Zlatibor iz doba Jure
U Srbiji nema aktivnih vulkana i nema izgleda da æe ih biti
u buduænosti koju merimo hiljadama godina. Ali je u geolo¹koj
pro¹losti na¹e podruèje bilo veoma aktivno i tragovi tih
drevnih vulkana danas postoje na ovim prostorima.
Kako su, dakle, izgledale prastare vulkanske oblasti
Srbije? Pioniri geolo¹ke nauke u nas obavili su veoma predano
svoj posao. Te¹ko je naæi i najmanju pojavu eruptivnih stena o
kojoj ne postoji petrografski prikaz ili barem kratka
zabele¹ka u drugom delu "Geologije Srbije" Jovana M. ®ujoviæa
iz 1900, ili prepoznati neki vulkanogeni oblik u reljefu, koji
nije pomenut u "Geomorfologiji" Jovana Cvijiæa iz 1924.
godine.
Od najstarijeg geolo¹kog vremena do danas na na¹em podruèju
bilo je razlièitih vidova vulkanske aktivnosti. Detaljnija
rekonstrukcija, meðutim, moguæa je samo za vulkanske dogaðaje
koji su se odvijali u poslednjih 300 miliona godina. Ostaci
starijih vulkanita takoðe postoje, ali su te stene najèe¹æe
potpuno preoblikovane. Ovde æemo dati kratak prikaz vulkanizma
kasnopaleozojske (pre oko 300 miliona godina), trijaske (pre
oko 220 miliona), jurske (pre oko 150 miliona), gornjokredne
(pre oko 90-80 miliona) i tercijarne (pre oko 65-5 miliona
godina) starosti.
Sastav stenaRiolit- vulkanska stena sa visokim
sadr¾ajem SiO2
Andezit- vulkanska stena sa
srednjim sadr¾ajem SiO2(50-65
te¾.%)
Bazalt -vulkanska stena sa
niskim sadr¾ajem SiO2(ispod 50 te¾.%)
Krajem paleozoika na podruèju dana¹nje istoène Srbije
odvijao se subaerski vulkanizam prete¾no kiselog karaktera
(lave sa puno silicijuma, a malo gvo¾ða i magnezijuma).
Produkti ovih erupcija su retki u na¹oj zemlji, javljaju se
samo mali ostaci laviènih izliva i vulkanoklastita kod
Boljetina, ali su ove stene danas uglavnom pod vodom. Na
rumunskoj strani postoje veoma dobro oèuvani vulkanski oblici.
Najupeèatljiviji su riolitski ostenjaci Treskavca koji se,
preko puta Lepenskog Vira, vidi sa druma koji vodi od Golupca
prema Donjem Milanovcu. Zanimljivo je da je su komadi ovih
vulkanskih stena, posebno primerci izgraðeni od silifikovanog
vulkanskog stakla, bili kori¹æeni u industriji okresanog
kamena kulture Lepenskog Vira.
Trijaski vulkaniti srpskih terena vezani su za specifiène
procese razlamanja kontinentalne litosfere i prve faze
otvaranja okeanskog prostora. Najznaèajnije pojave trijaskih
vulkanskih stena sreæemo na Bobiji kod Ljubovije, u blizini
Sirogojna, na Èadinju kod Prijepolja, u okolini Kosovske
Mitrovice (Dudin kr¹) i u podruèju Istoka. Trijaski vulkaniti
su rasprostranjeniji u Crnoj Gori, i to na potezu
Ljubi¹nja-Sinjajevina-Bjelasica-Visitor, kao i na liniji Stari
Bar-Beèiæi-Budva. Veliki blokovi zelenih trijaskih vulkanita
nalaze se u neposrednoj blizini pla¾e u Beèiæima. Ove stene su
obrazovane obilnim submarinskim, a reðe i subaerskim
erupcijama. Emitovana lava bila je veoma heterogenog sastava,
ali su dominirali rastopi andezitskog i bazaltnog karaktera.
Vulkanogene stenske mase jurske starosti nastale su u vreme
¹irenja okeanskog prostora, koji je pre oko 150 miliona godina
¹iroko razdvajao terene dana¹nje istoène i zapadne Srbije.
Danas se veæi relikti ovog drevnog okeanskog dna nalaze u
podruèju Divèibara (usek puta Valjevo-Kosjeriæ), na vi¹e mesta
izmeðu Kragujevca i Rekovca, u ibarskoj dolini (kod Leposaviæa
i Kosovske Mitrovice), u zlatiborsko-zlatarskom podruèju i na
potezu dugom oko 30 km od Razbojne do Kur¹umlijske Banje. Ove
stene su nastale sliènim procesima koji se danas odvijaju pod
vodom, u podruèju sredi¹njih delova Atlantskog okeana. Brojni
submarinski vulkani linearnog tipa proizveli su ogromne
kolièine koherentnog i izdrobljenog laviènog materijala
bazaltnog sastava. Posebno su znaèajni jastuèasti oblici
stenskih masa, tzv. pilou-lave (eng. pillow – jastuk), èije
prisustvo direktno svedoèi o izlivanju u¾arenih masa na morsko
dno. Serije ohlaðenih pilou-lava kod Leposaviæa i pored Lima,
kod u¹æa Bistrice, predstavljaju izvanredne primere tragova
jurskog bazaltoidnog vulkanizma na tlu Srbije.
Burni timoèki krateri
Gornjokredni vulkanizam u Srbiji dogodio se pre oko 80
miliona godina, kao rezultat geodinamike koja se mo¾e
uporediti sa tektonskim re¾imom dana¹nje zapadne obale Ju¾ne
Amerike ili jugoistoène obale Azije. Dno okeana formiranog za
vreme jurskog vulkanizma prestalo je da se ¹iri, a daljim
kretanjem na istok ono je podvuèeno pod deblju kontinentalnu
ploèu na zapadnoj margini tada¹nje Evrope. Paralelno ovoj zoni
podvlaèenja (subdukcije) formirane su vulkanske oblasti koje
danas nalazimo u timoèkoj oblasti - od Majdanpeka na severu,
do Knja¾evca na jugu. Ovaj pojas se nastavlja na vulkanske
terene u jugozapadnoj Rumuniji i severozapadnoj Bugarskoj. U
timoèkom podruèju u vreme gornje krede obrazovan je veliki
broj istaknutih vulkanskih kupa slo¾ene graðe - stratovulkana.
Aktivnih stratovulkana bilo je do pre nekoliko miliona godina
u slovaèkim i rumunskim Karpatima, a danas ih ima u raznim
delovima sveta, na primer, u Boliviji, Èileu i Indoneziji.
Gornjokredni vulkanizam u istoènoj Srbiji bio je centralnog
tipa i prete¾no je proizvodio lave andezitskog karaktera.
Rastopi su bili bogati gasovima, ¹to je direktan preduslov za
burna vulkanska dejstva. Aktivnost se odlikovala smenjivanjem
podvodnih - mirnih i subaerskih - eksplozivnih erupcija.
Timoèki vulkani su po dejstvu bili slièni vulkanima Mon Pele
(ostrvo Martinik, Antili), Merapi (Indonezija), Majon
(Filipini) ili Kotopaksi (Ekvador). Ovaj tip aktivnosti
odlikuje se formiranjem gustih piroklastiènih tokova. Ti
tokovi nastaju gravitacionim kolapsom viskoznih laviènih masa
koje nisu mogle da se razviju u izlive, veæ su se na samom
vulkanskom grotlu nadimale do kritiène granice, a onda
obru¹avale u podno¾je vulkana. Danas se brojni ostaci
gornjokrednih stratovulkana nalaze na prostoru izmeðu Bora i
Majdanpeka: Crni vrh, Tilva njagra, okolina sela Jasikovo i
Vlaole, okolina Brestovaèke Banje, Èoka Marin i druga mesta.
Sineruptivna i posteruptivna spiranja u velikoj meri su
nivelisala prvobitan reljef. Poseban vid destrukcije
vulkanskih oblika bile su tzv. drobinske lavine, d¾inovska
klizi¹ta vulkanogenog drobe¾a u kojima su neki blokovi imali
ogromne dimenzije. U useku puta Bor-Brestovaèka Banja-Borsko
jezero otkrivene su velike stenske masekoje su nastale kao
rezultat ovih pretalo¾avanja. Najzad, promeni reljefa i
prvobitnog vulkanogenog pejza¾a doprineo je i sam èovek. Na
predelu gde se nekada nalazio borski stratovulkan Tilva ro¹,
koji se pre samo pola veka nekoliko stotina metara uzdizao
iznad grada Bora, danas zjapi povr¹inski kop isto tolike
dubine i preènika od nekoliko kilometara.
Poèetkom tercijarne periode, pre oko 65 miliona godina,
uga¹en je oganj andezitskih vulkana istoène Srbije. U narednih
dvadesetak miliona godina u ovom delu dana¹nje Srbije nastaæe
izvestan broj manjih vulkana kupastih formi, èija osnova
verovatno nije prelazila nekoliko kilometara. Rezultate ovih
dogaðaja nalazimo danas kao bazaltne blokove na Ozrenu kod
Sokobanje, na vi¹e mesta u Siæevaèkoj klisuri i u selu Gornji
Stri¾evac kod Bele Palanke. Ovaj magmatizam je po volumenu
emitovane lave hiljadu puta manji od onoga koji se dogodio u
gornjoj kredi. Ipak, lave koje su se tada izlile imaju veliki
nauèni znaèaj. Zbog svoje velike pokretljivosti ovi rastopi su
na povr¹inu doneli nepromenjene fragmente Zemljine
unutra¹njosti sa dubina do oko 70 km, i to predstavlja veoma
va¾an izvor informacija za geologe.
Radan kao Krakatau
Posle zati¹ja na samom poèetku tercijara, na¹e podruèje
ponovo postaje popri¹te intenzivnog vulkanizma pre oko 40
miliona godina. Nema vi¹e mezozojskog okeanskog prostora, a na
njegovom mestu obrazovan je dinaridski deo alpskog orogenog
pojasa. Orogen je u stvari planinski sistem, odnosno mesto gde
je litosfera deblja od okolnih regiona i zbog toga je
gravitaciono nestabilan. Ta gravitaciona nestabilnost dovodi
do razlamanja, a duboke pukotine koje se pritom javljaju
posredno dovode do magmatske aktivnosti. </P>
<P>Rudnièko-boraèko-kotlenièka oblast, kopaonièka provincija,
kao i kompleksi Golije, Rogozne, Radana (Lece) i Surdulice,
jesu najveæe tercijarne vulkanske oblasti u Srbiji. Manje
pojave sreæu se i na Fru¹koj gori i u ©umadiji (Avala, Kosmaj,
®uti oglavak i Klje¹tevica). Velike mase stena vulkanskog
porekla nalaze se i na severu Vojvodine, ali su one prekrivene
mlaðim sedimentima koji su talo¾eni u Panonskom moru.
Vulkanizam koji se na na¹oj teritoriji dogodio u doba
tercijara bio je veoma raznovrstan. Bilo je tu gotovo svih
poznatih vulkanolo¹kih procesa. Na nekim mestima relativno
mirno se izlivala pokretljiva bazaltna lava, na primer na
Koritniku kod Sjenice ili kod Novog Pazara (Mutol vrh), a na
drugim lokalitetima do¹lo je samo do nadimanja gustih masa
kisele lave i obrazovanja dôma ili nekova, o èemu svedoèe
Ostrvica na Rudniku, Trijeska kod Gornjeg Milanovca, Boraèki
kr¹ ili Zveèan. Eksplozivna aktivnost je takoðe imala ¹irok
spektar tipova, od kratkotrajnih bazaltnih erupcija, na primer
u selu Dru¾etiæi kod Èaèka, pa sve do ¾estokih paroksizama
lave bogate silicijumom i vodenom parom. Razorne erupcije,
posle kojih su se uzdizali eruptivni stubovi nalik na
'peèurke' koje se formiraju pri nuklearnim eksplozijama, bile
su èeste pojave u Srbiji za vreme tercijara. Pojedine
eruptivne faze na Radan-planini ili na Rudniku, recimo, po
svojoj snazi nisu zaostajale za najjaèim vulkanskim erupcijama
koje je istorija zabele¾ila. Pomenimo samo erupciju vulkana na
ostrvu Krakatau (Indonezija) 1883, onu u Dolini deset hiljada
dimova (Katmai, Aljaska) 1912. ili katastrofalnu erupciju
Vezuva 79. godine nove ere. Ogromne kolièine lave, koje su za
relativno kratko vreme emitovane u vidu rastresitih
piroklastita, uèinile su magmatske rezervoare u plitkim
delovima Zemljine kore delimièno ispra¾njenim, a to je èesto
dovodilo do sleganja tla i obrazovanja cirkularnih depresija
koje nazivamo kalderama. U Srbiji su veoma dobro oèuvane
gajtanska kaldera u leckom vulkanogenom kompleksu, kao i vi¹e
manjih kaldera u rudnièko-boraèko-kotlenièkoj provinciji
Mrak od Tercijara
Podaci dobijeni geolo¹kim ispitivanjima svedoèe da je
tercijerni vulkanizam zavr¹en emisijom bazaltoidnih lava èiji
se ostaci danas nalaze u ju¾noj Srbiji, u okolini Pre¹eva i
Gnjilana. Tada definitivno pada zavesa na eruptivna zbivanja
na na¹em podruèju. Unutra¹nja dinamika Zemlje i regionalni
geotektonski sklop uèinili su da se centri vulkanizma premeste
u susedne regione.
Od pre nekih 5 miliona godina glavnu ulogu u nekada
aktivnim vulkanskim oblastima Srbije preuzima erozija i ona æe
u velikoj meri promeniti izgled mnogih predela. Na nekim
mestima biæe otkrivene i one magmatske mase koje nikada nisu
izlivene na povr¹inu, veæ su se ohladile duboko u Zemljinoj
kori (na primer Cer, Bukulja, Boranja, delovi Kopaonika i
Jastrepca i masiv Surdulice). Najzad, erozija æe dati i
pojedine impresivne oblike kao ¹to je Ðavolja varo¹ ili manje
poznat lokalitet Prlovi kod Novog Pazara. Ovi oblici u reljefu
pripadaju prvorazrednoj geolo¹koj ba¹tini i predstavljaju
gloriosae memoriae na velièanstvene vulkanske dogaðaje u
geolo¹koj pro¹losti na na¹em podruèju.
Vladica Cvetkoviæ