Autor: Radovan Radovanoviæ | Blic
Kad je amerièki predsednik, D¾ejms Monro, poèetkom XIX veka formulisao doktrinu – Amerika Amerikancima, odnosno kad je poruèio Evropi - ne diraj me, ne diram te – nije izgledalo verovatno da æe ba¹ SAD postati glavni nosilac intervencionizma i da æe te¾iti da rasporede svoju armiju u svim dr¾avama sveta.
Tokom ove godine vi¹e od 330.000 amerièkih vojnika, od ukupno 1,4 miliona aktivnih pripadnika oru¾anih snaga, slu¾bovalo je u skoro 130 dr¾ava sveta. Najvi¹e ih je jo¹ uvek u podruèjima koja su bila strate¹ki va¾na
Vojnici i personal
1. Irak 150.000
2. Nemaèka 70.000
3. Japan 45.000
4. Ju¾na Koreja 37.000
5. Avganistan 20.000
6. Italija 13.000
7. Velika Britanija 12.000
tokom Hladnog rata, kad je suzbijan sovjetski i kineski komunizam, ali koja odnedavno takoðe imaju prioritet kao ,,linije zaustavljanja uticaja“ Rusije i Kine. Privredni interesi uvek su praæeni i vojnom podr¹kom.
Od jeseni 2001. kad su se islamski ekstremisti kidnapovanim avionima obru¹ili na zgradu Pentagona u Va¹ingtonu i solitere Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, poèeo je rat SAD protiv terorizma. Na meti su se, uz Avganistan i Irak, gde su Amerikanci preuzeli direktne borbene zadatke, na¹li jo¹ i Rog Afrike (D¾ibuti, Somalija), ceo Mediteran, Liban, Saudijska Arabija, Pojas Gaze, Kavkaz, Centralna Azija, Indija, Pakistan, Indonezija i Filipini, ali isto tako i Iran zbog atomskog programa i Kolumbija zbog droge.
Pentagon ¹irom planete ima oko 860 kompleksnih vojnih objekata razlièitih velièina i funkcija: najveæe nazivaju bazama, ali mo¾e biti da je reè i o aerodromima, kampovima, garnizonima i kasarnama. Postoje takoðe i amerièki vojni punktovi, postovi, stanice ili postrojenja, a svugde se radi o ,,prisustvu“, javnom ili tajnom. Zvaniène ugovore o stacioniranju trupa Va¹ington ima sa 93 zemlje, a u brojnim drugim sluèajevima vojnici iz SAD dolaze prostom saglasno¹æu lokalnih vlada.
Hladni rat je iziskivao podizanje velikih baza du¾ ,,gvozdene zavese“, ali posle pada komunizma Ministarstvo odbrane SAD prvo je krenulo u velike promene u skladu sa novim svetskim poretkom; poèelo je preme¹tanje trupa po inostranstvu.
Vi¹e od 250.000 vojnika bilo je 2004. godine bazirano u 45 zemalja, a polovina u Nemaèkoj, Japanu i Ju¾noj Koreji. U meðuvremenu, velike baze su smanjivane i graðena je mre¾a manjih upori¹ta iz kojih se mo¾e br¾e i fleksibilnije borbeno reagovati na nove izazove i intervenisati ¹irom sveta, po¹to se stalno menja izvor pretnji. Predsednik D¾ord¾ Bu¹ je u to vreme objavio da æe do 2014. godine biti zatvorena treæina baza i da æe se mnogi vojnici vratiti u SAD, ali i da æe drugi biti rasporeðeni u zemljama koje su na ivici nove zone pretnje: u istoènoj Evropi, centralnoj Aziji i du¾ pacifièkog pojasa.
Pojedina tradicionalna podruèja, na primer Nemaèka, gde se nalazi 26 od 69 velikih baza, ostala su i dalje od znaèaja, mada su Amerikanci u¹li i u Maðarsku, Bugarsku, Rumuniju, na Kosovo, u Centralnu Aziju, u Èe¹ku i Poljsku i mada se NATO pro¹irio do granica Rusije. U Nemaèkoj je i dalje najveæi kontigent od oko 70.000 uniformisanih dr¾avljana SAD, iako su nove èlanice NATO spremne da nude jeftiniji sme¹taj, usluge i savezni¹tvo, prvenstveno iz ekonomskih razloga. To je, reklo bi se, isplativo, iako je poznato da nema zemlje koja je uspela da se ,,predomisli“ i oslobodi stranih vojnih baza, osim ako sami stranci nisu promenili politiku i povukli trupe. Ali u tom sluèaju nastali odnosi mogu da budu i opasni.
Ugovori o stacioniranju trupa svuda su na istom principu globalizacije: SAD ,,izvoze sigurnost“, a druge dr¾ave predaju deo suvereniteta. U mnogim sluèajevima, meðutim, Amerikanci borave u inostranstvu kao ,,glavni“ pripadnici NATO i meðunarodnih mirovnih misija (Kosovo, BiH, Koreja) ili kao instruktori po pozivu domaæe vojske.
U Evropi ,,Bondstil“ najveæi
Kompleks ,,Bondstil“ kod Uro¹evca, u kome je oko 1.500 vojnika, po povr¹ini od 700 hektara, predstavlja najveæu vojnu bazu u Evropi sa vi¹e od 240 objekata. Gradnja je, kako se ocenjuje, ko¹tala oko 500 miliona dolara, a samo u bolnicu, koja je podignuta 2002, ulo¾eno je 34 miliona dolara. Baza ima svoj vodovod i svoju struju, internu televiziju, bioskop, dve crkve, tr¾ni centar, sportske terene, biblioteku, pokriveni bazen, skloni¹ta, zatvor, restorane i druge sadr¾aje. Unutar ¾ice su tenkovska jedinica (20 ,,abramsa“), helikopterska eskadrila sa 30 letelica ,,apaè“ i ,,blek houk“ i artiljerijski divizion, kao i radarski centar.
(http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2008/09_septembar/07/svet/vojska-grafika-x.jpg)
A sad mjerkaju Sibir. Kako reèe draga nam Olbrajtova:"Nije fer da Rusija ima tolika bogatstva". Hm, da. A da li bi bio fer da su u SAD? Naravno da bi. Bio je juèe super èlanak o tome u Veèernjim novostima.
o cemu konkretno?
Amerika merka blago ruskog Sibira
Autor: Borislav Laliæ | Veèernje Novosti, 06.09.2008.
(http://img114.nono9.us/img114/6161/transibirskazeleznicass3.jpg) (http://www.imagehosting.com/)
Trasa Transsibirske ¾eleznice
RUSKI lider Vladimir Putin uspavao je pro¹le nedelje, na prostranstvima sibirske tajge, hicem iz lovaèkog karabina, sibirskog tigra, moænu zver, koja je simbol snage i divljine te ogromne ruske zemlje.
Od “velikog Vladimira”, kako mu ruski simpatizeri veæ tepaju, oèekuje se, meðutim, da sibirskog tigra, odavno uspavanog, probudi i tako obnovi i uèvrsti staru slavu te velike zemlje, koja je na smeni dva milenijuma poèela ozbiljno da posræe.
Sibir je najveæa ¹ansa dana¹nje Rusije, zaloga njene buduænosti i geopolitièke supremacije na svetskoj sceni. U Sibiru æe se “kaliti èelik” buduæe ruske dr¾ave, koja je ovih dana, povodom drame u Gruziji, a i mimo nje, jasno stavila do znanja da se ni u kom sluèaju neæe odreæi pozicije velike zemlje i da rusko dr¾avno rukovodstvo nikada vi¹e neæe dozvoliti da se u zemlji ponove “katastrofalni procesi” kakvi su se desili raspadom Sovjetskog Saveza.
Ali, Sibir, to enormno prostranstvo divljine i prirodnih bogatstava, koje energijom i sirovinama mo¾e da “hrani” svet, ostaje velika briga ruske dr¾ave. Prvo, bogatstva iz sibirske utrobe treba ¹to pre staviti u funkciju dinamiènog razvoja zemlje, i, drugo, Sibirom valja ovladati, onako, ali jo¹ br¾e, kako su to èinili amerièki “pioniri”, osvajajuæi Divlji zapad, da bi od puste Kalifornije napravili “silikonsku dolinu”.
Uspavana zemlja
JEDNA od teorija o poreklu imena Sibir ka¾e da je ono do¹lo od kombinacije turskih reèi koje znaèe “uspavana zemlja”.
No, kako bilo, Sibir se jo¹ nije probudio. Na tim prostranstvima, koja se prote¾u od Urala do Vladivostoka, nalaze se, ka¾u struènjaci, “energetske garancije” sveta, plus enormne zalihe plemenitih metala, zlata, uranijuma, drveta, pijaæe vode.
Ogromna prostranstva Sibira, koja èine dve treæine ruske teritorije, podeljena su u tri geografska regiona. Zapadni Sibir, od Urala do Jeniseja, sa povr¹inom od 2.427.000 kvadratnih kilometara, centralni, koji ide sve do reke Lene i prostire se na vi¹e od 4 miliona kvadratnih kilometara, i istoèni Sibir, sa preko 6 miliona kvadratnih kilometara koji dose¾e sve do Beringovog moreuza i Vladivostoka.
O kakvim je prostranstvima reè, najbolje se mo¾e videti po podatku da je Sibir veæi od Sjedinjenih Amerièkih Dr¾ava.
Na tom enormnom prostoru koji deli osam vremenskih zona i kojim se putuje vozom punih sedam dana, ¾ivi svega 39 miliona stanovnika, veæinom Rusa, koji su uglavnom u gradovima, i to prvenstveno pored Transsibirske ¾eleznice, koja je na poèetku pro¹log veka otvorila novu stranicu u ruskom osvajanju i ovladavanju Sibirom, koji je postao deo ruske teritorije pod Ivanom Groznim u 16. veku.
Stav Olbrajtove
ALI, Sibirom tek treba ovladati. To æe biti veliki, sudbinski izazov Rusije 21. veka.
Ka tim bogatim prostranstvima, u sve nemilosrdnijoj eri jagme za energijom, hranom i sirovinama, mnoge oèi su danas uprte ka Sibiru, a ne samo ruske.
Na tu dimenziju sibirske buduænosti ukazala je i biv¹a amerièka ¹efica Stejt departmenta Medlin Olbrajt, kada je izjavila, nimalo u diplomatskom maniru, da je “nepravdeno da Rusija raspola¾e tolikim prostorom i tolikim prirodnim bogatstvima dok druge zemlje u tome jako oskudevaju. Na prostorima Sibira i ruskog Dalekog istoka, bilo bi mesta za mnoge druge...”
Putin je na takve i sliène jadikovke odgovorio metaforièno, ali veoma jasno: “Hvala dobrom Bogu, Rusija nije Irak...”
Katastrofa
Svakako
da æe Rusija ¹tititi bogatstva svoje zemlje, pa i blago prebogatog Sibira, ali to neæe biti lako. Nije dovoljna retorika, pa ni odluènost ruskog dr¾avnog vrha. Postoje i neki objektivni faktori, koji Rusiji ne idu u prilog i koje neæe biti nimalo lako prevaziæi.
Na to u poslednje vreme ukazuju i svetski istra¾ivaèi, bez obzira na to ¹to meðu njima ima i onih koji nisu nimalo naklonjeni obnovi “svete Rusije”, a jo¹ manje raðanju “velikog Vladimira”.
Jedan od njih je i èuveni profesor sa amerièkog univerziteta Jejl Pol Kenedi, koji ka¾e da buduænost Rusije nije nimalo svetla. On te svoje prognoze bazira na èinjenici da neæe biti nimalo lako vladati zemljom koja ima 17 miliona kvadratnih kilometara (osmi deo planete), a svega 142 miliona stanovnika, èiji se broj, uz to, iz godine u godinu smanjuju, pa se prognozira da æe Rusa 2050. godine biti svega 114 miliona.
- Rusija do¾ivljava - ka¾e Kenedi - demografsku katastrofu. - Rusi polako nestaju...
Polazeæi od takvih sumornih prognoza, on iznosi ideju na koju su se Rusi kiselo nasmejali: da se Sibir proglasi za neku vrstu svetskog nacionalnog parka, tj. zabrana, a da se ruska dr¾ava sa svojih stotinak miliona ¾itelja smesti na ostatak svoje teritorije, a to je jedna petina sada¹njeg dr¾avnog prostora.
Ima i drugih faktora na koje ukazuju nauènici i koji pla¹e Ruse.
Mnogo je kom¹ija oko Rusije koji popreko gledaju na dr¾avu kojoj su nekada pripadali: muslimanske dr¾ave sa juga, baltièke republike, Ukrajina.
Postoji tu jo¹ jedan strah. Da li æe Rusija, koliko god bila moæna, moæi da kontroli¹e svoje sibirske nenaseljene prostore du¾ granice sa mnogoljudnom Kinom? Da li æe SAD, Kina i Japan, u nekakvom suludom scenariju buduæeg treæeg svetskog rata poku¹ati da se domognu sibirskih bogatstava i da taj prostor podele?
To su, svakako, hipotetièka pitanja na dalekim horizontima.
Ono ¹to je bli¾e i ¹to je realno, to je èinjenica da se dana¹nje rusko rukovodstvo nalazi na sudbonosnoj klackalici na kojoj se odreðuje dalja sudbina zemlje.
Nafta i gas su preporodili Rusiju, obogatili su je, vratili joj bar ne¹to od stare moæi i dr¾avnog dostajanstva.
Ali, petrodolari su varljiva roba. Novac od izvoza nafte i gasa sliva se u Rusiju silinom slapova Nijagare, ali to mo¾e da nestane.
Mogu izvori da presu¹e, mo¾e da se pojavi alternativno gorivo.
A ¹ta onda? Su¹tina odgovora svodi se na pitanje da li æe sada¹nja dr¾avna vrhu¹ka Rusije èuèati pored naftovoda i gasovoda i brojati petrodolare koje su im doneli priroda i istorijske okolnosti, kao ¹to to èine naftni ¹eici, ili æe napraviti privredu i sopstvenu “silicijum dolinu” koja æe da funkcioni¹e i da raste i onda kada petrodolara vi¹e ne bude.
Od toga zavisi i sudbina Sibira, koji ne le¾i samo na nafti i na gasu.
Od toga, u krajnjoj liniji, zavisi i to da li æe se Vladivostok, kojem su Rusi dali ime, i dalje zvati tako: “Vladati na Istoku”.
SIBIRSKI VOZ
NOVU eru, a na neki naèin i poèetak preporoda Sibira, oznaèila je izgradnja Transsibirske ¾eleznice, koja je graðena izmeðu 1891. i 1904. godine.
Ta pruga ide od Moskve do Vladivostoka i duga je 9.288 kilometara. Njome se u jednom pravcu putuje punih sedam dana. Za to vreme putnici proðu kroz osam vremenskih zona. To je najdu¾a pruga na svetu.
SVE MANJE RUSA
NA 17 miliona kvadratnih kilometara ruske dr¾ave ¾ivi 141 milion stanovnika. Kada se raspao Sovjetski Savez, Rusija je imala 148 miliona ¾itelja. Prognoze demografa ka¾u da æe Rusa u njihovoj dr¾avi 2050. godine biti svega 114 miliona.
Moguæe je da se te prognoze ne ostvare, jer se u poslednje vreme bele¾i trend dolaska strane radne snage u Rusiju. To æe ubuduæe najvi¹e zavisiti od stope privrednog razvoja zemlje, koja je sada, inaèe, veoma visoka, skoro 10 odsto.
To znaèi da Rusija danas ima duplo manje stanovnika od Amerike. U SAD trenutno ¾ivi oko 300 miliona stanovnika, a za 40 godina æe ih biti vi¹e od 400 miliona.
NAJBOGATIJI REGION SVETA
Struènjaci ka¾u da je Sibir najbogatiji region sveta, da se u njegovoj utrobi i na povr¹ini krije sve ono ¹to æe èoveèanstvu biti najpotrebnije u prvom stoleæu treæeg milenijuma: 20 odsto svetskih zaliha nafte, 27 odsto prirodnog gasa, 40 odsto platine, ne¹to manje zlata, nikla i kobalta, zatim dijamanata, srebra, a tamo se nalazi i jedna petina svih ¹uma na planeti.
Da, to je taj èlanak! Hvala Senna!
Licno, voleo bih da mi se ukaze prilika da krenem trasom Transsibirske magistrale, pa negde usput zalutam. Ovo pisem inspirisan provalom secanja na jedan davni kongres kojem sam prisustvovao, negde u Nemackoj krajem devedesetih godina proslog veka, na kojem su zapazeno ucesce imali clanovi ruske naucne ekspedicije koja je 5 godina u kontinuitetu provela proucavajuci lekovito bilje Sibira, ne vracajuci se kucama cim padne slana na borove grane - pa, jedva obrijani i okupani, banuli na kongres u ustirkanu Svabiju, sa jedva obradjenim, dakle sasvim taze rezultatima. Izazvali su "efekat Raspucin" na pripadnice naucne elite od bakterija sasvim oslobodjene Evrope, a to je cirka 50% auditorijuma.
Isto tako, voleo bih da se to desi pre nego sto Ameri od Rusije otcepe Sibir i od njega naprave kombinaciju ledenog Diznilenda i naftnih/platinastih/uranskih busotina, sa sve primesama ladnog Las Vegasa i kokainskih polja mucene Bolivije.
Takodje, voleo bih da se "uralom" provozam bespucem Sibira, 800 km udaljen od najblize igranke, gde (pedantno zacesljan) mogu sresti i neko zensko bice, makar za razgovor, drugaciji od razgovora sa drvecem koje kanim u samoci poseci...
Ma, voleo bih da se Rusijom prosetam dok i sami Rusi pamte kakva je Rusija bila. Kad oni sami zaborave kakva je bila, dzabe meni truda...
Takodje, voleo bih da se "uralom" provozam bespucem Sibira, 800 km udaljen od najblize igranke, gde (pedantno zacesljan) mogu sresti i neko zensko bice, makar za razgovor, drugaciji od razgovora sa drvecem koje kanim u samoci poseci... (citat)
Adonis Vernalis - romantik :cvet , sanjar :ball2: i profa :streber: . Vasi postovi radost srcu mom cine.
Cijeli post profin je odlièan! Voljela bih da sam vidjela taj "efekat Raspuæin". :lol2:
©to se mene tièe, voljela bih da zalutam bilo gdje u Rusiji. Fantastièna knji¾evnost, Petrograd (ili kako ga veæ zovu danas, ne mogu da upratim nikako), malo vodke i snijeg, i saonice, i "bele noæi" kako ih je zvao Dostojevski i Rusi, plavi, plavih oèiju... Joj... Uhhhhhh...
ok, ajmo da se drzimo teme ... :wink:
A sta drugo da kazemo? Jel americki vojnici drze ceo svet? Pa, drze skoro ceo svet. Kraj teme.
Pa pravo da Vam kazem nisam sasvim verovao u to dok nisam procitao ovaj prvi tekst ... :face: :hm
NI nakon svega ¹to nam se svima dogodilo nisi vjerovao? Uh Brede, mislim da sam negdje napisala da su ti potrebne ru¾ièaste naoèale. Povlaèim iskaz. Skini te ru¾ièaste naoèale. Posudi ih meni. Mogle bi mi zatrebati...
pa dobro, nekad i nisam bas bukvalista ... :wink:
Kad ce se svet osvestiti???
Ili cemo svi jednog dana biti jedna velika americka kolonija?
:hm .blah. :molim:
Bojim se da hoæemo. Ameri su majstori propagande. Kod nas se prikazuje serija JAG o amerièkim vojnim advokatima. Ne bi vjerovao koliko klinci iz kom¹iluka prièaju o tome. Malo si pilot vojnog aviona a malo si advokat i rje¹ava¹ sve nepravde u svijetu.
Ali i oni æe morati da padnu jednog dana. Ali onda æe se pojaviti nova imperija. Tako je uvijek. Istorija se ponavlja.
Al za sad, mi smo "whole world USA!" A dobro, u USA i nije tako lo¹e ¾iveti... Pogledajte koliko megabitni internet imaju, kolike plate, fin ¾ivot... ©ta fali. Da i mi malo u¾ivamo. A kad padne ovaj èetvrti rajh, onda æemo opet ne¹to da smislimo. Mi balkanci uvek ne¹to smislimo. Najbolje da smo uvek na dobroj strani, da je nama dobro, a ovi veliki nek se èaèkaju koliko oæe. Na¹ glas je i onako ni¹tavan u svemu tome...
a kabum ko ti garantuje da bi ti ziveo kao i oni u USA?!
Zna se za sta kolonije sluze ...
:wink: :K2:
Ne znam, meni ¾ivot u USA ne izgleda toliko ru¾ièast koliko svi misle. Imam roðake tamo. Ljudi rade danonoæno, djeca su prepu¹tena sama sebi, ¾ive zajedno na papiru, a ni¹ta skoro ih ne ve¾e. Neka. Radije bih ovako. Ne mo¾e novac ba¹ sve da kupi.
pa dobro, mi uglavnom sve sto znamo o zivotu u USA znamo iz filmova ... :wink:
Aha, upakovano u celofan sa sve ma¹nicom!!!
pa da.
ja kazem koliko mi u Srbiji ustvari nemamo pojma sta se desava tu u RS a vi ste nam nekako najblizi, kako li cemo znati kakvo je pravo stanje u USA??? Nikako. :wink: :kul:
nemojte da se ljutite zbog ovoga, ali mislim da vi u BGD ne znate kako se ¾ivi u ostatku Srbije a kamoli gdje drugo. I da vas ne¹to ni ne interesuje. Jesam li u pravu?
verovatno.
:wink:
s tim da se razlikuju bgradjani koji su dosli iz unutrasnjosti i bgradjani "starosedeoci" ... :>:
Da, ali ovi novopeèeni obièno postanu "starosedeoci".
Znam jednu curu koja je do¹la kod vas da studira (mo¾e¹ da me ubije¹, zaboravila sam ¹ta). I prije me je iritirala svojom uobra¾eno¹æu, ali nakon prvog semestra kod vas je potpuno promjenila izgovor a pona¹anje... Nisam nasilna ali nju sam htjela da ¾ivu oderem!
:F :batina :puca2: :namcor
Kud ode ova tema......
Da se nadove¾em na ovo predhodno oko BG-a.......u ovom gradu je ¾ivot previ¹e brz, mora¹ se prilagoditi ritmu, ljudima zbog èega mora¹ da se menja¹ jer ne mo¾e¹ promeniti okolinu, taènije 2 mil. ljudi....
E sad, neki vole da i u rodnom kraju glume novopeèene beograðane, pa im se pobrkaju lonèiæi.......
Elem, da se vratim na temu.....
Brede, pored RS-a Ameri su nam jo¹ bli¾e, taènije stacionirali su se na sred na¹e teritorije i meðunarodnog èuda od dr¾ave, samo za njih jedinstvenog sluèaja, ju¾ne pokrajine KiM. Od '99 kako su stigli, dole je sve promenjeno. Jer gde zgazi njihova èizma vi¹e ni¹ta nije isto. Jednostavno, ONI brinu samo o svojim interesima, svom dobru, a ostalo ih ni¹ta, ama ba¹ ni¹ta ne interesuje. Primer ti je biv¹i ¹ef UNMIK-a Joakim Riker. Za razliku od svih ostalih (Francuza, Danca x2, Finca, Nemca), ovaj je uradio sve moguæe da sroza jedan narod, uzdigne drugi.....a pri tome je ¹titio svoje interese najvi¹e jer su njegovi saradnici organizovali veliku pljaèku ionako veæ razorenog sistema upravljanja na Kosovu i Metohiji. Be¹e malo pra¹ine, kad se sve ubrzo slegne, na*ebaæe neko sitan i neva¾an.....
A to ¹to njihova vojska svuda ratuje, pa naravno kad moraju da ¹tite i stvaraju interese svojih najjaèih firmi i bogata¹kih porodica. Vojska je samo instrument delovanja, pitanje je ko vuèe konce iza zavese.....
Ili je i to veæ poznato?
.................
Poznato. Kazem ja da mi sve to deluje kao pokusaj kolonizacija sveta ... .blah. :hm