Portal farmaceuta

Autor: Tanjug |

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlaðan Dinkiæ izjavio je da bi zakon o podeli besplatnih akcija graðanima, koji je u¹ao u skup¹tinsku proceduru, mogao da bude na snazi veæ od Nove godine.

To æe otvoriti moguænost da oko èetiri miliona graðana, koji do sada nisu dobili akcije u procesu privatizacije, ostvare pravo na beneficiju koja je predviðena zakonom jo¹ davne 2001. godine, rekao je Dinkiæ za "Novosti".

"Mi smo se odluèili za model koji predviða da svi punoletni dr¾avljani Srbije, koji navr¹e 18 godina zakljuèno sa 31. decembrom 2007. godine, imaju pravo na besplatne akcije", kazao je Dinkiæ.

On je objasnio da oni koji æe ostvariti pravo na besplatne akcije moraju da imaju prebivali¹te na teritoriji Srbije, ili status privremeno raseljenog lica sa Kosova i Metohije.

"Pravo na besplatne akcije imaju svi koji su dr¾avljanstvo stekli zakljuèno sa 30. junom 2007. godine. Ovaj rok je stavljen kako bi se izbeglo fiktivno prela¾enje u dr¾avljanstvo sada, kada je zakon donet", rekao je Dinkiæ.

Prema njegovim reèima, evidencija æe za graðane biti vrlo jednostavna, oni æe moæi da se prijave samo sa liènom kartom bilo kojoj po¹ti ili filijali Nacionalne slu¾be za zapo¹ljavanje i tamo æe se lièni podaci uporeðivati sa onim iz biraèkih spiskova.

"Graðanin tu zavr¹ava sa prijavom, naravno, bez ikakvih tro¹kova. Sve, zatim, kontroli¹e Agencija za privatizaciju", dodao je Dinkiæ.

On oèekuje da æe javni poziv graðanima za prijave biti objavljen veæ tokom januara naredne godine.

Dinkiæ je ukazao da graðani ovim zakonom dobijaju 15 odsto ukupne vrednosti kapitala javnih preduzeæa koja su predmet privatizacije u naredne tri godine - NIS, EPS, Jat, Telekom, Galenika i Aerodrom "Nikola Tesla".

"Planiramo da se svakom dodeli po nekoliko akcija svih javnih preduzeæa na koje se zakon odnosi. ®elja nam je da graðani dobiju moguænost da te akcija prodaju, a deo, mo¾da, i zadr¾e", rekao je Dinkiæ dodav¹i da æe prva trgovanja akcijama, ukoliko sve bude i¹lo po planu, poèeti u prvoj polovini 2009. godine.

blic

da vidimo i to chudo 

bas vala.
mada ni pre nekoliko godina kada je ta prica bila pokrenuta, u MIlosevicevo vreme, niko nije verovao da ce od toga ista da bude, cak su se mnogi i sprdali. Ali kad su oni koji su ipak dobili te akcije i unovcili ih, ozidali i pokupovali, kuce, stanove, kola itd, ovi [sto su sprdali] su hteli da umru od muke  :wink:

'ocjemo da igramo tapke, a?

jedva chekam!!!!!! :~ :~ :~

"Od akcija manje od 1.000 evra"
| Izvor: B92
Beograd -- Graðani neæe moæi da od planirane raspodele besplatnih akcija zarade nagove¹tenu sumu od 1000 evra, smatra Miroslav Prokopijeviæ.

Gostujuæi u emisiji Poligraf Televizije B92, direktor Centra za slobodno tr¾i¹te objasnio je da bi vrednost kompanija koje su predviðene za prodaju trebalo da bude 27 ili 28 milijardi evra, ¹to je, prema njegovoj oceni, nerealno.

Prokopijeviæ je rekao i da æe prodaja NIS-a ruskom Gaspromu smanjiti fond iz kog bi se raspodeljivale akcije, a nameru da se NIS proda ruskom gigantu nazvao je "ekonomskom besmislicom“, jer je, kako je rekao, prava vrednost sprske naftne kompanije od milijardu i po do 4 milijarde evra.

"Prelazak tog kraka Ju¾nog potoka mo¾e da donese - zavisi koliko je veliki - u cirkulaciji, negde 15 do 20 miliona evra godi¹nje. A ako prodate NIS za 400 do 500 miliona, znaèi - upropastite dve i po do tri milijarde evra, trebaju vam stotine godina da to nadoknadite. Prema tome, takvo obja¹njenje potpuno je ekonomski besmisleno“, smatra Prokopijeviæ.

Без обзира колика била вредност, ја ћу моје чувати... Бар неко време.

Za besplatne akcije na ¹altere po¹ta
Autor: S. Vukoviæ |

Uz uslov da u dosada¹njoj privatizaciji nisu dobili nijednu akciju, svi punoletni graðani sa prebivali¹tem i dr¾avljanstvom Srbije moæi æe od 28. januara do 31. jula da se prijave za dobijanje akcija iz paketa javnih preduzeæa i novèane naknade po osnovu prodaje paketa iz Privatizacionog registra.

Prijavljivanje æe se obavljati tako ¹to æe graðanin doæi na ¹alter po¹te, a od dokumenata doneæe samo va¾eæu liènu kartu i broj bankovnog raèuna. Na osnovu liène karte slu¾benik æe videti da li graðanin ispunjava donju potrebnu granicu starosti (da je postao punoletan pre 4. januara ove godine), a kada je reè o prebivali¹tu i dr¾avljanstvu, provera æe iæi preko MUP-a.
U uredbi Vlade Srbije, objavljenoj juèe, precizira se da je donja granica za prebivali¹te takva da ono mora biti steèeno pre 1. jula pro¹le godine, a za dr¾avljanstvo najkasnije sa 3. januarom ove godine. Kakva je situacija za sve one koji su podneli zahtev za upis dr¾avljanstva, a do odreðenog datuma ga nisu dobili, preciznog tumaèenja jo¹ nema. Takvih graðana ima puno i masovni su primeri, posebno onih poreklom iz Crne Gore, da su zahteve podneli pre i vi¹e od godinu dana i nisu im re¹eni iako ispunjavaju sve zakonske uslove.
Moguæe je da æe taj problem biti premo¹æen tako ¹to æe za merilo biti uziman ili datum kada su podneli zahtev za upis u dr¾avljanstvo, ili æe im taj datum iz zahteva biti naveden i u izvodu iz dr¾avljanstva ma kada ga dobili. Buduæi da æe tek krajem decembra ove godine iæi slanje potvrda da su graðani upisani u vlasnièke listove, do tada æe valjda biti re¹eni i svi ti podneti zahtevi za upis u knjige dr¾avljana. Posedovanje dr¾avljanstva je, inaèe, svih godina privatizacije bio uslov kod podele pripadajuæeg paketa akcija radnicima, pa su kao dokaz prihvatane i potvrde da je sticanje dr¾avljanstva u proceduri.
Meðutim, dr¾avljanstvo nije jedina moguæa komplikacija na putu do sticanja akcija. Nea¾urirane adrese u liènim kartama mogle bi se pojaviti kao veliki problem, jer æe Agencija za privatizaciju u bazu unositi podatke iz liène karte. To znaèi da bi graðani koji na toj adresi vi¹e ne ¾ive, od jeseni kada krene sreðivanje evidencije mogli ostati bez povratnog odgovora.
Zato je prvi savet graðanima, navode u Agenciji za privatizaciju, da provere da li im je u liènoj karti upisana stara ili aktuelna adresa stanovanja. Ako treba da se uradi izmena, preporuka je da se to uradi ¹to pre, jer æe verovatno veæ od februara krenuti gu¾ve na ¹alterima MUP za liène karte. Isto va¾i i za one kojima je istekla lièna karta.
Sledeæa provera koju graðanin treba da uradi pre nego ¹to se zaputi u popunjavanje formulara za besplatne akcije jeste da proveri da li je upisan u biraèki spisak.
Upis akcija mora da se obavi lièno. Za graðane koji ne mogu da doðu na ¹alter zato ¹to su bolesni ili su na izdr¾avanju kazne zatvora, uredbom je precizirano da neko od èlanova njihove porodice o tome treba da obavesti po¹tu, pa æe im biti organizovan upis preko posebne komisije. Za graðane koji su na privremenom radu u inostranstvu upis æe iæi preko konzulata i ambasada, ali takoðe uz iskljuèivu obavezu liènog dolaska. Onog trenutka kada se graðanin upi¹e u evidenciju besplatnih akcija, on faktièki postaje i vlasnik, odnosno od tog datuma poèinje da teèe pravo na nasleðivanje.

Kazne
Ukoliko slu¾benik prihvati da po osnovu donete liène karte, a bez prisustva vlasnika obavi upis akcija, sleduje mu novèana kazna u iznosu od 50.000 do 100.000 dinara, a graðaninu koji poku¹a da akcije upi¹e sa tuðom liènom kartom kazna od 5.000 do 10.000 dinara. Svi oni koji su do sada po bilo kom osnovu dobili akcije, a poku¹aju da uðu i u ovaj krug, mogu biti ka¾njeni, i to novèano od najmanje 5.000 dinara pa do 10.000 dinara.

Procedura za radnike javnih preduzeæa
Graðani koji rade ili su radili u javnim preduzeæima - NIS, „Jat“, „Telekom“, Aerodrom „Nikola Tesla“, „Galenika“ i EPS - imaæe svoju posebnu kvotu. Upis æe iæi u istim rokovima, ali preko ¹altera Nacionalne slu¾be zapo¹ljavanja, i uz liènu kartu moraæe da dostave izvod iz dr¾avljanstva, kopiju radne knji¾ice i kopiju potvrde o prebivali¹tu. Kolièina akcija zavisiæe od godina radnog sta¾a provedenih u tim preduzeæima.

blic

Quote from: Wlada on 09-01-2008, 16:27:17
Без обзира колика била вредност, ја ћу моје чувати... Бар неко време.

mislim isto da je pametno cuvati ih dok ne skoci cena :>

hm da, onda oni koji su zainteresovani za kupovinu odredjenog preduzeca kupe vecinski paket i vi izvisite  :wink:
mislite o tome.

e.............berza je cudo...moze stosta da se nauci u americkim filmovima

Poèinje prijavljivanje za akcije
Izvor: Tanjug
Beograd -- U ¹tampi je objavljen javni poziv graðanima da se prijave za podelu besplatnih akcija ¹est velikih javnih preduzeæa.

Oko èetiri miliona graðana moæi æe da se prijavi za podelu akcija od 28. januara do 31. jula. Oni æe u podjednakoj vrednosti dobiti akcije Naftne industrije Srbije, Elektroprivrede Srbije, "Telekoma Srbija", "Jat ervejza", Aerodroma "Nikola Tesla" i "Galenike", ali njima neæe moæi da trguju u narednih ¹est meseci, dok se ta preduzeæa ne privatizuju.

Graðani æe se za besplatne akcije prijavljivati na ¹alterima "Po¹te Srbije", uz liènu kartu i karticu tekuæeg raèuna, a oèekuje se da æe procedura prijavljivanja u proseku trajati pet minuta.

U sluèaju da graðanin nema tekuæi raèun, "Po¹ta" mu odmah na istom ¹alteru dodeljuje broj raèuna.

Na ¹alterima po¹te graðani æe potpisivati zahtev za besplatne akcija u dva primerka, od kojih æe jedan biti upuæen u Agenciju za privatizaciju, a drugi ostaje podnosiocu zahteva i ubuduæe æe sva obave¹tenja dobijati na kuænu adresu.

Agencija za privatizaciju æe posle provere podataka najkasnije do kraja godine graðane pismeno obave¹tavati da li imaju pravo na besplatne akcije.

Graðani u inostranstvu mogu da se evidentiraju u diplomatsko-konzularnim predstavni¹tvima, a evidenciju invalida, starih, nepokretnih i lica na izvr¹enju zavodskih sankcija obavljaæe posebna komisija.

Pravo na besplatne akcije imaju svi graðani koji nisu ostvarili to pravo u dosada¹njem postupku privatizacije, koji su bili punoletni na dan 31. decembra 2007. godine, odnosno, upisani u knjigu dr¾avljana Srbije na dan 3. januara 2008. godine.

Pravo na besplatne akcije imaju i graðani koji su na dan 30. juna 2007. godine imali prebivali¹te na teritoriji Srbije, odnosno status privremeno raseljenog lica sa Kosova.

Privremeno raseljeni æe morati da donesu izbeglièku legitimaciju jer jedino ona sadr¾i trenutnu adresu njihovog prebivali¹ta.

Da bi ostvarili pravo na besplatne akcije, graðani moraju na dan evidentiranja biti upisani u biraèki spisak nadle¾nih op¹tinskih organa.

Prijave za zaposlene u javnim preduzeæima

Zaposleni i biv¹i zaposleni u ¹est javnih preduzeæa, koji imaju pravo na prenos akcija, prijave æe moæi da podnose od 28. januara na ¹alterima Nacionalne slu¾be za zapo¹ljavanje, a prvi meðu njima prijavljivaæe se radnici NIS-a i "Jat ervejza".

Predviðeno je da zaposleni i biv¹i zaposleni u ¹est najveæih javnih preduzeæa u Srbiji dobiju po 200 evra po godini sta¾a.

Na ¹alterima Nacionalne slu¾be za zapo¹ljavanje zaposleni i biv¹i zaposleni u javnim preduzeæima moraju da podnesu uverenje o dr¾avljanstvu koje nije starije od ¹est meseci, fotokopiju liène karte, overenu fotokopiju radne knji¾ice i potvrdu o prebivali¹tu.

b92

--

Poèela prijava za besplatne akcije
| Izvor: B92, Beta, Tanjug
Beograd, Novi Sad -- Graðani Srbije od danas na ¹alterima "Po¹te Srbije" mogu da se prijave za podelu besplatnih akcija ¹est javnih preduzeæa.

Oko èetiri miliona graðana moæi æe da se prijavi za podelu akcija do 31. jula. Oni æe u podjednakoj vrednosti dobiti akcije Naftne industrije Srbije, Elektroprivrede Srbije, Telekoma Srbija, Jat ervejza, Aerodroma "Nikola Tesla" i Galenike, ali njima neæe moæi da trguju u narednih ¹est meseci, dok se ta preduzeæa ne privatizuju.

Pomoænik ministra ekonomije Neboj¹a Æiriæ ka¾e da æe graðani do kraja godine dobiti potvrdu da li su ostvarili pravo na besplatne akcije, a prva trgovina akcijama oèekuje se u prvoj polovini 2009.

Æiriæ je naglasio da je prijavljivanje iskljuèivo lièno, a od dokumenata je potrebna lièna karta i broj dinarskog raèuna. Svaka vrsta zloupotrebe biæe o¹tro ka¾njena, ka¾e Æiriæ.

"Postoji zakonska odredba koja ka¾e da se za prijavljivanje la¾nih podataka podrazumeva kazna od pet do deset hiljada dinara za graðane, a za radnike po¹te koji posreduju u tome kazna je od deset do pedeset hiljada dinara", ka¾e on.

Prema njegovim reèima, provera æe biti jednostavna.

"Kada doðete na ¹alter popunjava se obrazac o osnovnim podacima i potpisuje izjava da graðanin do sada nije ostvario pravo na besplatne akcije. Primerak se zatim ¹alje Agenciji za privatizaciju koja obavlja kontrolu u saradnji sa nadle¾nim slu¾bama", rekao je Æiriæ.

Predstavnici "Po¹te" apelovali su na graðane da ne prave gu¾ve u prvim danim prijavljivanja jer ima dovoljno vremena i kapaciteta za evidentiranje svih zainteresovanih.

Graðani æe se za besplatne akcije prijavljivati uz liènu kartu i karticu tekuæeg raèuna, a oèekuje se da æe procedura prijavljivanja u proseku trajati pet minuta.

U sluèaju da graðanin nema tekuæi raèun, "Po¹ta" mu odmah na istom ¹alteru dodeljuje broj raèuna.

Na ¹alterima po¹te graðani æe potpisivati zahtev za besplatne akcija u dva primerka, od kojih æe jedan biti upuæen u Agenciju za privatizaciju, a drugi ostaje podnosiocu zahteva i ubuduæe æe sva obave¹tenja dobijati na kuænu adresu.

Agencija za privatizaciju æe posle provere podataka najkasnije do kraja godine graðane pismeno obave¹tavati da li imaju pravo na besplatne akcije.

Graðani u inostranstvu mogu da se evidentiraju u diplomatsko-konzularnim predstavni¹tvima, a evidenciju invalida, starih, nepokretnih i lica na izvr¹enju zavodskih sankcija obavljaæe posebna komisija.

Pravo na besplatne akcije imaju svi graðani koji nisu ostvarili to pravo u dosada¹njem postupku privatizacije, koji su bili punoletni na dan 31. decembra 2007. godine, odnosno, upisani u knjigu dr¾avljana Srbije na dan 3. januar 2008.

Pravo na besplatne akcije imaju i graðani koji su na dan 30. juna 2007. godine imali prebivali¹te na teritoriji Srbije, odnosno status privremeno raseljenog lica sa Kosova i Metohije.

Privremeno raseljeni æe morati da donesu izbeglièku legitimaciju, jer jedino ona sadr¾i trenutnu adresu njihovog prebivali¹ta. Da bi ostvarili pravo na besplatne akcije, graðani moraju na dan evidentiranja biti upisani u biraèki spisak nadle¾nih op¹tinskih organa.

Zaposleni i biv¹i zaposleni u ¹est javnih preduzeæa, koji imaju pravo na prenos akcija, prijave æe moæi da podnose od sutra na ¹alterima Nacionalne slu¾be za zapo¹ljavanje, a prvi meðu njima æe se prijavljivati radnici NIS-a i "Jat ervejza".

Predviðeno je da zaposleni i biv¹i zaposleni u ¹est najveæih javnih preduzeæa u Srbiji dobiju po 200 evra po godini sta¾a.

Na ¹alterima Nacionalne slu¾be za zapo¹ljavanje, zaposleni i biv¹i zaposleni u javnim preduzeæima moraju da podnesu uverenje o dr¾avljanstvu koje nije starije od ¹est meseci, fotokopiju liène karte, overenu fotokopiju radne knji¾ice i potvrdu o prebivali¹tu.

Graðanima, koji imaju pitanja o evidentiranju za besplatne akcije, od sutra æe na raspolaganju biti kol centar na broju 0800-100-300.

U po¹tama otvoren veæi broj ¹altera

U po¹tama je, kako ka¾u, od jutros otvoren veæi broj ¹altera, ali gu¾vi za sada nema.

"Svuda je otprilike gu¾va do deset ljudi maksimum. Graðani su to shvatili na pravi naèin i normalno dolaze da upi¹u akcije nekim svojim redom, kako im njihovo slobodno vreme dopu¹ta", rekao je Bo¾idar Spasojeviæ iz javnog preduzeæa PTT Srbija.

U prva tri sata prijavilo se oko 30.000 graðana

U prva tri sata prijavljivanja za besplatne akcije na ¹alterima "Po¹te Srbije" upisalo se oko 30.000 graðana, reèeno je danas Tanjugu u tom javnom preduzeæu.

Najveæi broj graðana prijavio se u Beogradu, preko 8.350, kao i u Vojvodini.
Upis graðana za besplatne akcije i u Novom Sadu je poèeo taèno u osam.

Graðanima je u Ju¾nobaèkom okrugu na raspolaganju je preko sto ¹altera za upis, a otvoreni su i posebni punktovi u pojedinim mesnim zajednicama u Novom Sadu gde se takoðe mo¾e obaviti registracija, tako da u po¹ti ka¾u da nema potrebe da svi doðu prvih dana jer ima dovoljno vremena i kapaciteta da se obavi upis svih zainteresovanih.

Prvi dan upisa pred glavnom po¹tom u gradu ipak je obele¾ila veæa gu¾va nego obièno, a jednoj starijoj ¾eni je zbog du¾eg èekanja u redu pozlilo.

U redu pred po¹tom je najvi¹e bilo penzionera, a oni sa kojima smo razgovarali zauzeli su svoja mesta u redu nekih pola sata, sat vremena pre otvaranja po¹te.

--
Pitanja u vezi besplatnih akcija
Besplatne akcije: Nasledstvo
Autor: Luka Andriæ |

1. Ukoliko sam testamentom nasledila akcije od roðaka, da li u tom sluèaju imam pravo na besplatne akcije?
Tanja Puaca
- Imate.
2. Da li graðani koji su inostranstvu mogu da se prijave i u zemlji, ako im to vi¹e odgovara, pod uslovima za ostale graðane?
- Da, i to lièno.
3. Da li izbeglice gube neka prava u zemlji iz koje potièu, ako dobiju akcije u Srbiji ?
- To se ureðuje zakonima zemlje iz koje potièu, a ne ovim zakonom.
4. Da li je krajnji rok za upis u biraèki spisak 31. 7. 2008?
- Jeste.
5. ©ta je potrebno od dokumenata za prijavu lica koja ne mogu lièno da doðu da se prijave u po¹tu/DKP? Kako i kome se obraæaju -Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, Po¹ti ili NSZ?
- Graðani treba da se obrate na besplatan telefon Po¹te 0800-100-300, a zaposleni i biv¹i zaposleni na besplatan telefon Nacionalne slu¾be za zapo¹ljavanje 0800-100-400. Oba telefona biæe objavljena u javnim pozivima.
6. Da li akcije glase na donosioca?
- Akcije glase na ime i upisane su u elektronskoj bazi Centralnog registra hartija od vrednosti i ne izdaju se u papirnom obliku.
7. Ukoliko podnesem prijavu za besplatne akcije, a ubrzo posle toga (mesec, dva...) promenim prebivali¹te, a time i mesto gde sam upisana u biraèki spisak (npr. zbog zasnivanja radnog odnosa u drugom gradu), da li je potrebno promenu prijaviti po¹ti gde sam podnela prijavu ili æe se ista evidentirati po slu¾benoj du¾nosti prilikom provere ispunjenosti uslova od strane Agencije?
- U ovom sluèaju, najbolje je da prilikom promene adrese o tome pismenim putem obavestite Agenciju za privatizaciju, na adresu: Agencija za privatizaciju, Trg Nikole Pa¹iæa broj 5/VI, 11000 Beograd. Agencija ¹alje sva obave¹tenja na adresu iz liène karte, tako da je u va¹em interesu da pravovremeno obavestite Agenciju o promeni podataka.

Sva va¹a pitanja mo¾ete slati po¹tom na adresu: „Blic“, Kraljice Marije broj 1, Beograd, sa naznakom „besplatne akcije“ ili na mejl [email protected] sa istom naznakom.

blic

--
Za graðane sa bezvrednim akcijama

Izvor: Beta
Beograd -- Mlaðan Dinkiæ izjavio je da æe na besplatne akcije imati pravo i graðani koji su u privatizacijama dobili bezvredne akcije.

Mlaðan Dinkiæ (FoNet, arhiva)

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlaðan Dinkiæ kazao je da æe biti donet podzakonski akt kojim æe to biti regulisano, a uslov je da se graðani pismenim putem kod Agencije za privatizaciju Srbije odreknu tih akcija, koje do sada nisu iskoristili. "Pravnici smatraju da je dovoljan podzakonski akt i da nije potrebna promena zakona", rekao je Dinkiæ.

Podzakonski akt mo¾e da donese Vlada Srbije i nije potrebno usvajanje u Skup¹tini.

On je najavio da æe poku¹ati da podzakonskim aktom re¹e i status poslovno nesposobnih lica.

Dinkiæ je najavio i da æe za mesec dana biti objavljeni prvi tenderi za izbor finansijiskih privatizacionih savetnika za organizovanje inicijalne ponude na berzi za Telekom, Aerodrom, Galeniku i EPS.

"Veliki je interes najveæih investicionih banka i mi æemo raspisati izuzetno stroge kriterijume, jer ¾elimo da svaka od ovih transakcija bude ¹to uspe¹nija", rekao je on.

Dinkiæ je kazao da se akcije tih preduzeæa neæe kotirati samo na Beogradskoj Berzi, veæ æe inicijalno izaæi i na Londonsku berzu, a mo¾da i na neke druge svetske berze.

Dinkiæ je najavio da æe od ponedeljka, 11. februara, na sajtu Agencije za privatizaciju www.priv.yu biti postavljen pretra¾ivaè koji æe graðanima omoguæiti da uno¹enjem imena, prezimena i matiènog broja provere da li imaju pravo na besplatne akcije.

Ukoliko graðani nemaju internet kod kuæe, mogu da pozovu kol centar, èije æe slu¾benici to uraditi umesto njega, rekao je on.

On je kazao da se do sada za besplatne akcije prijavilo 1.330 radnika Naftne industrije Srbije i 675 radnika Jata, a da je za 10 dana prijavljeno blizu milion graðana, dodajuæi da bi ovim tempom svi mogli da se prijave za dva meseca.

Kako je rekao, graðani koji su se gre¹kom prijavili na dva mesta, odnosno, i kao graðani i kao zaposleni u javnim preduzeæima, moæi æe do 31. jula da se sa jednog mesta odjave.

"Moraæe kod Agencije za privatizaciju da pismeno saop¹te da od jedne prijave odsustaju", rekao je Dinkiæ.

Dinkiæ je apelovao na penzionere EPS-a da do 15. marta ne idu u Fond za penzijsko osiguranje po potvrde o godinama radnog sta¾a, kako se ne bi stvarale gu¾ve, a jo¹ ima vremena do poèetak njihovog prijavljivanja, koje poèinje 31. maja.

On je najavio da kada poène prijavljivanje radnika EPS-a biæe otvorena jo¹ dva ¹altera u Obrenovcu i Lazarevcu, jer je procena da æe tamo da se prijavi oko 30.000 ljudi.

Za besplatnu podelu su, za sada, predviðene akcije ¹et javnih preduzeæa, NIS-a, EPS-a, Jata, Telekoma, Galenike i Aerodroma "Nikole Tesle".

Sada¹njim i biv¹im radnicima tih preduzeæa za prijavu su potrebne fotokopije liène karte i radne knji¾ice, uverenje o dr¾avljanstvu i potvrda o ostvarenim godinama sta¾a u javnom preduzeæu.

Procenjuje se da æe oko 150.000 penzionera, biv¹ih i sada¹njih radnika javnih preduzeæe prijaviti za besplatne akcije tih preduzeæa.

Prvi se prijavljuju radnici NIS-a i Jata, od 28. januara do 31. marta, zatim Telekoma i Aerodroma "Nikola Tesla", od 31. marta do 31. maja, a na kraju, od 31. maja do 31. jula, Galenike i EPS-a.

b92

Besplatne akcije - kada i koliko
| Izvor: B92

Beograd -- Podela besplatnih akcija graðanima trebalo bi da poène iduæe godine. U Ministarstvu ekonomije tvrde da æe sve obeæano biti ostvareno, ali sa zaka¹njenjem.

Danas retko ko veruje da æe dobiti 1.000 evra od besplatnih akcija (Beta)
Danas retko ko veruje da æe dobiti 1.000 evra od besplatnih akcija (Beta)
Srbija je jedina zemlja u regionu u kojoj privatizacija javnih preduzeæa praktièno nije ni poèela. B92 je istra¾ivao kada æe graðani dobiti prvi novac od akcija, kao i koliko je spominjana suma od 1.000 evra realna.

Te¹ko je danas naæi nekoga ko veruje da æe dobiti 1.000 evra od besplatnih akcija.

Prvi "udarac" hiljadarka je do¾ivela veæ kada je dr¾ava odluèila da Jat ne bude na spisku ¹est preduzeæa èije se akcije besplatno dele.

Osim Jata, problematièna je i procena vrednosti NIS-a od 2,2 milijarde evra, jer je cena po kojoj se prodaje ni¾a.

Odla¾e se i promena vlasnièke strukture Telekoma, zbog lomova na berzama i pada akcija.

Ako se tome doda i sve manja spremnost velikih investitora da ula¾u u Srbiju zbog svetske krize, èini se da graðani iduæe godine neæe dobiti obeæanu sumu.

U Ministarstvu ekonomije tvrde da æe sve biti ostvareno, samo sa zaka¹njenjem.

"Da li æe projekcije s kojima smo iza¹li krajem pro¹le i poèetkom ove godine, taj ceo paket na kraju procesa vredeti oko 1.000 evra, ukoliko se na pravi naèin i adekvatno vodi proces uz pomoæ savetnika i prihvati adekvatna strategija, mi smo stanovi¹ta da æe taj paket, na kraju procesa, imati znaèajnu vrednost", izjavio je dr¾avni sekretar Ministarstva ekonomije Neboj¹a Æiriæ.

Prema planu prvo bi trebalo da stignu akcije NiS-a i to do kraja godine.

Privatizacija preostala tri preduzeæa, Galenike, Aerodroma "Nikola Tesla" i EPS-a oèekuje se krajem iduæe godine.

Osim akcija iz ovih dr¾avnih firmi, zakon predviða i isplatu akcije preduzeæa iz privatizacionog registra.

To je planirano za februar, ali æe biti pomereno za oko dva meseca. Graðanima bi tada gotovina trebalo da bude isplaæivana na raèune.

Iako od vlasti nazivan "projekat decenije" i opozicija i neki ekonomsti smatraju da bi podela besplatnih akcija mogla da bude i "prevara decenije".

"Veæ je sigurno da ne mogu dobiti 1.000 evra, ali je taj perpetum mobile, odnosno na nemoguæ naèin zami¹ljena akcija, veæ bio oèigledan i prilikom usvajanja zakona. I bilo je jasno da je reè o predizbornom obeæanju, a danas mogu da ka¾em i predizbornom triku", ka¾e predsednica Odbora za finansije Skup¹tine Srbije Jorgovanka Tabakoviæ.

"Te¹ko da æe paket moæi da iznosi 1.000 evra. Biæe to znatno manje, koliko videæemo. Naravno, izgovor za mnoge kreatore ekonomske politike u Srbiji æe biti svetska finansijska kriza, iako nije u potpunost taèno", rekao je profesor na univerzitetu Megatrend Vladimir Vuèkoviæ.

Ekonomski je ispravno da svaka firma vredi onoliko koliko je neko spreman da za nju i plati. Koliko je neko spreman da odvoji za na¹a dr¾avna preduzeæa videæe se tokom iduæe godine.

Neki struènjaci predviðaju da bi akcije mogle da vrede 1.000 evra tek za ¹est do sedam godina.