Studijski program diplomskih doktorskih studija iz farmaceutske mikrobiologije

[Bred]

PLAN I PROGRAM DOKTORSKIH STUDIJA IZ FARMACEUTSKE MIKROBIOLOGIJE NA FARMACEUTSKOM FAKULTETU UNIVERZITETA

U BEOGRADU

Uslov za upis:

A. Najmanje 300 ESPB bodova (5 ili 6 ¹kolskih godina) na prethodnim studijama.
B1. Zavr¹en farmaceutski, medicinski, tehnolo¹ko-metalur¹ki ili veterinarski fakultet.
B2. Kandidati koji su zavr¹ili biologiju ili molekularnu biologiju po
èetvorogodi¹njem studijskom programu trebaju da imaju odslu¹ane magistarske
studije i odbranjenu magistarsku tezu ili zavr¹ene akademske studije

PLAN NASTAVE



Ukupan broj bodova (180) je prema Zakonu o visokom obrazovanju.

Odmah po upisu na doktorske studije kandidatu se dodeljuje mentor koji ga vodi od I do VI semestra tokom studija.

*Svaki kandidat je u obavezi da slu¹a i polo¾i dva od èetiri ponunena izborna predmeta u
zavisnosti od teme doktorske disertacije koja æe biti prijavljena.

**Odbrana doktorske disertacije je uslovljena prethodno objavljenim originalnim
nauènim radovima – 2 rada u èasopisima menunarodnog znaèaja.
Ispiti se pola¾u usmeno i/ili u formi testa.

Program nastave



Metodologija nauèno-istra¾ivaèkog rada: I semestar (5 ESPB bodova)

Op¹ta metodologija nauènog istra¾ivanja u biomedicini. Etika i istra¾ivanja u biomedicini. Klasifikacija istra¾ivanja. Istra¾ivanja in silico, in vitro, in vivo i populaciona istra¾ivanja. Eksperimenti na ¾ivotinjama. Informacije i njihov znaèaj u biomedicini. Generisanje biomedicinskih  informacija –baze biomedicinskih informacija. Pretra¾ivanje i kori¹æenje informacija. Informacioni sistemi u biomedicini. Rad na raèunaru (Microsoft Office). Komunikacije. Mre¾e. Internet. Pretra¾ivanje Interneta. Elektronski servisi. Procena valjanosti informacija u biomedicinskim istra¾ivanjima. Etika publikovanja. Autorstvo/koautorstvo. Obaveze glavnog istra¾ivaèa. Za¹tita intelektualnog vlasni¹tva u biomedicini. Intelektualno nepo¹tenje u nauci. Gre¹ke u nauènim publikacijama. Klasifikacija nauènog rada (originalni nauèni èlanak, pregledni nauèni èlanak, meta-analiza, prethodno saop¹tenje). Vrednovanje nauènog dela (ekspertsko mi¹ljenje, scientometrijski pokazatelji, scientografija i impakt faktor). Pisanje nauènog i struènog rada. Citiranje literature. Recenzija. Usmeno izlaganje nauènog rada (prilagonavanje publici i prostoru, po¹tovanje vremenskog ogranièenja, gestovi, kontakt oèima, polo¾aj tela). Pomoæ pri prezentaciji (kartice, folije, power point prezentacija. Pisanje i prijava projekta.
Biostatistika I semestar (5 ESPB bodova)

Op¹ti pojmovi biostatistike. Statistièka terminologija. Populacija i uzorak. Promenljive velièine (varijable) i podaci. Urenivanje podataka. Grafièko prikazivanje i tabeliranje podataka. Mere centralne tendencije. Mere odstupanja. Normalna raspodela. Standardna normalna raspodela. Izraèunavanje povr¹ine ispod normalne krive. Testiranje hipoteze. Student t-test. Test odnosa varijanse. Analiza varijanse. Analiza varijanse za jedan kriterijum klasifikacije. Analiza varijanse za dva kriterijuma klasifikacije. Linearna regresiona analiza. Regresiona jednaèina. Korelaciona analiza. Koeficijent korelacije. Koeficijent determinacije. Standardna gre¹ka odstupanja od regresione prave. Kori¹æenje regresione analize za predvinanje. Neparametarske metode. Neparametarski t-test (Mann- Whitney U-test). Neparametarska analiza varijanse (Kruskal-Wallis-ov test). Neparametarska korelacija. Chi-kvadrat test. Test slaganja. Test nezavisnosti. Test homogenosti. Interval pouzdanosti oèekivanih vrednosti. Gre¹ke u statistièkim konceptima istra¾ivanja.

Odabrana poglavlja organske hemije: I semestar (5 ESPB bodova)

Struktura i osobine biomolekula: peptidi, proteini, nukleinske kiseline, ugljeni hidrati, lipidi. Stereohemijski aspekt stabilnosti i reaktivnosti biomolekula. Slabe interakcije u biomolekulima. Izbor, dizajn, sinteza i osobine lead jedinjenja u procesu stvaranja novih lekova. Optimizacija strukture u cilju postizanja optimalne aktivnosti i selektivnosti. Savremene metode u procesu otkrivanja i prouèavanja novih aktivnih jedinjenja: skrining velikog broja jedinjenja (HTS- high throughput screening), paralelna i kombinatorijska sinteza u funkciji HTS-a.

Mikrobiologija I: I semestar (15 ESPB bodova)

Modul 1. Morfologija bakterijske æelije

Osobine prokariotske æelije. Oblik i velièina bakterija. Grana bakterijske æelije (æelijski zid, citoplazmatska membrana, kapsula, glikokaliks, flagele, fimbrije, endospore, lipopolisaharid Gram negativnih bakterija). Karakteristike æelijskog zida Gram pozitivnih i Gram negativnih bakterija. L-oblici bakterija. Mikroskopiranje. Tehnike bojenja bakterija (prosta, diferencijalna, specijalna, fluorescentna). Kriterijumi za klasifikaciju bakterija. Sistemi za klasifikaciju i identifikaciju bakterija.

Modul 2. Rast i razmno¾avanje bakterija

Definicija rasta. Metabolizam mikroorganizama. Faktori koji utièu na rast i razmno¾avanje mikroorganizama. Uticaj fizièkih i hemijskih agenasa na rast i razmno¾avanje mikroorganizama. Merenje i detekcija rasta mikroorganizama (turbidometrija). Kultivisanje mikroorganizama. Hranljive podloge. Aseptièni rad. Uzorkovanje materijala za mikrobiolo¹ke testove. Zasejavanje uzoraka. Metode identifikacije bakterija. Brzi komercijalni testovi za detekciju bakterija. Molekularne metode detekcije i identifikacije bakterija. Faktori virulencije mikroorganizama.

Modul 3. Osnovi genetske varijabilnosti bakterija

Struktura DNK i RNK. Bakterijski genom. Hromozom bakterija, replikacija. Plazmidi: klasifikacija, replikacija. Transpozibilni elementi. Insercione sekvence. Adaptacija bakterija. Bakteriofagi. Prenos genetskog materijala izmenu bakterija (transformacija, transdukcija, konjugacija). Mutacije i mutageni. Molekularne metode identifikacije
bakterija.

Modul 4. Antimikrobni agensi

Uticaj hemijskih agenasa, antibiotika i hemioterapeutika na fenotipske i genotipske karakteristike bakterija. Antibiotici: podela, hemijska struktura, selektivnost, molekularni mehanizmi delovanja na bakterijsku æeliju. Antibiotici koji inhibiraju sintezu æelijskog zida. Antibiotici koji inhibiraju funkcije citoplazmatske membrane. Antibiotici koji inhibiraju sintezu proteina. Antibiotici koji inhibiraju sintezu nukleinskih kiselina. Antifolni agensi. Antituberkulotici. Ne¾eljeni efekti primene antibiotika. Metode i standardizacija, in vitro ispitivanja osetljivosti bakterija na razlièite antibiotike i hemioterapeutike. Antimikotici: hemijska struktura i mehanizam delovanja. Antivirusni lekovi.: hemijska struktura i mehanizam delovanja. Ispitivanje potencijalne antimikrobne aktivnosti novosintetisanih jedinjenja. Ispitivanje antimikrobne aktivnosti biljnih proizvoda i jedinjenja.

Modul 5. Molekularni mehanizmi rezistencije mikroorganizama na antibiotike

Poreklo i mehanizmi rezistencije. Konstitutivna i steèena rezistencija na antibiotike. Efekti kombinacija antibakterijskih lekova. Uloga porina u rezistenciji. Uloga R plazmida u rezistenciji. Preno¹enje R plazmida i ¹irenje rezistencije. Beta-laktamaze: inducibilne beta-laktamaze i njihov znaèaj u rezistenciji. Detekcija gena odgovornih za rezistenciju

Mikrobiologija II: II semestar (15 ESPB bodova)

Modul 1. Odabrana poglavlja specijalne bakteriologije

Morfolo¹ke i biohemijsko-fiziolo¹ke karakteristike bakterija koje su najèe¹æi kontaminanti u farmaceutskoj industriji. Morfolo¹ke i biohemijsko-fiziolo¹ke karakteristiki bakterija koje nalaze primenu u proizvodnji razlièitih farmaceutskih preparata.

Modul 2. Odabrana poglavlja iz virusologije

Struktura virusa. Klasifikacija virusa. Efekat virusa na æelije domaæina. Tropizam virusa. Efekat fizièkuh i hemijskih agenasa na viruse. Kultivisanje virusa u laboratorijskim uslovima. Detekcija virusa u laboratoriji (brzi dijagnostièki testovi: PCR, DNK hibridizacija, imunofluorescentno bojenje). Replikacija virusa. Onkogeni potencijal virusa. Interferoni. Antivirusne vakcine.

Modul 3. Parazitologija

Klasifikacija protozoa. Morfolo¹ke karakteristike protozoa. Helminti: klasifikacija i morfologija. Antiparazitarni lekovi: hemijska struktura i mehanizmi delovanja. Ne¾eljeni efekti rezistencije na antiparazitarne lekove.

Modul 4. Imunski odgovor na bakterije, viruse i parazite

Odbrambeni mehanizmi domaæina. Interakcija: domaæin – patogen. Mehanizmi nespecifiènog imuniteta. Mehanizmi specifiènog imunskog odgovora. Imunski odgovor na bakterije. Imunski odgovor na viruse. Imunski odgovor na parazite. Mikroorganizmi kao probiotici. Probiotici i imuni sistem. Imunomodulatori.

Mikrobiolo¹ka ispitivanja u farmaciji: II semestar (10 ESPB bodova)

Znaèaj sterilizacije i dezinfekcije u farmaciji. Sterilizacija: definicija, metode sterilizacije. Primena temperature, zraèenja i filtracije u postupcima sterilizacije u farmaciji. Primena hemijskih metoda u cilju sterilizacije u farmaciji. Izbor metoda sterilizacije u farmaceutskoj industriji. Kontrola postupaka sterilizacije u farmaciji. Dezinfekcija, dezinficijensi, stepen dezinfekcije. Mehanizam delovanja dezinficijenasa. Ispitivanje efikasnosti dezinficijensa, in vitro. Postupci dezinfekcije primenljivi u farmaciji. Kontrola postupaka sterilizacije u farmaciji. Principi dobre proizvonaèke prakse (Good manufacturing practice, GMP). Znaèaj kontaminacije u laboratorijskom radu i proizvodnji sterilnih farmaceutskih preparata. Farmaceutski produkti osetljivi na delovanje mikroorganizama. Faktori koji utièu na kontaminaciju farmaceutskih proizvoda
mikroorganizmima (tip kontaminanata, prisustvo faktora rasta mikroorganizama, znaèaj kontaminanata iz vazduha, znaèaj temperature na kojoj se skladi¹te proizvodi, uloga pH sredine). Kontrola ontaminacije mikroorganizmima lekova, proteza i implantanata (u proizvodnji, tokom èuvanja i tokom primene). Ispitivanje mikrobiolo¹ke èistoæe razlièitih lekovitih oblika. Ispitivanje sterilnosti razlièitih lekovitih oblika. Ispitivanje aktivnosti antimikrobnih preparata. Validacija testova za nove farmaceutske proizvode. Tumaèenje dobijenih rezultata u skladu sa va¾eæim propisima.

Laboratorijske tehnike u mikrobiologiji: II semestar (5 ESPB bodova)

Priprema i zasejavanje bakteriolo¹kih podloga. Principi biohemijskih testova u bakteriologiji. Serolo¹ki testovi: ELISA, Western blot. Elektroforeza proteina. Izolacija proteina. Izolacija DNK. Metode rekombinantne DNK, PCR metoda. Fagotipizacija.

IZBORNI PREDMETI (7 ESPB bodova)

1. Primena mikroorganizama i rekombinantne tehnologije u farmaceutskoj industriji
2. Sanitarna mikrobiologija u farmaceutskoj industriji
3. Vakcine
4. Mikologija

1. Primena mikroorganizama i rekombinantne tehnologije u farmaceutskoj industriji

Bazièni principi rekombinantne DNK tehnologije, medicinski znaèajni polipeptidi i proteini dobijeni DNK tehnologijom. Primena mikroorganizama u farmaceutskoj industriji (proizvodnja antibiotika, vitamina, amino-kiselina, enzima). Primena mikroorganizama i njihovih produkata u razlièitim esejima i modelima za ispitivanje aktivnosti i metabolizma lekova.

2. Vakcine

Proizvodnja vakcina. Bakterijske vakcine. Antivirusne vakcine Tipovi vakcina (¾ive, mrtve, rekombinantne, subjediniène vakcine). Monovakcine i kombinovane polivalentne vakcine. Stabilnost vakcina. Testovi na strane agense u vakcinama za humanu upotrebu.
Novi trendovi u proizvodnji vakcina.

3. Mikologija

Morfologija gljiva. Klasifikacija gljiva. Postupci za identifikaciju gljiva. Mikotoksini. Antibiotici – produkti gljiva. Moguænosti kori¹æenja gljiva u farmaceutskoj industriji. Antimikotici sintetskog, biljnog i bakterijskog porekla.

4. Sanitarna mikrobiologija u farmaceutskoj industriji

Znaèaj mikrobiolo¹ke kontrole vode koja se koristi u farmaciji. Dejonizovana (demineralizovana) voda. Destilovana voda. Voda dobijena reverznom osmozom. POstupci za dezinfekciju vode. Mikroorganizmi prisutni u vazduhu. Znaèaj mikrobiolo¹ke kontrole vazduha u farmaceutskoj industriji.

Seminarski rad: III semestar (6 ESPB bodova)

Seminarski rad prilagonen za svakog kandidata prema temi doktorske disertacije.

Priprema i odbrana predloga teme doktorske disertacije: III semestar (10 ESPB bodova)

Odbrana predloga teme (pred komisijom koju odrenuje mentor) u kojem je detaljno obrazlo¾ena nauèna zasnovanost teme, cilj i plan izrade predlo¾ene doktorske disertacije.

Izrada doktorske disertacije: IV, V i VI semestar (90 ESPB bodova)

Uslovnost: odbranjen seminaski rad i predlog teme doktorske disertacije.

U realizaciji nastavnog plana i programa doktorskih studija iz Farmaceutske mikrobiologije uèestvovaæe:

Farmaceutski fakultet, Beograd
dr spec. Marina Milenkoviæ, docent
dr Jelena Antiæ Stankoviæ, docent
dr Slavica Spasiæ, redovni profesor
dr Zorana Jeliæ Ivanoviæ, redovni profesor
dr Miroslav Saviæ, docent
dr Du¹anka Parojèiæ, docent
dr Vladimir Saviæ, docent

Institut za molekularnu genetiku i genetièko in¾enjerstvo, Beograd dr Ljubi¹a Topisiroviæ, redovni profesor Biolo¹kog fakulteta Univerziteta u Beogradu i rukovodilac laboratorije za molekularnu genetiku industrijskih mikroorganizama u Institutu za molekularnu genetiku i genetièko in¾enjerstvo
dr Branka Vasiljeviæ, nauèni savetnik, direktor Instituta za molekularnu genetiku i genetièko in¾enjerstvo dr Nata¹a Goliæ, vi¹i nauèni saradnik, Laboratorija za molekularnu genetiku
industrijskih mikroorganizama