Portal farmaceuta

Dakle,ova tema je posvecena nasim najvecim strahovima...Mozda je vise trebalo da zvuci u jednini,ali generalno ljudi nemaju samo jedan strah..Imaju ih obicno dva,cak i vise.
Pricamo o strahu...Pokusacemo da otkrijemo sta je to sto lezi u nama i ne da nam mira za jedan normalni bioritam i opustenost.Da li je moguce da jedna tako minijaturna i skrivena tacka nase podsvesti moze ciniti misteriju i uticati na kompletnu sliku o realnosti???
Strahovi nastaju kao rezultat nase podsvesti koja je negativno opazila neke odredjene prijeme i situacije iz spoljasnje realnosti.Neki se oslobode strahova dok su jos mladi,a neki ih cuvaju sve do smrti i nikad se ne iskorene...Da li su strahovi ipak jaci od nas i mi ne mozemo nista uciniti da ih se resimo??Ili mozda ipak ima onih koji se i dalje bore sa njima...Da vas cujem: Koji su vasi najveci strahovi??

Svako se plasi kad iznenada ostane bez tla pod nogama i kada cuje prodoran zvuk iza ledja iznenada (secate se malog Alberta, belog zeke i uslovljavanja).

Generalno, ljudi se plase nepoznatog (odatle strah od mraka... pa kome je jos prijatno samom u crnoj noci npr. u sumi). Strah od smrti je iskonski, o tome razmisljas ili ne razmisljas. Ja ne razmisljam.

Meni nije prijatno na visini, pogotovo ako nema neke ograde. A i tramvaji me ne cine srecnom jos otkako je jedan pregazio Duska Dugouska na 13. spratu nekog solitera (secate se tog crtanog?) :shock

E ovim bih voleo da se vise pozabavimo

QuoteStrah od smrti je iskonski, o tome razmisljas ili ne razmisljas. Ja ne razmisljam.

Strah od visine je kod mene prisutan [ocekujem da se kulg pozabavi ovim jer je pretpostavljam da je to i cekao cim jeotvori o ovu temu :)]

Da li si nekad razmisljao o svom strahu ili mozda probao da se suocis sa njim??Da li ti je AKROFOBIJA ili strah od visine primarni strah ili postoji jos neki?To je jako bitno u redosledu kompenzacije stimulusa koje primas od spolja...Jer je definitivno da ljudi koji su skloni fobijama imaju jako redukujuci stimulus vezan za primanje informacija od strane spoljasnjih faktora i nedovoljno istrazeni parametar svesnosti...Mnogi preporucuju suocavanje sa strahom...Mada tu dolazi do velike anksioznosti i pitanje je da li bi se strah uopste izgubio :hm
Svi strahovi su jako kompleksni i nikad dovoljno ispitani...U velikoj meri uticu na sve svesne radnje,iako mi nismo svesni toga da oni to cine..Najbolje bi bilo kad bi mogli da nadjemo sta je to sto nam je u proslosti urezalo pogresan stimulus na reakciju straha..U tome je glavni metod nalazenja resenja

Da, a treba razlikovati strah od fobije.
Kod mene taj strah nije paralisuci ali kao neprijatnost jeste prisutan.
Ne, i nije iz proslosti ali ima veze sa podsvesnim. :wink:
Odgovor naslucujes.

Smrt.
Bolest.
Samoca.

Jbg.
Mozda cu i obrisati ovu poruku.

QuoteDa, a treba razlikovati strah od fobije.
Kod mene taj strah nije paralisuci ali kao neprijatnost jeste prisutan.
Ne, i nije iz proslosti ali ima veze sa podsvesnim.
Odgovor naslucujes.

Pa vidi...Postoji velika razlika,ali ima i slicnosti...Strah se obicno javlja kao odgovor na jedan nedovoljno opazeni spoljasnji faktor i time je podlozan brzom povratku u jedno normalno stanje...Mislim na mogucnost da jedan steceni strah ima velike sanse da nestane jer nije ostavio trajni efekat na dnevno funkcionisanje i svesnost,pa je time i obuhvatio mnogo manji deo svesnog polja za opazanje.Hocu reci,strah ce se javiti onda kada jedna od neprimljenih tacaka iz realnosti dodje u kontakt sa podsvesnom zonom..Dok je fobija nesto trajnije i ozbiljnije..To je strah bez granica i doze....Kod nje ne postoji jedna tacka,vec siroki spektar neprimljenih spoljasnjih segmenata koji zajedno kad se udruze cine jedan simptom izgubljenosti i beznadja...Jer ona kao trajni strah se tesko iskorenjuje.Gotovo je i nemoguce uticati na nju jer su posledice fobije duboko urezane u nasoj podsvesti i problem je sto ne mozes dopreti do njih...
Tako da to kod tebe nije fobija,vec obican strah na jedan od mogucih faktora-visine...Mozes ga proanalizirati i povezati kako je doslo do njega...Da li si imao neko negativno iskustvo sa visinom,pa je to ostalo urezano u tebi??Ili je to cisto instinktivna reakcija bna visinu koja postoji kod svih nas??

QuoteSmrt.
Bolest.
Samoca.

Jbg.
Mozda cu i obrisati ovu poruku.

Nema brisanja. :)..Ova tema mozda i jeste malo mracnija,ali nije sve u ovom zivotu tako svetlo..neophodno je zaci malo i u mracniju stranu naseg zivota da bismo probali da izgubimo taj uticaj koji ima itekako velikog udela u istom :wink:
No, i ja sam se pronasao u jednom od tvojih strahova...Bolest....Jako se plasim zaraznih bolesti da je to kod mene pocelo da prerasta u fobiju....Imam utisak i to stalno razmisljam(jer mozak je cudo sta sve moze stvoriti kad si u strahu) da ce nas zahvatiti neka neizleciva bolest koja ostavlja mnogo teske posledice... :K...Bolesno,zar ne??...alii to je moj ventil za pisanjem i istrazivanjem...da probam da iskorenim taj strah koji mi ponekad ne da mira za normalan san...Da nadjem realne tacke koje ce polako gubiti taj strah....Jeste da ide sporo i da ne smem uopste da se suocim sa tim,ali ide nekako....Mozda cu naci odgovor u nekom od narednih postova :wink:....

Ne verujem, Zoe imam iste strahove kao i ti. Pored MRAKA, VISINE i TRAMVAJA, dodala bih i bolest... Pobozna sam pa se smrti ne plasim, nadjem neko objasnjenje u veri, zasto neke stvari moraju biti takve kakve jesu....

Dodala bih da je moj najveci strah da ostanem kod kuce kasno nocu sama...i sve to zbog jednog nemilog dogadjaja od pre par godina...

A on je??Mozda ne zelish da pricas o tome,ali ako ti je neprijatno slobodno se opusti i raspisi...podeli strah sa nama...neki problemi se i resavaju pricom... :angel:

Pla¹im se mraka, ali samo kad sam sama. :lol2:

Nezgodan a istovremeno zanimljiv mi je strah od sijalica.  :hm Ne volim kad padne napon pa oslabi svetlost. Verovatno imam neko lo¹e seæanje iz detinjstva.

Kao ¹to je neko veæ spomenuo, nemam pravi strah od visine, vi¹e je to neprijatnost...u smislu da nemam oseæaj za prostor pa je naporno voditi raèuna o tome koliko sam blizu ivice.

Imam i strah od paukova koji je pome¹an sa fascinacijom. :T

ja imam strah od mraka...visine i strasno se plasim buba....

Ja se ne pla¹im nièega, sem da mi nebo ne padne na glavu... :> :> :>
I paukova i noænih leptira :> :> :> :>
Buhahahahhahaha, farmaceuti-a pla¹e se bolesti :> :> :> :> :>

Quote from: Lena on 30-08-2006, 12:18:53
Imam i strah od paukova koji je pome±an sa fascinacijom. :T

i ja isto... a imala sam i strah od visine...alli je on znatno umanjen odkad sam se spustila niz stenu od jedno 30-tak metara...naravno bila sam vezana uzetom ...  :wink:

Sada cete mozda biti u cudu, a nekima ce verovatno biti i smesno, ali ja se plasim vode. Taj moj strah datira jos od kada sam bila beba. Kupanje mi je do nekih 5-6 godina bilo najgora mora, ali od tada sam, valjda jer sam malo porasla, mogla da se kupam bez plakanja, ponekada gusenja i tome slicno. Medjutim, kupanje u bazenu, reci ili moru nije dolazio u obzir. Ja sam i do tada isla na more, ali me voda nikako nije videla i to je trajalo sve do prve godine gimnazije kada sam odlucila da se sa svojim strahom suocim i naucim da plivam. To je bio dug i mukotrpan proces, ali se zavrsio prilicno uspesno jer sada se vec moze reci da spadam u plivace. Naravno, u svojoj plivackoj karijeri nemam nijedan skok, cak ni na noge i nikada nisam isla dublje od onoga gde moje noge mogu da dotaknu dno. I dan danas dok plivam otezano disem i srce mi ubrzano kuca, a i ne kupam se u tus-kabinama jer kako voda onako sa visine krene da pada po meni ja pocnem teze da disem.
By the way, i u mraku se ne osecam najprijatnije  :wink:

QuoteBuhahahahhahaha, farmaceuti-a pla¹e se bolesti   

Hehehe...stvarno deluje tripozno...i j sam nekad u zescem tripu zbog toga sto profesionalna odluka delimicno ima dodira sa tim problemima..Mada kad pomislim na cika docu koji radi u institutu za infektivne i tropske bolesti,samo kazem:'' Hvala lepa,i drugi put'' :K
Ne bih da generalizujem,ali moj strah od bolesti je jako korenski...Ne plasim se nekih pukih bolesti koje su same po sebi smesne i koje se lako mogu prevazici...U meni je jeza od nekih potresnih i kvarnih bolesti. :ninja:..Bolesti koje maltene ostavljaju veliki trag na ljudima i koje menjaju njihov fizicki izgled...taj strah je neobjasnjiv i neogranicen...ne zbog toga sto bi takva bolest mene mogla da snadje,nego sam nacin prenosa i infekcije...kao da je taj put inkubacije programiran da se manifestuje u neku katastrofu :roll:...a sve je vise novih bolesti koje uzrokuju novi filogenetski virusi....i koji se i prave u bio-teroristicke svrhe...U tome lezi moja fobija :confused:

Ja se uzasno plasim mraka, ne smem nocu da ostanem sama kuci, a ako bas moram, onda imam takve tripove, proveravam milion puta da li sam zakljucala vrata, itd... Pored toga, imam strah da ce se nesto lose desiti ljudima koje volim, mojoj porodici, prijateljima...

Postoji izreka koja upucuje da je: "strah od neuspeha najveci - neuspeh". Upoznajte svoje stahove i/ili strahovanja, da biste ih bolje razumeli. Postoje razlicite psiholoske metode koje pomazu da se strahovi prevazidju i razrese, osobe koje su oslobodjene (rasterecene) od strahova zive spokojnije i kvalitetnije. Psiholoska ravnoteza zahteva mentalnu hogijenu i svest o svojim (ne)mogucnostima.

Osecaj teskobe, neprijatnosti ili vrlo intenzivne uznemirenosti, dozivljen u prisutnosti neke "opasnosti" ili pri pomisli na nju, naziva se strahom.

Strah u osnovi ima i svoju pozitivnu funkciju, od najstarijih vremena omogucava opstanak coveka. Opreznost, bezanje pred opasnoscu, sakrivanje i nepoverljivost prema nepoznatom, nasledjivani su od generacije do generacije i prenosili su se vaspitanjem.
Beba od 4-5 meseci moze pokazivati manifestacije straha u obliku naglih i nedefinisanih reakcija, pokreta ili promena polozaja. Vremenom, odnosi straha i iskustva se uslovljavaju: strah od nekih predmeta, novih situacija, stranih osoba, zivotinja, usamljenosti, mraka, bolnih i mucnih secanja. Tek vremenom (sazrevanjem i odrastanjem), strah se kristalise oko neuspeha, ponizenja, kaznenih mera, skolske sredine.
Fizicka konstitucija, preterana osecajnost, zdravstveno stanje, vaspitne greske, roditeljski strah, zivotne okolnosti, siromastvo, raspad porodice, napustenost - pojacavaju reakciju na strah, tako da nekada dovode do fobicnih i panicnih reakcija.

Odrasli ljudi, po pravilu, rano nauce da strah odrzavaju u granicama normalnog. Ali, svako od ljudi ponekad oseti paniku, neprijatan osecaj u stomaku, uzasnu toplinu, suva usta, ubrzan puls, telo obliveno znojem, utrnule ruke. Kod zdravog coveka ti simptomi prolaze veoma brzo, ali kod obolelih, po tumacenju psihoanaliticara, ne postoji mogucnost ovladavanja osecanjima i postupcima, cak i kada su oni sasvim svesni da im ne preti nikakva realna opasnost.

Prema iskustvima psihologa i psihijatara, postoji mnogo varijanti te dusevne smetnje, koja se naziva fobija. Svaka pojava ili predmet, prakticno, moze da izazove panican strah kod neke osobe, te tako postoji gotovo neogranicen broj fobija.

Naziv fobije   Strah od...
   
aglofobija           bola   
agorafobija    otvorenih prostora   
aerofobija           letenja   
akrofobija           visine   
amaksofobija    vozila,vo¾nje   
androfobija    mu¹karaca   
antofobija            cvijeæa   
antropofobija     ljudi   
arahnofobija     paukova   
astrafobija            grmljavine,munja   
autofobija            samoæe(drugi naziv je i monofobija)   
batrahofobija    od ¾aba   
blenofobija     od neugodnih teènosti,sluzi   
brontofobija    nevremena   
glasofobija            govora   
ginekofobija    ¾ena   
genofobija           sexa   
dementofobija    ludila   
dendrofobija    drveæa   
dromofobija    prelaska ulica   
emetofobija    povraæanja   
entomofobija    insekata   
zoofobija            ¾ivotinja   
karcinofobija    raka(bolesti)   
klaustrofobija    zatvorenih prostor   
kakofobija            ru¾noæe   
ksenofobija    stranaca   
kinofobija            pasa   
linonofobija    kanapa,gajtana i vezivanja   
mizofobija           prljav¹tine i zaraze   
nekrofobija   bolesti uop¹te   
niktofobija           mraka   
numerofobija    brojeva   
nudofobija           nagosti   
ofidiofobija    zmija   
omitofobija   ptica   
pekatofobija   grijeha   
pirofobija           vatre   
siderodromofobija   vozova   
sitofobija           jela   
tafofobija           pomisli da æe se biti ¾iv sahranjen   
tanatofobija   smrti   
trihofobija           kose   
triskaidekafobija    broja 13   
tripanofobija    injekcije   
fotofobija           svjetlosti   
fobofobija           straha   
fazmofobija   duhova   
filofobija           zaljubljivanja   
hemofobija    krvi   
herpetofobija    gmizavaca   
hidrofobija           vode(drugi naziv je akvafobija)

Novija istrazivanja u Nemackoj su otkrila, da gotovo 15 odsto odraslih osoba, pati od nekog oblika fobije. Plase se mraka, ponora, mosta, zivotinja i insekata, letenja avionom, poseta bolnici i mnogo cega drugog.
Po recima profesora Ivera Handa, mnoge osobe koje nikada nisu dozivele samrtni strah zbog neke fobije, mogu se smejati ponasanju fobicne osobe, pa oboleli onda pate i od nerazumevanja okoline. Oni se stide i tesko se odlucuju da govore o svojim mukama. Mnogi postaju jos depresivniji ili traze spas u sredstvima za smirenje, alkoholu ili drogi.

Srecom, po misljenju i na osnovu prakse vecine psihologa i psihijatara, smatra se da bolest straha u vecini slucajeva moze da se izleci ili bar ublazi.



Nacini lecenja

Terapija samosavladjivanja, obicno je dovoljna da pomogne bolesniku. Na pocetku se istrazuje pozadina fobije i njeni uzroci, kao i bivsi i sadasnji uslovi zivota pacijenta. Zatim, terapeut zajedno sa bolesnikom odlucuje o metodi i daljem postupku.

Terapija "suocavanja sa strahom" - U hamburskoj univerzitetskoj bolnici primenjuju terapiju "suocavanja sa strahom", koja obuhvata seanse prethodnog upoznavanja i opisa predmeta straha, a zatim i postupnog priblizavanju objektu fobije.

Terapija "Infuzije laktata" - Ostri strahovi javljaju se cesto uporedo sa smetnjama u razmeni materija, pri cemu laktat (so mlecne kiseline) ima posebnu ulogu, navodi direktor minhenskog Mak Plankovog instituta za psihijatriju, profesor Florijan Holsboer. Infuzijama laktata mogu se prekinuti fobicni strahovi kod fobicara, dok zdrave osobe ne reaguju na tu vrstu infuzije.

Osnovni savet je - ne saziveti se sa bolescu, ne stideti se svojih simptoma, obavezno potraziti strucnu pomoc i izboriti se za pravo na zivot bez straha. Odnosno, dajte sebi sansu da zivite zdravije, lepse i kvalitetnije.

Preuzeto sa: http://www.znanje.org/i/i22/02iv07/02iv0720/strana4.htm
                     http://www.astrolook.com/magazin/doc/133.shtml

Quote from: Coolgemini on 30-08-2006, 11:20:18
A on je??Mozda ne zelish da pricas o tome,ali ako ti je neprijatno slobodno se opusti i raspisi...podeli strah sa nama...neki problemi se i resavaju pricom... :angel:

Coolg, mislim da mi ovde niko ne bi verovao kada bih ispricala, kao sto nije ni moja najuza familija...bilo je strasno, doslo mi je da samu sebe odvedem kod nekog strucnog lica za glavicu...a onda je policija potvrdila neke cinjenice...

@MASHA: Imala sam isti problem, Poklopio me je talas na moru kad sam imala 3 godine. Do sedmog razreda nisam naucila da plivam kako treba, a onda mi je mama predlozila da krenem na treninge plivanja. Trenirala sam 2 godine i sada vodu volim vise od cokolade! Ne znam koliko imas godina, ali mislim da ti ovo moze itekako pomoci! Meni jeste, do duse bila sam mala kad sam "otklonila smetnje".

ja se plasim zmija i zubara  :ohwell:

nenormalno se plasim bubasvaba..ne i drugih buba..

uplasim se svaki put kada neko trci iza mene

plasim se bolesti i dolazenja pod ruku nekom od doktora u koje nemam ni malo poverenja...grrljh

pla¹im se Boga samo...

nemoj te me linèovati zbog izjave, jer æu se onda i vas pla¹iti...

Hulio,voleo bih da mi dash malo detaljnije objasnjenje svog straha...zato sto postoji psiholoski aspekt otkrivanja pozadine istog...Pretpostavljam da imash neke posebne razloge zasto se bojish toga...pa ako ti nije neprijatno,udri :>

e ovako...

Ne bojim se Boga kao lika koji æe me saèekati iza æo¹ka, ili koji æe me gurnuti u ambis... Mislim, tj. verujem da je Bog odgovoran za sve u svetu i takoðe verujem da ako èinim dobro, On æe me nagraditi... Verujem u taj deo... Ako èinim lo¹e (po svetom pismu: nemoralne) stvari, pla¹im se da æe me Bo¾ji sud stiæi jednom u ¾ivotu... Neki to zovu sudbina, ali ja sam za sudbinu na forumu veæ rekao da ne verujem u nju, jer zahteva od èoveka pasivnost... Bog (hru¹æanski) tra¾i od nas nesebiènost, po¾rtvovanost, dobrotu i LJUBAV i zato ja verujem u Njega... razume¹ li me sada, makar malo...

dakle pla¹im se da èinim lo¹e stvari da me ne bi stigla Bo¾ja ruka...

Hulio,ti se u sustini plashish samog sebe.. :wink:.A takav je strah prirodan i uvek se moze iskanalisati..Tvoje verovanje u Boga je pozitivno i mislim da je bespotrebno plasiti se od vishe sile jer se na takve stvari ne moze uticati sopstvenom voljom..Posto ne verujesh u sudbinu,tvoj strah upravo lezi u tome da neke stvari za koje nisi poptpuno siguran da mogu da ti se dese,desice kao rezultat tvoje nesigurnosti u sebe i tvoje postupke..Zato,ne posmatraj religiju sa te ogranicene strane,nista loshe ti se nece desiti ukoliko nesto uradish sto nije u kodeksu sa verom...Ljudi grese da bi ziveli i da bi pritom nesto naucili zbog toga..A potrebno je samo da budesh malo sigurniji u sebe,pa ce i taj bezrazlozni strah nestati :happy:

ne, ne, ne...

nisam ni malo nesiguran u sebe... èak naprotiv... veoma sam stabilna liènost koja zna ¹ta radi i misli da radi ispravno... Ne pla¹im se svojih postupaka, jer su mi roditelji dovoljno ugradili temelj moralnog kodeksa.... Nisam neki mi¹iæ koji posle svake uraðene stvari gleda u nebo itra¾i oprost...

moj strah od Boga nije kao strah od ulice, mraka, otvorenog prostora, visine, dubine... veæ je to oseæanje strahopo¹tovanja prema nekoj tako jakoj i prisutnoj sili...

nije to oseæanja straha... ne mogu ba¹ najbolje da ti objasnim...

ali nadam se da me shvata¹...

Pa zasto onda osecas strah ili kako si vec rekao strahopostovanje prema Bogu ako si toliko siguran u sebe i kad znash da usmeravash svoje postupke na ispravan nacin? :hm..Onda zaista nema potrebe da se plasis Boga jer nemas pogresan pristup zivotu da bi te Bog za nesto kaznio :roll:

ma koliko da se rukovodim hri¹æanskim moralnim kodeksom, postoje situacije u kojima reaguje¹ u afektu i upravo tada nisam siguran da li sam mogao bolje... zapitam se da li sam ok postupio... nekad i naðem gre¹ku pa se trudim da je u sledeæoj situaciji ispravim, a ¹ta ako nisam svestan svoje gre¹ke...

Pa ako nisi svestan onda nisi kriv...opusti se...treba se truditi naravno ali èovek nije bezgre¹an i insistiranje na tome lako odvede u neurozu...

u pravu si...

ma opu¹ten sam ja... nisam toliko stegnut, ali hvala vam na savetu...

hulio, ja te razumem potpuno. Opet cu citirati svoju baku koja me je i naucila da verujem u Boga: ".....zivi u strahu Bozjem...". Mnogo sam naucila od te zene, i ponosna sam na nju!
Ljudi razlicito shvataju veru, zato se ja retko kad upustam u takve razgovore, pogotovo sa ljudima koje ne poznajem!
Sto bi neki rekli: Ko razume shvatice! Evo ti jedan  :cvet

Ipak ja mislim da je kulg u pravu :wink:

thanx katarina... Drago mi je da me razume¹!!!

Te¹ko je objasniti nekome svoje viðenje Boga... Hvala ti na podr¹ci...

slazem se sa kulg i bredom....a i mislim da Bog ne kaznjava,nego dela u milosti....sta znam...u prvu si hulio,tesko je nekom objasniti svoje vidjenje Boga...
a ja se bojim pacova,u stvari vise ih se gadim,nego plasim,ali i to je vrsta straha,od zaraze valjda....ne znam..

Kada vidim da neko spava,obavezno moram da zastanem i pogledam da li dise-to mi je ubedljivo najveci strah!Zapravo,plasim se da ce neko mozda umreti u snu! :shock

Bad trip :ohwell:...mada posmatraj to i sa pozitivne strane...tako je najlepshe umreti(tiha jeza,ali je stvarno istinito)...Velika nesreca je za mlade ljude da tako zavrshe zivot,ali za dosta starije je idealan..Barem tako oni kazu,a i ja bih voleo tako da umrem :happy:

ni ja ne bih imala nista proti tog nacina...
ali jeste gadan trip...moja sestra ga je imala kao mala...pa me je stalno budila.....srecom to je prestalo!!

E, a ¹ta mislite o fenomenu, da vas obièno stigne najveæi strah?? Npr. uvek mi padne na pamet onaj lik ¹to je za Srpsku novu spustio roletne, zatvorio prozore i odmakao se dalje od prozora jer se pla¹io da ga ne spièi neki metak od ¹enluèenja i dok je udobno sedeo u svojoj foteljici i posmatrao novogodi¹nji program, metak je pro¹ao kroz roletnu, oba okna i spièio ga, bez riko¹eta, dirket u onaj mali deo glave koji mu je virio iznad fotelje. Naravno, trenutna smrt...
Ili, recimo, u¾asno ljubomorne osobe obièno i budu prevarene... itd...

E, a ¹ta mislite o fenomenu, da vas obièno stigne najveæi strah?? Npr. uvek mi padne na pamet onaj lik ¹to je za Srpsku novu spustio roletne, zatvorio prozore i odmakao se dalje od prozora jer se pla¹io da ga ne spièi neki metak od ¹enluèenja i dok je udobno sedeo u svojoj foteljici i posmatrao novogodi¹nji program, metak je pro¹ao kroz roletnu, oba okna i spièio ga, bez riko¹eta, dirket u onaj mali deo glave koji mu je virio iznad fotelje. Naravno, trenutna smrt...
Ili, recimo, u¾asno ljubomorne osobe obièno i budu prevarene... itd...

Cula za to
i to mi je vise kao Crna slutnja buducnosti
ili kreativan cin modeliranja iste... :hm

gadim se nekih insekata,  :T
ali ne bih to nazvala istinskim strahom...

Ono cega se ja plasim je kao vrabac
odleti kad ga oteram, ali se uvek vrati
mozda to nije isti vrabac,
ali je vrabac ... :K


vrebac  :happy:

ja mislim da je to podsvesno prizivanje.....a kad nesto jarko prizivas(podsvesno zelis)....strefice te..tako obicno bude...
neka visa zakonitost.....
ili visa sila......
a sta je sa onim....pazis na sve,ne letis avionom,ne ides brodom..izbegavas opasne krajeve,hranis se zdravo....i onda se okliznes na bananu i tras!!!

Izgleda da je to dobar nacin da pocnes da se bojis straha! :ninja: :>

da se bojis straha!!!hahaha :> :> :>
i tsko odo' ja u paranoju!!! :][

Nije to naivno...znate onu:
Jedina stvar koje se trebamo plasiti je sam strah
                                                 FDR

pa nije naivno...ali ako se shvati previse bukvalno?!?
strah od straha....uh....

strah nije bogougodna stvar...po nekim tumacenjima je i djavolje oruzje...
bog zeli da kuliramo...
po frojdu,najveci strah kod muskaraca je strah od kastracije...mislim bi se moja podsvest slozila s tim...
sto se svesti tice...mislim da ona ne moze da proizvede i odrzava neki neizleciv strah...

kako mislis da svest ne moze da proizvede neki strah?

Podsvest je ta koja proizvodi strahove,a koja indirektnim prenosom iz svesne zone manifestuje loshe- primljene opazaje iz spoljasnje sredine..Nama se cini da mi svesno pravimo strahove,ali izvor straha duboko lezi u podsvesti i na njega se samo moze uticati analizom duboke svesti,sto znaci da se pravi koreni straha moraju vezati za tacno primljeni stimulus.Problem je sto se jedan takav stimulus tesko moze ponovo opaziti jer najcesce nam podsvest diktira da to toga nikako ne sme doci jer ce ponovni stimulus biti JOSH jaci i da cemo se nakon susretanja sa strahom,taj strah mnogo drugacije i snaznije shvatiti...Zato ukoliko zelite da se pozabavite problematikom svojih strahova,predlazem prvo psihicku pripremu i volju da se sa posledicama nakon toga lakse izborite..Jeste tesko i da u dosta slucajeva ne uspeva,ali strah se jedino moze odstraniti direktnim susretom sa njim :wink:

aaa...cool,sad te shvatam..mislila sam da si rekao kako svest uopste ne utice bilo na stvaranje,bilo na manifestaciju straha,pa mi bi malo nejasno :) :)
e to..slazem se i ja da je najbolji nacin diraktan susret sa strahom(sem ako nisu fobije u pitanju,onda vec...strucna pomoc),ja sam uspela jedan strah da prevazidjem direktnom izlaganju istom,ali zato sa pacovima nemam nameru da se druzim...neka,neka....od njih cu i dalje da se bojim,tj gadim!!

E da sumiram CoolGov post:
Ono cega se najvise plasite je indikacija da to treba i da radite...
Smrdo, ne treses se ti dan-noc zbog pacova..
ali kad bi ti pacovi opsedali dom- logicno je da bi trebalo da se boris s njima
(deratizacija ili evakuacija)

e sad, ako postoji nesto sto vas opsedako zastrasujuca ideja ili slicno...
moguce je da veliko blazenstvo i spoznaja chuche iza horizonta sukoba
(pod uslovom da pobedite ili prebrodite uz minimalne gubitke)

Jaco...ja biram evakuaciju...ma skapira la sam ja njega skroz,nakon objasnjenja doduse...i slazem se sa vama.....u prve redove,pa kud pukne pukne.....

E, ja se pla¹im da se uozbiljim, odnsono pla¹im se da æu tako prestati da se smejem, odnosno ja sam Petar Pan :> :> :>

Quote from: Darker on 02-10-2006, 12:41:59
E, ja se pla¹im da se uozbiljim, odnsono pla¹im se da æu tako prestati da se smejem, odnosno ja sam Petar Pan :> :> :>

Pa jest, samo se deca smeju... :cvet :)

Ja se plasim visine....

ti onda moras da probas skakanje padobranom!!!! :> :>
mislim...da bi razbila strah,naravno!!! :)

To nije strasno...
meni je wrh zastrasujuceg za one koji se zentaju visine pentranje i planinarenje..
Ono sa padobranom zaurlas a instruktor te sutne iz aviona i onda uzivas...
a kad visis SATIMA krvavih prstiju sa neke stencuge
sav izubijan i vetar hoce da te striptizne sa te litice...
e to je prevazilazenje straha od visine!
To je Sv.RAT protiv straha! :happy:

Uzasno se bojim misheva, a da je to vise od straha pokazalo se pre dve godine kada sam sa drustvom gledao Ligu Sampiona, kada se u mojoj sobi pojavio ''nepozvani gost''. Naravno da nije bilo urlanja i panike(hej, pa ipak sam bio u drustvu), ali je svakako bilo dovoljno adrenalina da skocim na krevet i sa improvizovanom palicom(za to je posluzila novina, mislim da je bio ''Kurir'' :F), cekam da se uljez pojavi. Naravno, nisam sishao sa kreveta sve dok, najblaze receno, mish nije bio ''neutralisan''.

Mozda ova moja prichica malo lici na parodiju filma, pa recimo ''Osmi putnik'', ali je to jednostavno tako, i imam osecaj da taj strah ne mogu da kontrolisem pa se  zato ovako smesno ponasam kada dodjem u bliski susret sa vec pomenutim ''izazivacima straha''(kakav sam ja komplikator :smile:)

Brian, tako ja reagujem na insekte! Tj. slicno! Ja urlam, kukam, a neko drugi je sa improvizovanom palicom! :K

meni je mish na vezbama iz gnozije prosao kroz noge... :)
brian may?...ja sam se kada sam bio klinac bojao briana may-a u onom spotu queena kada prelazi noktima od 10 cm preko vrata gitare...

Brian,
a sta radis na vezbama kad su u istoj prostoriji misevi?
Mislim jel ti lakse kad su u kavezima?

Btw, moja mama je cekala na terasi da ja neutralisem misa u kuhinji...
a isto reaguje na sve pacolike- i na hrcke....
ne kapiram sto...slatki su

eee...ljudi,ljudi...ja rekoh da ne podnosim miseve i pacove,a vi nasiroko o istima.cccc......uf!
aaa,sad shvatam...to je da bih prevazisla strah!!!
ja na svu srecu nisam imala miseve na vezbama ili mozda nisam bila tu,ne secam se....na svu srecu!!!
brian skroz te kapiram.....

Buba-shvaba  :run
Ili u mnozini.
Nije to ni strah, vise gadjenje.
A stari BG ih je pun...

Ja se od danas plasim osa!!!
Dva puta me je ujela u roku od 10 dana! I to od celog drustva bas mene!

Pa ne panici kad leti okolo,
ne masi rukama da je teras, a ako to radis, onda
moras biti expert...

Joj ja se s njima *ebavam celo leto,
pokusavaju da mi zasnuju civilizaciju osa na terasi...

QuoteUzasno se bojim misheva, a da je to vise od straha pokazalo se pre dve godine kada sam sa drustvom gledao Ligu Sampiona, kada se u mojoj sobi pojavio ''nepozvani gost''. Naravno da nije bilo urlanja i panike(hej, pa ipak sam bio u drustvu), ali je svakako bilo dovoljno

Dobar si stvarno...a zamisli mene koji je spavao sa citavom porodicom misheva u krevetu... :>..no bili su stvarno dobri i trudili su se da me nikako ne probude...  :K..mada njihove bebice nisu bash mogli da obuzdaju jer su stalno skicale :K..to je bio provod...od tada se stalno druzim sa misevima(moji best friends) :)

CoolG....ja se zaista nadam da je to sala.....
bljak...

smrdo, to je samo Kulg-ov avatar progovorio... mjauuuuu! koliko samo maca na ovom forumu....

dr jingles...ha,ha,ha...

Willie,spojio sam ti poruke

...kerovi,kerovi,kerovi...

razbijam strah avatarom....
jos da svi pi*kimo na solju....

@Smrda:It's a mad true :roll:....toga sam postao svestan posle odredjenog vremena kad sam jednom imao jako losh san i kad sam osetio doticne kako se mrdaju po mom pokrivacu..trgnuo sam se i oni su zbrisali.. :K..nije me bilo strah...sta ti moze jedan majushni misic kad ovaj macan sa naocarima sve vidi :>...hihihihih :K

Ostali dosta sa chatom i OFF-om :)

opet off....kako uvek mene!?!?!
mrdaju se po pokrivacu?!?!?jaks!!...nadam se da su bili na,a ne ispod ....
ma znam ja da mi ne moze nista CoolG,ali nekako to je trip iz  detinjstva,em su mi misevi i pacovi gadni,em sam kao mala bila ubedjena da sikcu i siste...znam,znam,debilno.. :stid:

Ovo sto smrda napisa nije off, ali ja padoh sa stolice smejuci se....
mislim, super je..i psiho je skrozzzz

Quote from: Al-Jasmina on 04-10-2006, 02:15:17
Pa ne panici kad leti okolo,
ne masi rukama da je teras, a ako to radis, onda
moras biti expert...

Joj ja se s njima *ebavam celo leto,
pokusavaju da mi zasnuju civilizaciju osa na terasi...

Jedna me je capila kad sam bacala djubre, nisam je ni videla, a druga dok sam sedela na klupici. Sletela mi je na nogu, ni nju nisam videla i naslonila sam lakat pravo na nju! Baksuz

Quote from: Al-Jasmina on 06-10-2006, 18:09:06
Ovo sto smrda napisa nije off, ali ja padoh sa stolice smejuci se....
mislim, super je..i psiho je skrozzzz

da si u mojoj kozi znala bi stvarno sta je psiho...i dan danas ih cujem.....jednom sam se istripovala da mi lezi mrtav mis u sobi i nisam smela da udjem dok ga cale nije sklonio..kad ono???....crna gumica za kosu....a da ne kazem da sam imala 14 god....nije bas da sam bila mala....to je psiho!!!

Mitjo mali, jbg...zao mi je!
Ne daj se malim glodavcima..nisu zasluzili!!!

thnx :cvet
ne dam se ja...zato kad ih vidim,odmah skika,cika...pa ko pre pobegne,ja ili oni....

Ja se ne plasim nicega! :>

Salim se... nisam neko ludilo od hrabrosti, ali generalno nema niceg cega se panicno plasim, ili tako nesto... Imam blaze fobije od lifta i zubara, ali "koristim" i jedno i drugo, tako da se maltene ne racuna... Mrak, insekti, misevi...nista. Naravno, nije mi prijatno kad uleti buba od 5cm kroz prozor, ali kome jeste prijatno...bitno je da imam dovoljno hrabrosti da ne skicim, i ubijem je :happy:

Najjaca fobija mi je od telefona :>! Zato se ljudi stalno zale sto se ne javljam... Kad treba da uzmem telefon i pozovem nekog, odlazem nekoliko dana, znoje mi se ruke, i tako... zestok trip, i ne podnosim ga, jer gubim prijatelje, ali i to prevazilazim u poslednje vreme (plus - hvala cudu na mobilnima i smsu :>).

kad smo kod strahova da li je neko od vas doziveo panic attack?!?!

 Ne maeni ali mom papagaju da.Evo gledam ga vec 10 min, kako glavom udara u kavez. :loptica.A to voli da radi i moja kornjaca.Sad sam malo otisao u  :OFF.

Generalno sam prilicno opustena osoba kad su ispiti u pitanju, ali sam noc pred jedan davni ispit imala nesto kao napad panike... neverovatno...tresem se, mucnina, gusenje, suze, zeludac velicina graska... pojma nemam zasto ni kako, jer i u tom momentu sam znala da to nema nikakvu racionalnu osnovu (svasta...ispit ko ispit...)... i tako, jednom se samo desilo, nikad vise, na svu srecu... vec sutradan, pred sam ispit sam bila potpuno opustena... ali eto... jako uvrnuto :K

QuoteNajjaca fobija mi je od telefona ! Zato se ljudi stalno zale sto se ne javljam... Kad treba da uzmem telefon i pozovem nekog, odlazem nekoliko dana, znoje mi se ruke, i tako... zestok trip, i ne podnosim ga, jer gubim prijatelje, ali i to prevazilazim u poslednje vreme (plus - hvala cudu na mobilnima i smsu ).

I ja se plasim od telefona,ali u smislu da se skroz izgubim kada treba o necemu da pricam.Zato maksimalno izbegavam pozive(identifikacija je bozansko delo) :K :K...plasim se od smaranja tim putem jer sam posle nekih razgovora ubijen u pojam i nije mi ni do cega :roll:

Quotekad smo kod strahova da li je neko od vas doziveo panic attack?!?!

Panic attack??What is it?? :K...nisam podlozan tome cesto,mada ponekad mogu upasti u panicnu frku i to uglavnom bez vidljivog razloga..U tome i jeste osnova cele panike>iracionalno-produkovani strah nastao bez razloga i vodjen stepenicastim naletima ostalih strahova koji nemaju veze sa prethodnim..Na kraju nastaje opste stanje zbunjenosti i ljudi tada obicno zaborave na realnost...(bad feature) :ohwell:

Quote from: Coolgemini on 17-10-2006, 17:22:46
I ja se plasim od telefona,ali u smislu da se skroz izgubim kada treba o necemu da pricam.Zato maksimalno izbegavam pozive(identifikacija je bozansko delo) :K :K...plasim se od smaranja tim putem jer sam posle nekih razgovora ubijen u pojam i nije mi ni do cega :roll:

Ee... prva osoba da ovo cujem...hvala brate! :)
Imam jednog druga koji apsolutno obozava telefon, i ranije me je zvao non stop, skoro svaki dan...nismo mogli da prodjemo sa manje od 1h price (ja pokusavam da prekinem, ali on uvek ima nesto jos da kaze), sto je mene nenormalno nerviralo, jer su ti razgovori uvek o potpunim glupostima, nikad nista korisno i konkretno. Samo se iznerviram zbog izgubljenog vremena, a uz to sam sve vreme dok razgovaramo sva kao u nekom grcu, posle me sve boli... :K A onda se on jako naljutio sto ja njega ne zovem, pa sad uoopste nece da se javi, vec moram ja njemu ako hocu da odrzimo kontakt, jer se vise ne vidjamo na faxu... I onda moram posebno da uplaniram bar 1.5h slobodnog vremena da ga nazovem, jer znam da me nece pustiti ranije od telefona, posebno jer se dugo nismo culi...
...uzasno frustrirajuce, posebno za nekog sa telefo(n)bijom :>

Moj najveci strah je da necu stici da uradim sve sto zelim.

me too  :hm

Ja imam strah da ce svi moji prijatelji zasnovati porodice i da ce im samo one biti bitne i da necu imati vise s kim da se druzim... ostacu sama na svetu! :stid:  :'( :'( :'(

QuoteMoj najveci strah je da necu stici da uradim sve sto zelim.

Da....i to je moj najveci strah normalne prirode....strah koji vodi ka pozitivnom zavrsetku(u vecini slucajeva) ili bolje receno ''vodeci strah''...toga se uglavnom svi plashe...zato i spada u kategoriju normalnog..

Quote from: Korisnicko Ime on 17-10-2006, 19:03:13
Moj najveci strah je da necu stici da uradim sve sto zelim.

U, zabole me mnogo, ¹ta ne stignem danas - zavr¹iæu sutra :K :K :K A ako ne zavr¹im ni sutra, onda:

Quote from: smrda on 17-10-2006, 16:11:04
kad smo kod strahova da li je neko od vas doziveo panic attack?!?!

:> :> :> :>

Quote from: Maslacak on 17-10-2006, 18:20:00
Ee... prva osoba da ovo cujem...hvala brate! :)
Imam jednog druga koji apsolutno obozava telefon, i ranije me je zvao non stop, skoro svaki dan...nismo mogli da prodjemo sa manje od 1h price (ja pokusavam da prekinem, ali on uvek ima nesto jos da kaze), sto je mene nenormalno nerviralo, jer su ti razgovori uvek o potpunim glupostima, nikad nista korisno i konkretno. Samo se iznerviram zbog izgubljenog vremena, a uz to sam sve vreme dok razgovaramo sva kao u nekom grcu, posle me sve boli... :K A onda se on jako naljutio sto ja njega ne zovem, pa sad uoopste nece da se javi, vec moram ja njemu ako hocu da odrzimo kontakt, jer se vise ne vidjamo na faxu... I onda moram posebno da uplaniram bar 1.5h slobodnog vremena da ga nazovem, jer znam da me nece pustiti ranije od telefona, posebno jer se dugo nismo culi...
...uzasno frustrirajuce, posebno za nekog sa telefo(n)bijom :>

Uuuuuuu, ¹ta bi moji dali da patim od iste fobije :K :K :K

Imam ja tu telefon fobiju pomalo kad su u pitanju iskljucivo nepoznati ili malo poznati ljudi.
Mada, nije ni prineti Maslackovoj.

@stef - gledaju te kako ucis farmu
zabrini se kad ti kaktus pocne lupati glavom o zid  :][

Quote from: AquArius on 17-10-2006, 20:37:58
Imam ja tu telefon fobiju pomalo kad su u pitanju iskljucivo nepoznati ili malo poznati ljudi.

I kod mene se javlja... uvek kazem, ne mogu da zovem, poslacu mu /joj  mail!  :run

Quote from: Coolgemini on 17-10-2006, 17:22:46

QuoteNajjaca fobija mi je od telefona ! Zato se ljudi stalno zale sto se ne javljam... Kad treba da uzmem telefon i pozovem nekog, odlazem nekoliko dana, znoje mi se ruke, i tako... zestok trip, i ne podnosim ga, jer gubim prijatelje, ali i to prevazilazim u poslednje vreme (plus - hvala cudu na mobilnima i smsu ).

Jao al si ti preosetljiv cvrcku mali ( sto bi Al-Jasmina rekla, hahahahahaha)
:>

Aqua-za kaktus  :K

Бојим се осећаја беспомоћности...

iliti nemoci.....
takodje i ja...

Quote from: Bred on 18-10-2006, 13:48:33
Jao al si ti preosetljiv cvrcku mali ( sto bi Al-Jasmina rekla, hahahahahaha)
:>

Ma nemoj da te preosetljiva   :F  ... ne obazirem se ja na to tvoje "admin" mnogo... :>

Zanima me, da vam uleti golub u sobu u potkrovlju, u kojoj su tri minijaturna prozora, koliko vas bi ostalo hladnokrvno i uspelo da ga istera kao ja, je li?? :> :> :>

Inace...likcina od goluba mi se posrala ni manje ni vise nego na - tastaturu :lol: :lol:
Ali to je vec off... :K

 :lol: za goluba, to ti neko odozgo porucuje nesto  :>

ja sas svojevremeno isterivala shishmisha.
nije me uplasio (mnogo)  :a
a nisam ga ni isterala.
spavali smo u odvojenim sobama.
iskrao se zorom.
:happy:

 Joj, sismis...Bilo je to u leto 2004 godine, vladala je velika vrucina, dva mladica (jedan je moj brat a drugi sam ja) nisu mogla da spavaju...Kao i u svim americkim filovima gledali su neki horor film...na vrhuncu napetosti (dobar je film bio), mladic po imenu stefan je zapazio neku senku kako ulazi na vrata od terase, proradio je simpatikus, i kada je konacno ukapirao da je to (glupi, mali) sismis, pobegao je zajedno sa bratom u vidu lastinog repa...Joj ljudi moji, da je mogao, slepi mis bi umro od smeha.Pronasli smo ga posle 15 minuta (toliko nam je trebalo da se smirimo) mrtvog na podu, verovatno je i umro od smeha. :cvet za slepog misa.

Kad ste se vec dotakli misheva,golubova i shishmishova,naravno eto tu i mene :>...srecom,imao sam jako vrednog i zaposlenog macora koji je na sve nacine pokusavao da mazi drage zivotinjice,al' mu to nije bash polazilo za shapom :K
od goluba se nisam uplasio...bio je manje-vishe iscerupan i ''usran'' od straha(ali bukvalno :K),pa sam ga pravo frljnuo kroz terasu...
A scena polu-zivog shishmisha mi se bolno urezala u podsvest i danas se plasim tih odvratnih stvorenja..pogotovo sto tako odvratno skice(kao da sishu neku gvozduriju... :roll:)

Quote from: stef on 18-10-2006, 22:26:38Pronasli smo ga posle 15 minuta (toliko nam je trebalo da se smirimo) mrtvog na podu, verovatno je i umro od smeha. :cvet za slepog misa.

a mozda i od straha  :lol:

meni su slepi misevi bas slatki,sto je malo cudnjikavo sobzirom da miseve ne podnosim.....a ko o cemu,vi se nekako uvek vratite na miseve?!?!.....blago tebi coolg!!....moj macor je bio jako glup za miseve,mislio je da treba da ih gotivi....cak je jednom jednog i usvojio,doveo ga na terasu i stavio u korpu?!?i onda ga je posle par dana ponosno pokazao gazdarici,na sta je ona(citaj ja) dozivela nerfvni slom!!! .grins.
a golubovi su meni bas simpa,sem kada bas rese da mi ostave suvenir na sred ulice!!i to obicno na glavi.... :K
cula sam da je strah od ptica strah od slobode,zna li neko nesto o tome??

ajde jedan vic onda o slepim mishevima
Vraca se muz mish kuci i zatice zenu mishicu sa slepim mishem.
"Pa zar sa slepcem?"
"Eeeee, pilot je ipak pilot"
:happy:

Verovatno æu se pla¹iti za svoje dete kad ga budem imao... Ili za familiju :roll: :roll:

mislim da vecina kad tad se suoci sa takvim strahom,neki pre neki kasnije....to je bas realan strah.

Mrzim slepe miseve..imam trip da imaju zestoku nameru da mi piju krv....previse gledam horor filmove

QuoteMrzim slepe miseve..imam trip da imaju zestoku nameru da mi piju krv....previse gledam horor filmove

Ima istine u tome da zaista mogu da piju krv...Postoji vrsta slepih misheva tzv ''vampiri'' koji zive negde u Australiji i okolnim ostrvima i koji uvece vole da svracaju kod stanovnika prirodnih naseobina da parazitiraju malo :K...narocito kad spavaju...gledao sam emisiju kad se doticni usunjavaju nekom detencetu u krevet i kad ga nesebicno sishu....uzas.... :pst...

A i ti likovi koji to mrtvi hladni snimaju...BOZE!
5 milijardi puta bih ih rasterala...'bem ti snimak i publiku...jadno dete :shock

uzas....pa koji to covek dozvoli?
bljak...

ti slepi misevi zive u Centralnoj Americi...

...verujte kad vam vampir kaze...informacija iz prve ruke... :lol:

Pre neku noc oko ponoci u gradu me je opako smarao jedan lik (ocajnik) na stanici...da se upoznamo...ja sam bila vrlo jasna, ali on uporan...usao i samnom u bus...a mama javila da je nestalo struje kod nas na Karaburmi i da je mrkli mrak... :>

Nego pisem sve ovo, zasto sto mi je bilo prosto neverovatno da se uopste nisam uplasila...cudo jedno... Nekako mi je proslo kroz glavu da bi opusteno mogao samnom do kuce, i da me u tom mraku dohvati...ali bas nikakav strah nisam osetila...jel samnom sve u redu?? :K

Jeste, samo si svesna svoje snage..
ili izvesnosti da je on ipak jadan i mali i da nista nece uraditi! :)

mozda si podsvesno znala da nije opasan...smarac-da...ali opasan-ne

Da, bice da je tako nesto...
Da je bio neki celavi rmpalija verovato bi bila drugacija situacija... :K

Ja se bojim golubova i liftova sa metalnim vratima... :1

Quote from: SPRING on 10-11-2006, 22:31:35
Ja se bojim golubova i liftova sa metalnim vratima... :1

Imam 2 drugarice (koje su inace sestre od tetke valjda) koje se uzasno plase ptica, ne zna se ko od koga vise bezi u parku :)
Ja imam jedino trip od npr. bioloskih/hemijskih otrova (mislim na strah "sta ako pocne rat pa krenu time da se svi gadjaju", nekako mi se cini mnogo gore od bombi/standardnog ratovanja jer ne mozes da se sakrijes ili odbranis lako) Inace, od obicnih stvari, nije da se plasim, samo bas ne volim insekte :)

ja upravo prozivljavam svoje strahove

@Dyki  :cvet
You have a poentu there!

Bioloski rat, neka megakataklizma od koje nema bekstva...
Ozonski omotac koji nestaje kao dodo,
civilizacija koja gubi zamah jer nestaje energenata... :shock
zagadjena voda koju moras da pijes, radioaktivna hrana koju moras da jedes... :ohwell:

Strahujem od rasipnistva sa prirodnim resursima...nisu neiscrpni...  :box 

ali ja na te globalne strahove ne obracam paznju...sta kad ne mogu da uticem niti da ih prevazidjem?!?...pa ni ne razmisljam...to se valjda zove poricanje,ili tako nesto...

i kod mene tako...sitnice me grickaju i uzasavaju, koje su nekima i smesne...   :stid:

Globalne strahove prave drugi ljudi koji se bore za svoj opstanak..Naravno to su bogati Ameri koji troshe sve moguce izvore da bi njima bilo najbolje,a oni koji nemaju i koji se bore za zivot,njima ostaje jedino da se plase sta ce ih snaci...Da li da se poricu ili da se udje u kostac sa tim strahovima??Ako se poricu,zivot postaje kratkotrajan ali smo makar svesni zasto zivimo...A ako udjemo u kostac sa njima,mozemo produziti zivot,samo je pitanje zrtve koja ce se uciniti... :roll:

Globalni strahovi su ideja velikih, mocnih i kratkotrajnih. Suvise je licno da li ce se to primiti kod svakoga. Mislim da ne mora uvek biti strah. Moze biti zelja da se ucini nesto dobro. Mozda u nekima od nas gori Prometejski duh. Mozda su osudjeni na smrt u susretu sa realnoscu a mozda i nisu. Ako ovog sekunda odgovorimo, kazacemo da su budale oni koji misle da mogu uciniti nesto za opste dobro. A ako odgovor odlozimo za koji trenutak... Tada postavljamo pitanje: Da li je Tesla Budala? A Ajnstajn? A Gutenberg? A Bel?
Mozda u globalnim strahovima neki ljudi vide resenje problema.

Mozda....ali mozda se iz tih strahova stvaraju i drugi globalni problemi koji samo zatrpavaju ovu planetu :roll:..Ljudi mahom trudeci se da izmisle nesto opste dobro,nisu svesni da time podsticu druge da smisljaju i eksperimentishu i tako Zemlja postade jedan eksperiment gde se muckaju ljudi,a kao rezultat>smanjenje prirodnih resursa,povecanje broja stanovnika,globalna prenaseljenost,itd...Problemi stvaraju druge probleme...a sve je to zbog straha od smrti,a ljudi kao da nisu ni svesni toga..Glavni problem je sto je covek zaboravio na svoje prirodno poreklo i sto ga okupira osecanje besmrtnosti..A protiv prirode se ne moze :][..Zbog toga i postoji ova cudna globalna neravnoteza :roll:

u pravu si ***qlg. U pravu si da problemi stvaraju druge probleme. Zato i zivimo kao sto zivimo. Iz najbolje namere, neki ljudi stvore zlo sveta. A-bomb, TNT, kloniranje,...
Svi su preokupirani osecanjem besmrtnosti (i tu si u pravu). Ja znam jedan nacin da se pobedi strah od smrti, ali necu vam reci, jer cete mi odgovriti: "Bezi ti sa svojom verom i religijom!" Svako treba da se okrene sebi u smislu da prevazidje strah od smrti. Mozda je upravo strah od smrti uzrok svih strahova.

put do pakla poplocan je dobrim namerama.....uvek bilo

Quote from: hulio_salinas on 19-11-2006, 19:03:51
...........Svako treba da se okrene sebi u smislu da prevazidje strah od smrti. Mozda je upravo strah od smrti uzrok svih strahova.

:Bog :Bog :Bog :Bog.........mozda....ili strah od prolaznosti....

Quote from: Coolgemini on 19-11-2006, 18:52:14
...Glavni problem je sto je covek zaboravio na svoje prirodno poreklo i sto ga okupira osecanje besmrtnosti..A protiv prirode se ne moze :][..

:Bog :Bog..... u tome lezi zec....
jaooo,sto lepo zborite... :cvet :cvet

Ja sam posesivni bik, pla¹im se samo da mi drugi junac ne preotme kravu...

Quote from: Darker on 19-11-2006, 22:05:31
Ja sam posesivni bik, pla¹im se samo da mi drugi junac ne preotme kravu...

he..hehe... i tako... :)

a sada ono iz filmova kada kazu "ne brinie, avion pada": WE ARE ALL GONNA DIEEEEEE!!!! :) Cisto mislim da koliko god neko mislio da je prevazisao strah od smrti ne verujem da bi mirno mogao da stoji i iscekuje bliski susret sa vozom, zar ne? (uvek postoje izuzeci, kao nasa draga A. Karenjina... Boze sto mi je bilo zao sto na pocetku knjige nije skocila...) Pogledajte i matorce: svi vicu "uzmi me Boze por favor" (to od mnogo sapunica :) ) a kad dodje vreme za "odlazak" svi bi jos malo! Svakako da se protiv prirode ne moze ali zar nije u osnovi zivih bica ocuvanje samoegzistencije, tj. strah od gubitka zivota=>strah od svega sto moze (ili mislite da moze) da ga ugrozi? To je mozda i naj prirodnije :)

Quote from: dyki on 19-11-2006, 22:16:42
a sada ono iz filmova kada kazu "ne brinie, avion pada": WE ARE ALL GONNA DIEEEEEE!!!! :) Cisto mislim da koliko god neko mislio da je prevazisao strah od smrti ne verujem da bi mirno mogao da stoji i iscekuje bliski susret sa vozom, zar ne? (uvek postoje izuzeci, kao nasa draga A. Karenjina... Boze sto mi je bilo zao sto na pocetku knjige nije skocila...) Pogledajte i matorce: svi vicu "uzmi me Boze por favor" (to od mnogo sapunica :) ) a kad dodje vreme za "odlazak" svi bi jos malo!

Dyki, care :K :K :K
Ne znam, ja sam strah od smrti imao sa nekih 6-7 godina, kao i moj buraz, tada valjda postaje¹ svestan... sada se u principu vi¹e pla¹im smrti bliskih osoba nego sopstvene. Svoje æu se pla¹iti kada se suoèim sa njom, bezveze je da sad gubim vreme na to :K  :run

Quotea kad dodje vreme za "odlazak" svi bi jos malo! Svakako da se protiv prirode ne moze ali zar nije u osnovi zivih bica ocuvanje samoegzistencije, tj. strah od gubitka zivota=>strah od svega sto moze (ili mislite da moze) da ga ugrozi? To je mozda i naj prirodnije

Dyki,razumem te shta zborish...I ja sam tako donedavno mislio... :wink:
Najprirodnije bi bilo kad bi se covek setio svoje prave prirode..Da je potekao iz nje i da ce se njegov pun krug u njoj zavrsiti.Naravno da se covek u zivotu treba boriti za zivot i egzistenciju i za sve sto ga cini zadovoljnim...U tome i jeste poenta zivota..Ali isto tako,kao prirodno bice,on mora i da shvati da nista nije vecno,kao i on sam...Sve sto je prirodno ima svoj kraj...A prirodu niko ne moze da izmeni :!
Covek maksimalno pokusava da izmeni prirodu zaradi sebe, kako bi pokusao da produzi zivot,ali mu priroda dvostruko vishe vraca.Hteo sam reci da prirodu treba prihvatiti takvom kakva jeste,pa cak iako je surova,egzistencija je moguca...Smrt jeste prirodna stvar i zato je treba opusteno prihvatiti,bez obzira kakva ona bila i kada ce se desiti..Makar je ona nesto sto dokazuje da smo mi puka zivotna bica,kao i sva ostala,i da ona samo dokazuje cinjenicu postojanja prirode..I zivotinje se bore za svoj zivot do poslednjeg daha,ali nikad ne ''razmisljaju'' o tome kako ce izgubiti svoj zivot.. :roll:..Mislim da je u ovome kljucna stvar straha od smrti....

Ja ne razmisljam o sopstvenom strahu od smrti,zaista...mlada sam za to,valjda...bar se time vodimn...ili,opet kazem,poricanje je cudo...
ali D je spomenu nesto sto me podseti....tek pre par meseci sam postala svesna da ne znam sta bih radila kad bih izgubila najblize(mislim na roditelje i sestru),ne znam zastoo me je to opicilo...bas onako usred noci...i bukvalno sam razmisljala celu noc o tome,i zakljucak je bio da ja nemam pojam sta bih i gde bih da se tako nesto desi....i od toga sam se uzasno uplasila...neki paralisuci strah...drzalo me dugo to...

Ali nisi se upla¹ila za njih, nego za svoju egzistenciju-kapi¹? Mo¾da nema veze sa strahom od smrti, nego vi¹e sa strahom od te¹kog ¾ivota...
Kad smo veæ kod toga, da li se pla¹ite ¾ivota? Mene vi¹e pla¹i buduænost ¾ivota, nego smrt... Smrt mi izgleda èudno, sme¹no, nemoguæe... A ove d¾id¾e su realne... U pravu je Smrda, jo¹ smo mladi da razmi¹ljamo o smrti:-)

Smrdo,isti osecaj...Imam utisak da bih eksplodirao...Ne znam sta bih radio u tom slucaju,mislim da sam ne bih mogao da izdrzim...Mada,ako su svi izdrzali,svestan sam da cu izdrzati i ja..To je ona globalna svest koja me izvlaci iz takvih pomisli :roll:
Darker,skroz si u pravu...i ja se ne plasim smrti nimalo...valjda zato sto sam se skroz pomirio sa njom i prihvatio je kao jednu neizbeznu pojavu koja ce kad tad doci(totalno je nebitno kad jer je sustina ista...)
Plasim se svog zivota do smrti i kako cu uspeti u njemu...Da makar u trenutku smrti znam zasto sam ziveo i za koga..Ovo jeste glupa misao,ali kad pomislite malo realnije,potpuno je na mestu..Glavni strah je dakle strah od zivota,a ne od smrti...

Quote from: Darker on 20-11-2006, 08:59:06
Ali nisi se upla¹ila za njih, nego za svoju egzistenciju-kapi¹? Mo¾da nema veze sa strahom od smrti, nego vi¹e sa strahom od te¹kog ¾ivota...
Kad smo veæ kod toga, da li se pla¹ite ¾ivota? Mene vi¹e pla¹i buduænost ¾ivota, nego smrt... Smrt mi izgleda èudno, sme¹no, nemoguæe... A ove d¾id¾e su realne... U pravu je Smrda, jo¹ smo mladi da razmi¹ljamo o smrti:-)

Darkeru..
ma uplasila sam se za sve odjednom....kako mogu da se uplasim za njih,a ne i za sebe...ne znam kako da objasnim.....mirno lezim i odjednom ta misao..i onda kao kofa leda na glavu...
i nisam se za svoju egzistenciju(materijalnu) uplasila,nego....prosto...sta cu ja bez njih?!..ostadoh sama...i sto oni moraju da odu pre mene...i sve tako ode u crne misli.......razumes?..mozda je sebicno,ali mislim da je tako u biti... :hm

Quote from: Coolgemini on 20-11-2006, 10:32:20
Smrdo,isti osecaj...Imam utisak da bih eksplodirao...Ne znam sta bih radio u tom slucaju,mislim da sam ne bih mogao da izdrzim...Mada,ako su svi izdrzali,svestan sam da cu izdrzati i ja..To je ona globalna svest koja me izvlaci iz takvih pomisli :roll:
Darker,skroz si u pravu...i ja se ne plasim smrti nimalo...valjda zato sto sam se skroz pomirio sa njom i prihvatio je kao jednu neizbeznu pojavu koja ce kad tad doci(totalno je nebitno kad jer je sustina ista...)
Plasim se svog zivota do smrti i kako cu uspeti u njemu...Da makar u trenutku smrti znam zasto sam ziveo i za koga..Ovo jeste glupa misao,ali kad pomislite malo realnije,potpuno je na mestu..Glavni strah je dakle strah od zivota,a ne od smrti...

totalno tako...
znas me,znam te.. :wink:
...mada mislim da se taj strah prevazidje bar malo kad shvatis da MORAS da odrastes...barem je meni tako,ili zivim u zabludi da se malo manje plasim,jer sam se pomirila sa cinjenicom da moram da odrastem....
...i da,...taj strah...da zivot ne prodje uzaludno,straceno...i onda kad krenem da razmisljam odoh ja u analizu,i sve mi se pomuti.....i tek tad nista ne znam.
nije toliko strah od izazova,niti od egzistencije...nego mozda od toga da li cu sve stici i kako cu sve stici...i da li sam ja sposobna za to....
(je li vidis sad zasto ne volim analize....heheh :K)eh,D,D....mogu ja ovako do sutra....
a o svojoj smrti zaista ne razmisljam,da li je poricanje ili sam samosvesna...ne znam..jer ne razmisljam...

Quote from: Darker on 19-11-2006, 22:05:31
Ja sam posesivni bik, pla¹im se samo da mi drugi junac ne preotme kravu...

na ljubièastim pa¹njacima radioaktivnog zalaska sunca :)

Smrdo,
ja sam imala istu foru i to par puta..sta bih ja kad bih bila sama...
ALI iskreno, ja sam provela veci deo veceri u strategijskim planovima kuda sa sobom
i imovinom, kako preziveti i slicno... :ohwell:
vec sam dozivela gubitak te vrste, tako da znam pouzdano da ZIVI NASTAVLJAJU DALJE...

Ne plasim se smrti,
sem sto deprimira pomisao na propratne efekte (sahrana, raspadanje, crvici...brrrrrrr  :( )
Zivot je taj koji Rocks and Rolls

Quote from: Al-Jasmina on 20-11-2006, 19:51:46

Ne plasim se smrti,
sem sto deprimira pomisao na propratne efekte (sahrana, raspadanje, crvici...brrrrrrr  :( )
Zivot je taj koji Rocks and Rolls

e tooooo!!! :) naj gadnija pomisao, ja bih voleo da me kremiraju :) Inace, od tih strahova gubljenja ljudi ja imam jedino trip kad mislim da eventualno to bude mojom greskom (npr. da bude neki sudar, ja budem kriv i jedini ostanem ziv... pa skocio bih pod prvi kamion! FAP ili Kamaz, za svaki slucajz da ne prezivim :) )

finish

we are like roses that have never bothered to
bloom when we should have bloomed and
it is as if
the sun has become disgusted with
waiting.

charles bukowski

WTS  :Bog :Bog :Bog
Jass,dykli....nije to bas klasican strah od gubljenja....nego,a mislim da sam vec spominjala to....ta prolaznost...sta,budes i odes...i ti crvici i sve to i onda pocnes da razmisljas zar se na karau sve svede na to,bla,bla?!...i odoH ja u beskraj sa mojim mislima....
a smrt...ne razmisljam..
a te tripove oko voznje sam i ja imala....jednom mi je dete iskocilo...i onda sam pomislila sta bi bilo da je bilo...?!?!
mislim Dyki...ja biram FAP!! i kremiranje.

mani uglavnom smeta prolaznost...
brzina prolaska vremena...jednostavno mi izmice, stalno se svadjam s njim :K
nije toliko da je se bojim koliko me prosto nervira...a mozda me nervira jer se bojim...whatever...

ponekad pokusavam, kad sam npr u busu, ili u stanu, da uhvatim odredjeni trenutak, zamislim se, pokusam da ucinim da traje sto duze... posle, nakon mesec, dva, tri, godinu dana...kad se setim tih momenata mogu samo da se smejem sama sebi... :ohwell:
bas sam ludak :K

a ne smeta mi ni pomisao na crvice isl...kontam da ce mi, kad vec budem mrtva, biti potpuno svejedno...iako i ja zelim da budem kremirana, cisto zbog simbolike...da raspu pepeo po moru, ili nekoj sumi....
Vise se nekad zapitam hocu li se pred kraj zivota toliko plasiti same smrti, da cu vec tad prestati da zivim :> Trenutno naravno ne razmisljam o tome...ali ko zna kako ce biti tamo za neku deceniju...
naravno, pod uslovom da to dozivim :K

prvi put  sam ovde i, mogu vam reci, da ste mi ulepsali noc (sama sam u stanu  :shock &   :roll: ). Ima zaista duhovitih i pametnih odgovora!  :]

Hvala, Lidija... Èega se ti pla¹i¹?
:wink:

Quote from: Darker on 23-11-2006, 15:46:46
Hvala, Lidija... Èega se ti pla¹i¹?
:wink:

Pa sigurno se tebe par puta uplasila ako te je videla u hodniku :) Ja sam poceo da se plasim novih cipela, odrase mi kozu na peti :)

Ma niiiiiiiiiije, o¹i¹ao sam se:-)
Pla¹im se paranoje u poslednje vreme...

Плашим се да станем на шахт или неки сличан плехани поклопац на улици... стално мислим, пропашћу! :H

 Plasim se da zavrsim faks, u stvari plasim ce mi nedostajati. :hm

Quote from: zoe on 24-11-2006, 15:11:30
Плашим се да станем на шахт или неки сличан плехани поклопац на улици... стално мислим, пропашћу! :H

Opu¹teno, ja sam jednom propao, ni¹ta stra¹no, samo sam imao modrièetine par dana:-)

Quote from: Darker on 24-11-2006, 16:00:10

Quote from: zoe on 24-11-2006, 15:11:30
Плашим се да станем на шахт или неки сличан плехани поклопац на улици... стално мислим, пропашћу! :H

Opu¹teno, ja sam jednom propao, ni¹ta stra¹no, samo sam imao modrièetine par dana:-)

Jao, da, HAHAHAHAHAHAHA! ahhh... good old times... :) Ja se plasim jedne asistentkinje sa faxa: mala je, ima okrugle cvikere, mrsava (u stvari k'o zenski Harry Potter :) ) i kao da je uvek na ivici nervnog sloma (jednom me je izbacila sa vezbi :) ) mislim da ce poneti bombu jednog dana... :)

mene je strah zapustenih tunela...
u tunelu spava drekavac... :K

Bwahaha, udaj se za mene Willie!  :K

Apropo toga, mene plase oni tuneloidi po Kalemegdanu,
neuredjene, neosvetljene rusevine iz krvave i burne proslosti...
naseljene pacovima i manijacima  :ohwell:

Quote from: Al-Jasmina on 24-11-2006, 21:38:53
Apropo toga, mene plase oni tuneloidi po Kalemegdanu,
neuredjene, neosvetljene rusevine iz krvave i burne proslosti...

jao bre pa kako to da te plasi, ja bih voleo kad bi sve katakombe bile otvorene, sve bih ih obisao, to mi je mnogo interesantno! :)

i ja imam taj trip da se ne sapletem ...stalno sam na oprezu i onda prvi put kad ne gledam,eto...rupe...

Quote from: dyki on 25-11-2006, 08:20:27

Quote from: Al-Jasmina on 24-11-2006, 21:38:53
Apropo toga, mene plase oni tuneloidi po Kalemegdanu,
neuredjene, neosvetljene rusevine iz krvave i burne proslosti...

jao bre pa kako to da te plasi, ja bih voleo kad bi sve katakombe bile otvorene, sve bih ih obisao, to mi je mnogo interesantno! :)

Jeste
i ja sam za to interested  :wink: :)
ALI
manijaci i djubre i pacovi...
(u prevodu: nepotrebna opasnost, smrad i kugonosci)
Nazalost, ekscesi su se izdesavali na Kalishu...i to ljudima koje znam
(napadi, prepadi i ubistvo+silovanje=nekrofilija)  :( :shock

Quote from: Al-Jasmina on 26-11-2006, 00:16:24
Jeste
i ja sam za to interested  :wink: :)
ALI
manijaci i djubre i pacovi...
(u prevodu: nepotrebna opasnost, smrad i kugonosci)
Nazalost, ekscesi su se izdesavali na Kalishu...i to ljudima koje znam
(napadi, prepadi i ubistvo+silovanje=nekrofilija)  :( :shock

Uf, da, zaboravih na to... Ali to je bilo pre 5-6god. sad je prilicno drugacije, sve je osvetljeno tako da ne moras vise da se plasis toliko :)
Eeee, da, plasio sam se kao mali kad sam vozio biciklu po Zvezdarskoj sumi u neko ovo kalendarsko vreme, pa kad iznenada padne mrak a ja treba da se vratim kuci (i pri tom zaboravim prednje svetlo :) ) Doduse samo mi se dva puta desilo, posle sam pazio :)

Plasim se lopova koji haraju po nasem faxu...i to po WC-ima!!

Drugo, plasim se mog mracnog ulaza kada se vracam kuci u 3 ujutru... dok sam imala "pratioca", sve je bilo u redu, a sad trazim povoljne suzavce...

Quote

jao bre pa kako to da te plasi, ja bih voleo kad bi sve katakombe bile otvorene, sve bih ih obisao, to mi je mnogo interesantno! :)

Quote

Ima katakombe na Tasu, tacnije ispod.Jednom mesecno je otvoreno za publiku, raspitajte se u klubu pecina Sorric za offic.

E dobra ideja! Hvala Stef! Sad se plasim moderatora zbog OFFova :)

Ja se plasim pseceg shit-a :> Grad nam je za**an dibidus... Proci Knez Mihajlovom oko 6 - 7 ujutru, pa to je hrabrost :>

Ja se plasim da nikad ne uvedu higijenu u BG...
onu koja vlada u tolikim metropolama sveta

tik- tak...
...ne vidim ga, ali osecam da me prozdire...

 Ja sam se kao mali plasio dugackih hodnika u hotelima...Mislim da je zbog nekog filma, gde se u hodniku hotela pojavljuju neke bliznakinje.Iako sam imao 6 godina kad sam odgledao taj film, jos uvek se jezim kada pomislim na tu scenu.Verovatno zato nemam fantaziju da spavam sa bliznakinjama kao ostali... :angel:

Ja se plasim AJKULA...mada ih nikad nisam srela...a i kad ih budem srela,gurnucu im glavu u usta,odmah,da se ne muce i one i ja!
Ajkula se stvarno plasim,a nemam predstavu zasto!

Gledala si film? :hm

Da,ali strah potice i pre toga...Ustvari kad se malko bolje setim,mozda i jeste! I to one 3D naocare,jbte!!!!!!! Ajoj,ladno je od tada!!!! :shock :shock :shock :shock :shock :shock :shock :shock :shock :shock :shock :shock :shock :shock :shock :shock :shock :shock :shock :shock :shock :shock :shock :shock :shock :shock :shock :shock :shock :shock :shock :shock :shock

"...cuvajte se ajkula, motrite na ljude..."  :/

plasim se da ne zavrsim u utrehtu pisuci fantazije o vincanskoj kulturi... :K

Quote from: willie the scot on 27-11-2006, 20:43:33
plasim se da ne zavrsim u utrehtu pisuci fantazije o vincanskoj kulturi... :K

:Bog :Bog :Bog :Bog :Bog :Bog :Bog :Bog
mislim da te volim kad ovako odvalis!
a tek zbog kilta koji nosis  :K

Tu smo, i mene strah da ne zavrsim negde... :happy:
sanjarim o neizrecivosti  :smile:

ja samse danas strecnula nekog lika na ulici...bas je delovao pretece...a ono mrkli mrak...sreca,pa prodje...

U tebra,meni je to zestok trip. Jednom me manijak napao u ulazu rodjenom,a i u ulici,jednom.E to u zgradi je stvarno bilo lose.
Ja na ulaz,on stoji tu.Ja na druga vrata,sunjam se,on mi iza ledja. :shock :shock :shock :shock Ma kao horor! Tako sam potrcala ,da se ne secam kad sam tako startna bila. Posto od mojih niko kuci nije bio,ja neku zenu ispred zgrade savatam i zamolim je da udje samnom u zgradu.
Auuu,od tad,nikad sama kuci. Decko me uvede u zgradu i mahnem mu sa prvog sprata. Ili neko drugi,al druge u principu boli uvo.....

Tako da,Smrdo,ta streckanja su katastrofa. Jbg,nisu svi kao moja sestra...Nju napadne manijak,a ona ga juri sa ciglom!
Jednom,nas je u Turskoj zajedno,napao jedan na bajsu. Auuuu,Boga smo ubile u njemu. Gadjao nas je bajsom....

Uhhh,necu da davim vise,samo htedoh da kazem koliki mi je to trip!

Znam, ni meni nije od toga lako...jednom sam sprintala od nekog g-dina koji me je jurio
mracno je naselje nocu i svako malo napadne neko..
ali kad na to pomislim obicno me uhvati takav bes da bih u tome nekome ubila Boga i mnoge svece...

Quote from: Dukica on 28-11-2006, 19:37:37
Jbg,nisu svi kao moja sestra...Nju napadne manijak,a ona ga juri sa ciglom!
Jednom,nas je u Turskoj zajedno,napao jedan na bajsu. Auuuu,Boga smo ubile u njemu. Gadjao nas je bajsom....

...genijalno... :lol: :lol: :lol:

sestra ti je car...:)
ma znam dukice...imala sam ja vec susret trece vrste sa jednim pre nekog vremena...i za divno cudo,posle toga nemam bas neke traume...mislim ne plasim se da idem sama ili bilo sta...
ali eto strecne ponekad....[pogotovu ako je pustos oko tebe,kao oko mene sinoc....nigde nikog,zelenilo,prazna buska stanica,a on ide ka meni ,jos sa pivom u ruci....i tako.,..da sad ja ne dizem jezu okolo...
streckanja su bljak...ali brzo prodju..zato suzavci,dezodoransi parfemi i baterijska lampa...bez nje nikad...heheh

Pla¹im se kad idem sam sa pivom u ruci iza neke devojke u 2 ujutru, da ne pomisli da sam manijak i da me ne gaða ciglom :K :K :K :K
Mada mene ti strahovi riba u¾asno zabavljaju, sram me bilo :K :K :K :K :K :K

Quote from: Darker on 29-11-2006, 09:49:18
Pla¹im se kad idem sam sa pivom u ruci iza neke devojke u 2 ujutru, da ne pomisli da sam manijak i da me ne gaða ciglom :K :K :K :K
Mada mene ti strahovi riba u¾asno zabavljaju, sram me bilo :K :K :K :K :K :K

Bas se pitam zasto bi pomislila... Mada kad se setim aleje za Bocanje iza zgrada u Mirijevu... Hahahahah... uzas :) Inace, devojke, mislim da ne morate da se plasite "usamljenih" manijaka jer su oni uglavnom bezopasni, sede ljudi, cirkaju, spavaju, ko zna sta. Bolje izbegavajte grupice manijaka ispred zgrada :) To vam je kao pas i copor pasa: kad je sam nece ti nista a kad je u coporu vise ne razmislja :)

Ja se ne bojim tih manijaka...
Mada jos nisam bila napadnuta, a ne znam sta bi onda bilo :>

@dyki...ne bih se ja bas slozila....da su bezopasni...da cirklaju i sve ostalo...to da...
ali ima ih raznih...
@maslacak....zveknes tasnom.....pocnes da trcis...a moja mama ima dobru teoriju...sednes na zemlju i vristis...i on ne zna sta ce onda...da nece da te ponese?!?!?...tako mama kaze...hehehe

Ma moja sestra tvrdi da su svi oni Pi...,al meni se nesto ne proverava ta teorija.
Samo drzis upaljac,ili nesto drugo zgodno za saku, u ruci i tom pesnicom ga zvekni,'nas kako boli! :box :box :box

 Kupite suzavac 10 eura.Toliko o tome, sta dalje?

uplasio sam se danas veoma veoma mnogo...   :H :H :H

na vezbama iz neorganske smo pravili neke rastvore... malo smo ih zagrevali na plameniku... koleginica pored mene zagreva epruvetu i malo je vise oborila (skoro horizontalno)... kako je muckala rastvor na plamenu, tako je malo vrelog rastvora izletelo napolje i islo direktno prema mojoj ruci... videvski uzarenu tecnost kako ide prema nezasticenoj kozi, reflexno povucem ruku... i samo se culo... psss... ruka ostade citava... posle toga sam bio   :shock

jao,hulio...pa to je vatreno krstenje...e sad ako si odradio i one ostale stavke...nisi vise brucos....hehehe
salim se...
ali nemoj da se sekiras...svakom se to desi bar jednom na faxu,zato bolje na pocetku....

ma idi... znas kakav osecaj... u mislima mi je odlazila ruka u urgentni... hehe... salim se malo... ali stvarno nije bilo svejedno...

evo ako ceti biti lakse...
slucaj sa mojih vezbi...
usled pogresne organizacije i zelje za cuvenim modnim detaljma,dve devojke do mene su sastavile aparaturu...koje je,kako bi to Zorana rekla,pretila da svojim kichom opste ugrozi laboratoriju!...naravno Zorana je dosl posle ispada...nakon sto je doticna aparatura skoro pa eksplodirala....na svu srecu u nepovrat su otisli "samo" kondenzator i termometar...kondenzator je zavrsio po ostalima(citaj meni  i mojoj koleginici),a termometar na zemlji....a moje koleginice,u panici(ja se iskreno i dan danas nadam da je po sredi bila panika...) su pocele zivu rukama da sakupljaju!?!?...dobijas li sliku......

hahaha...a Zorana je najveci lik kad pocne da sizi zbog uzasno sklopljenih aparatura... :lol:

Ja sam na farmaceutskoj zapalila neki etanol, razbila casu, i tako...i krpa neka pocela da gori...ja se nisam uplasila, i solidno sam odreagovala, ali se drugarica koja je bila pored mene tresla jos pola sata...bilo blizu nje :K

Sada sam shvatila da se, zapravo, najvise plasim sebe   :roll:

 Ja sam imao tih ispada. Na analitickoj sam napravio pozar, razbio stojnicu sa conc. amonijakom, ali najjace mi je kada je koleginici izleteo kondenzator sa hinolinom...sve je po meni palo, nedelju dana sam se 5 puta dnevno tusirao, i opet sam smrdeo na hinolin.

hehehe.....uu...pa ja mislila da nema bas toliko bisera...kad ono....
@alnus....i ja se cesto uplasim sebe...tj,onoga sto jesam,odnosno nisam...zavisi kako kad...

Mene je jos u gimnaziji profesorka oslobodila straha od prskanja lab.posudja i sl,jer je apratura stajal na 10cm od moje glave. Nakon njene izjave-"E,deco a sad cete da vidite kako je acetilen explozivan.",tako je explodirala citava aparatura.
Posledice-
meni staklo u vratu i obrazu,a drugarici do mene rasecen kapak!
Ludilo,covece! A decaci,svi kompletno,umrli od smeha! hehehe..pa je smesno... :K :K :K :K :K
Na svu srecu,brzo je zaraslo i meni i njoj,a za uzvrat smo radile maturski kod te profesorke i dobile kolace,petice su bile zakljucene.


A sebe se ne plasim....plasim se ovakvih ludaka,kao sto je bila ova profanka.... 

 Trebale ste da tuzite skolu!

A,stvarno je slucajnost i na svu srecu pa nije nista strasno bilo. Ovoj devojci sto je rasecen kapak,brzo je zarastao jer je tanka koza,a meni isto.
a i ostali su se toliko smejali,jer je profanka alkos teski,tako da je to sve bilo dobro zezanje,pa nemam strah vise od te vrste explozija.
Na kraju se ispostavilo da je dovodni kanal u balon,umesto od vatrostalnog stakla bio izliven od obicnog,tj.neko je odneo da se balon popravi kod obicnog staklara,i kanal nije izdrzao.
A i dobro smo naplatile,petica za kraj godine,bez odgovarnja i maturski rad zavrsen za dan...

Приручник за плашљивце
Више вируса него људи
Параноја од болести, дроге, насиља, преваре расте до тачке када човек отупи

Није баш да су Срби толико параноични као што би се могло претпоставити. Овде није толика драма као код Американаца који су више подложни колективном страху од пореза и тероризма.
Kод нас је раширенији страх од болести, заразе, микроба, бацила... каже Душан Мрђеновић, главни уредник Ауторске издавачке задруге „Досије”, који је приредио  Приручник за параноике, као шаљиву страну опаке појаве.

Осим овога објављен је и Приручник за хипохондре. Страх је заједничка црта оба приручника. Можда ће смех помоћи, као у случају питања из Приручника: „Да ли посланици Народне скупштине Републике Србије довољно брину за своје здравље ако им је храна у ресторану пуна холестерола? Како ће доносити пресудне одлуке?”

Као изворе користио је интернет, све врсте новина, научне и женске стране највише, али и књиге, ТВ емисије, све што је могло послужити.

„Таласање” јавног мњења засновано на страху познато је још од „доласка Марсоваца у Њу Џерси”, путем радио-драме Орсона Велса, у време Другог светског рата. Душан Мрђеновић знао је да се на Западу више читају такозване сваштаре (bathroom company – друштво у купатилу), али да и овде постоји „циљна група” читалаца; свако од нас је мање-више параноик. Желео је да изабере америчке „приручнике” те врсте, откупи ауторска права и преведе, па је схватио да идеја није добра. „Јер, ни параноје нам нису исте”.

Психолози (Речник психологије, Жарко Требјешанин) тумаче параноју као „психозу насталу фиксном идејом величине или посматрања или прогањања. Параноик је често интелигентан, али изводи коректне закључке из погрешних премиса...”.

Није се шалити с тежим облицима душевне (психијатријске) болести зване параноја. Ипак, ублажени појединачни и колективни симптоми виде се на сваком кораку. Страх од болести, дроге, насиља, преваре расте до тачке када човек отупи и на кашикару која експлодира у суседству. Страх од бомби, док бомбардују град, није параноја. Али јесте ако неко умисли бомбе којих нема. Танана је разлика. Скривена параноја тиња, често непримећена, док не сагори с ликом који ју је створио.

Душан Мрђеновић „скидао” је поруке са свих страна света које могу бити универзалне за савременог човека. Ево неких:

– Појављују се нове врсте микроба; на свету има више вируса него људи; само једним пољупцем у уста размени се више од 278.000 бактерија; канцеларијски столови су прљавији од WC шоља.

– „Лимузинска болест”: из мотора аутомобила излази отровни бензински угљен-диоксид који доспева у унутрашњост возила. Највише су угрожена деца, јер се отров таложи на поду па је ближи њиховим дисајним органима.

– Само на подручју Београда у Саву се излива 26-28 канализација које се уопште не пречишћавају.

– Интернет шири сифилис преко познанстава која постају „опипљива”.

– Рак простате се најчешће појављује код мушкараца старијих од 50 година.

– Бубашваба ће живети девет дана без главе, све док не умре од глади.

– Кашљање представља озбиљан ризик за људски организам због повећаног притиска у грудима.

– Дете које је стигло до краја осмогодишњег школовања до тада је видело око 8.000 убистава и више од 100.000 случајева насиља на телевизији.

– Дешњаци живе, просечно, девет година дуже од левака.

– Због скупе опреме Србија још није чланица мреже за мониторинг загађења.

Колико истине, а колико измишљотина има у Приручнику за параноике нека одлучи сваки читалац за себе. Ако се не насмеје, нешто није у реду.

Милорад Ћириловић
[објављено: 11.12.2006.] Politika

Чега се све боје деца
Страх од мрака, вештице и злог вука
Деца се плаше онога чега се родитељи плаше и онога чиме их родитељи плаше – ако се мама плаши паука, сва је прилика да ће и дете вриском реаговати на бубе


Сцена у којој дете раздрагано и љубопитљиво прилази кученцету на улици са жељом да га помази, да би у следећој секунди његов покрет руке у ваздуху био пресечен вриском мајке представља једну од типичних епизода у серији настанка дечјих страхова.
А животиње, према искуству дечјих психолога и психијатара, врло често „глуме” у родитељским васпитно-поправним „филмовима” и то не без разлога – деца се најчешће плаше великих животиња, мрака и одвајања од родитеља.

Сумирајући спектар страхова који царују детињством, др Милица Пејовић-Милованчевић, дечји психијатар са Института за ментално здравље, каже: „Деца се плаше онога чега се родитељи плаше и онога чиме их родитељи плаше – ако се мама плаши паука, сва је прилика да ће и дете вриском реаговати на бубе, баш као што је велика вероватноћа да ће дете коме је запрећено да ће га „појести вук ако не поједе месо” у ЗОО врту направити сцену испред кавеза са вуковима. Нажалост, многи родитељи не виде узрочно-последичну везу између свог застрашивања и чињенице да дете развија одређене страхове и није им јасно у каквој су вези податак да се дете плаши мрака и њихова претња да се зла вештица налази у соби и да посматра да ли је дете било добро током дана”.

Деца се плаше више и чешће од одраслих, јер је њихов психички апарат незрелији и рањивији, а стварност која их окружује недовољно је одвојена од њихових фантазија, објашњава наша саговорница. Страхови су нормални пратиоци детињства, али ако се не решавају на правилан начин представљају „психолошку бомбу” која може бити веома опасна по ментални развој.

„На свет долазимо с два биолошки поткована страха – од губитка подлоге и од јаког звука – а први развојни страх који се јавља на психолошкој позорници детињства јесте страх од одвајања. Овај страх настаје око осмог месеца живота, кад дете у маси лица које га окружују коначно успева да издвоји мајчин лик и почиње да реагује на мајчин одлазак. Зато се мамама и не саветује да од 8. до 16. месеца, кад је ова врста анксиозности најизраженија, остављају своје дете на дужи временски период или рађају друго дете. Aко дете није разрешило страх од одвајања на узрасту до 16 месеци, велика је вероватноћа да неће моћи да се одвоји од мамине сукње у предворју вртића, а о рекреативној настави или летовању-зимовању са другарима неће бити ни говора”, каже др Милица Пејовић-Милованчевић.

Страх од мрака је чест пратилац детињства, јер, како каже овај дечји психијатар, сцена у којој окупано анђелче у својој соби, после пољупца маме и гашења светла, одлази у свет снова постоји – само на филму. У реалности, деца су обично престрашена кад њиховом собом загосподари мрак – маме нема, звуци се појачавају, а тама почиње да се доживљава као застрашујућа.

– Брига за родитеље и страх од смрти су страхови средњег детињства – они се јављају око пете године живота, кад дете почиње да примећује да ствари око њега нестају – а „ако је увело цвеће у вази, може и мама да нестане”. Ова страховања се нарочито интензивирају ако је дете у овом периоду искусило смрт ближњег свог. Не треба заборавити ни страх од развода родитеља и подсетити маме и тате да дете сваку свађу и „узвичнике” у разговору на језик своје логике „преводи” као потенцијални развод. Међутим, баш као што се плаши за родитеља, тако се плаши и од родитеља – страх од казне је моћан страх детињства! –подсећа наша саговорница.

Катарина Ђорђевић
[објављено: 11.12.2006.] Politika

Ovo boldovano sam lièno video sa jack-jack-om... Prilazi dete kuèencetu koje veselo ma¹e repom, ma idila holivudska, kad se prolomi vrisak: neeeeeeee, odgri¹æe ti ruku!!!!!! I nalupa dete ¹amarima :][ :][ :][ :][ Mi se nismo opasuljili od scene sledeæih nedelju dana...

Haha... znam tu Milicu Pejovic :>

Moja sestra se plasi nenormalno... i mraka, i svetla, i da ostane sama u kuci, i svih mogucih zvukova... cim nesto kvrcne, ona razvija horor u glavi... Eto, pre neko vece je u sred noci dosla u moj krevet da spava jer se nesto uplasila...
Niko u porodici nije takav, ne znamo sta joj je :K Ranije je bilo bas nepodnosljivo, sad je vec polako prolazi, ipak je osmi razred...ali i dalje je preterano.
Sa druge strane, pasa na ulici se uopste ne boji, a mama vristi kad ih vidi :> :>

I moja mama strepi od pasa..
Mislim da pse izuzetno nervira takvo predubedjenje,
tako da ceo copor glasno negoduje :K

Uh,i ja ih se plasim! Podsecaju me na grupu dizela iz 92 god,sa koznjacima,kapa trenerkama i air max 4,od kojih sam bezala da  mi ne bi ukrali nesto,ili me u najboljem slucaju pljunuli! :K :K :K

Kad naidjem na pse,samo usporim korak,jer sam cula da ih brz i panican hod,nervira i uzbudjuje,i trudim se da sabijem strah,jer ga osecaju.
Jednom me je napao kad sam vozila bajs. I to na Adi negde. Auuuu..Samo sam osetila njegovu vlaznu njusku na mojoj sveze izdepiliranoj nozici. Vozila sam za Tour de France! :run

Quote from: Dukica on 14-12-2006, 14:14:15
Uh,i ja ih se plasim! Podsecaju me na grupu dizela iz 92 god,sa koznjacima,kapa trenerkama i air max 4,od kojih sam bezala da  mi ne bi ukrali nesto,ili me u najboljem slucaju pljunuli! :K :K :K

Kad naidjem na pse,samo usporim korak,jer sam cula da ih brz i panican hod,nervira i uzbudjuje,i trudim se da sabijem strah,jer ga osecaju.
Jednom me je napao kad sam vozila bajs. I to na Adi negde. Auuuu..Samo sam osetila njegovu vlaznu njusku na mojoj sveze izdepiliranoj nozici. Vozila sam za Tour de France! :run

VOLIM te :)

Moja epizoda kad sam se UPLASILA do kosti je bila kad sam isla
na aerobik, bila je zima, sneg i ja krenem peske da lagano trcim sa sve rancem...
Kad ne lezi vraze opkoli me chopor i pas za kog vidim da je mesanac Dodza i Pit Bula krene da mi zvace jaknu...
Iako sam se plasila, sve vreme sam se terala da im tepam,
te kuco ovo te kuco ono...
jer mislim da bih golim rukama rastrgla tog psa da mi je zagrizao bilo koji deo tela...
Volim zivotinje ali ovo je bio neobican slucaj da sam imala probleme
i zaista mi taj dzukac ide na...

I zaista me plasi perspektiva bitke sa zivotinjom
koja god da je...
Nije nam u prirodi da se branimo zubima pa je nefer :)
sem kad imas krampone...i neku motku
onda se zivuljka buni

Da cu se probuditi u sanduku ziv zakopan!

 Trip :hm.Ja imam isti...

Ma opu¹teno, ste gledali Kill Bill?
Mene su d¾ukci mirijevski vijali par puta, ali me ne pokoleba¹e u ljubavi. A burazu su otkinuli parèe lista, sad ih voli jo¹ vi¹e:-)

ja se najvise bojim da me ne napadne neki manijak... :shock :shock

pa i mene su izujedali par puta,ali...nema veze....
tako sam se i ocelicila...
a manijaci...i toga ima..
nego ja imam jedan realan strah koji mi je danas pao na pamet..
nije nesto revolucionaran i ponekad ga prevazidjem,ali..
uzasan mi je trip da progutam pilulu ili tabletu...katastrofa...
ne znam da le strah bas prava rec,ali...znam da nesto mi se ne da..
cak i andol prepolovim...

Cico mala...
:cvet

Mene je veceras startovao celavi iz magle u kolima...
i kao : Ovo je sudbina........ da te vozim.... daj da razmenimo brojeve...

Ali nije me vise strah, navikla sam na manijake ..nekako ZNAM i isijavam spoznaju da mi taj neko ne moze nista, da sam JA opasna i gadna,
i da ide vec jednom...

ali da je neka rulja u pitanju...isijavala bih ja strah itekako
i neku mantricu :)

Sa dzukcima nemam problema.Istina,zivim u Kumodrazu gde ih stvarno ima koliko hoces ali lepo sam ih podmitio kad sam se doselio gore i od tada je dovoljno samo da im zviznem kad se nocu vracam kuci i uopste me ne diraju.Al' ovo sa sandukom me ubija...

Quote from: Morpheus on 15-12-2006, 23:03:55
Sa dzukcima nemam problema.Istina,zivim u Kumodrazu gde ih stvarno ima koliko hoces ali lepo sam ih podmitio kad sam se doselio gore i od tada je dovoljno samo da im zviznem kad se nocu vracam kuci i uopste me ne diraju.Al' ovo sa sandukom me ubija...

znaci,komsije smo!stvarno ih ima puno,da ih se bojim,morala bih da se selim!

tako je Jass,
najbitnije je da ti sebe ubedis...autosugestija-luudiiiloo!
ja sam tako par puta sebe ubedila da imam crni pojas,
dok sam setala kasnom noci po NBG-u,
usled dejstav Marfijevog zakona na sopstvenu mi sudbinu...
sreca,pa nikad nisam morala da saznam da li sam se dovoljno ubedila...:)

neispunjenje nekix ciljeva..strax od povreda...

Sada, kada sam bio jaku blizu smrti, plasim se LEDA!  :roll:
Zivot je tako rizican da toga postajemo svesni samo u kriznim situacijama...

Shut up! Without questions!  :1

Quote from: hulio_salinas on 22-12-2006, 08:26:11
Sada, kada sam bio jaku blizu smrti, plasim se LEDA!  :roll:
Zivot je tako rizican da toga postajemo svesni samo u kriznim situacijama...

imam isti problem... plasim se proklizavanja...

sto se mene tice, samo strah od odredjenih fizickih povreda! Treba mi odredjena priprema!

Бојим се губитка мотивације, бојим се упросечавања, бојим се равнодушности...

Najvise se bojim samoce i bolesti!!!!!

ah posto povredu imam...dosta zeznutu...i nije bas besto da se plasim...vise se plasim zubara :> a imam ok zube...ceo dan ih glancam da ne bi morao da mi zubar cacka po vilici :>

Ja "malko" zazirem od PACOVA.Oni me zaista mogu naterati da vri¹tim i to iz petnih ¾ila.
Narocito ako se nadjem s njima oci u oci..Gadno!  :run

Quote from: Ma¹rum on 16-02-2007, 23:21:23
Ja "malko" zazirem od PACOVA.Oni me zaista mogu naterati da vri¹tim i to iz petnih ¾ila.
Narocito ako se nadjem s njima oci u oci..Gadno!  :run

ti si moj coek...
apsolutno te razumeeeeeeem!!!!!!

plasim se 'otvaranja'...pogresnoj osobi..
..onda budem povredjen..i povucem se u svoju 'ljusturu'
..dugo mi treba da prebolim..

Ponekad se plasim sebe, tacnije svojih reakcija...

Као мали сам се пуно плашио змија,док нисам имао блиски сусрет са једном и разбио тај страх.
А сада? :hm :hm :hm
У принципу се не плашим физичког бола,више нечег што удара на психу.Живот је чудо,а и емоције такође,тако да...

Quote from: lycos on 18-02-2007, 18:40:48
plasim se 'otvaranja'...pogresnoj osobi..
..onda budem povredjen..i povucem se u svoju 'ljusturu'
..dugo mi treba da prebolim..

to je jedan od mojih najvecih strahova...

ali se uvek ispalim i "otvorim se" pogresnoj osobi... :wall: :wall: :wall: :wall:

...neblagovremene reakcije,
nekada je tajming sve i najbukvalnije- razlika izmedju zivota i smrti!

Da na jednostavnoj operaciji zaradim sepsu te da mi seku nogare... Gledah sinoæ Kljuè o gre¹kama lekara, naje¾io sam se... Kako bih ih pomlatio sve!!!!!!!!

D, pa necemo biti daleko od toga kad krenu ove nove generacije lekara da nas, ne daj Boze, seckaju! Ne smem ni da zamislim.

Jos jedan od mojih najvecih strahova je bolest bliske osobe. Dala bih zivot u takvoj situaciji, samo da mogu...

Nisam sigurna dal ih se pla¹im ili su mi samo gadne..uvek sebe uporno ubedjujem kako su one manje od mene..i kako mi ne mogu ni¹ta..Ali kad izmili ka meni ta ogavna buba-rusa ili ti ona braon pljosnatoglava i one dugaèke mrdajuæe antene..i èlankovite noge - MA VRISNEM koliko mi glasne ¾ice dozvoljavaju!  :face:
A tek kad mi brza dlakava stonoga skoèi na glavu..PFUJ!  :run

A inaèe ponekad imam strah da æu slomiti skoène zglobove.I pla¹im se paralize.

Quote from: Ma¹rum on 01-03-2007, 21:59:14
Nisam sigurna dal ih se pla¹im ili su mi samo gadne..uvek sebe uporno ubedjujem kako su one manje od mene..i kako mi ne mogu ni¹ta..Ali kad izmili ka meni ta ogavna buba-rusa ili ti ona braon pljosnatoglava i one dugaèke mrdajuæe antene..i èlankovite noge - MA VRISNEM koliko mi glasne ¾ice dozvoljavaju!  :face:
A tek kad mi brza dlakava stonoga skoèi na glavu..PFUJ!  :run

Pa gde ti zivis :`? :!

Dlakave stonoge mi zalutaju leti u kuću na moru..  :roll:  Zimi-ne znam..nisam tamo..  :)
A buba-ruse..pojave se nekad od komšija ispod mene..jer redovno izbegavaju dezinsekciju..  :batina

@mashrum, moj post je bila provokacija tj pre shala i drago mi je sto se nisi naljutila :cvet :wave:
Ni ja ne podnosim insekte.
p.s. avatar ti je super

Ma daj, pa zivim u BG-u a ulazi mi sve zivo od insekata u sobu
(i to bas moju..)
strahujem od onih uholaza (brrr to se ne da ubiti)  :shock
ganjala sam cak i glodare za koje sam znala iz ilustrovanih knjizica o zivotinjama koje sam citala kao mala  :wall:

Istraumirana sam saznanjima da sve te bubice i zivuljkice koje sam nekada dozivljavala kao daleke sada rasterujem iz sobe kao da su dosadna mladja braca i sestre ... :hmm

Pazi, TO gde ti ¾ivi¹ se te¹ko mo¾e nazvati Beogradom, hahahahahha



da u pravu si,
to je samo uzi centar Pariza  :smekerica:

Ogromah strah imam od toga da cu se udaviti kad plivam,kad ne mogu nogama da dotaknem dno.Kao mala sam se za malo udavila i od tada imam ogroman strah,uvek kad me pitaju kazem da ne znam da plivam iako znam jer celo leto presedim na ivici bazena,ili na pedalini na moru...

Quote from: malena on 27-03-2007, 19:22:34
Ogromah strah imam od toga da cu se udaviti kad plivam,kad ne mogu nogama da dotaknem dno.Kao mala sam se za malo udavila i od tada imam ogroman strah,uvek kad me pitaju kazem da ne znam da plivam iako znam jer celo leto presedim na ivici bazena,ili na pedalini na moru...

Probaj da savladas ovaj strah tako sto ces poceti da plivas u plicim delovima gde u svakom momentu mozes da dotaknes dno. Plivaj sa nekim u koga imas poverenja, i probaj to da prebrodis. Verujem da ti nece biti lako, ali sa ovako necim se treba suociti, ipak je divno plivati, jos ako umes nemoj propustati to...  :cvet

Hvala na drugarskom savetu,probala sam ali odmah se uspanicim kad ne mogu da dohvatim dno krenem da panicim i nesvesno da gutam vodu,ali bicu uporna posto sam po prirodi jako tvrdoglava...   :wall:

plasim se ajkula,stalno tripujem da cu sresti neku kad odem na ronjenje...pa li da joj tada zabijem prst u oko ili da je udarim pesnicom...ili da postanem mrsava vecera

ahahah, sandric, imam isti trip, samo od onih moruna(ili murina kako ih neki zovu). To su one, za mene nemani, dugacke, tanke, crne sa ostrim zubima kojih ima dooooosta na Jadranu  :run

Quote from: katarina on 28-03-2007, 18:16:19
ahahah, sandric, imam isti trip, samo od onih moruna(ili murina kako ih neki zovu). To su one, za mene nemani, dugacke, tanke, crne sa ostrim zubima kojih ima dooooosta na Jadranu  :run

one ti nocu izlaze, a danju su zavucene u stenama i nekim nepristupacnijim delovima mora (tako su bar meni rekli ronioci) tako da nemoj mnogo strahovati  :wink:

uh, ajkule... ne znam da li  ih se plasim ali se cesto zamislim  sta bih uradila da se nadjem oci u oci sa jednom od njih... :run

opet su me podsetili na miseve!
\i to one laboratorijske,male bele...
i kako ono bese
:"GREJU!!!............." :shock
Neka fala,ja :run :run

Ja patim od socijalne fobije :(  a bojim se i pasa lutalica, mada i svih vecih pasa :(

Znaèi parola: govorim tiho i nosim psa(manjeg,èim ga nosi¹) sa sobom?:-):-)

e ajde, ovo me bas zanima...
kako se kod tebe manifestuje socijalna fobija?
obicna stidljivost, ili nekako drugacije? :K
ne volis drustvo, ili volis, ali ne uspevas da se uklopis?

pitam onako, zanima me...nemam bas socijalnu fobiju, ali sam u neku ruku asocijalna :>

Quote from: Maslacak on 10-04-2007, 18:46:13
e ajde, ovo me bas zanima...
kako se kod tebe manifestuje socijalna fobija?
obicna stidljivost, ili nekako drugacije? :K
ne volis drustvo, ili volis, ali ne uspevas da se uklopis?

pitam onako, zanima me...nemam bas socijalnu fobiju, ali sam u neku ruku asocijalna :>

Misli¹ autistièna?  :> :cvet

Quote from: Maslacak on 10-04-2007, 18:46:13
e ajde, ovo me bas zanima...
kako se kod tebe manifestuje socijalna fobija?
obicna stidljivost, ili nekako drugacije? :K
ne volis drustvo, ili volis, ali ne uspevas da se uklopis?

pitam onako, zanima me...nemam bas socijalnu fobiju, ali sam u neku ruku asocijalna :>

ne, ne, ne!  Socijalna fobija je strah od procenjivanja od strane ljudi, javlja se anksioznost u bilo kojoj situaciji koja podrazumeva da se nalazis u centru paznje.  Zeznuta stvar :(  Mislim da ja imam blazi oblik (zamisli kako je meni na ispitu) :)  Nema to bas mnogo veze sa drustvenoscu i komunikativnoscu u sustini, to je vise fobija (iracionalan strah), kao agorafobija ili klaustrofobija

kapiram da je iracionalan strah, ali bas zato, tesko da se takva vrsta straha uopste ne odrazava na drustvenost i komunikativnost... Zato sam i pitala kako se "manifestuje" kad je drustvo u pitanju, da li zbog toga delujes stidljivo i povuceno ljudima, i tako... Ili bas nemas problema s tim, vec samo kad su u pitanju ispiti? :>
Ma fobije su inace mnogo zeznute, niko te ne razume, i svi imaju "lek"...koji ne pomaze :K

Quote from: TIJANA82 on 14-04-2007, 21:21:23

Quote from: Maslacak on 10-04-2007, 18:46:13
e ajde, ovo me bas zanima...
kako se kod tebe manifestuje socijalna fobija?
obicna stidljivost, ili nekako drugacije? :K
ne volis drustvo, ili volis, ali ne uspevas da se uklopis?

pitam onako, zanima me...nemam bas socijalnu fobiju, ali sam u neku ruku asocijalna :>

ne, ne, ne!  Socijalna fobija je strah od procenjivanja od strane ljudi, javlja se anksioznost u bilo kojoj situaciji koja podrazumeva da se nalazis u centru paznje.  Zeznuta stvar :(  Mislim da ja imam blazi oblik (zamisli kako je meni na ispitu) :)  Nema to bas mnogo veze sa drustvenoscu i komunikativnoscu u sustini, to je vise fobija (iracionalan strah), kao agorafobija ili klaustrofobija

E potpuno te razumem i ja se tako osecam,cim vise od dva coveka gleda u mene,izgubim se ne znam prostu recenicu da sastavim,zacrvenim se i da me neko pita kako se zovem postaje mi tesko pitanje,tako da imam veliki problem na usmenim ispitima,profesori me obaraju,i kad znam kazu ostavljate utisak da ste nesigurni,malo bolje vi to utvrite pa dodjite drugi put...E ne znate kakav je to osecaj znam da sam ucila i da znam al pogubim se i trass... :wall: :wall:

Razlicito se ispoljava i razlicitog je intenziteta, kad je bas ozbiljna, piju se anksiolitici i antidepresivi za svaki izlazak iz kuce :(  Sve je ok kad je samo stidljivost u pitanju :)  a to je kod blazeg oblika...  A za ispite stvarno nema leka, i ja se uvek spetljam i lose prodjem na usmenom.   Pffffff

uf, pravi haos.
Pitam se, moze li u takvoj situaciji, npr, da se uz lekarsko uverenje napise molba dekanu da osobe u takvoj situaciji sve ispite polazu pismeno...
Mislim, ako moraju da se piju lekovi, to je sasvim dobar argument.

Uh, uh, uh. Ja po prirodi nisam asocijalna i nikada nisam imala problem da se uklopim u novo drustvo i nikada nisam imala problem u komunikaciji bilo kog tipa. Onda sam se razbolela i dugo nisam isla u skolu, gimnazija je u pitanju, i kad sam trebala da se vratim, pojavio se problem. Prosto, ne da nisam mogla da odem u skolu, nego me je plasio i obican izlazak na ulicu. Uskocili su tu svi, od porodice do lekara i lekova, ali nista bez onoga stisnuti zube i, mic po mic, vratiti se starim dobrim navikama. Sve ovo pisem, ne da bih napomenula da se Tijana82 ne trudi i svi koji imaju isti problem, jer ja sam to stekla, a kod nje je verovatno urodjeno, nego da bih napomenula da se strahovi daju prevazici. Ja sam vec pisala da se, od kada znam za sebe, plasim vode, ali naucila sam da plivam i idem na more i ostale vodene povrsine  :wink:. Ne skacem nijednim stilom, cak ni na noge, ne ronim, ali se lepo izbrckam i pocrnim i super mi je. Dakle, stisnuti zube i samo napred.

apsolutno.
i upravo tako: malim koracima, polako, strpljivo, hrabro i uz puno podrske...
i ja mislim da se moze prevazici :happy:

Ma kakvi lekovi ,taman posla :) 
Kao i svaka fobija, leci se suocavanjem sa strahom! Ako vas vise zanima,dosta ima na netu o tome, ja sam slucajno nasla i prepoznala kod sebe neke simptome... Ali nije tako daleko otislo, hvala sto se brinete :D

ja se plasim Boga mi, zmija!
i to mnogo! :run
a ustvari, gade mi se nevidjeno :bljak:, imala sam blizak susret kad sam bila mala i kazu da sam toliko urlala da me je cula cela ulica... ne dao mi Bog da se susretnem sa tom odvratnom zivuljkom.
a imam i neku fobiju od duboke vode... :hmm
isla sam cak i na plivanje, trenirala, dobro plivam.
u bazenu mi je ok, ali kad odem na more treba mi malo vremena da se oslobodim...
imam trip da je dole nesto crno, belo ili kako vec i da se pomera i da ce da me zgrabi... nije to verovatno samo strah od ajkula vec od onog nepoznatog dole, kako ne volim kad ne vidim dno i sta je dole... odmah :run
uff...

Ja se uzasno plasim grmljavine :roll: :roll: :roll: i tad budem bas :42: :42: :42:

Quote from: Baby Jane on 30-06-2007, 08:52:11
Ja se uzasno plasim grmljavine :roll: :roll: :roll: i tad budem bas :42: :42: :42:

ne grmljavine..mrzim kada seva! :roll:
mrzim sve bube..sve ¹to lazi.. :bljak:

Plasim se bolesti bliznjih, grmljavine, insekata, visine,...a najgori od svih strahova mi je da necu moci imati decu.Uopste mi nije jasno zasto imam taj strah, to je tako neobjasnjivo

pocinje da me plasi misao da cu postati usedelica....uh stvarno ne znam sta mi je

Prezivela sam sinoc jedan od mojih strahova... Zaglavila sam se u liftu, sama... Baterija u mobilnom mi je bila pri kraju, a svuda je bio mrak, jer je nestalo struje u celom naselju... Onda su pokushavali da je ukljuche... Lift se svaka dva minuta cimao, neshto bi pucalo i sevalo... Polako se skupilo pola komshiluka da mi pruza podrshku, a druga polovina je trazila trouglasti kljuch kojim se otvaraju vrata... I niko nije mogao da ga nadje... Ja sam se uspanichila, ne znam kako sam se setila da pozovem Gradsko komunalno preduzece i da im objasnim gde sam (niko drugi nije hteo da ih zove, jer "vraga su to hitne intervencije, chekace do ujutru")... Stigli su 15 minuta posle mog poziva i otvorili su vrata od lifta (i na tome cu im biti vechno zahvalna, chak razmishljam da ih javno pohvalim u Politici, u rublici "Medju nama")... I dalje se plashim zatvorenog prostora, mislim da se u mom sluchaju klin ne izbija klinom  :cvet

:shock

ja imam tripove kad se vozam u onim drevnim shklopocijama od liftova
ali vise od toga me plasi najezda insekata!

Jooooooo, a zamisli najezda insekata u liftu u kome nestane struje?
buahahahahhaha :djavo

Quote from: tarantulica on 23-07-2007, 23:05:12
Prezivela sam sinoc jedan od mojih strahova... Zaglavila sam se u liftu, sama... Baterija u mobilnom mi je bila pri kraju, a svuda je bio mrak, jer je nestalo struje u celom naselju... Onda su pokushavali da je ukljuche... Lift se svaka dva minuta cimao, neshto bi pucalo i sevalo... Polako se skupilo pola komshiluka da mi pruza podrshku, a druga polovina je trazila trouglasti kljuch kojim se otvaraju vrata... I niko nije mogao da ga nadje... Ja sam se uspanichila, ne znam kako sam se setila da pozovem Gradsko komunalno preduzece i da im objasnim gde sam (niko drugi nije hteo da ih zove, jer "vraga su to hitne intervencije, chekace do ujutru")... Stigli su 15 minuta posle mog poziva i otvorili su vrata od lifta (i na tome cu im biti vechno zahvalna, chak razmishljam da ih javno pohvalim u Politici, u rublici "Medju nama")... I dalje se plashim zatvorenog prostora, mislim da se u mom sluchaju klin ne izbija klinom  :cvet

A nije ti bilo lak¹e kad si mene zvala? a005 :F

Ja sa tarantulicom uspe¹no izbijam klin arahnofobije :smekerica: :K

kod mene je princip Klin se klinom izbija uradio svoje..
skakajem sa stene,sam se oslobodila straha od istog,pre par godina,a to sam ovih dana potvrdila...

meni to nije problem- a sta da uradim sa svojom polu-insektofobijom?
Nekih se plasim a s drugima se povremeno poigram :trfr:

mislim da i kod te fobije pali klin se klinom..
mada ja sa pacovima nikad to nje bih prihvatila...
sa tim sam strahom resila da zivim...

:>
jel, da se igram sa velikim skakavcima i paucima?

U, ovo je super tema!

Quote from: jecapereca on 08-07-2007, 23:29:29
Plasim se bolesti bliznjih, grmljavine, insekata, visine,...a najgori od svih strahova mi je da necu moci imati decu.Uopste mi nije jasno zasto imam taj strah, to je tako neobjasnjivo

Plasim se bolesti bliznjih za koje ne bih mogla da nadjem lek ili novac za lek/operaciju/...
Deca... iako ih ne planiram u naredne dve- tri godine, nekako me plasi da necu moci da ih imam.
Jos se plasim mracnih pustih ulica, prolaza, parkova, tunela.... generalno, svih mracnih mesta kroz koja bas moram da prodjem. Valjda jer toliko slusam o kojekakvim bolesnicima i manijacima.

samo za porodicu se plasim, a ja cu i kroz grmlje i kamenje :K

Quote from: pig_am_am on 26-07-2007, 11:38:59
samo za porodicu se plasim, a ja cu i kroz grmlje i kamenje :K

dobro je dok ne bude kroz sljivike i livade...
heheh
sorry,nisam odolela...:0)

Quote from: tarantulica on 23-07-2007, 23:05:12
Prezivela sam sinoc jedan od mojih strahova... Zaglavila sam se u liftu, sama... Baterija u mobilnom mi je bila pri kraju, a svuda je bio mrak, jer je nestalo struje u celom naselju... Onda su pokushavali da je ukljuche... Lift se svaka dva minuta cimao, neshto bi pucalo i sevalo... Polako se skupilo pola komshiluka da mi pruza podrshku, a druga polovina je trazila trouglasti kljuch kojim se otvaraju vrata... I niko nije mogao da ga nadje... Ja sam se uspanichila, ne znam kako sam se setila da pozovem Gradsko komunalno preduzece i da im objasnim gde sam (niko drugi nije hteo da ih zove, jer "vraga su to hitne intervencije, chekace do ujutru")... Stigli su 15 minuta posle mog poziva i otvorili su vrata od lifta (i na tome cu im biti vechno zahvalna, chak razmishljam da ih javno pohvalim u Politici, u rublici "Medju nama")... I dalje se plashim zatvorenog prostora, mislim da se u mom sluchaju klin ne izbija klinom  :cvet

cuti imala si srece, ja sam ih cekala dva i po sata.... samo da znas kakav je meni haos bio u glavi, bila sam i gladna i zedna i islo mi se u wc....i onda sam se uspanicila i krenula da se gusim u panici jer sam se tripovala da nemam vazduha....uzas...ne bih to nikom pozelela....

a od tada uek idem peske..pa i ako je i 10 sprat... :wink:

Nikada ne razmisljamo o strahu da cemo mozda saznati neke stvari o osobi o kojoj smo mislili da znamo SVE!
Uzasan je to strah!
Osetite da gubite nekoga, da vam izmice, potpuno nesvesno i sa njegove i sa vase strane.

bojim se da se ponovo ne navucem na sah na internetu, oslepecu...

Quote from: pig_am_am on 27-07-2007, 09:39:35
bojim se da se ponovo ne navucem na sah na internetu, oslepecu...

mislim da pre treba da se uplasis navlake na forum.... :K

Quote from: Smrda on 27-07-2007, 13:11:37

Quote from: pig_am_am on 27-07-2007, 09:39:35
bojim se da se ponovo ne navucem na sah na internetu, oslepecu...

mislim da pre treba da se uplasis navlake na forum.... :K

a ne,ne,ne... sah je sah.
zbog njega sam i ispit pala...

Quote from: tarantulica on 23-07-2007, 23:05:12
Prezivela sam sinoc jedan od mojih strahova... Zaglavila sam se u liftu, sama... Baterija u mobilnom mi je bila pri kraju, a svuda je bio mrak, jer je nestalo struje u celom naselju... Onda su pokushavali da je ukljuche... Lift se svaka dva minuta cimao, neshto bi pucalo i sevalo... Polako se skupilo pola komshiluka da mi pruza podrshku, a druga polovina je trazila trouglasti kljuch kojim se otvaraju vrata... I niko nije mogao da ga nadje... Ja sam se uspanichila, ne znam kako sam se setila da pozovem Gradsko komunalno preduzece i da im objasnim gde sam (niko drugi nije hteo da ih zove, jer "vraga su to hitne intervencije, chekace do ujutru")... Stigli su 15 minuta posle mog poziva i otvorili su vrata od lifta (i na tome cu im biti vechno zahvalna, chak razmishljam da ih javno pohvalim u Politici, u rublici "Medju nama")... I dalje se plashim zatvorenog prostora, mislim da se u mom sluchaju klin ne izbija klinom  :cvet

Uf...ne bih volela da sam u tvojoj ko¾i bila :K Ali ja i ne dam da mi se to desi...
Ne volim liftove. I uvek mi govore da ¹to vi¹e idem liftom, manje æu se pla¹iti. E nemam pojma... zgrada mi nema lift :> Ali ¾ivela sam i na 13. spratu, pa sam i¹la pe¹ke...a nosila i sestru usput kad je trebalo...
Idem liftom povremeno, ako sam sa nekim poznatim koga mrzi da se penje. Nije to neki ogroman strah, posebno ako mi je lift poznat, ali sama ipak nikad, zato ¹to najprostije - za taj problem postoji vrlo jednostavno re¹enje - stepenice :> Nikakav problem ni smaranje mi nije da se uzverem na bilo koji sprat :) Nema lifta => nema straha uop¹te, plus nabijem kondiciju :wink:

A moj deèko je i prespavao u liftu jednom...namerno (on ga zaustavio)...brrr :K

Paukice, ja mislim da bih se samo onesvestila! Zato ja picim skoro uvek pesaka!

Moj trenutni strah je da necu stici da spremim farmu!
I plasim se sopstvene intuicije, jer se par puta pokazala vrlo pouzdanom!

А не Каћа, то није интуиција, то је одустајање in advance! Не треба ти то! :nene:

Е зар се не плашите да овде пишете о својим страховима? Јер неко их некад може употребити противу вас самијех? :smekerica: :>

Quote from: zoe on 09-08-2007, 11:24:40

Е зар се не плашите да овде пишете о својим страховима? Јер неко их некад може употребити противу вас самијех? :smekerica: :>

moze i to da se desi, ali ne verujem u lose ljude :happy: (moja velika greska). :ohwell:

ponekad mi se cini da se nicega ne plasim  :V i jednostavno se trudim da ostanem izvan raznih panicenja u nedogled i fobija. ali, kad mi se desi nesto tako bzvz, isflesiram poptuno i to me bas dugo drzi.  :42:

kod mene to sa strahovima i hrabrsocu ide iz jedne u drugu krajnost sto bas i ne valja..
najvise mrzim kad me neko unapred priprema za nesto, kao trebalo bi toga i toga da se plasim, onda ako i utice na mene pocnem malo i da se tripujem.

imam recimo fobiju od zavtorenog i uskog prostora, umisljam da nemam vazduha i tako. jednom kad sam bila na moru isli smo uvece do susednog mesta busom i naravno autobus krcat mladima koji jure za provodom, a ne moze da se dise, svi se guraju, jedva sam izletela napolje. pa, bolje da pesacim ta 2 ili 3km nego da umisljam da cu da se ugusim. :42:
:happy: :happy:

Quote from: zoe on 09-08-2007, 11:24:40
Е зар се не плашите да овде пишете о својим страховима? Јер неко их некад може употребити противу вас самијех? :smekerica: :>

Da zna¹ da sam pomislila na to...
Da æe neko namerno da me zatvori u lift pun golubova (ako mu obri¹em poruku ili slièno  :>)...  :run

P.S. Nadam se da ipak neæe...  :cvet

@zoe
hahahaha :siza:

©to se mene tièe, nijedan od strahova koje sam napisala nije toliko veliki da bih se toga bojala :happy:

@tarantulica
imam ja tavan pun golubova, a vrata ka tavanu su u mojoj sobi, èujem ih non stop, guguèu, klepeæu...nedavno je i sve¾ih ptièiæa bilo pa su cijukali :smekerica:
tako da prema meni mora¹ biti poosebno fina...hihi :K
:cvet

Quote from: zoe on 09-08-2007, 11:24:40
А не Каћа, то није интуиција, то је одустајање in advance! Не треба ти то! :nene:

Odustajanje? Mislis od ispita? Nisam mislila na tu intuiciju, nego ovako uopste...ti bar znas onaj delic sa snovima...e toga se plasim! I uopste predosecaja da ce se nesto lose desiti!

zoe hoæe da ka¾e da to verovatno nije prava intuicija, veæ samo strah (da ne mo¾e¹ stiæi) koji se tako manifestuje, a onda te i koèi da zaista uspe¹ (misleæi da je intuicija) :wink:

То је то, Маслачак! :)
Једино што је ова наша Каћа понекад стварно мало  :source:
али то нема везе са испитима, јеси чула, Кет? :nene: :cvet

Ja se sa svojim strahom borim evri najt-
i veceras sam ubila dovoljno velikog i ruznog insekta da nekome stvori fobiju
:wall:

Quote from: Maslacak on 09-08-2007, 19:51:21
@tarantulica
imam ja tavan pun golubova, a vrata ka tavanu su u mojoj sobi, èujem ih non stop, guguèu, klepeæu...nedavno je i sve¾ih ptièiæa bilo pa su cijukali :smekerica:
tako da prema meni mora¹ biti poosebno fina...hihi :K
:cvet

Ovaj, da...  :run

Neæemo se èuti neko vreme....

Maslaèkice  :cvet

 Upravo prozivljavam jedan od mojih najvecih strahova...

a koji je to strah stef??

Pla¹im se mraka... Ne uvek, ali nekad kad sam sama u mraku padaju mi sumanute stvari na pamet... Razmisljam ba¹ o glupostima... Dalje se pla¹im i samoæe i ribica i algi u moru, ne mogu da podnesem da me ne¹to dodirne dok plivam ili se opu¹tam u vodi... Ne bih mogla da ka¾em da imam strah i od visine, ali se jednostavno oseæam neprijatno, isto se tako oseæam neprijatno i kad vidim neku bubu na meni ili u mojoj blizini...

Unapred me plasi suocavanje sa groznim osecajem neumitne prolaznosti
nakon gubitka najblizih i najmilijih...
Groblje,
rituali sahranjivanja, oplakivanje...
Osecaj tupe praznine,
krhkosti ljudske egzistencije
i svi lesinari koji se skupe da ocerupaju ozaloscenu porodicu
omalovazavajuci samo postojanje jedne individue i bol onih koji ostaju...

Plasim se psihickih bolesti i to mozda vise nego fizioloskih! Volela bih da ostarim i umrem nepomucenog razuma...bas kao i moji preci...

 Bolest pre svega...A kada sam bila sama plasila sam se da spavam sama u sobi , a o stanu i da ne pricamo...

 :hm

e to me fascinira,
ljudi koji spavaju sa upaljenim svetlom
i sa nekim obavezno?

Why?

Mogu da spavam sama u stanu, ali ne mogu to da opi¹em kao prijatno iskustvo...
Lep¹e je kad ima¹ uz nekog da se u¹u¹ka¹...  :)):

U vezi spavanja sa upaljenim svetlom...ja nikad ne zamisljam neke vestice i duhove...nego nesto skroz realno ( u smislu da je moguce da se desi) ...Zamisljam da npr. neko ulazi u stan ili da se neko sunja tu oko vrata...

meni se to de¹ava kad sam sama u kuæi, jer su mi obili jednom kuæu... od tad se pla¹im da ostanem sama noæu... ali od kad smo stavili alarm, lak¹e se spava  :>

Bespomocnost i ravnodusnost

Kod mene se javlja novi strah , a to je da cu se previse opustiti i necu moci sebe da nateram da ucim tako da cu ostati veciti apsolvent i nikada necu zavrsiti fax

Ni ja ne volim da spavam sama u stanu, pogotovo ne volim da ostavljam terasu otvorenu kasno uvece jer sam tako jedne godine imala susret sa lopovom...ostadoh ziva i zdrava, malo psihicki uzje..na, ali valjda ce proci sa godinama...

Ok, vreme je da prestanemo sa ovim, jer mi se samo raðaju novi strahovi u glavi...  :run

djavolja je to rabota.
strah.

Pla¹im se da ne poènem da se pla¹im :run

Ma samo provuces struju kroz ogradu i miran si  :djavo

jao ne smem ni da kazem...obicno nas ono cega se najvise plasimo sustigne u zivotu!

Najveæi strah ti je da ka¾e¹ èega se pla¹i¹?

ma neeeeeee! nego ti strahovi su gadni i kad pomislis na njih...
plasim se teske i dugotrajne bolesti...najvise bih volela da odem sa ovog sveta tako sto ce me strefiti neki slog ili infarkt...5 minuta i gotovo...naravno kad mi dodje vreme!
i plasim se davljenja u vodi...fuj kakva smrt...grozno!

da ne navatam ribu koju volim sa drugim likom.... :batina :K :a

¹to reèe Favis, pla¹im se i davljenja, a i gu¹enja, uh stra¹no...

Davljenje je uzasno,
probala ja  :>
bila mala i ostala u bazenu duze nego sto je snaga izdrzala
nisam umela da procenim jer sam navikla na more
i blub blub blub

mislili da se izmotavam
:shock
nisam imala snage cak ni da viknem
samo sam prosaputala

izvadili me na vreme
ali feeling je jeziv
razumem svakoga ko se toga plasi

trenutno se plasim toga sto nikako ne mogu da se nakanim da ucim i sto ne znam sta ce biti sa uslovom :roll: a005 :help2: :wall: :ball2:

plasim se gubitka osobe do koje mi je tako stalo...

Quote from: lycos on 04-09-2007, 08:15:13
plasim se gubitka osobe do koje mi je tako stalo...

Aaaaa...poznato mi je to!

Skoro nicega!
Jedino se plasim da se meni dragim ljudima nesto ne desi, u grcu sam svaki put kada se neko u roku od par sati ne javi na tel!

Quote from: igrackica on 04-09-2007, 11:16:53
Skoro nicega!
Jedino se plasim da se meni dragim ljudima nesto ne desi, u grcu sam svaki put kada se neko u roku od par sati ne javi na tel!

to se i meni desava!
moracu to da promenim, da ne bi otislo u paranoju... :ninja: :roll: :wink:

ponekad se plasim sebe, odnosno svojih razmisljanja...

malo je sme¹no,ali se pla¹im svih buba i bubica..svega ¹to na bilo koji naèin gmi¾e.. :ohwell:

Quote from: josefina87 on 04-09-2007, 13:51:45
malo je sme¹no,ali se pla¹im svih buba i bubica..svega ¹to na bilo koji naèin gmi¾e.. :ohwell:

Pa nije smesno.Ima dosta ljudi ( ja ih znam sigurno 10-ak) koji ne vole ( u stvari mislim da niko ne voli bube) odnosno koji se plase buba.

totalno razumljivo, ja cak imam drugaricu koja se onesvesti kad je u blizini neki veci insekt... jbg.

a ja se plasim vracanja u proslost...

...povratka proslosti,koja nema buducnost,
u sadasnjost
:T

Quote from: Al-Jasmina on 18-09-2007, 15:42:51
...povratka proslosti,koja nema buducnost,
u sadasnjost
:T

lepo receno, to je to  :ball2:

ja imam strah od leptira (onih sarenih) koji se granici sa fobijom..
a fobiju od skakavaca... nevidjenu...

Imam fobiju od insekata...svih, sa i bez krila, na zemlji i pod zemlljom, u vazduhu i u vodi...

fobiju...samo od pantljicare i ostalih parazita...(ozbiljno)

a drugo...strahove imam samo vezane za najblize. a za sebe cu lako. :K

 :hm Interesantno, ja sam prva koja primeti nekog insekta u blizini, i odmah se hvatam za najblizu papucu ili objekat unistenja... :trfr:
ne volim insekte koje ne volim...

У ствари имам фобију од свих безкичмењака... Јел зна неко стручан назив за то?  :K

nonchordatarofobia  :> ?

T voz dzast a sugdzeshchn  :)):

nem pojma,
ali meni su neki insekti bljakac do srzi
a neki wau... :happy:

plasim se osa i strsljenova i na samo njihovo zujanje i pojavljivanje u mojoj blizini ja se udaljavam sa tog mesta

 :ohwell: Joj philo,
meni svake godine najezda istih na terasi...
Ali navika je cudo...
uzmem novine i vezbam tenis-
gadjam ih ka spolja ili ako vec udju ka vratima.
Zao mi je da ih ubijam,
ali moji ne misle isto pa je dnevna kvota bar 3:0 za nas  :lol: :lol: :lol:

pa nesto ovih dana me hvata frka od aviona. iako...nigde ne letim  :>