri no¹enje zastave na ceremoniji otvaranja - izjavila je uoèi defilea Jasna ©ekaric.
Inaèe, srpski olimpijski tim iza¹ao je na stazu olimpijskog stadiona kao 192. u sveèanom defileu.

Li Ning upalio plamen
Posebno spektakularno bilo je dono¹enje baklje i paljenje olimpijskog plamena. Nosilac baklje do njenog konaènog odredi¹ta, bio je gimnastièar Li Ning, koji je bukvalno lebdeo „trèeæi“ ceo krug na improvizovanoj stazi iznad tribina. Èudo fizike, èudo od Igara, domaæini naredne Olimpijade u Londonu imaæe te¾ak zadatak da nadma¹e dana¹nje otvaranje.





Ana ne ¾eli da trenira sa Novakom

Autor: Tanjug | Foto: Yahoo |

Ana Ivanoviæ i Novak Djokoviæ su veliki prijatelji od detinjstva, ali je najbolja teniserka sveta odbila da trenira sa treæim igraèem sa ATP liste ne ¾eliæi da ponovi neprijatno iskustvo iz vremena kada su poèinjali da igraju i ma¹tali o Olimpijskim igrama.

"Nole i ja smo veliki drugari, ali veæ deset godina ne ¾elim da treniram s njim. Poslednji put to sam uradila kada smo imali deset godina. Uoèi jednog mog meèa zagrevali smo se zajedno i da bih ga impresionirala udarala sam lopticu iz sve snage. Kada je poèeo meè sve me je toliko bolelo da sam veoma brzo izgubila", isprièala je Ana.


Pobednica ovogodi¹njeg Rolan Garosa dodala je da od tada vi¹e nikada nije po¾elela da trenira sa Ðokoviæem.
"Nakon tog iskustva i njemu i meni je sve krenulo kako treba i zbog èega sada da to kvarim", na¹alila se Ana.
Srpska teniserka æe u ponedeljak prvo mesto na WTA listi prepustiti Jeleni Jankoviæ, ali ka¾e da o tome sada ne razmi¹lja i da joj jedino va¾no da dobro odigra na olimpijskom turniru. U prvom kolu ona æe, najverovatnije u ponedeljak, igrati protiv Marije Koriceve iz Ukrajine.
"O njoj ne znam mnogo, jer se nikada do sada nismo sastale. To, meðutim, nije toliko va¾no. Mnogo je va¾nije da ja odigram najbolje ¹to u ovom trenutku mogu, a onda æe sve biti mnogo lak¹e", rekla je Ivanoviæ.


blic


Peking: domaæin Olimpijade 2008 (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,14621.0)

[nirre]

Milorad Cavic oduvao Phelpsa i postavio novi olimpijskiu rekord,svaka mu cast.
Sad u 5 po nasem vremenu je polufinale,gledajte obavezno.

[Bred]

pretece me kolega ... 

Izvor: B92


Na¹ najbolji plivaè Milorad Èaviæ osvojio je prvo mesto u devetoj grupi i ostvario novi rekord igara sa 50,76 sekundi.
AP,Èaviæ, Olimpijski rekord

je krenuo ¾estoko, na 50 metara okrenuo prvi i u prolazu bio bolji od svetskog rekorda za 0,06 sekundi. U fini¹u je uspeo da odbije napad najboljeg plivaèa dana¹njice Majkla Felpsa i ostvari najbolji rezultat u kvalifikacijama. Felps je trku zavr¹io za 50,87 sekundi, a treæe mesto pripalo je Ukrajincu Andreju Serdinovu (51,10 sekundi).

Polufinale je na programu u petak u 05, 00 po na¹em vremenu.

Ivan Lenðer zauzeo je tek sedmo mesto u svojoj kvalifikacionoj grupi i neæe nastupiti u polufinalu.On je stazu od 100 metara delfin stilom preplivao u vremenu 53,41. Taj rezultat je za 76 stotinki slabiji od rezultata kojim je izborio olimpijsku normu.

Priredio/la: È®


Èaviæ:Super se oseæam, mogu i bolje

Srpski plivaè Milorad Èaviæ, vlasnik novog olimpijskog rekorda, rekao je da se "super oseæa" posle plasmana u polufinale trke na 100 metara leptir na Olimpijskim igrama u Pekingu i da veruje da mo¾e bolje.

"Ranije sam mislio da mogu da isplivam ispod 51 sekunde i to sam uradio. Super sam se oseæao. Imao sam mnogo gre¹aka i znam da æu biti bolji u finalu", rekao je Èaviæ novinarima po¹to je preplivao deonicu za 50,76 sekundi i postavio novi olimpijski rekord.

Polufinale je na programu u petak, a Èaviæ je kao jedinu ambiciju istakao plasman u finale, koje je na programu u subotu.

"Sutra mi je va¾no samo da uðem u finale, nije bitno u kom vremenu. Mogu i osmi da budem. Bitno je sada samo da se odmorim i pripremim za polufinale i vidim ¹ta æe biti u finalu. Znam da mogu da popravim ovo vreme za bar 30 stotinki", objasnio je Èaviæ.

Èaviæ je u kvalifikacionoj grupi bio sa amerièkim plivaèem Majklom Felpsom, glavnim favoritom za zlato, koji u Pekingu ¾eli da osvoji osam zlatnih medalja i tako udje u istoriju.

"Ovo je prvi put da sam ga dobio u istoj grupi, ali mu je najbolje vreme br¾e od ovog, tako da mogu i dalje da razmi¹ljam o tome", rekao je Èaviæ.


B92

[Bred]

Autor: Blic online | Foto: AP

Novak za bronzu, Jelena ostala bez medalje

Proma¹enim zicer-smeèom Novak Ðokoviæ je izgubio polufinalni meè 2:1 (6:4, 1:6, 6:4) i omoguæio Rafelu Nadalu da igra u finalu protiv Fernanda Gonzalesa. U poslednjem èetvrtfinalnom u ¾enskoj konkurenciji Dinara Safina eliminisala je Jelenu Jankoviæ sa 2:1 (6:2, 5:7, 6:3).

U meèu za treæe mesto i bronzanu medalju Ðokoviæ æe igrati protiv Amerikanca D¾ejmsa Blejka. Planirano je da meè poène sutra oko 13 èasova po na¹em vremenu.

©panski teniser Rafel Nadal je poveo u polufinalnom meèu protiv Novaka Ðokoviæa sa 1:0. Nadal je dva puta uzastopno uspeo da napravi brejk. Iako je Nole uspeo da vrati jedan brejk, Rafina prednost je bila prevelika za potpuni povratak u set. U drugom setu, Ðokoviæ je oduvao Nadala. Poput prvog seta, kada je ©panac napravio dva brejka isto je uèinio i Nole ne dozvoljavajuæi Nadalu ni da priðe brejku.
Treæi set se igrao gem za gem sve do 10. kada je Nadal zahvaljujuæi ogromnoj gre¹ki protivnika uspeo da napravi brejk i ujedno pobedi treæi reket na planeti. Ðokoviæ je najbli¾i brejku bio u sedmom gemu kada je poveo sa 30-ni¹ta ali je Nadal sa èetiri vezana poena osvojio èetvrti gem u setu.
Ipak, pobeda Nadala je sasvim zaslu¾ena, a od ponedeljka novi broj jedan na ATP listi imaæe priliku da sa zlatnom olimpijskom medaljom zapoène dominaciju mu¹kim tenisom.



Jelena ostala bez medalje
Trenutno u najboljoj formi meðu teniserkama, Ruskinja Dinara Safina opravdala je u meèu sa Jelenom Jankoviæ ulogu favorita u ovom meèu i na Olimpijskim igrama u Pekingu, posebno posle odustajanja Ivanoviæeve i ©arapove. Safina je pobedila Jelenu sa 2:1 (6:2, 5:7, 6:3) i u polufinalu se stastaje sa Kineskinjom Li Nin.
Jelena je od poèetka turnira vukla povredu lista desne noge i èasno je i krajnje srèano odigrala èetiri meèa, pru¾iv¹i i Safini sna¾an otpor. Ruskinja je trenutno 6. na WTA listi, ali od maja ove godine igra svoj najbolji tenis u karijeri, ni¾e uspehe i dobila je i oba turnira 1. kategorije odigrana neposredno pre turnira u Pekingu.
Prvi set je poèeo brejk ¹ansama Jankoviæeve, ali Safina se odbranila, uzela Jelenin drugi servis gem i dominaciju potvrdila oduzev¹i na¹oj igraèici i èetvrti servis gem za sigurnih 6:2.
Drugi set je poèeo slièno rezultatski, ali sada je prednost bila na strani Jankoviæeve. Napravila je brejk u drugom servis gemu Ruskinje, dr¾ala prednost do rezultata 5:4, kada je servirala za set. Tada Safina uspeva da vrati brejk i nasluæivao se lo¹ kraj. Jelena, meðutim, uspeva da smogne snage, odmah napavi novi brejk i sigurnim svojim servisom spase set: 7:5 za Jelenu.
I odluèujuæi set je poèeo brejkom u drugom servis gemu jedne od igraèica. Na¾alost, to je bio Jelenin servis. Safina je, ne bez problema, uspevala da odr¾ava prednost, iskoristiv¹i na kraju svoju drugu meè loptu.

blic

[Bred]

Zatvorene Olimpijske igre
Autor: Blic online | Foto:Reuters |



Sveèanom i spektakularnom ceremonijom zatvaranja zavr¹ene su Olimpijske igre u Pekingu!

Ove 29. OI pamtiæemo po mnogim stvarima, poèev¹i od nezaboravnog otvaranja, preko niza fenomenalnih rezultata (oborena 43 svetska i 132 olimpijska rekorda), ulaska u legendu Majkla Felpsa, objedinjenja sprinterskih zlata uz svetske rekorde Useina Bolta, velikog rezultata Milorada Èaviæa, bronze Novaka Ðokoviæa i na¹ih vaterpolista, do novog spektakla 24. avgusta, ceremonije zatvaranja. Na prepunom "Ptièjem gnezdu", pred vi¹e od 91.000 gledaca, organizatori su priredili novo èudo, fenomenalnom koreografijom sa vi¹e od 7.000 ljudi i brojnim vatrometima, a uèe¹æe u programu su imali Dejvid Bekam, Plasido Domingo, Leona Luis, D¾imi Pejd¾, Song Zujing i mnogi drugi.
Gledaoce je najvi¹e zadivio neopisivi "Toranj uspomena", uga¹ena je olimpijska vatra, pa je zvanièno je poèelo i odbrojavanje do Londona 2012. godine, kada je gradonaèelnik Pekinga Guo Jinglong predao olimpijsku zastavu gradonaèelniku Londona Borisu D¾onsonu, koji æe imati te¾ak zadatak da zaseni 29. OI. Sve je zavr¹eno novom salvom svetleæih raketa u nebo iznad Pekinga.
"Pokazali ste nam ujedinjujuæu snagu sporta. Olimpijski duh ¾ivi u toplom zagrljaju rivala iz zemalja u konfliktu. Zadr¾ite taj duh i kada se vratiti kuæi", rekao je predsednik MOK ®ak Rog misleæi na zagrljaj Nine Salukavadze iz Gruzije i Ruskinje Natalije Paderino posle osvajanja zlatne, odnosno srebrne medalje u strelja¹tvu.
"Svet je se malo vi¹e upoznao sa Kinom, a Kina se upoznala sa svetom. MOK i Olimpijske igre ne mogu da suverene zemlje primoraju na promene ni da re¹e sve bolesti sveta. Ono ¹to mo¾emo, i ¹to radimo, jeste da doprinosima pozitivnim promenama", rekao je Rog i pozvao mladost sveta da se za èetiri godine okupi u Londonu.

Domaæini, koji su zadivili sve nivoom organizacije, uspeli su i da prvi put u istoriji budu najbolji po broju zlatnih medalja. Kina je na Olimpijskim igrama u Pekingu prvi put u 112 godi¹njoj istoriji najveæe svetske sportske smotre zauzela prvo mesto po broju zlatnih medalja (51) i time na drugo mesto potisnula sportiste SAD, koji su osvojili ukupno 46 najsjajnijih odlièja. Kinezi su prvi "zalet" ka najvi¹em stepeniku osvajaèa medalja ostvarili na Igrama u Barseloni 1992, kada su bili èetvrti. Na sledeæim Igrama u Atlanti 1996. zauzeli su identiènu poziciju, da bi na Igrama u Sidneju 2000. skocili na treæe mesto sa ukupno 28 zlata, iza SAD (38) i Rusije (32). U Atini pre èetiri godine Kinezi su napravili pomak za jo¹ jedno mesto i Igre zavr¹ili kao druga najuspe¹nija nacija sa 32 zlata, èetiri manje od SAD. Kineska zlatna "¾etva" druga je najbogatija u istoriji Igara. Samo sportisti biv¹eg Sovjetskog Saveza su bili uspe¹niji sa 54 zlata osvojena na Igrama u Seulu 1988. godine. SAD su i dalje najuspe¹nije u istoriji Igara, po¹to su na 15 od ukupno 26 do sada odr¾anih Igara osvojile najveæi broj zlatnih medalja. Na drugom mestu je biv¹i SSSR (6), a po jednom su dominirale Francuska, Velika Britanija, Nemaèka, Zajednica nezavisnih zemalja (naslednica SSSR-a) i sada Kina.
Sledeæe Olimpijske igre su 2012. u Londonu.


blic

[mirror-girl]

Eh,ko ce da ceka jos 4 godine...Secam se kako mi je bilo 2004,taj Peking i OI 2008...sve je delovalo daleko...i nacekasmo se,prodje mi srednja skola,sad do sledece olimpijade proci ce mi dobar deo faxa...A sigurna sam da London nikada nece moci da organizuje nesto ovako spektakularno,Kinezi su me odusevili,stvarno su majstori!Onakva preciznost,onakva uvezbanost...svaka cast!
inace i zatvaranje je bilo lepo,ali otvaranje je nenadmasno!