Zasticena priroda nase zemlje
Na osnovu kriterijuma Svetske unije za za¹titu prirode,
teritorija na¹e zemlje predstavlja jedan od ¹est evropskih i
jedan od 153 svetska centra biolo¹ke raznovrsnosti. U SCG ¾ivi
oko 1.600 divljih biljnih i ¾ivotinjskih vrsta. Ovo izuzetno
bogatstvo dopunjuju 4.182 vrste vi¹ih biljaka, 565 vrsta
mahovina, 516 vrsta li¹ajeva i oko 650 vrsta gljiva
makromiceta.
Broj vrsta do sada istra¾enih beskièmenjaka kreæe se oko
15.000. U vodama SCG ¾ivi 465 vrsta riba, od kojih 115 vrsta
¾ive u slatkim vodama. Takoðe, postoji 658 vrsta vodozemaca i
gmizavaca i 96 vrsta kopnenih nono3ra.
©ume u SCG zahvataju
povr¹inu od 3.075 362 ha.
Srbija od zlata jabukaUkupna povr¹ina za¹tiæenih prirodnih dobara u Srbiji iznosi
oko 516.350 ha, odnosno 6,59 odsto teritorije. Pored pet
nacionalnih parkova, ostala za¹tiæena prirodna dobra u Srbiji
èine: 98 rezervata prirode, 16 predela izuzetnih odlika, 296
spomenika prirode i 24 parka prirode. Pod za¹titom dr¾ave je
ukupno 215 biljnih i 426 ¾ivotinjskih vrsta kao prirodnih
retkosti, iznosi dr Miroslav Nikèeviæ, direktor Uprave za
za¹titu ¾ivotne sredine Ministarstva za nauku i za¹titu
¾ivotne stredine.
Sem nacionalnih parkova koji su stavljeni pod za¹titu
dr¾ave kao prirodna dobra od izuzetnog znaèaja - Kopaonik,
Tara, Ðerdap, Fru¹ka gora i ©ar planina - Zavod za za¹titu
prirode Srbije izradio je studiju koja je osnov za progla¹enje
dela Prokletija za ¹esti nacionalni park.
Vrednovanje podruèja za¹titeNa osnovu struènih istra¾ivanja i valorizacije, na podruèju
nacionalnog parka uspostavljaju se re¾imi za¹tite I, II i III
stepena. U prvom stepenu za¹tite, osim strogih rezervata
prirode, u Srbiji se nalazi jo¹ 23.250 ha u obliku posebnih
zona i lokaliteta. Ukupna povr¹ina pod re¾imom za¹tite prvog
stepena iznosi 26.350 ha, odnosno 5,1 odsto za¹tiæenog
prostora Srbije. Re¾imom za¹tite drugog stepena obuhvaæeno je
86.100 ha ili 16,7 odsto, dok je treæim stepenom obuhvaæeno
403.900 ha ili 78,2 odsto za¹tiæenog prostora.
- Granica nacionalnog parka i valorizacija re¾ima za¹tite
odreðuju se na osnovu terenskih istra¾ivanja, nauèno-struènih
rezultata, postojeæih zakona i prostorno-planskih akata -
obja¹njava Olga Milièiæ, iz Zavoda za za¹titu prirode Srbije.
Izradom prostornih planova za¹tiæenih prirodnih dobara
obezbeðuje se kontrola aktivnosti, pojava i delatnosti u cilju
usmeravanja razvoja i za¹tite biodiverziteta. Zasad je usvojen
prostorni plan za Nacionalni park «Fru¹ka gora» , a u toku je
izrada za «Taru», «Kopaonik» i «Ðerdap
U prvom stepenu za¹tite, koji prostorno èini najmanju
povr¹inu u okviru nacionalnog parka, zabranjene su sve
aktivnosti osim nauèno-istra¾ivaèkih. Oni mogu biti u
razlièitim delovima parka, u zavisnosti od prisustva prirodnih
vrednosti, retkosti ili ugro¾enosti neke vrste, navodi
Milièiæ.
Druga zona za¹tite podrazumeva mere kojima se dozvoljavaju
samo odreðene aktivnosti - u cilju za¹tite prirodnih
vrednosti, spomenika kulture i tradicionalnog naèina ¾ivota.
Zabranjena je izgradnja industrijskih objekata, ali je
dozvoljen uskljaðen eko-turizam sa merama za¹tite ili pak
obnavljanja postojeæih sela i zaseoka u tradicionalnom duhu.
Za treæu zonu za¹tite propisane su mere koje omoguæavaju
izgradnju prilaznih puteva parku, ulaznih kapija, razvoj
domaæinstava, izgradnju nauèno-istra¾ivaèkih stanica, razvoj
turistièkih objekata, parkinga isl.
- U za¹titnoj, tzv.«pufer» zoni Nacionalnog parka «Tara»,
na osnovu najnovijih istra¾ivanja Zavoda, valorizovane su
prirodne i stvorene vrednosti, ¹to je rezultiralo progla¹enjem
«©argana-Mokre Gore» za predeo izuzetnih oblika i predloga da
se za¹titi podruèje «Zaovine» sa klisurom reke Rzav - ka¾e
Olga Milièiæ.
Tepih livada U stru¹noj javnosti su podeljena mi¹ljenja o stavu prema
merama za¹tite u prvom stepenu. Jedan od primera je rezervat
prirode «Crveni potok» na Tari kao jedinstveno stani¹te u
svetu na kome omorika raste na tresetnom zemlji¹tu obrazujuæi
tzv.»tepih livadu».
- Postoji dilema da li je prepustiti spontanom razvoju, ¹to
za pedeset ili sto godina znaèi spreèavanje razvoja podmlatka
usled ne uklanjanja suvih i starih stabala ili zakonski
omoguæiti sprovoðenja tehnièkih mera za¹tite u prvom stepenu -
navodi Olga Milièiæ.
Finansiranje i razvoj -Principi za¹tite i razvoja nacionalnih parkova moraju
biti usklaðeni
sa principima odr¾ivog razvoja. To se odnosi na za¹titu i
unapreðenje prirodnih, etnolo¹kih i kulturnih vrednosti,
spreèavanje aktivnosti koje mogu naru¹iti osnovna obele¾ja
parka, razvoj nauèno-istrazivaèkih, kulturno-obrazovnih i
turistièkih aktivnosti i izgradnju objekata za oèuvanje
vrednosti parka - navodi direktor Uprave za za¹titu ¾ivotne
sredine Miroslav Nikèeviæ.
Finansiranje razvoja i za¹tite nacionalnihg parkova
propisano je Zakonom o nacionalnim parkovima i vr¹i se iz
bud¾eta Republike Srbije, delatnosti upravljaèa, naknada za
kori¹æenje za¹tiæenog prirodnog dobra i donacija. S obzirom da
se u za¹tiæenim prirodnim dobrima, u skladu sa postojeæim
re¾imom za¹tite, planski koriste ¹ume, lovna i ribolovna
fauna, zemlji¹te, itd. javna preduzeæa kao staraoci
nacionalnih parkova finansiraju se iz ovih delatnosti.
Nikèeviæ napominje da kori¹æenje mora biti plansko kako se
ne bi izvr¹io pritisak na diverzitet. On navodi da kod nas
postoji 600 biljnih i 270 ugro¾enih ¾ivotinjskih vrsta.
-Ono ¹to je na¹ posao jeste da napravimo novi Zakon o
za¹titi prirode, u okviru kojeg æemo regulisati polo¾aj na¹ih
nacionalnih parkova u skladu sa evropskim i svetskim
standardima.
Meðunarodni status Kao jedinstvena struèna ustanova za za¹titu prirode u na¹oj
zemlji, Zavod je predlo¾io deset podruèja za rezervate
biosfere. Pri SMIP-u deluje Komisija za saradnju sa UNESCO, u
okviru koje se nalazi MAB (Man nad Biosfere) komitet, kojem
Zavod predla¾e preliminarnu listu.
U okviru projekta MAB-UNESCO «Èovek i biosfera»,
2001.godine Park prirode «Golija» upisan je u listu rezervata
biosfere pod imenom «Golija-Studenica». Pored Golije, ostalih
devet nominovanih podruèja su: Nacionalni parkovi «Ðerdap»,
«Tara» i «©ar planina», Specijalni rezervati prirode «Gornje
Podunavlje», «Obedska bara» i «Deliblatska pe¹èara», Park
prirode «Stara planina», Kuèajske planine i Prokletije.
U Srbiji postoji 35 podruèja znaèajnih za ptice, koja
ispunjavaju IBA kriterijume (Bird Life International): Gornje
Podunavlje, Subotièka jezera, Koviljski rit, Fru¹ka Gora,
Zasavica, Obedska bara, Cer, Tara, Kopaonik, Prokletije,
©ar-planina, Siæevaèka i Zlotska klisura...
Èetiri za¹tiæena prirodna dobra u Srbiji upisana su na
tzv.»Ramsarsku listu». Prema Ramsarskoj konvenciji, kao
stani¹ta ptica moèvarica za¹tiæeni su Specijalni rezervati
prirode: «Luda¹ko jezero», «Stari Begej-Carska bara» i
«Obedska bara».
U pripremi je i predlog nominacija vla¾nih stani¹ta:
Specijalni rezervati prirode «Gornje Podunavlje» i
«Koviljsko-Petrovaradinski rit», deo Dunava kod Dubovca, Slano
Kopovo i Specijalni rezervat prirode «Zasavica».
Rezervati prirode u Srbiji pokrivaju povr¹inu od 84.000 ha.
Na povr¹ini veæoj od 100 ha prostiru se Specijalni rezervati
prirode: «Deliblatska pe¹èara», «Karaðorðevo», «Kljuè»,
klisura reke Resave... Podruèja u postupku za za¹titu su
Titelski breg, Bagremara, Kraljevac i Suva planina.
Parkovi prirode su: Subotièke ¹ume, Paliæko jezero,
Panonija, Tokvara, Vr¹aèke planine, Siæevaèka klisura, klisura
reke Mile¹evke, Stara i Suva planina...
Predeli izuzetnih odlika su: Subotièka pe¹èara, Rajac,
klisura reke Resave, klisura reke Gradac, park i park-¹uma
«Zobnatica», Ozrenske livade. Podruèja u postupku za za¹titu
su: Avala, Kosmaj, Radan i Vlasina.
U nauèno-istra¾ivaèke rezervate spadaju: prebivali¹te orla
belorepana i crne rode kod Sombora, Zmajevac, Obedska bara i
Kozjak, kod Novog Sada. Primer rezervata za odr¾avanje
genetskog fonda je Bestrement, kod Apatina.
Spisak sve ¹iri Poèetkom 2005.godine stavljeni su u prvu kategoriju
za¹tite: Rezervat prirode «Venerina padina» (13.januara) u
kojoj raste Venerina vlas - biljka koja nestaje u Evropi. U
treæu kategoriju za¹tite stavljeno je «Veliko ratno ostrvo»
(8. aprila), dok je u prvoj kategoriji za¹tite «©argan-Mokra
Gora» (17.juni).
Mokra Gora se prostire izmeðu jugoistoènih padina Tare i
severozapadnih padina Zlatibora. Zahvata prostor od 10.713 ha,
srednje nadmorske visine oko 1.000 m.Predeo je od izuzetnog
znaèaja za oèuvanje ugro¾enih vrsta biljaka, posebno visoke
stare ¹ume crnog i belog bora. Ovaj predeo je prepoznatljiv i
po èuvenoj «¹arganskoj osmici», ¾eleznièkoj pruzi u obliku
broja osam, du¾ine 13,5 km, koja je sve do 1974. godine
spajala Beograd i Sarajevo, a danas je pretvorena u turistièku
atrakciju.
Veliko ratno ostrvo obuhvata povr¹inu od 167 ha. Zona
za¹tite pokriva Malo ratno ostrvo u celini, priobalje Velikog
ratnog ostrva, ¹umski kompleks, vla¾na podruèja unutar ostrva
i vodene povr¹ine. Zona rekreacije je pod za¹titom drugog
stepena i obuhvata unutra¹nje delove ostrva, priobalje i
za¹titnu zonu u ¹irini od 10 m. Treæa, turistièka zona
obuhvata pla¾u Lido.
Za prirodna dobra od izuzetnog znaèaja, u proteklih par
godina progla¹eni su Lazarev kanjon i Ovèarsko-kablarska
klisura.
Lazarev kanjon obuhvata deo slivnog podruèja Lazareve reke
i planine Malinik, povr¹ine 1.775 ha, u op¹tinama Bor i
Boljevac.
Na podruèju Ovèarsko-kablarske klisure do sada je otkriveno
600 biljnih vrsta i 37 vrsta riba. Od biljaka najpoznatija je
zlatna paprat, a od faune sivi soko i orao. Na tom podruèju su
jedanaest manastira poznatih pod nazivom «Mala srpska Sveta
gora». Na desnoj obali Zapadne Morave nalaze se manastiri
Vavedenje, Vaznesenje, Preobra¾enje, Sretenje i Sveta Trojica,
a na desnoj se nalaze Blagove¹tenje, Ilinje, Jovanje, Uspenje
i Nikolje. U sredi¹tu klisure nalazi se Ovèar-banja sa obiljem
izvora termomineralne vode.
Prostornim planom Republike Srbije predviðeno je da, do
2010.godine, za¹titom bude obuhvaæeno 10% teritorije. Inaèe,
veæi prostori na kojima su izvr¹ena istra¾ivanja su planina
Radan, Valjevske i Kuèevske planine. To su podruèja koja æe
biti valorizovana i predlo¾ena za za¹titu.
Za razliku od nacionalnih parkova kao javnih preduzeæa, za
ostala prirodna dobra odreðuju se staratelji - èesto su to
«Srbija¹ume», ali mogu biti i lokalna javna preduzeæa
(«Resavska peæina», «Belosavac», «Paliæ-Luda¹», «Bukulja»),
turistièke organizacije, ekolo¹ka udru¾enja, fondacije (na
primer, Fondacija za za¹titu beloglavog supa), SPC, ustanove i
pojedinci.
Obedska bara je jedno je od najstarijih za¹tiæenih
prirodnih dobara u svetu (1874. godine). Zahvata povr¹inu od
9.820 ha. Na ovom prostoru ¾ivi 220 vrsta ptica, od èega se u
gnezdarice svrstavaju 142 vrste. Status prirodnih retkosti ima
140 vrsta ptica koje se gnezde ili povremeno borave na
Obedskoj bari, ¹est vrsta su kandidati ili su uvr¹æene u
„crvenu knjigu“ ptica sveta, a 48 vrsta ima status ugro¾ene
vrste za Evropu. Obedska bara se nalazi na listi UNESCO-a kao
svetski znaèajno vla¾no stani¹te, odnosno kao podruèje od
meðunarodnog znaèaja za ptice (IBA projekat).
Formiranje novih vla¾nih livada u istoènom delu rezervata
zaustavljeno je nestajanje èaplji. Livade su postale glavno
hranili¹te i za crnu rodu
Obedska bara je u drugoj polovini 20. veka dobila status
ugro¾enog ptièjeg carstva, kada je i poèela realizacija
projekta “Povratak ibisa”. Kao specijalni rezervat prirode,
bara je stani¹te za oko 30 vodenih i moèvarnih, ¹umskih i
livadskih biljnih zajednica. Bogatstvo flore i faune ogleda se
u prisustvu 50 vrsta nono3ra, 13 vrsta vodozemaca, 11 vrsta
gmizavaca, 17 vrsta riba, oko 180 vrsta gljiva, 500 vrsta
biljaka i oko 50 vrsta mahovina .
Na 80 km od Beograda, kraj Maèvanske Mitrovice, tik uz reku
Savu, nalazi se rezervat prirode «Zasavica». Na ovom podruèju
do sada je zabele¾eno preko 600 biljnih vrsta. Najveæi broj
pripada grupi taksona: borak, rebratica, jezièasti ljutiæ i
panonski razlièak (endemska vrsta Panonske nizije). Ove vrste
su uvr¹æene u “Crvenu knjigu flore Srbije” kao krajnje
ugro¾ene biljke. Projektom «Povratak autohtonih vrsta riba», u
Zasavicu je vraæen som (Silurus glanis). Pravi raritet
Zasavice je riba Umbra krameri - mrguda, kojoj je ovo jedino
staniste u Srbiji. Inaèe, porodica Umbridae ima tri roda i pet
vrsta - od kojih u Evropi ¾ive dve vrste. U celoj Evropi Umbra
ima status ugro¾ene vrste i pod najstro¾ijim je re¾imom
za¹tite.
Zbog brojnih vrsta ptica - gak (Nycticorax nycticorax) i
barski petliæ (Porzana porzana) - podruèje Zasavice na¹lo se
na listi IBA podruèja. Na 10 odabranih lokacija postavljene su
ve¹taèke platforme u cilju ¹to boljih uslova za ¾ivot u
gnezdima. Ovo podruèje ima dovoljno oèuvane prirodne uslove za
opstanak ugro¾enih vrsta nono3ra, kao ¹to je vidra (Lutra
lutra) i divlja maèka (Felis silvestris). Obe vrste danas su
za¹ticene Bernskom konvencijom. Od starih vrsta, tu su sremska
crna lasa - mangulica, dok se podolci gaje pu¹teni na pa¹njaku
Valjevac, gde se trenutno nalazi dvadesetak primeraka.
U znaèajne programe povratka ¾ivih vrsta spada ponovno
vraæanje beloglavog supa, ptice grabljivice. Pre desetak
godina vrsta je bila na ivici nestajanja. Deo klisure reke
Uvac, kod Nove Varo¹i, koji je progla¹en specijalnim
rezervatom prirode, stani¹te je beloglavog supa - od samo
nekoliko primeraka, danas kolonija broji 50 parova,
zahvaljujuæi stalnoj brizi o njihovom oèuvanju i organizovanom
hranili¹tu. Mogu se videti na èetiri lokacije: Pavloviæa brod,
Velju¹nica, Bukovik i Molitva. Osim kod Nove Varo¹i, supovi se
gaje i u okolini Valjeva, u kanjonu Tre¹njice i klisuri
Mile¹evske reke.
Inaèe, beloglavi sup je najveæa ptica na na¹im prostorima -
dosti¾e te¾inu od 8,5 kilograma, sa rasponom krila do 2,8
metara. Beloglavi supovi su le¹inari, hrane se iskljuèivo
uginulim ¾ivotinjama i zbog toga su nezamenljivi „èistaèi
prirode“.
Od nestalih biljnih vrsta, u Deliblatsku pe¹èaru vraæen je
banatski bo¾ur. Zapravo, ra¹iren je sa postojeæih retkih
stani¹ta u pe¹èari na svoja autohtona stani¹ta. Jo¹ jedna
nestala biljna vrsta vraæena je na svoje stani¹te - kosovski
bo¾ur mo¾e se naæi kod manastira Graèanice. Subotièko-horgo¹ka
pe¹èara jedno je od retkih mesta u na¹oj zemlji gde orhideja
ima svoje prirodno stani¹te. Ali, obzirom da je ugro¾ena
vrsta, struènjaci ovog podruèja preduzimaju mere da se njena
stani¹ta ponovo pro¹ire. U pripremi je i reintrodikcija
banatskog ¹afrana na podruèje Ðerdapa........
Nacionalni park «Ðerdap» prostire se na povr¹ini od
63.806 ha, dok ukupna za¹tiæena zona iznosi 93.000 ha.
Obuhvata oko 100 km Ðerdapske klisure na desnoj obali Dunava,
od Golupca do Karata¹a. Za nacionalni park progla¹en je
1974.godine.
Teritorija nacionalnog parka sme¹tena je na podruèju
tzv.»Karpatske Srbije», koja predstavlja brdsko-planinsku
kreènjaèku oblast i nastavak ju¾nih Karpata. U geolo¹koj graði
slivnog podruèja uèestvuju stene razlièitih sastava i
starosti. Dominiraju kristalasti ¹kriljci, magmatske i
metamorfne stene. Naslage mezozoika i kenozoika obiluju
paleontolo¹kim nalazima.
- Posebne celine predstavljaju èetiri klisure i tri kotline
koje ih razdvajaju: Golubaèka klisura, Gospoðin vir, Kazanska
i Sipska klisura. U delu Kazan, poznatom pod nazivom «Kapija
Evrope», Dunav se su¾ava na oko 180 m, dosti¾uæi svoju najveæu
dubinu od 90 m - navodi prof. dr Slobodan Jovanoviæ sa
Biolo¹kog fakulteta Univerziteta u Beogradu i upravnik
Botanièke ba¹te «Jevremovac».
BiljkeIstorija prouèavanja biljnog sveta na tom prostoru poèinje
krajem 18. i poèetkom 19. veka. Do sada je registrovano oko
1.100 vrsta vaskularnih biljaka, meðu kojima je veliki broj
reliktnih i endemiènih vrsta.
Ðerdap je jedno od najveæih i najsevernijih evropskih
skloni¹ta tercijarne flore i vegetacije. U vreme ledenog doba
bio je skloni¹te za floru tercijera, ¹iroko rasprostranjenu
Evropom, koja se povlaèila u kanjone i klisure Balkana. Dokaz
je postojanje 50 razlièitih zajednica ¹umskog i ¾bunastog
tipa, od kojih su èak 35 reliktnog ili polidominantnog
karaktera. Neke od najva¾nijih reliktnih vrsta su meèija
leska, pitomi orah, Panèiæev maklen, kopriviæ, jorgovan, ruj,
crni grab, bo¾ikovina, balkanski javor, zelenika... Zajedno sa
zajednicama kao ¹to su mezijska bukva, hrast kitnjak, cer,
medunac i razlièitim vrstama javora, ove vrste obrazuju
razlièite me¹ovite polidominantne zajednice, koje su po
strukturi i sastavu flore najbli¾e ¹umama srednje Evrope.
U rezervatu „Lepenski vir“ rastu brojne vrste biljaka
znaèajne za nauku, poput kopriviæa, oraha, medunca, maklena i
jorgovana. Rezervat prirode „Golubaèki grad“ èini zaleðinu
kulturno-istorijskom spomeniku i predstavlja povr¹inu pod
niskim i visokim ¹ibljicima jorgovana, grabiæa i jasena, i
¹umom toplih hrastova, bukve i oraha. U rezervatu „Bojana“
raste za¹tiæena zajednica oraha, okru¾ena visokom ¹umom bukve,
dok se na èitavoj teritoriji javljaju povr¹ine pod meèijom
leskom, maklenom, crnim jasenom i grabom. Osnovni razlog
stavljanja rezervata prirode «Bosman-Sokolac» pod za¹titu je u
tome ¹to se na ovom podruèju nalaze zajednice niskih ¹uma i
¹ibljaka - me¹ovite reliktne zajednice i ¹ume bukve i meèije
leske. Rezervat prirode «Èoka Njalta sa Pesaèom» predstavlja
veliko podruèje reliktnih i retkih vrsta drveæa. Razlièiti
geomorfolo¹ki oblici smenjuju se na malim rastojanjima, ¹to je
dovelo do formiranja raznovrsnih stani¹ta. Kanjon Boljetinske
reke bogat je vegetacijom ¹ibljika i paleontolo¹kim
lokalitetima, dok su za rezervat prirode «©omrda» svojstvene
¹umske zajednice bukve i bo¾ikovine. Obele¾je «Ciganskog
potoka» je ¹uma oraha, dok su simbol regionalnog parka Veliki
i Mali ©trbac reliktne ¹irokolisne ¹ume.
Posebnu botanièku vrednost podruèja predstavljale su
doskora ðerdapska lala (Tulipa hungarica) i banatski ¹afran
(Crocus banaticus) koje su izgradnjom hidroakumulacionog
jezera i¹èezle sa podruèja Ðerdapa, a samim tim i sa podruèja
cele Srbije.
- Rumunski biolozi su ustupili na¹im stuènjacima banatski
¹afran. On se sada gaji u Botanièkoj ba¹ti «Jevremovac», a
nakon razmno¾avanja biæe vraæen na njegovo prirodno stani¹te.
Zahvaljujuæi meðunarodnoj nauènoj saradnji dobiæemo i
ðerdapsku lalu – ka¾e Jovanoviæ.
®ivotinje Od zoolo¹kih specifiènosti, u ovom nacionalnom parku
postoje tri vrste koje su opisane kao potpuno nove za nauku.
To su golubaèka mu¹ica (Simullium golumbatschense), dugokrili
¹i¹mi¹ (Miniopterus schreibersi) i srednji sivi puh (Glis
intermedium).
Ovaj nacionalni park bogat je vrstama riba. Karakteristiène
su jeseterske vrste, smuð, dunavski som, ¹aran, grgeè, ¹tuka.
Prof. Jovanoviæ navodi i primer morune.
- Jeseterske vrste migriraju uzvodno uz Dunav da bi se
mrestile. Moruni je preseèen migracioni put nastankom
hidroakumulacionog jezera, jer nije bila predviðena izgradnja
tzv. ribljih staza i ribljih liftova. Da bi se prevazi¹ao ovaj
problem, nekoliko godina radilo je ve¹taèko mrestili¹te:
jeseterske vrste hvatane su pre brane, odno¹ene u mrestili¹te
i pu¹tane iznad brane, kako bi nastavile put uzvodno - navodi
Jovanoviæ.
Ðerdap se istièe bogatom faunom vodozemaca (da¾devnjaci,
mrmoljci i ¾abe). Zatim, tri vrste kornjaèa koje postoje u
na¹oj zemlji mogu se naæi i u podruèju Ðerdapa. Od insekata
zanimljivi su vodeni cvetovi, vilinski konjici, opnokrilci i
jednakokraki rila¹i.
Od preko 150 vrsta ptica, posebno su vredni suri orao, orao
zmijar, orao belorepan, sova u¹ara, ¹umska sova, crna roda,
siva èaplja, mala bela èaplja, bela senica, planinski ¹areni
detliæ, zlatovrana, rode, drozdovi, ronci, kormorani, liske...
Èetiri uslova Odreðeni prostor mo¾e se proglasiti za nacionalni park
ukoliko ispunjava jedan od èetiri uslova: geomorfolo¹ke,
hidrolo¹ke i prirodnjaèke specifiènosti, kao i postojanje
kulturno-istorijskih i etnolo¹kih fenomena.
Ðerdap je izuzetan po tome ¹to ispunjava sva èetiri:
geomorfolo¹ki - to je postojanje probojnice, u hidrolo¹kom
smislu - to su reka Dunav i niz pritoka, od prirodnjaèkih
uslova - to je bogatstvo flore, faune, vegetacije i
ekosistema, dok malo koji nacionalni park u Evropi ima toliko
istorijskih i etnolo¹kih fenomena.
Lepenski vir Pre vi¹e od 8.000 godina, nekoliko vekova je uz sam Dunav
postojala kultura praistorijskog èoveka, koja je kod Lepenskog
vira ostavila tragove najstarije civilizacije u Evropi.
Istra¾ivanja su poèela 1965.godine, arheolo¹kim
iskopavanjem na niskoj dunavskoj terasi, da bi 1967.godine
bili otkriveni spomenici koji su iznenadili svet. U sedam
velikih, sukcesivno podizanih naselja ribolovaca, lovaca i
sakupljaèa hrane, naðena su brojna planski graðena stani¹ta,
grobovi koji svedoèe o pogrebnim ritualima, obilje alatki od
kamena, kosti i roga, raznovrstan nakit, ploèice sa urezanim
znacima i monumentalne ribolike skulpture od kamena.
Ostav¹tina istorije
Rimski imperatori su tokom pohoda na sever i istok Evrope
ostavili 29 svedoèanstva o svom prolasku i boravku na ovom
podruèju. Medju njima se posebno istièe Trajanova tabla iz
101.godine nove ere, postavljena u èast proboja puta kroz
Ðerdap. Rimski put uklesan je u stenovite litice Kazana, kao i
arheolo¹ki ostaci rimske palate Diana-Karata¹.
Èuveni srednjevekovni spomenik kulture je tvrðava Golubaèki
grad, sa ¹est visokih kula. Prvi put se pominje 1335. godine
kao va¾no utvrðenje. Tragovi vi¹evekovnog turskog prisustva
najbolje su oèuvani u tvrðavi Fetislam, kod Kladova.
Zbog brojnih prirodnih specifiènosti i velikog istorijskog
i etnolo¹kog bogatstva Ðerdapa, Zavod za za¹titu prirode
Srbije podneo je pre nekoliko godina UNESCO-u inicijativu da
se podruèje Nacionalnog parka «Ðerdap» stavi pod re¾im za¹tite
od meðunarodnog znaèaja i tako postane svetska prirodna i
kulturno-istorijska ba¹tina.
U Ðerdapu postoji najveæa reèna akumulacija na Balkanskom
poluostrvu.
- Reèni nanos je za 50 odsto manji posle Ðerdapa i nakon
njega voda Dunava je bistrija – navodi direktor Agencije za
biodiverzitet i razvoj «Ekolibribionet» Nenad Robajac.
Postoji inicijativa da se osnuje meðunarodni park koji bi
obuhvatio Nacionalni park «Ðerdap» i rumunsku stranu Dunava. -
U okviru takve regionalne sa radnje, postoji ideja osnivanja
meðunarodnog istra¾ivaèkog centra, dok bi aparati za merenje
kvaliteta vode, praæenje hemijskog sastava dna i biolo¹kih
indikatora stanja ovog dela Dunava bili postavljeni i sa na¹e
i sa rumunske strane, ka¾e Robajac.
Raznolikost ¾ivih vrstaZemlji¹ni prostor i stanovni¹tvo osnovna su bogatstva svake
zajednice. U tom prostoru, zemlji¹te, sa vodom, biljkama i
¾ivotinjama i mineralnim sirovinama, predstavlja osnovni
prirodni resurs i bogatstvo. Zadatak svake generacije trebalo
bi da bude da prostor oko sebe koristi na najracionalniji
naèin, da ga èuva i ¹titi za potomstvo. Meðutim, da li je ba¹
uvek tako?
- Tokom vekova brojni faktori doveli su do poremeæaja
prirodne ravnote¾e. Do znaèajnijeg pogor¹anja u biosferi do¹lo
je u 17. veku, kada su se pojavila oruða koja su dovela do
poveæanog zagaðenja i uni¹tavanja prirodne okoline. Ipak,
problem nestanka i ugro¾avanja pojedinih biljnih i
¾ivotinjskih vrsta dolazi do izra¾aja tek krajem 20. veka,
kada su se na svetskom nivou javile i prve ozbiljnije
inicijative za za¹titu prirode - navodi kustos i botanièar
Prirodnjaèkog muzeja u Beogradu, Marijan Niketiæ. – Kao glavni
zadatak u za¹titi Planete, pored oèuvanja klime, izvora pitke
vode i atmosfere, smatra se oèuvanje biolo¹ke raznolikosti
ili, kako se to struèno ka¾e, biodiverziteta.
©ta je biodiverzitet? - Po definiciji, biodiverzitet podrazumeva raznolikost
¾ivih organizama koji nastanjuju kopno i vodu, raznolikost
unutar razlièitih vrsta, izmeðu vrsta i ekosistema. Ali,
biodiverzitet nije samo raznolikost oblika i pojava biljnog i
¾ivotinjskog sveta, veæ i raznolikost funkcija ¾ivih
organizama. U cilju opstanka na¹e planete i harmoniènog ¾ivota
èoveka i prirode, svet bi trebalo da se usmeri na dva glavna
cilja: oèuvanje i kori¹æenje biodiverziteta
Tri vrste diverzitetaGenetièki diverzitet podrazumeva
broj gena, odnosno genetièkih informacija sadr¾anih u
svim pojedinaènim vrstama biljaka, ¾ivotinja, gljiva i
mikroorganizama na Zemlji. Svaka organska vrsta poseduje
specifiènu kombinaciju gena koja je neponovljiva i
rezultat je dugotrajne evolucije.
Specijski diverzitet obuhvata broj organskih vrsta na
Zemlji, od nastanka ¾ivota do danas. Procenjuje se da na
Zemlji postoji izmedju 5 i 80 miliona vrsta, od kojih je
danas poznato i opisano oko 1,5 milion vrsta.
Ekosistemski diverzitet oznaèava raznovrsnost
stani¹ta i biocenoza, kao i ekolo¹kih procesa kojima se
ostvaruju ekosistemi podsredstvom miliona ¾ivih biæa na
Planeti. Prema procenama Svetske organizacije za za¹titu
¾ivotne sredine, svakoj èetvrtoj vrsti nono3ra preti
istrebljenje, a pred izumiranjem je i 50 % biljaka!
Medju najugro¾enijim vrstama su, izmeðu ostalih,
majmuni, tigrovi, velike pande, slonovi, nosorozi,
tibetanske antilope, morske kornjaèe, razne vrste
krokodila i zmija, papagaji, ¾dralovi, fazani, kaktusi i
orhideje.
Oèuvanje biodiverziteta podrazumeva konzervaciju i
obnavljanje naru¹enih ekosistema i prirodnih stani¹ta, kao i
oèuvanje i oporavak biljnih i ¾ivotinjskih vrsta. </P>
<P>Neophodno je racionalno kori¹æenje prirodnih dobara i
odr¾avanje one prirodne raznolikosti koji odgovara potrebama i
te¾njama sada¹njih i buduæih generacija. Biodiverzitet se,
dakle, ostvaruje kao rezultat evolutivnih procesa, kroz tri
osnovna meðusobno uslovljena i biolo¹ki neraskidiva nivoa:
genetièkom, specijskom i ekosistemskom - precizira Niketiæ.
Najpouzdaniji pokazatelj ugro¾avanja biodiverziteta
predstavljaju nestale, i¹èezle ili ugro¾ene biljne i
¾ivotinjske vrste, navodi Marijan Niketiæ. Najveæi uzroènici
nestanka pojedinih vrsta su gubitak stani¹ta i lo¹e
raspolaganje zemlji¹tem. Statistika pokazuje da je u zemljama
u razvoju, od 1960. do 1990. uni¹teno oko 37 % zemlji¹ta, da
je od 1960. do 1990. nestalo gotovo 20% tropskih ¹uma, da je
od 1990. do 1998. isu¹eno oko 50% moèvarnih podruèja. Zbog
sedimentacije i lo¹eg kori¹æenja zemlji¹ta, postoji opasnost
da, u naredne tri decenije, nestane treæina koralnih grebena…
Zato, zakljuèuje Niketiæ, poznavanje i oèuvanje biolo¹ke
raznovrsnosti predstavlja uslov opstanka Zemlje. Znaèaj
biodiverziteta istaknut je i usvajanjem Konvencije o oèuvanju
biodiverziteta, 1992. u Rio de ®aneiru, u Brazilu. Meðu 168
zemalja, potpisnica Konvencije je i na¹a zemlja.
Biodiverzitet Srbije i Crne Gore -Srazmerno velièini i pravcu pru¾anja teritorije, na¹a
zemlja se odlikuje velikim genetskim, specijskim i
ekosistemskim diverzitetom. Zbog toga je svrstana u jedan od
najznaèajnijih regiona biolo¹ke raznovrsnosti u Evropi. Na
teritoriji Srbije i Crne Gore raste 40% biljnih vrsta
celokupne evropske flore, dok je zastupljenost ptica i nono3ra
oko 70% - ka¾e Marijan Niketiæ. - Na osnovu meðunarodnih
kriterijuma, teritorija Srbije i Crne Gore, zajedno sa planima
u Bugarskoj, svrstana je u jedan od ¹est evropskih i jedan od
stotinu¹ezdeset svetskih centara biolo¹ke raznovrsnosti. Na
na¹oj teritoriji nalazi se 38,93% vaskularnih biljaka, 51,16%
vrsta riba, 74,03% vrsta ptica i 67,61 % vrsta nono3ra Evrope.
Meðutim, zbog industrijskog razvoja i rasta populacije, 50
biljnih vrsta nepovratno je i¹èezlo, a oko 120 je krajnje
ugro¾eno. Tako je razvoj ratarstva u Vojvodini promenio
vegetaciju. Sa tog podruèja i¹èezle su guste ¹ume hrasta
lu¾njaka. Seèa ¹uma i kozarstvo uticali su na promenu
vegetacije Primorja. I razvoj vodoprivrede, urbanizma,
turizma, kao i nedozvoljena trgovina biljnim i ¾ivotinjskim
vrstama dovode do naru¹avanja biodiverziteta na¹eg podruèja.
Prvi stepen za¹tite obuhvata stalno praæenje biljne i
¾ivotinjske populacije kojoj preti nestanak i publikovanje tih
podataka. Drugi stepen zalazi u oblast zakonodavstva. Niketiæ
oèekuje da æe zakonodavni nivo za¹tite uskoro biti poo¹tren
po¹to æe se usvojiti evropski propisi o za¹titi prirode. To bi
bilo po¾eljno jer æe se sada¹njih 6,5% teritorije pod za¹titom
u Srbiji do 2010. poveæati na oko 11%. U Srbiji je za¹tiæeno :
5 nacionalnih parkova, 120 rezervata prirode, 20 parkova
prirode, oko 470 spomenika prirode. Pod za¹titom je i 215
biljnih i 427 ¾ivotinjskih vrsta i prirodnih retkosti. Na
podruèju Crne Gore za¹tiæena su: 4 nacionalna parka, 4
rezervata prirode, 51 spomenik kulture, 4 posebna prirodna
predela, a pod za¹itom su i 314 ¾ivotinjskih i 52 biljne
vrste. Prvo za¹tiæeno dobro kod nas Obedska bara (1874.
godine).
Najveæe jedinice za¹tite su nacionalni parkovi, ukljuèeni u
Evropsku federaciju nacionalnih parkova – EUROPAC. Slede:
rezervati prirode, parkovi ili spomenici prirode, za¹tiæeni
predeli i podruèja od kulturno-istorijskog znaèaja. Pod
posebnom za¹titom su pojedine biljne i ¾ivotinjske vrste.
Najpoznatija za¹tiæena biljna vrsta kod nas je Panèiæeva
omorika.
Rezervati prirodeRezervat prirode je po definiciji izvorni ili neznatno
izmenjeni predeo u kome je posebno izra¾ena jedna ili vi¹e
prirodnih vrednosti koje treba za¹tititi, ili prirodnih pojava
koje treba pratiti ili usmeravati. Rezervati prirode sastavni
su delovi nacionalnih parkova. Na primer, u okviru Nacionalnog
parka Ðerdap izdvajaju se sledeæi rezervati prirode: Golubaèki
grad, Bojana, Bosman-Sokolac, Èoka Njalta sa Pesaèom.
Rezervati prirode u Nacionalnom parlu Kopaonik su : Kozje
stene, Vuèak, Mrkonja, Jankova bara, Gobelja, Barska reka,
Samokovska reka, Medote, Jelak, Suvo rudi¹te i Duboka. U
Nacionalnom parku Tara rezervati prirode su : basen Mlinskog
potoka, kanjon Su¹ice, Dragi¹njica, kanjon Va¹kovske reke,
podruèje oko Crnog jezera. Rezervati prirode u Nacionalnom
parku ©ar planina su : Klisura Rusenice, Ljuboten, Livadica …
U Nacionalnom parku Lovæen to su subalpski kamenjari, rezervat
munike, Konjsko. U Nacionalnom parku Skadarsko jezero prirodni
rezervati su : Manastirska tapija, Humsko blato, podvodni
izvori Karuè i Volas. Rezervati prirode kod nas su i Ludo¹ko
jezero, Obedska bara, Carska bara …
Parkovi ili spomenici prirode Park ili spomenik prirode je podruèje dobro oèuvanih
prirodnih svojstava voda, vazduha i zemlji¹ta, bez veæih
degradacionih promena. U Srbiji i Crnoj Gori parkovi ili
spomenici prirode su, na primer: Deliblatska pe¹èara, kanjon
Tare, Ðerdapska klisura, Ðavolja varo¹…
Jelena Milosavljeviæ, Vesna Strugar i Zdenko
©tromar