Izvor: BLIC
Krivièna prijava LDP protiv lista „Pres“
Liberalno-demokratska partija podnela je kriviènu prijavu protiv dnevnika „Pres“ zbog „najgrublje zloupotrebe tragedije porodice Ðinðiæ“.
„LDP je zapanjena bezobzirno¹æu lista ‘Pres’ koji najgrublje zloupotrebljava tragediju porodice Ðinðiæ u cilju voðenja prljave predizborne kampanje“, navodi se u saop¹tenju LDP.
„Pres“ je u juèera¹njem izdanju objavio da LDP „vrbuje Ðinðiæevu majku“ da se pojavi na izbornoj listi te stranke, a da se razmi¹lja da se to ponudi i sestri ubijenog premijera. „Grube la¾i o navodnoj nameri LDP da, u cilju skupljanja politièkih poena, zloupotrebi tragediju majke i sestre Zorana Ðinðiæa duboko vreðaju i nas i porodicu ubijenog premijera“, navodi LDP.
I Mila Ðinðiæ, majka ubijenog premijera, demantovala je pisanje „Presa“. „Èedu (Jovanoviæa) nisam èula ni videla. To je èista izmi¹ljotina. Kako ih nije sramota da mene me¹aju u takve stvari. Ovo je previ¹e!“, rekla je Mila Ðinðiæ agenciji Beta.
Iz redakcije lista „Pres“ saop¹teno je da „uredni¹tvo stoji iza svih navoda teksta“.
Mogao sam da izaberem bilo koji od sijaset ovakvih tekstova, a poenta je da se 'Kurir', 'Press', 'Skandal' i slicne stvari prodaju na kiosku, a nisu novine.
Imao sam prilike mnogo puta da vidim kako se moje komshije, rodbina i poznanici povrsno i cesto vrlo netacno informisu citajuci (ili bolje receno gledajuci) pompezne naslove po stampi. Desilo mi se i vise puta da mi neko nesto preprica, a kad ga pitam odakle je cuo, saznam da smo citli iste novine, pri cemu nisam mogao da verujem koliko su nam se price razlikovale. Onda sam ponovo procitao isti text i ukapirao da je taj neko citao samo krupna slova.
Posto sam u gorepomenutim 'novinama', mnogo puta procitao vrlo tendenciozne i krajnje zlonamerne tekstove, sto se kasnije ispostavilo i na sudu kada su ih ljudi tuzili, odlucio sam se da postavim ovu temu.
Da, prilicno su tendeciozni i pitanje je koliko se moze imati poverenja u ono sto oni pisu. Ovaj gore primer ti nije najbolja ilustracija jer na Cedu smrkatora necu da trosim slova :pst
pa ti i nusu novine, samo ljudi uglavnom misle da je sve sto se prodaje na kiosku "novine"...
prave dnevne novine su (redoasled po objektivnosti i kvalitetu tekstova) : Politika, Vecernje novosti/Glas, Blic....
Quote from: Bred on 22-11-2006, 11:06:43
Da, prilicno su tendeciozni i pitanje je koliko se moze imati poverenja u ono sto oni pisu. Ovaj gore primer ti nije najbolja ilustracija jer na Cedu smrkatora necu da trosim slova :pst
Vrlo zanimljiv post, da nisi admin obrisao bih ga zbog nedostataka objektivnosti i dokaza:-)
Новине које сам прочитао
КАКО, БРЕ, СВЕ САЗНАЈЕТЕ?
Предизборни секс
Јуче је ударни Пресов наслов био Предизборне секс афере, објашњавајући да штабови свих странака журно прикупљају доказе о швалерацијама истакнутих чланова конкурентских табора. Нема ниједног имена, ништа одређено. То је само најава (биће, биће...), припрема читалаца на оно што ће уследити наредних дана. Али, не треба свима припрема.
СЕКС ПОТЕРА: Курир пратио аутомобил којим су у петак вече Ивана Дулић-Марковић(45) и Горан Живков (35) ишли са Бановог брда до њиховог љубавног гнезда на Новом Београду.
Ово је био главни наслов на првој, док је на трећој гласио: УХВАЋЕНИ НА ДЕЛУ! Обе стране су гарниране монтираним архивским фотографијама поменутих. Као и фотком задњег дела аутомобила чији се регистарски број не види јасно, али би требало да је онај који се у тексту помиње. Јер га је, наводно, очевидац снимио мобилним телефоном.
А очевидац је Курир. Значи новинари, или бар један од њих. Е није. То што пише на првој, не пише и на трећој страни. Није Курир, већ саговорник Курира. Читалац који је све дојавио омиљеној редакцији. Којој страни новина веровати? Првој или трећој? Гризем нокте, двоумим се. Не би ваљда Редакција преузела славу која с правом пристаје њеном агилном доушнику? И то доушнику који је из разумљивих разлога инсистирао на анонимности. Скроман човек. Неће да се истиче. Он је наш узоран грађанин, домаћин, муж и отац, карактер. Редовно чита своје омиљене новине. Јер он је радознао. А да није, не би постао саговорник Курира. Као такав, испричао је да је пошао кући. Али, угледао је жену која је, испред семафора, са задњег прелазила на сувозачко место. Није видео возача, већ га је лако препознао, пошто је, како каже, раније пратио писање Курира о романси ово двоје људи. Пратио писање, па одлучио да их прати, из чисте радозналости. Шта има чистије?
Ето... А да није читао, можда би наставио својим путем и својим послом, бавио се својим безвезним и досадним бригама, својим безвезним и досадним животом. Овако, у њему је крв узаврела, срце почело убрзано да лупа... То оргазмично стање желео је несебично да подели са свима нама. Да није таквих шта бисмо читали?
И тако је овај драговољац кренуо за њима.
Пошто је детаљно описао којим улицама су од Бановог брда стигли на Нови Београд и тачно где су се паркирали, они, су, гле чуда – изашли. Она је, вели, изнела некакву кесу и ранац а он ранац и мантил. Још је описао шта су од одеће имали на себи и да су ушли у улаз тај и тај.
... А ја сам отишао лично се уверивши да Курир није измислио целу причу – закључио је саговорник. И остао анониман.
Новинар је на крају подсетио да је лист о њима писао први пут још пре два месeца, али то, изгледа, није пореметило њихов однос.
Значи, можемо очекивати још писања. Тим пре што их, наставља новинар, ни откривање места на ком се састају није много потресло, већ су само прешли у другу зграду... Па можда, ипак, дозволићете, људи нису читали о томе? Или пак има и оних који читају, али остану непоремећени. У односима.
А ја сам остао у недоумици. Најављено је, али нигде нема ни секса ни потере, нити је ко хватан, нити ухваћен, нити је дела било. Непознати очевидац је, наводно, видео и описао само да су се двоје одређених људи превезли од тачке А до тачке Б.
Али то није довољно. Курир зна више и од својих извора.
Ето, неколико страница даље, певач Џеј Рамадановски, познат као страствен коцкар (како то поучно звучи!), изјављује: Како, бре, све сазнајете? А то му је излетело зато што су га питали да ли је тачна дојава читаоца Курира да је добио на кладионици 60 хиљада динара. Био је, наиме, на свадби друга којем није хтео да наплати певање (како је то племенито!), а онда му је неко телефонирао.
У једном тренутку почео је да скаче од среће, а затим нас је обавестио да је управо фасовао на кладионици – шездесет сомића. Сви су се обрадовали од срца јер је човек стварно заслужио ту лову... Новинар закључује: Тако то (за)раде лафчине.
И док Курир, по Џеју, све сазнаје, Прес штошта оповргава. Ваљда због истине? А због чега би? Само јуче је, на пример, објавио да власник Делте није на црној листи САД (Курир дао ударни наслов на првој да јесте), као и порицање певачице Весне Змијанац да се њена малолетна кћерка посвађала са оцем, јер је овај, наводно, био шокиран што је играла са црнцима у клубу Свит. Такође је морала да убеђује јавност и да дете нема силиконске груди.
Николија (тако се зове кћерка) је ушла у машину. Већ је, пише Прес, постала џет-сет јунакиња. Више се из тога извући не може, па таман да оде и у Аустралију а не у Атину, где се спрема на колеџ. Деца познатих немају избора.
А избори су пред нама.
С. Стојићевић
[објављено: 23.11.2006.] Politika
:Bog :Bog :Bog :Bog :Bog
Quote from: Darker on 23-11-2006, 15:20:21
Quote from: Bred on 22-11-2006, 11:06:43
Da, prilicno su tendeciozni i pitanje je koliko se moze imati poverenja u ono sto oni pisu. Ovaj gore primer ti nije najbolja ilustracija jer na Cedu smrkatora necu da trosim slova :pst
Vrlo zanimljiv post, da nisi admin obrisao bih ga zbog nedostataka objektivnosti i dokaza:-)
A kakve dokaze trazis majke ti? :][
Da Èedomir Jovanoviæ ¹mrèe kokain...
Ovako, ja izjavljujem: Vuèiæ je pedofil!
Ako Toma Nikolic to potvrdi-onda je tako. :> :wink:
A ko je ovde potvrdio? Ðinðiæ?
Mogu ja da ti potvrdim.Samo necu na internetu. :K
provereno-vuk draskovic je narkoman...za cedu ne znam...izgleda previse prefrigan i sabran da bi to bilo istina.iskreno,mnogima bi olaksao kada bi poceo da se drogira.
Bilo mi je zanimljivo da malo citam i ne odgovaram, jer se i ova tema odvija kao i sve ostale: taj i taj je narkoman itd. Podseticu samo da su tu pricu upravo lansirali 'novinari' koji rade za 'novine', a koliko mogu da primetim neki prvo kazu da je to 'tendenciozno' pa onda ponove to isto kao svoje misljenje. Ako ti se covek ne svidja, reci ne svidja mi se njegov stav o tome ili tome, a ne ovo jeftino etiketiranje u stilu fizikalaca sa Vukovog spomenika koji uz pivce nesto razglabaju.
Tokom raznih sudjenja (za Djindjicevo ubistvo, Ibarsku, Stambolicevo ubistvo), dokazano je da je nekadasnji Nacional dobijao veliki novac od mafije da pise o povezanosti tadasnjeg rezima (DOSa) sa duvanskom mafijom, sa Canetom Suboticem, Chumetom i drugima. Inace, glavni urednik hrvatskog Nacionala je zavrsio u zatvoru zbog takvih tekstova, jer je izmislio tzv. 'duvansku aferu' koja je povezivala vrh Srbije sa svercom cigareta na Balkanu. Ja sam se potrudio da zapamtim imena ljudi koji su u srpskom Nacionalu to pisali (neki su i svedochili na sudu o tome ko ih je placao za to), i sada velika vecina njih radi za Kurir, Press i ostale 'novine'.
Новине које сам прочитао
ШТА КАЖУ ЗВЕЗДЕ
Пет питања астролозима
Да ли је 21. јануар погодан за одржавање парламентарних избора у Србији?
Никола Стојановић: Повољно је. Јер ће се више планета наћи у знаку Водолије. Победиће демократска опција, али може се очекивати и изборно изненађење: знатан број гласова радикала отићи ће социјалистима. (Због открића, ето, отпаде изненађење.)
Златко Златковић: Повољан је. Зато што је још јак утицај владавине сазвежђа Јарца, а Србија је створена у том знаку. (Одмах се присетим оне причице: Срела се два јарца на брвну... Оба су били Срби.)
Владимир Лазаревић: Датум није лош. Али боље би било у марту. Меркур, који симболише опозицију, налази се у 12. пољу (тајне) што значи да има скривене планове како да освоји власт. Звезде казују да ни иностранство неће бити благонаклоно према нама и да ће вршити притисак...
(То да иностранство неће бити благонаклоно према нама, ето, знају и звезде. Или, боље рећи – оно што звезде знају, ми знамо одавно. Неблагонаклоно иностранство и скривени планови опозиције? То ми је нешто познато...)
Горепоменуто питање, као и још четири, поставила је новинарка Недељног телеграфа тројици београдских астролога.
Судећи по одговорима, или су звезде гласоговорнице различитих небеских гледишта, или наши звездочатци не живе под истим небом.
Када је најповољније време за председничке изборе – гласило је друго питање.
Никола Стојановић: Ако желимо председника који ће настојати да уведе корените промене, у време владавине Водолије, од 21. јануара до 19. фебруара.
Златко Златковић: Од 25. марта до 14. априла, јер је тада повољан положај планета. Тада би Србија добила доброг и стабилног председника, који неће лако пристајати на услове међународне заједнице
Владимир Лазаревић: У јуну, јулу или октобру 2007. (Кратко, јасно. И без образложења. Па да. Само нас збуњују са оним јарчевима, стрелцима, водолијама... Али, веће шансе би имао да погоди, кад се већ залетео, да је додао још, на пример, мај, новембар и децембар?
Треће питање: Која политичка опција има највише шанси да победи на председничким изборима?
Први звездочатац је рекао да ће то бити они који понуде програм коренитих реформи. (Реформа, па коренита? О, зар је и то могуће?! Но, звезде, ипак, знају више...) И који се буду, додао је, отварали према окружењу и свету, а да у тиму имају нове, младе и образоване људе. (Који ли су ти? Мора да се још нису јавно огласили.)
Други је рекао да је то демократска опција, али ће доћи и до великог успона десних снага. (Тај је извагао. Ко год да победи, он је потрефио. У ствари – прочитао.) А трећи звездочатац је био изричит: Највише шансе имају ДС и ДСС. (И звезде знају за наше партије. Велики брат је мала шала. Звездочатци виде будућност.)
Ко има највеће шансе да буде председник, а ко премијер – било је четврто питање.
Никола Стојановић: пошто је Јупитер у знаку Стрелца, симбола демократије, победу ће однети странке са демократском опцијом. (Мене Стрелац подсећа на стрељање, а то ми некако не мирише на демократију... Мада, не мора да значи...)
Златко Златковић: За место председника Војислав Коштуница а за премијера – Томислав Николић. (Е, овде се Златко излетео. Био је веома одређен. Значи и тај величарни свемир, те милијарде звезда и планета и сазвежђа, баш знају за Воју и Тому? Свака част.
По Владимиру Лазаревићу председник и премијер ће бити они који су то и сада. (Исто му рекле звезде. Само, изгледа, немају контакт са истима.)
И, на крају, дођосмо и до последњег питања: Који је најповољнији период за решавање проблема Косова?
Никола Стојановић сматра да је то период владавине близанаца (21. мај – 21. јун), а ако то буде пре, постоји могућност да на пролеће дође до чарки са Албанцима, а у априлу је могућ и рат за границе. Почео би око Прешевске долине. (То да постоји могућност да дође до чарки и рата са Албанцима, баш ме је запрепастило.... Ма није могуће?!)
Златко Златковић је и овога пута категоричан: Више нема доброг периода. Лично не признајем никакво решење осим да Косово остане у Србији, али на такав исход звезде не указују. (Другим речима, звезде су Златку казале да Косово неће остати у Србији, али он то не признаје.)
Владимир Лазаревић: По мом виђењу нема повољног периода. Астро знаци показују да ће међународна заједница обема странама наметнути решење које неће бити повољно за Србију. Важне одлуке по питању Косова биће донете од средине фебруара до средине маја.
Ако наметнуто решење није повољно по Србију, не може бити неповољно и по другу страну.
Произлази да ће међународна заједница Албанцима наметнути њима повољно решење.
Слободан Стојићевић
[објављено: 30.11.2006.] Politika
Ovo je genijalno...
:> :> :>
Ovi komentari u zagradama su genijalni.
Najbolji su mi vidovnjaci koji gataju ispred ikona sa sve kandilom... Shatro im sveci pomazu da shire kojekakve budalastine. Ali dok god ima ovaca za shishanje, a uz to ih organi reda :police: ne diraju, oni ce se bogatiti.
Новине које сам прочитао
ЗАМУЉАНИ ИЗВОРИ
Шапат и његов одјек
(http://www.politika.co.yu/eaadmin/catpics/N_PYez2Cn5dYxS6A7sZX0r6M4gXMGfU1udAnc.jpg)
Једна од највећих банака на свету, америчка Сити банка, све је ближа куповини Поштанске штедионице, а све се опошљава под диригентском палицом бившег министра финансија Млађана Динкића, сазнаје „Курир” из (наравно) добро обавештених извора и о томе нам приповеда у тексту под насловом
Тај кладенац, то врело, тај извор близак влади Србије дошапнуо је да су представници ове банке недавно у најстрожој тајности, у једном београдском ресторану, разговарали о овоме са Динкићем. Али, само су наивно веровали да су у тајности. Нису појма имали да су под паском „Курировог” изворa. Јер ако није био присутан – како би могао знати шта је тамо ко рекао? (Мада... ти извори су чудо једно. Они, може бити, могу чути и видети, а да и нису присутни. Зато овај извор није извор, већ је Извор.)
Елем, том приликом Динкић је рекао да су све банке на продају, па и Поштанска. Не каже шта су дечки из Ситија рекли. Не каже, али тврди: Очигледно је да је пао и неки прелиминарни договор.
А како се очитује та очигледност?
Па ето, убрзано се ради на спајању Поштанске штедионице и Српске банке, да би се Американцима учинило на вољу. Тако, преко Поштанске добијају највећу мрежу пословница у Србији, а од Српске банке потраживања од Ирака. Оно што нам Ирак одавно дугује (неколико стотина милиона долара) а никако да исплати. Зато ће Американцима исплатити као беле лале. Познато је – каже Извор – да америчка администрација одлучује о свему у Ираку. А код нас не одлучује. О свему.
Да би се овај посао извео како ваља (Американцима) влада је Штедионици на име докапитализације уплатила 16 и по милиона евра и дала рок од месец дана да се споји са Српском банком. Кад се споје, држава ће бити власник 90 одсто капитала. Онда ће се само у оквиру Министарства финансија договорити продаја и обавити се пре избора. То неће бити тешко, дошаптава исти, јер су у обема банкама на високим функцијама Динкићеви људи.
– Ако Динкић не прође добро на изборима, кајмак ће покупити неко други. Зато покушавају на све начине да посао обаве што пре – закључује Извор тиражника.
Пошто је све горе наведено „Куриру” дошапнуо неко ко се крије под водом (изворском), па би се могло десити да испари, нестане, испостави се да га није ни било, новинар од заната, је л′те, приупитао је шта о томе мисле у Штедионици и Српској банци. Потоњи су чули ту причу, али немају ништа званично, док у Поштанској штедионици нико није хтео да прича тврдећи да о томе не знају ништа.
И крај. А Динкић? Да су се сетили, могли су питати Динкића. Можда он нешто зна? Или је чуо нешто о томе? Може бити да су га хтели заштити од непријатности?
Заиста ми је драго кад у неким новинама видим да се води рачуна о личности човека који је за нешто осумњичен. Јер, познато је, свако је невин док се не докаже да је крив. Доказује се кривица, а не невиност.
Тако сам у „Пресу”, примерице, прочитао о каратисти, тренеру, који је ухапшен због сумње да је сексуално злостављао своје ученице. Пријавиле га три, малолетнице.
Пошто је то прилично непријатна оптужба о којој у Суботици бруји, „Прес” је (као и већина новина) скрио податак о коме се ради. Да заштити човека. Јер, можда је ољаган на правди Бога. Било је случајева и лажних оптужби (видели смо то и у филмовима) да би се наставнику осветиле због нечег или да би скренуле пажњу на себе, или...
Е, па да се не би осумњичени износио на стуб срама пре него што се докаже да је то заслужио, дописник је написао само да је тренер каратеа у суботичким основним и средњим школама, да има три кћерке и да је и раније био познат по склоности да пипка девојчице. Ето, само то. А, да. Није само то. Дато је и име. Зове се Александар. А да се не би сазнало о коме је реч, уместо презимена дато је само почетно слово – С.
Ииии-хај, колико има Александара у Суботици чије презиме почиње са С! И који су тренери каратеа и имају три кћерке и познати по склоностима... Нећете зато наћи Суботичанина који је прокљувио о коме се ради. Зна новинар, али тај га ни под мукама не би одао. Само је отишао у комшилук осумњиченог да саслуша комшије. Зна се да комшија о комшији зна више него онај сам о себи. Нарочито ако комшија-извор не мора да открије своје име. Па чак ни шта је по занимању, ни има ли децу, ни по чему је познат. Ништа. Довољно је само – комшија. Или – Александров комшија.
Предмет још није стигао до Општинског суда. У Центру за социјални рад нису ни чули за овај случај. Но, ту је комшија. Комшија зна да је наводно нападао старију кћерку због чега је жена тражила развод али се после, чули смо од његових познаника – поправио
– Па сви су знали шта је радио тај каратиста! Он се једно време бавио и политиком, био је члан једне велике странке!
Е, ако се бавио политиком и био члан, то мења ствар... Ма не треба се држати тих људских права као пијан плота...
Онда је требало објавити му и презиме. Па нек′ се зна какав је.
С. Стојићевић
[објављено: 07.12.2006.] Politika
Najbolje od svega je ¹to sam ja dotièni tekst o karatisti pedofilu èitao u 24 sata. Takoðe objavljeno ime sa poèetnim slovom prezimena. Ali, da ne bi bilo zabune - objavljena je i fotografija karatiste :][ :][ :][ :K :K :K :K
Новине које сам прочитао
ЛЕГИЈА ПИСАЦА
Најтиражнији српски писац је у затвору, а удружења књижњевника, наша и светска, ћуте. Па, докле?
Да ли сте икад пожелели да се окушате и постанете возач друмске крстарице, капетан дуге пловидбе, ловац на јелене, дрвосеча на Тари, столар, сакупљач поштанских марака, риболовац, професор латинског, поштар?
Ако се одлучите на било који од ових корака, Стоп, најтиражнији недељник у Србији , бар за сада, не показује жељу да ће вам помоћи пишући о томе шта вас може очекивати на тим пословима.
А да ли сте икада пожелели да изазовете судбину, да се окушате, да видите колико сте заиста јаки и да се пријавите у Легију странаца? Стоп вам даје увид у то шта вас очекује ако се одлучите на овај корак.
То је поднаслов текста названог Patria nostra, на чијем самом почетку се задире у срж теме: Желите ли у Легију странаца? Пре свега морате бити мушко (дакле, политичари и бивши пoлитичари не могу у Легију, пошто су сви од реда п...), морате бити старији од 17 и млађи од 40 година...
И поред тога што су услови за упис тако високи, судећи по тексту из Стопа навала у ову плаћеничку војску је велика
Писац текста, међутим, пише да је Легија састављена од добровољаца из иностраних земаља. То ме буни. Знам да нико никог не тера да иде у Легију, али, мени се чинило да су добровољци они који се прикључују некој војсци из уверења, а не због плате. Међутим, и плаћеничка војска је добровољачка. Ето, човек свакога дана може научити нешто ново, само ако пажљиво чита нашу тиражну штампу, која притом, природно, подржава све што је тиражно: И многи људи са ових простора су служили у Легији странаца; најпознатији од свих је, свакако, најтиражнији српски писац, Милорад Улемек.
Па, значи, најтиражнији српски писац је у затвору?! А ја мислио да је убица... Или су обојица? А удружења књижевника, наша и светска, ћуте. Докле?
Поклањање пажње људима с оне стране закона, естрадним звездама, новим богаташима и политичарима као и њиховим међусобним везама, одликује извесну врсту наше дичне штампе.
У додатку Преса Енигма, на пример, једна укрштеница је названа мафијашки инсајдер и на њој је велика слика мафијаша чије име, презиме и надимак треба знати и уписати. (Поред укрштеница: Од сплавова до звезда, На естрадном трону, Еротски набој ... све са одговарајућим сликама, она где је Драган Марковић Палма, названа је – Аркановац сам, тим се дичим
Али, вратимо се легионарима.
Из текста у Стопу сазнајемо да су услови за пријем веома оштри. Осим пола и година, на пример, треба да имате и личну карту. А знање француског? Ако га знате, није сметња. А ако не знате француски – ни то није сметња. Па не идете тамо, ваљда, да причате о хуманизму и ренесанси, Русоу, Дидроу и шта ти га ја знам. Тамо вам процењују само физичку способност и интелигенцију. Потоње је потребно да би кандидати могли да схвате да их очекују велики физички напори. Кад се уђе у седиште Легије, престаје сваки контакт са спољним светом. Ту вас, пише Стоп, чека разговор са Гестапоом, што је интерни назив за унутрашњу службу Легије. Разговор је на српском. Гестапо вам мења и име, али зато добијате серијски број који ћете морати научити напамет иако има чак шест цифара.
Легионар мора храбро раскрстити са својом прошлошћу и својом породицом. Изгубивши корене легионар је спреман да да све, па чак и живот за Легију.
Ето, то би отприлике били најбитнији подаци које смо сазнали захваљујући најтиражнијем недељнику. А најтиражнији је зато што га народ масовно купује да би, између осталог, сазнао и услове за упис на универзитет који је похађао и наш, видели смо, најтиражнији писац.
У тиражницима можемо сазнати и много шта другога корисног и обогатити наше – ако не баш образовање, а оно ерудицију.
Буба Мирановић, певачица и Срђан Аџемовић Аџен, жесток момак, ако нисте знали, на пример, у вези су. Да ли сте знали да је после шест година забављања водитељка на телевизији Пинк Рада Раденовић скроз-наскроз раскинула са Алексом и да је пијана Линдси Лохан, глумица, изгубила картије наруквицу вредну 20 хиљада долара? (Курир) Певач Ера Ојданић проводи викенде, како каже: Са девојкама које су млађе од мене толико да су за Тита само чуле. Ако сте живели у незнању, Лука, син Ивице Дачића, политичара, има пса Арчија, неколико зечева и мачора Косту, дочим је модна креаторка Ива Стефановић у другом стању (Прес)...
За данас је доста. Мало ли је?
Слободан Стојићевић
[објављено: 14.12.2006.] Politika
vala dosta je.
majke mi.
Новине које сам прочитао
„КУРИРОВ” ФРИЗЕР
Гледање у шољу
(http://www.politika.co.yu/eaadmin/catpics/N_sm5kxy0Tete5Rmck1P5IL5nEvrZuPRyuzlY.jpg)
Почело је 15. децембра, још траје. Биљана Србљановић, драмски писац, у свом блогу (нека врста дневника) на сајту Б92 оштро је критиковала „Курир” због текста, разговора са фризером који је шишао припаднике земунског клана. Због ограниченог простора не могу цитирати цео Србљановићкин текст, али ево важнијих делова: „У дану срамног поништења пресуде за убиство две стотине невиних људи на пољопривредном добру Овчара, овдашње гласило злочиначке организације – иначе и најтиражнији дневни лист на Балкану, објавило је, под ознаком ексклузивно, а на насловној страни свог веб издања, интервју са некаквим фризером земунског клана, у којем се сада, након свих, чак и тај дегенерик бахато попишао по српском правосудном систему, процесу за подмукло убиство премијера и дао свој прљави допринос безакоњу у домаћим штампаним медијима, којима се Влада Србије, а од доласка на власт, намерно и подмукло – уопште не бави. За ову власт Курир и слично смеће није проблем, јер Курир штампа оно што они интимно осећају, Курир креира јавно мњење њихових гласача, Курир води прљаву кампању против мртвог Ђинђића, његове удовице, породице и сарадника и врши процес застрашивања свих сведока оптужбе. Па када тај фризер Деки, из магле своје полуартикулисане мисли поручи: ′Легија је моја љубав, он је прави Србин и патриота. Поносан сам што сам га шишао. Ја могу само да се најежим и помислим – ко ће бити следећи?” (...)
У овом тексту Биљана Србљановић је, између осталог, навела делове разговора у којем фризер говори најприземнијим језиком и псовкама (када прича о Дејану Миленковићу Багзију) да је то заиста нечувено. Тај део завршава се најблажом реченицом: „Он је једна клошарчина која покушава да спасе свој живот, а Легија је у праву кад каже да је Багзијев живот после оваквог сведочења потпуно небитан …”
У коментарисање на сајту укључивао се све већи број људи. Тај број је растао из дана у дан, а расправа још не јењава. Ево неколико навода:
„Можеш ли да замислиш каква је реакција редовног читаоца тих новина на овај текст? (...) Да ли помисле, ′то, Мишко, (или како се већ фризер зове) добро си им скресао′? Да ли шаљу писма подршке новинарима који, претпостављам, по њиховом мишљењу једини имају храбрости да хвале Ђинђићеве убице? (...)
*
За писма не знам али подршка је широка. То је по њима нераздвојно од слободе говора, а и велика забава је у питању да се после јутарње кафице уместо у шољу гледа у Курир. (...)
*
(...) Курир и Свет су пуни лажи само што то мало ко схвата. Код нас не постоји закон којим ће се те бљувотине регулисати. Лагање није слобода говора него слобода обмане, манипулације и мржње.
*
Мислим да се без потребе нервираш. Курир се руководи здравом тржишном логиком и производи оно за чим му циљна група жуди: јефтин и вулгаран сензационализам. (...)
*
Курир је последица, а не узрок. Узрока је много, а куриризованој Србији предстоји дуго и болно лечење: биће потребно много времена и труда да се овај народ описмени, упристоји и цивилизује.
*
Што се тиче Курира, први призор који ме дочека кад дођем на посао је групица средовечних професорки које, онако чопоративно, читају тај еминентни лист, све одмахујући главицама уз незаобилазно ′ц, ц, ц′.
*
Кад сам данас прочитао овај текст у Куриру и прешао преко истог као преко рубрике Смршајте 7 кила за 7 дана. Тек после Биљаниног текста сам се запитао: како је могуће да овај текст није изазвао никакву реакцију у мојој глави? Ко је крив за моју огуглалост? Ето, то ја себе питам". (...)
,,Курир” је реаговао у минули понедељак текстом под врло занимљивим насловом: Курир најтиражнији на Балкану, а у поднаслову додаје да Биљана Србљановић нема дилему који лист је најчитанији у земљи, а и шире. Испод њене фотографије, потпис: Верни читалац Курира
Пошто је цитирао пасус у којем Биљана Србљановић у уметнутој реченици пише да је најтиражнији дневни лист на Балкану, као и још неколико реченица те врсте, Курир закључује:
Њен, како је сама констатовала, „говор” изазвао је бројне коментаре, којима је заједничко било само једно: тачно, Курир јесте најчитанији и најутицајнији дневник у Србији!
Тако је испало да се Биљанин текст Курир у крви, заправо узгред докачио фризера и Легије и клана и српске владе, а да је основни смисао написа похвала тиража овог дневника. Ко прочита коментаре на сајту, видеће да није тако.
Има она причица о Беконовој муви. Седела, елем, мува на искрају руде кола која вуку снажни коњи и викала: Људи, видите колику прашину подижем!
Свака сличност са „Куриром” је намерна.
Слободан Стојићевић
[објављено: 21.12.2006.] Politika
uh al kako je taj iz kurira opljuvao Srbljanovicku u Scandalu! ... :K To je trebalo procitati...
I tako... No comment...
a,majke ti sta da se kaze?
mislim ovo je tesko i procitati...
Brede, citas li ti nesto drugo osim Kurira i Scandala? :H
Shalim se malo, ali to uopste nije za zezanje. Kad studenti i ljudi sa iole mozga citaju to djubre, sta reci za one fizikalce na Vuku i ljude sa njima slicnim mentalnim sklopom, koji su na zalost u vecini. Drago mi je da Politika objavi poneki ovakav text, cisto da se skrene paznja na to sta je to sto se ovde najvise cita.
mislim da je to citanje ista fora kao i sa BB-om...lakse je ljudima da obrate paznju na takve stvari nego na realnost....
Pope pvim se ukazao na svoju arogantnost koja se ispoljava i u postovima :)
ne deli i ne potcenjuj ljude. Svako ima prava da cita sta hoce i veruje u ono sto hoce. :wink:
naravno da svako ima pravo da cita sta hoce, samo sto vrednost procitanog nije ista, a scandal, kurir i slicne stampane baljezgarije prestavljaju dno stampanih medija u srbiji i nije nichija arogancija nazivati ih pravim imenom...
slazem se sa bredom,a pro po izbora literature...
ali mislim da ljude gube granicu...tj, ne znam nikoga da ne cita te novine a da se bar malo ne uzivi...
retko na koga ne deluju kad ih se dohvati...
slazem se sa Bredom a svako ima pravo izbora sta ce citati...
ali slazem se sa vampom i popom da sknadal, kurir i sl predstavljaju dno nase stampe....
svi se svima slazu. :> harmonija :K
Ko ti brani, truj se za svoje pare cim hoces, ja sam za totalnu slobodu u tom pogledu, samo napominjen da je ovo tema '...a nisu novine' upravo o tendencioznom, zlonamernom 'informisanju' od strane nekih medija. Ponovicu da se ista imena vrte oko nekadasnjeg Nacionala i danasnjeg Kurira i Pressa, a to o cemu su oni pisali, bila je tema raznoraznih sudjenja, gde su oni svedocili ko im je davao novac da svakog dana blate neke ljude. Ako neko ima primerke tih 'novina' od pre nekoliko meseci ili od prosle godine (ima i arhiva na netu), neka samo procita textove, pa ce sam zakljuciti sa vremenske distance kakve stvari su objavljene.
Hteo bih samo jos da napravim jasnu razliku izmedju jeftine, estradne zute stampe tipa Scandala i mnogo malicioznijih politickih dnevnika, cija uloga u drustvu i nasim zivotima uopste nije ni malo zanemarljiva.
B92 Insajder | ponedeljak 20:30
U poslednjoj emisiji Insajder - tema koja je i pre godinu dana izazvala najvi¹e reakcija i kritika. Novinari o novinarima, u¾ivo.
Gosti: novinari Slavi¹a Lekiæ, Neboj¹a Spaiæ i urednik Slobodne Evrope Srðan Kusovac
Svako moze da cita sta hoce,ali kod nas svako moze i da pise(mislim na pisanje novinara) sta hoce!!!!E sada kada pises sta hoces,a to nije istina,u svetu se za to odgovara i to krivicno,corka bato :police:.A kod nas svako pise sta mu se prohte i boli ga uvo sto to nije istina jer nikom ne odgovara za to.E zato ja citam samo Sportski zurnal :~ :~ :~ i ne nerviram se zbog nase medijske scene koja je katastrofalna.
Jeste li videli naslovnicu danashnjeg Kurira? Ogromnim slovima pise KURONJA! A text ispod se odnosi na to kako se po Srbiji prodaju Deda Mrazovi u obliku muskog polnog organa. Svakog dana pomislim da veceg prostakluka ne moze biti, ali se oni za nekoliko dana potrude da me razuvere.
Ni to nije uopste strashno spram toga cime se u tim novinama bave u 'ozbiljnim' textovima. Ko je gledao Insajder juce, mogao je da vidi ono o cemu sam pisao - krajnje zlomnamerno, tendenciozno 'informisanje' u kome prednjace NIN, Kurir, Identitet, Press i jos neki. Sve se videlo, ko je i kada sta objavljivao, sto bi se reklo - crno na belo.
A onda prebacim na na RTS, kad ono Vuchko (bivsi urednik Kurira, a sad Press-a) tupi kako je u redu da na naslovnoj strani za nekoga napise na je 'nedoj****a baba' jer je to isto rekao Velja Ilic.
Video sam naslovnu stranu,strasno.Ali to nije obican naslov,to je naslov preko cele naslovne strane.Ma uzas.Njih treba zbog takvih prostakluka :F ,a bogami i mnoge druge.Zato sam ja rekao samo Sportski zurnal i National Geographic magazin i to je sve.A trenutno i patofiza,doduse po malo :K :K :K
Hm da, a znate li vi koliko ljudi se lepi za takav naslov? mislite o tome :wink:
Pa, macane, po toj logici lupi¹ pornjavu na naslovnu i novine se rasprodaju. Kao onomad sa Severinom. Samo ¹to je to PROTIVZAKONITO!!!!!!!!!
Ima ne¹to ¹to se zove MORAL!
A ima i ne¹to drugo ¹to se zove Novac...
A ima i ljudi koji bi prodali ne samo obraz, nego i sopstvenu kevu za pare...
MISLITE I O TOME!!!!
Slazem se sa Darker-om.Jeste u pitanju tiraz,a samim tim i novac,ali moraju da se znaju neka pravila,sta se sme,a sta se ne sme pisati u dnevnoj stampi.A o moralu i da ne pricam,ti ljudi nemaju ni M od morala.To se jedino moze spreciti kaznama,pa kada ih lupis po dzepu i to onako zestoko,vise im nece pasti na pamet da pisu takve gluposti.Ipak su to novine sa kojima i klinci imaju kontakta,tako da ne treba da nas cudi sto nam se deca kresu u 5 razredu osnovne skole.Uzas
je li rec CENZURA vise ne postoji???
Ne, borili smo se da ne bi vi¹e postojala;-)
upravo...zato nema sad da se bunimo....nazalost
Quote from: Bred on 27-12-2006, 10:20:27
Hm da, a znate li vi koliko ljudi se lepi za takav naslov? mislite o tome :wink:
I kakav je to argument? Meni to samo govori o nivou (ne)kulture naseg jadnog prostackog naroda kome je takvo "stivo" duhovna hrana...Tuzno...Realno...Nazalost...
I ja sam protiv cenzure, ali da se lepo takva stampa kategorise kao smece, veci porez ili neke slicne mere, a ne da na papiru bude isto tretirano kao ozbiljne novine...
jao bre Vamp...jesi li ti zbog te "cenzure" turio taj avatar?!?! :K :K
slazem se sa tobom,samo sam malo skepticna po pitanju zakonskih mera u Srbiji
sve ovo je ista prica kao i sa grand zvezdicama,sa pljuvacinama po televizijskim kanalima.....nema mere ni u cemu....
a i veliko je pitanje ko bi postavio te kriterijume danas,sta su ozbiljne,a sta nisu novine?!?
Avatar ti je ba¹ orginalan,nema ¹ta.I ¹to je jo¹ va¾nije lepo se uklopio u ovu prièu oko ovih nazovi media i oko cenzure.U svakom sluèaju lepo si to ilustrovao.
Na¾alost i kod nas na forumu vlada cenzura:-)
Ja sa jednom davno dohvatila taj Kurir, i nisam mogla da verujem kakvo je to smece... vise mi nije palo na pamet da to uzmem u ruke.
Naslovi preko cele strane, sa slikama preko cele strane, a onda mali tekstici koji veze sa naslovom nemaju... bruka i sramota.
Za takve stvari cenzura je neophodna. Sloboda da ti niko ne brani da kazes istinu, ili svoje misljenje, je jedna stvar, ali sloboda da objavljujes klevete i neistine, i da pises prostakluke je nesto potpuno drugo.
Ja ne mogu da razumem cak ni da ti naslovi nekoga privlace. A privlace.
I potpuno se slazem sa Popom. To je veci problem nego sto mnogi misle.
Новине које сам прочитао
ЧАРШИЈА ЊУС
Гледаоци таблоида
(http://www.politika.co.yu/eaadmin/catpics/N_EsOW1tb3Nk2GvOqkKZtBq1M3k1AGw0FmvkC.jpg)
Допаде ми до руку Скандал, те не могу одолети а да са вама не поделим осећања која су ме преплавила док сам га прелиставао. Скандал је пун скандалчића. Али, најпре да разјаснимо шта је то Скандал. То је, како на њему пише, најчитанији таблоид са ТВ програмом. Значи, чита се. А шта се чита, питам се, кад нема текста? Таблоид је у сликама, а текстића има тек по негде, местимице, најчешће у облачићима, попут стрипова. Тек да и неписмен може рећи да је нешто прочитао. Сликовнице за гледаоце таблоида.
Тина - поцепана хаљина. Леп наслов. Римује се. Текста нема, ни у облачићима. Само три фотке. На једној се види да је по шаву напукла прозирна хаљина. Не пише ко је Тина. Вероватно сви знају. Није то Тесла, па да мора да се објашњава: те изумео ово, те оно.
Ана Кокић изгребала руке маказама. Желећи да уштеди лову, одлучила да сама ошиша свог малтезера. Кинта јој је, истина остала у џепу али зато неколико дана неће моћи да покаже руке. Баш ће бити секси кад таквим рукама узме микрофон. (Из последње реченице може се закључити да је Кокићка или водитељка или певачица. Не би се рекло да је политичарка.)
Јадранка Барјактаревић изгорела у соларијуму. Ево због оваквих су певачице на лошем гласу. Ова Јадранка као да је пала с Марса. Не чита колико је сунчање у соларијуму опасно. Ладно је риба залегла док јој се на леђима нису створиле опекотине
Писац овог опширног текста од чак пет реченица, на крају закључује: Није жвака за сељака и соларијум за Јадранку.
У рубрици под називом: Скандализација, са поднасловом Највећи изливи из мозга, један од излива је насловљен питањем: Ко су Бренини кловнови? – а одговара Весна Вукелић Венди, певачица.
Па каже:
Погледајте Бренине кловнове Злату Петковић и Гоцу Божиновску. Па мени би се лик у огледалу преврнуо када бих пред публиком глумила звезду а да, с друге стране, знам да сам обичан потрчко, да јој скидам паучину, сакупљам мрвице и удељујем комплименте.
У рубрици Кафић скандал може се сазнати да се водитељка Бојана Николић посекла на чашу, у Москви. Случајно је докачио пијани Рус, а она спремала репортажу за емисију Сити. Повреда на раду, нема друге.
Бора Дрљача, певач, извукао колегиницу Милену Плавшић из заглављеног лифта. Цеца јури Брегу, а Сека Саблић, глумица, сликана како преко пешачког прелази док је црвено светло. Слика на целој страни. Не гине јој робија.
Гордана Шаулић мазнула 116.400 евра. А објашњење гласи: Иако је суд пресудио да жена славног певача врати дуг у року од 15 дана, она то није урадила. Гордана тврди да се спор враћа на почетак, а преварени човек тражи да суд Шаулићевој заплени имовину.
Скандал се брине што Чеда Чворак, (илити световно Чедомир Рајичић) у последње време не може да живи од олајавања. И то због одласка Маје Марковић из групе Луна. А шта кажу чувене Чаршија њус? Свашта. Те Маја остала трудна са Чедом па кришом абортирала, те посвађали се због пара, те ово, те оно... Оно што видимо је да Маје нигде нема... А Чворак се сасвим лепо проводи и без ње. Ево, рецимо, овде га видимо у акцији приватавања згодне црнке. Чуј, приватавања?! Ухватио, па не испушта из руку. Изгледа, да баш жешће ′пати′ за Мајом...
Ољу Карлеушу напали пси луталице. На Врачару. Код њеног стана, око један ноћу: Побеснеле џукеле са искеженим чељустима појуриле су ка мени... Онако престрављена, полетела сам, ка првом улазу, али врата су била закључана... У облачићу је записано: Рекла сам тим џукелама: ′Ј... вам пас матер′. А оне мени: ′Ваистину ј...′.
Објављене су две фотографије Весне Змијанац, певачице. Једна из младости и једна скорија, снимљена криомице, са папилотнама у коси. Па пише:
Транспарентно! Фотка коју би радо спалила... да може! Весна Змијанац је стварно била риба. Чуј риба – рибетина! Пунила је хале & сале, а топ листе и мушкарци (што музичари, што политичари – види под одредницама Кемиш & Вучела) падали су пред њом као снопље.... А онда јој је дунуло да батали све, па је збрисала у своју кућу на Букуљи и тамо се довела у ′ред′. Иако тек у јануару пуни 50 година, Весна данас тако изгледа да јој човек не би дао ни 75! Да, то је та жена која је некад певала: ′А што ниси као пре...′
И на крају, мада скандалима краја нема:
СКАНДАЛ ПАТРОЛА. За петама Немањи Николићу. Поднаслов: Ако сте се икад питали где станују, пију кафу или пазаре звезде, Скандал вам открива тајну. Добро проучите мапу кретања ′Звезде Гранда′ Немање Николића па – ако вам је занимљив – трк у лов!
И тако, између осталог, сазнајемо, ′Звезда Гранда′ , део нашег џет-сета, гламура, естраде –Немања – живи у Земун Пољу, као подстанар. Са сестром. Плаћају 250 евра.
Слободан Стојићевић
[објављено: 04.01.2007.] Politika
Hhahahahahhahahah, lik nije normalan, valjam se :K :K :K
A i Scandal je genijalan list, obo¾avam ga :> :> :> :>
(http://www.politika.co.yu/eaadmin/catpics/N_ZAXW0CT36y1ml2ZWsaKwDrOmnFh4rxeIlgz.jpg)
Новине које сам прочитао
АС, КРВ И СЕКС
Разбојници и њихове жене
– Ма какав Бин Ладен?! Он је за мене почетник! Копирао ме је – изјавио је Никола Каваја (73), најпознатији ловац на Тита, како га назива новинарка Аса. И не само то. – Младића сматрам српским војсковођом. Он ће кад-тад бити већи од војводе Мишића и Степановића, Бојовића и Путника, који су имали помоћ Енглеске, Француске и царске Русије, а Младић само свог народа.
Поред Ратка Младића, Никола Каваја на зиду има изложене фотографије Драже Михаиловића, Карађорђа, Радована Караџића, Ђорђа Божовића Гишке... о чему нас обавештава новинарка и изнебуха поставља питање:
– Зашто је ухапшен ваш кум Бошко Радоњић?
– Нећу о томе. Само ћу рећи да оно што причају о његовој припадности америчкој мафији није тачно.
– У његовом Лотос бару упознали сте Легију и Звекија? – наставља новинарка која је, рекло би се, прилично интимна са поменутом двојицом, судећи по ословљавању.
– О њима мислим да су велике српске патриоте и да ће доћи време када ће их славити. Не може бити издајник неко ко је бранио свој народ – одговорио је Каваја визионарски.
Из узорне биографије Николе Каваје сазнајемо, захваљујући Асу, и да је својевремено био у Легији странаца. Има четири кћерке од којих је прву, из првог брака, видео само једном, као малу. Она је о њему лоше говорила за новине. Остале је видео пре шест година. Био је емигрант, један од оснивача терористичке организације Српски ослободилачки покрет Отаџбина у Америци, потпуковник ЦИА и због покушаја атентата на Тита осуђен на 65 година затвора од чега је, у Алкатразу, издржао двадесет.
Да није неколико рекламица, Николи Каваји би биле посвећене пуне две стране Аса, а од текста већи простор је дат његовој фотографији.
Зато су женама побијених и похапшених мафијаша, криминалаца, чланова подземља и како их све не називају – посвећене готово три стране Аса, не рачунајући насловну на којој најкрупнијим словима пише: Луксузни живот жена мафије.
Која жена жели богато да живи, произилази, само се треба удати за разбојника, илити, како се финије каже – жестоког момка.
Омиљени креатор Александре Ивановић, Легијине жене, је Кавали. Воли скупу шминку, а страст су јој кола. Александра Миленковић носи креације ′долче′ и ′габана′ и ′гучи′. Не дружи се са другим женама из клана. Тања Спасојевић повукла се у илегалу и троши новац који је остао после смрти мужа Душана.
Све то, са сличицама, извучено је на прву страну, али унутра, ипак, највише простора дато је Светлани Ражнатовић, певачици, жени покојног Жељка Ражнатовића, која у најави није ни поменута. Орман за њену одећу, на пример, вели новинар, има двадесетак квадрата. Па има неколико стотина парфема и неколико килограма злата.
Писац текста Удате за мафију (како гласи наслов на унутрашњим странама) гаји особен стил. Тешко га је описати. Ево једне од његових јединствених реченица:
Када се сама шминка, користи најскупљу шминку, а и када је други шминкају, захтева исто
Приметна је сличност животописа Николе Каваје и Милорада Улемека. Обојица су били у Легији странаца, учесници су атентата на државнике, имали су високе војне чинове, имају кћерке и са њима готово да немају везе. Улемек је на венчању узео женино презиме – Луковић. Кум му је био поменути Ражнатовић. Онда ју је послао у Канаду и почео да живи са Александром. Иако му је у Канади рођена кћерка, никад им се више није јавио.
Читајући последњи број Аса откривамо да разбојници, убице, атентатори и како се већ називају – нису лоши момци. Напротив. Посвећује им се пажња каква приличи неспорним националним јунацима. А ни њихове жене, богме, нису у запећку. Генерације које надолазе, из овог штива могу се подучити којим путем ваља ићи ка успеху. Да не скрену случајно ка оном који води према школовању, па постану, не дај боже, професори.
Руку на срце, Ас посвећује пажњу и професорима, али под одређеним условима. Морају имати везе са сексом. Група радника Пољопривредног факултета у Земуну доставила је, наводно, министру просвете допис где, на основу изјаве спремачице Б. Ж. тврде да је дотичну продекан овог факултета (са још двојицом) сексуално злостављао на послу од 2002. (Прилично се отегло до пријаве?) Следи детаљан (еротски) опис шта јој је радио. Декан је опет оптужен за низ злоупотреба у које спада и швалерисање на службеним путовањима.
Џабе сав научни рад, никад не би доспели у Ас због тих радова. Само једна пријава спремачице лансирала их је међу асове.
Слободан Стојићевић
[објављено: 11.01.2007.] Politika
Новине које сам прочитао
НИСАМ ТАКО РЕКАО
Нетачности могу бити намерне или произашле из немарности. Мене занимају намерне, или оне које се омакну
Никола Каваја се јавио нашој редакцији с молбом да објавимо исправку. Минулог четвртка сам, наиме, навео делове разговора са њим, у недељнику Ас, у којем је, између осталог, наводно, рекао да је за њега херој и Милорад Улемек Легија.
– Не, нисам тако рекао. Ас ће објавити исправку, па молим да и ви то учините – рекао је Никола Каваја (73) ), најпознатији ловац на Тита, како га назива новинарка поменутог недељника.
Није уобичајено да лист који се позвао на писање другог листа објављује исправку могуће грешке коју је потоњи начинио.
Купим Ас, да видим шта пише у исправки. Прелистам га једном, два, три пута... Нигде не пише: исправка. Нити – објашњење. Ништа слично.
Ипак, будем упоран. И – пронађем текстић на дну стране, под насловом Каваја: Легија није херој.
Па каже:
Никола Каваја је реаговао поводом текста објављеног у прошлом броју нашег листа, у којем је наведено да је он изјавио да су Милорад Улемек Легија и Звездан Јовановић српске патриоте. Каваја наглашава да су његове речи погрешно интерпретиране.
- Ја сам хтео да кажем да Легију неко сматра ратником и патриотом, а неко издајником. Мислим да не може бити херој неко ко је упрљао руке српском крвљу. Легија не може бити херој и патриота јер је убио мог најбољег пријатеља Звонка Осмајлића, који ми је по повратку у земљу помогао више него цело братство Каваја...
За њега, дакле, Легија није херој само зато што је убио његовог пријатеља, доброчинитеља и Србина, дочим Звездана Јовановића не помиње. Звездан остаје патриота, пошто, произилази, није убио ниједног његовог пријатаља, односно Србина. Реаговања не би ни било – опет произилази – да Улемек није убио Осмајлића, негдашњег вођу Српске гарде, касније директора Спортског центра Ташмајдан, који је, да подсетимо, један од четворице погинулих на Ибарској магистрали октобра 1999. године, када је на колону возила СПО налетео камион.
Да ли је, према Каваји, премијер Зоран Ђинђић (чије убиство не помиње) био и Србин? Или је то само онај ко је истовремено и његов пријатељ?
Све у свему, нити је Каваја, елем, нешто битно оповргао, нити је оно што је објављено – исправка. Када се мало боље погледа, у суштини, уместо исправка, његово реаговање би се пре могло назвати – допуна.
Но, то није предмет наше пажње, већ чињеница да поједине новине имају ту особину да су им исправке у обрнутој сразмери са погрешкама, било да су (нетачности) намерне или произашле из немарности.
Нас за ову прилику пре свега занимају намерне погрешке, односно свесно произведене измишљотине зарад нечијег политичког интереса, илити тиража, што је мање-више слично. Понекад се једно са другим поклапа. Што више нетачности, елем, то је мање исправки.
А тамо где исправки нема, шта то значи? Не значи да се тим новинама не може веровати (како би се логично закључило), већ се, напротив, међу читалаштвом стиче утисак да су безгрешне. Па и оно кад понекад објаве нешто што би требало да је исправка, то не личи на порицање објављеног, већ је само наставак претходног.
Непознато ми је да ли сензационалистичкој штампи пристижу писма којима се тражи да се исправи, порекне, објасни, појасни ово или оно. Само знам да их нема у јавности. Може бити да уредници одбацују исправке зарад одржавања обмане о истинитости њиховог делања, међу својим приврженицима, наравно. Или их ретко ко шаље сматрајући да је глупо и непотребно потписати се испод писма у којем поричете да имате три ноге, да сте женско а не мушко или обрнуто, да...
Има и кад је (деси се, пошто није све баш само црно или бело) нешто истинито објављено против некога, али тај је дебелих образа. Па га баш брига. Пси лају, караван пролази. Тим пре што су пре њега многи праведници били на крсту, па се уз њих шлихта.
Сећам се Јевросиме, баке из Вировaца код Ваљева, неписмене, која је дочула да је у НИН-у написано нешто неповољно за њеног посинка из Диваца, политичара, па ме, гледајући опрезно лево-десно, прилазећи плоту, прстом дозвала и прошапутала:
– Је ли, да ли је истина оно што пишу за мог Раку?
Слободан Стојићевић
[објављено: 18.01.2007.] Politika
:Bog :Bog :Bog :Bog :Bog
Новине које сам прочитао
СЕЋАТЕ ЛИ СЕ БОРБЕ?
Настала је пре 85 година и још траје. Како?
(http://www.politika.co.yu/eaadmin/catpics/N_Ieqzv0mh8WebE2aRNW7xXdYhjtf5nXwPLiM.jpg)
Међу десетинама, можда и стотинама шарених новина изложених испред новинарнице, угледах заборављен, али мени препознатљив назив: Борба. Било је то прекјуче, око подне.
Наслов у врху је гласио: Умро Вук Караџић. У делићу трена помислих да нисам добро прочитао и да је умро Радован Караџић, па онда ми проструја да је можда штампарска грешка, па тек потом погледам боље наднаслов: На данашњи дан.
Заиста, необично је да се рубрика На данашњи дан ставља на прву страну и то у врх, али, ето, скреће пажњу. То је она стара Борба великог формата, па стога згодна да се, у случају потребе, иза ње сакријете на клупи у парку или после ручка, на отоману, да се покријете и задремате. Не памтим када сам је пре видео у некој новинарници.
– Шта, Борба? – огласио се купац иза мене, зачуђен. – Дајте и мени.
– Нема – рекла је продавачица – добијамо само један примерак.
Док сам одлазио, онај што је био иза мене пратио ме завидним погледом.
Још један наслов у врху стране најављивао је ексклузиван фељтон – капитална енциклопедијска монографија 85 година Борбе.
Када се за нешто каже да је ексклузивно, значи да такав напис има искључиво тај лист. Нико други. Сви други само се гризу што то немају. Али није сваки напис који немају други ексклузиван, већ само онај који је близак сензацији, нешто што мало ко зна.
Ако сам погодио значење речи, онда замислите колико ће се остала штампа насeкирати што нема речени фељтон.
Но, без шале, није мала ствар кад неки лист опстане и доживи толику старост. Прегрмео је силне друштвено-политичке олује, размножио се и посејао семе многим другим листовима, али је, с друге стране, живео и у периодима бонаце, илити хладовине, док палме њишу гране. Сећам се, на пример, Борбе кад је била орган ССРН-а. Сада није ничији орган. Оснивач и издавач, пише у импресуму, је Пословни клуб Борба д. о. о.
Ту такође пише да је од Тита одликована новина и да јој је кредо: Вест је светиња, коментар је слободан
Борба има 12 страна, са све огласима и телевизијским програмом, а текстови су већином непотписани.
Ударни коментар на другој страни је потписан, (Милош Шарановић, спортски коментатор), али је позајмљен са блога Б92. Реч позајмљен стављена је под наводнике. (Што значи, ваљда, да је узет. Јер кад се нешто позајми без наводника, мора да се врати.)
Док остали дневни листови ових дана незаобилазно коментаришу збивања у вези са Косовом, наслов Борбиног коментара гласи: Укинути фудбал?
Не знам да ли се ради о осмишљеној уређивачкој политици, или случајности, али ни Тема дана, којој се посвећује готово цела (друга) страна, није ништа мање изненађујућа. Бави се продајом крви у бугарским болницама. Нема никаквог поређења са нама или било којом земљом. Сазнајем да у Софији јединица крви стаје 250, а да је плата медицинске сестре 80 евра и да је у односу на 1990. број добровољних давалаца, у Бугарској, преполовљен.
Тема дана? Па добро. Биће занимљиво ако у неком од следећих бројева буде обрађено какве су могућности узгоја шљива у Зимбабвеу. И то би могло бити ексклузивно. То нико други неће имати.
А кад рекох ексклузивно, на страни одвојеној за поменути фељтон Велики јубилеј новинарства на читавом ступцу је списак радника Борбе. Пише: Списак радника од 2. 11. 1944 (од 1100 до 1150). Па следе имена.
Читам:
Поповић Зоран, Нешић Анастас, Влајковић Светозар, Радовић Часлав...
Нестрпљив сам да што пре сазнам крај, прескачем известан број имена и настављам:
Жалац Владимир, Николић Милан, Мандић Анђелка...
Списак се прекида баш кад је најзанимљивији. Али, додато је:
Наставиће се.
Не знам да ли Борба има и интерни лист за информисање запослених, но и ако га и има лепо је што се и осталима пружила прилика...
И кад човек заклопи новине, осети се испуњеним. Нема сeкирације. Све, или већина брига далеко су од нас.
Већина наших листова личе један на други, а заједно на светске, односно америчке, односно европејске. А Борба не.
Како она себе представља? На сајту (www.borba.co.yu): Борба, новина са традицијом. Дневни лист са најјевтинијим огласним простором у земљи.
Потоњим би се мало ко хвалио. Ја бих им предложио: Новине које се разликују. Али, паметног саветовати не треба, а оног који није, не вреди.
Имао сам потребу да ономе којег сам осујетио да купи Борбу, препричам шта сам у њој видео.
Јер, он је читалац Политике, пa ће прочитати.
Слободан Стојићевић
[објављено: 08.02.2007.] Politika
Новине које сам прочитао
РОМ ИЛИ ЦИГАНИН?
Зашто да Роме не зовемо Циганима кад они сами тако себе зову? Зашто да Албанце не зовемо Шиптарима кад они тако себе зову?
Питања из поднаслова поставио је учесник расправе о овој теми на сајту Б92 (била je, заправо, узгредна, уз тему о којој смо известили минулог четвртка) и одмах одговорио:
„Када се у свакодневном говору користи реч Циганин, она често значи нешто сасвим друго од ′припадник једног народа који поштујем једнако као и сваки други народ′. Много чешће значи ′они прљави што живе у картонским кутијама, краду, просе...′. Та реч се често користи и као нешто што се изговара да би неког увредили, да би се показало да је та особа непоштена, непристојна, прљава (...).
Уколико имате пријатеља Рома, уз његову дозволу можете га звати Циганином у вашем међусобном односу, али не и јавно. Јер кад то изговорите јавно, ем они који чују не знају ваше ставове, ем подржавате стереотипе, ем одржавате ту реч и њену симболику.
Шиптар има још више нивоа. Прво, та реч се у албанском језику не изговара Шиптар већ – Шћиптар, с врло кратким ′р′ на крају, и значи националну припадност. У српском се изговара Шиптар и нема значење ′припадник народа као и било којег другог који поштујемо...′ Има значење: ′То су они, с белим капама, што се коте ко зечеви, мрзе Србе, јако су прљави, смрде на лој′.
У Нишу и Крушевцу, на пример, Србе избегле с Косова често називају Шиптарима. То отприлике треба да значи да ′нису дорасли животу у урбаној заједници, прљави су, причају косовским акцентом, ружни су...′ Зато кад ти кажеш Шиптар, Албанцу с Косова није свеједно јер не зна да ли ти под тим мислиш исто што и он или мислиш под тим оно што већина у Србији мисли.
Зато треба користити назив Албанац.
Уосталом, ако ти неко каже: Зови ме Албанац, Шиптар ме вређа, довољно је. А не да кренемо да му објашњавамо како треба да прихвати да је Шиптар, како постоје историјске, језичке чињенице, бла, бла (…) Ето, ваљда је сад јасније?”
На то је следећи учесник написао:
„Хвала, ја искрено речи Циганин, односно Шиптар нисам доживљавао на тај начин. На пример, реч Шиптар сам доживљавао као синоним за Албанце који живе на Косову и Метохији, Циганин као израз за Рома који живи у Србији. Никако другачије. У складу са новим сазнањима која сте ми предочили убудуће ћу их звати Ромима односно Албанцима.
Још једном хвала.”
Али, укључио се и трећи, који је имао другачији став:
„Шта ће се добити ако ти исти који користе изразе Циганин или Шиптар почну да користе изразе Ром или Албанац у исту сврху?
′Види га онај – прави Ром!′
′Ако не будеш добар – даћу те Ромима′
′Прави си Албанац′ ...
А то ће се десити, овако или онако, брже или спорије, ако се они који те изразе користе не промене и не схвате шта чине. Замена једног израза другим неће ништа променити. Само ће Циганин постати Ром, а Шиптар Албанац, и то у свим ситуацијама.
Шта ћемо онда? Давати нове називе?”
Пре двадесетак година изашла је књига, истраживање о положају Рома (Цигана) у нашој земљи, коју сам приказивао, па се сећам да сам извукао у наслов реченицу једног од учесника анкете: „Ја сам Циганин – држава ме зове Ром”.
Држава, њене институције, па и институције припадника тог народа заправо желе да покажу да нешто позитивно чине. Да се покажу као стегоноше промена на боље. Ништа их не кошта.
Шта је боље мом другу Локију из Обреновца кад му се не будемо обраћали са Циганине, већ са Роме? Све је то привид. Да се нешто, као, чини. Магла, димна завеса.
По целом свету (на који се у последње време за све и свашта позивамо) називају се Циганима: Gypsy – енглески, Tigan – румунски, шпански – Gitano... Французи имају веома познате цигарете без филтера „житан”... Замислите да се познате цигарете преименују у – „ромкиња”. Итд.
Немају само поједине нације погрдна значења. Имају их и поједине класе, сталежи, друштвене групе.
На пример, када се неком каже: сељачино једна! А ни то није довољно. Има још: гегула, геџа, опанак... и шта ти ја знам.
Мада га држава није подржавала, село је нашу државу одржало у животу. Нарочито у историјски најтежим тренуцима.
Али узалуд. То није променило друштвени став према сељацима. Зато је држава својевремено (као што се чини са Циганима) покушала да промени њихово име. Па су почели од најблажег: сељанин. Па – ратар. (Али нису сви сељаци ратари.) И на крају – индивидуални пољопривредни произвођач.
Тако да је неко могао рећи: ја сам сељак, а држава ме зове индивидуални... итд.
Има једна народна изрека: „Зовите ме и бокалом, али немојте ме разбити.”
Слободан Стојићевић
[објављено: 01.03.2007.] Politika
Власник "Борбе" је Станко Суботић "Цане жабац". Наиме купио је новину, ради одличног пословног простора у центру града. По уговору не сме да укине основну делатност барем 2 године. Зато "Борба" про форме и дан данас излази. А из приложеног текста се и види како. :smekerica:
Новине које сам прочитао
Шта је џејзик
Указ на појаву нове врсте језика у нашој штампи
Језик улице, жаргон лопова и криминалаца, у којем су псовке честа поштапалица, високотиражна штампа преузима постепено као свој језик. Дакле, не само да наводи речи полусвета, већ тај језик усвајају новинари саопштавајући њиме сопствене мисли. Као да се њихово штиво упућује, све више, онима који таквим језиком владају. Јер су они њихови претежни читаоци. Као да пишу, понекад, за интерне, затворске новине. Остали читаоци морали би да траже Речник жаргона Драгослава Андрића да би схватили шта је писац хтео да каже.
Некада су лопови имали свој тајни језик (да их други не би разумели) који је називан шатровачким, али таквим се језиком није писало у штампи. А и када би се који пут наводио - било је то у литератури, позоришту и филму. Данас лопови не крију да су лопови, већ се тиме хвале.
Језиком улице међу првима је на радију и телевизији проговорио певач Џеј Рамадановски, причајући догодовштине из времена када је „шибицарио”, што ће рећи - варао људе с три шибице, а испод једне од њих је била куглица па је жртва требало да погоди под којом је.
Његова гостовања по радијима и телевизијама наилазила су на добар пријем. Џеј је наступао искрено, спонтано а упечатљивости лика доприносио је и језик којим се изражавао.
Стога сам склон да га назовем - џејзиком.
Џејзик је језик који је овладао високотиражном штампом.
Пошто је прилично безболно, мада опрезно и више као шала (у емисијама Минимакса) навирио у гласила, џејзик је почео, миц по миц, да се шири, па и сили, као сваки простак који се докопа нечег што је сматрао да му је недостижно. Јер, они који се џејзиком служе, углавном немају шарм и аутентичност које је поседовао родоначелник.
А и - што личи Марку, не личи Јанку. (У преводу: Што личи једном, не личи и другом. Морам да преводим. Пошто није енглески.)
Све више разбојника и лопурди добијало је могућност да се њихови „интервјуи” појављују у новинама које се штампају у великом броју примерака, са великим и многобројним фотографијама, како сопствених ликова, тако и њихових вила са видео надзором и (великим) гобленима изокачињаним по дуварима испод таваница осликаних новоцрквеним фрескама. Са расним псима. И женама. И као што се грудва снега бачена низ спуст наочиглед увећава претварајући се у зачуђујућу громаду, тако је и поменута појава догурала до данашњих дана у нама видном обличју.
Бивши криминалци данас су бизнисмени у спрези са појединим политичарима, (данашњи тек утиру пут ка истом циљу), бивше кафанске певаљке „са магистрале” постале су „звезде”, (данашње тек утиру пут ка истом циљу), а све скупа изродило је посебну врсту штампе која се углавном бави светом нових богаташа и њихових перјаника.
А тамо, у тој штампи, место је за утемељење новог језика новог доба земље Србије која постаје све мања, али су јој зато тешкоће све веће. Тако (кроз две врсте штампе) виде се два упоредна света, али и како се прожимају.
Џејзик се шири неумитно.
А језик који „прихвати народ”, познато је, постаје званичан.
Џејзик надолази, „старе” речи нестају.
„Курир”: Жетон или 500 кинти. (Објашњење: Ако неко у „Меркатору” изгуби жетон за паркирање мораће да плати толико.); Бранка Невестић (изгубио сам у документацији шта је по занимању) је одлепила за аутом „пежо 207”; Обрачун тренера. Вучићевић: Бајевићу, ј...м те у уста!: Фолирали Звекија (Звеки је надимак одмила тада осумњиченог за убиство премијера Ђинђића); Александар Симовић је стан на Новом Београду користио као један од штекова (објашњење: склоништа); Бабе одлепиле за Жељком (Јоксимовићем); Певајте, беретке! (Објашњење: Раде Булатовић ослободио чувања службене тајне 16 бивших припадника ЈСО како би могли да сведоче пред хашким истражитељима.); Ђани је фасовао поломљен нос јер није прихватио предлог зајмодавца да им уместо новца...; „Скандал”: Ана Кокић изгребала руке маказама. Желећи да уштеди лову, одлучила да сама ошиша свог малтезера. Кинта јој је, истина, остала у џепу али зато неколико дана неће моћи да покаже руке…; „Свет”: Сузана Манчић превалила тол′ки трип да би фасовала грип. (Објашњење, потпис испод слике: С. М. је добила кијавицу на Маурицијусу.)...
Наведено није узбуђујуће, не боде очи, јер смо навикли.
На све се навикне.
Слободан Стојићевић
[објављено: 28.03.2007.] Politika
Quote from: Darker on 28-03-2007, 20:55:08
„Курир”: Жетон или 500 кинти. (Објашњење: Ако неко у „Меркатору” изгуби жетон за паркирање мораће да плати толико.); Бранка Невестић (изгубио сам у документацији шта је по занимању) је одлепила за аутом „пежо 207”; Обрачун тренера. Вучићевић: Бајевићу, ј...м те у уста!: Фолирали Звекија (Звеки је надимак одмила тада осумњиченог за убиство премијера Ђинђића); Александар Симовић је стан на Новом Београду користио као један од штекова (објашњење: склоништа); Бабе одлепиле за Жељком (Јоксимовићем); Певајте, беретке! (Објашњење: Раде Булатовић ослободио чувања службене тајне 16 бивших припадника ЈСО како би могли да сведоче пред хашким истражитељима.); Ђани је фасовао поломљен нос јер није прихватио предлог зајмодавца да им уместо новца...; „Скандал”: Ана Кокић изгребала руке маказама. Желећи да уштеди лову, одлучила да сама ошиша свог малтезера. Кинта јој је, истина, остала у џепу али зато неколико дана неће моћи да покаже руке…; „Свет”: Сузана Манчић превалила тол′ки трип да би фасовала грип. (Објашњење, потпис испод слике: С. М. је добила кијавицу на Маурицијусу.)...
Наведено није узбуђујуће, не боде очи, јер смо навикли.
На све се навикне.
Слободан Стојићевић
[објављено: 28.03.2007.] Politika
Totalno je covek u pravu, na sve se navikne, ali postoje neke stvari na koje jos (hvala Bogu) nisam oguglao i koje me uvek shokiraju. Naime, dugo vremena sam cuvao primerak Kurira u kome je bio dat komentar TV emisije Mirjane Bobic-Mojsilovic (onog talk-show-a na b92), u kome je za nju doslovce pisalo "ta p**ka" (ja sam sad bio fin za razliku od njih, pa sam stavio zvezdice). puc Mislim, sta reci... Ovo 'kinta', 'odlepila' itd. je mala maca za to.
Zato ja lepo èitam Striptiz i Erotiku i bole me uvo za gorepomenute zablude, ¹kart i ostalo... :smekerica:
Новине које сам прочитао
УБИЈАЊЕ НОВИНАМА
Доушник особене јавности, потомака гладијаторских борби, јавља
Новине могу и човека да униште.Не само комарца. Некада, док нису постојале, њихов посао су обављале аброноше (преведено са турског: гласоноше). Но, гласови (вести) које су се развејавале већином нису биле истините, али су зато биле голицаве. Најуверљивије су биле полуистине: вести нарасле на зрну истине, али увелико надограђене, нафиловане и налицкане. Такве вести преношене су од уста до уста (рекла-казала), од уха до уха, у поверењу, па им се неминовно, с колена на колено додавало и одузимало по вољи. Некада је село било читав свет. Село са, евентуално, неколико оближњих. То је био терен који су покривале аброноше. И веће насеље, касаба, чаршија илити варошица, било је засебан простор, посебан свет за сејачице гласина. (Не знам због чега, тада се овај „посао” везивао искључиво за жене, и то старије.)
С технолошким развојем гласоноше су прошириле своју делатност издајући посебну врсту новина за које је, у новије време, неко сковао турско-енглески амалгам „чаршија њус”. За њих је свет глобална чаршија која досеже границе последње Југославије. А и нашег расејања.
Већ је познато да је „чаршија њус” умногоме обавештавао да познати српски рокер има знатно млађу девојку са којом намерава да се жени, па су чак навели град и датум где и када ће се венчати. Неколико дана после тога жена познатог рокера је попила шаку пилула и умрла.
Може ли се рећи да је „чаршија њус” крива за њену смрт?
За одговор на ово питање потребна је повелика истрага и стручан тим чији би налаз био неприкосновен. Овако, неспорно може бити свакако да повлачење по новинама није благотворно утицало на брачни пар Ђорђевић. Мало је људи који не дају ни пет пара на новинске аброве. Хтели-не хтели гласине утичу на њих и њихову децу и ширу породицу.
Има оних који сматрају да су новине само долиле кап у пуну чашу, и она се прелила.
Но, после смрти и сахране Драгане Ђорђевић, могло се очекивати да ће „чаршија њус” бар застати и замислити се. Посумњати да су, чак и ако нису, подстакли једну смрт. Јер су умешани у догађај. Људски је да човек помисли: Ипак, можда сам и ја крив? Бар мало. И да мало ћути. Да пусти да неко време прође, јер „време лечи све”.
Али не. Само неколико дана касније на насловној страни „чаршија њуса” освануло је: „Балашевић се разводи”. А у тексту, хоће бити – неће бити, и раније су имали кризе, можда ће и ова бити превазиђена, а можда и неће... Вест се, међутим, завитлала, па се размахала диљем бившег југословeнског простора (то је наша „глобална чаршија”). Преносе је и интернет сајтови попут burek.co.yu, prijedorcity.com, bih.net, index.hr … Једни пишу да се „иселила из заједничке куће”, други да „спава у другој соби”, трећи да...
После трагедије Ђорђевића, као да ништа није било, идемо даље. Има још певача и њихових жена. Ко не издржи умире, али „чаршија њус” не одустаје.
Не знам зашто, нарочито су се острвили на Бору Ђорђевића. Као да му већ није довољно „учињено”.
У минули петак, пред празник, у „Пресу” је освануо наслов: „Бора се пропио?!” Судећи по интерпункцији, под знаком питања је да ли се пропио, али ко још гледа знаке?
Новинар (у ствари доушник јавности која би уживала у борби гладијатора) нигде не наводи да је Ђорђевић попио било шта од алкохола, али:
„По свему судећи, вратио се свом највећем пороку – алкохолу. Како „Прес” сазнаје, лидер ′Рибље чорбе′ протеклих дана највише времена проводи у кладионици ′Лавови′, у којој покушава да заборави на тужну стварност.” (...) „Заиста делује као да се вратио алкохолу, поглед му је стално водњикав и изгубљен. (...) Види се да покушава да се носи са својим болом.... Поново је запуштен и неуредан, подбуо од неспавања и, највероватније, алкохола...” (...) „Бори су се капци сами склапали, сто за којим је седео био је препун празних и полупопијених флаша пива, а у моменту када је устао са столице и кренуо ка тоалету, видно се тетурао.”
Може ли дубоко тужан човек да изгледа као пијан?
Може ли онај ко је весео да изгледа као да је тужан?
Једно је шта изгледа, а друго шта је у бити. А кога занима суштина?
Заиста, кога?
Слободан Стојићевић
[објављено: 11.04.2007.]Politka
:wall: :wall: :wall:
ovo je upravo ono ¹to ja govorim, samo jo¹ gore :wall: :wall: :wall:
Новине које сам прочитао
УПОТРЕБА УСПЕХА
Певачица је засад недодирљива, али само треба сачекати
И јуче су се гласила допуњавала још неизреченим чињеницама о Марији Шерифовић и свему што је у ближој или даљој вези с њом. Тако ће бити све док се тема не потроши, а дотле ће богме потрајати.
Не може бити нешто тако крупно, значајно, пријатно и весело (као што је лепа песма и престижна победа) а да се бар малко – ако не може више – не затамни. Или доведе у сумњу.
Марија је засад недодирљива, али се на њеног менаџера Сашу Мирковића обрушила љутња првог човека „најгледаније телевизије”.
Познат по томе што ником не остаје дужан, на Маријину изјаву да ју је повредио „приватно и људски”, као и да је „његову тортуру трпела два месеца” – одговорио је да против ње не жели да каже ниједну ружну реч. (Значи... има нешто... али не жели...?)
„Чим изађе испод канџи тог панде (њеног менаџера, прим С. С.), Марија је мила, природна и опуштена девојка. Она је у страшној ситуацији и види се да живи у страху од тог створења”, изјавио је Тијанић за „Прес”, а то су пренеле и много друге новине. (Мада, на разне начине. Поједине су преко тога прешле овлаш, неке узгред, а „Блиц” је сматрао да сукоб слављенице и првог човека националног јавног сервиса завређује главни наслов на јучерашњој првој страни: „Марија прозвала директора РТС – Љута сам на Тијанића”. У „Блицу” је надодато да је Тијанић поводом Саше Мирковића изјавио и: „... да никада више не чујем и не видим овог менаџера који личи на медведа на малом бициклу у руском циркусу”.)
Било би занимљиво доконати, али за ову тему неупутно – зашто Тијанића опседају медведи, или, тачније – због чега сматра да је човек који физички личи на медведа нешто поругно? Тим пре што је панда (врста азијског ракуна) биљојед (храни се бамбусовим младицама) који је симбол питомине и умиљатости и под заштитом је не само државе, већ човечанства. И није симбол ничега лошег, као што је магарац, незаслужено.
Не могу сви бити лепи као онај ко се руга физичком изгледу.
Ово сам написао само у одбрану права на изглед који нам је природа дала, а не и у одбрану поступака менаџера којег, уосталом, нема потребе нико да брани. Он се доказао у свом послу.
Марија Шерифовић није отказала сарадњу са њим, већ са Радио-телевизијом Србије.
Потоња (РТС) је поодавно у сукобицама са „Пинком” а „Пинк” се овога пута понео дипломатски и достојанствено.
Тања Војтеховски, гласноговорник ове телевизије је изјавила: „ ′Siti rekords′ је издавачка кућа која је издала први Маријин албум, и кућа која је препознала њен таленат, који је неоспоран. Потпуно је логично да се у таквим тренуцима извођачи захвале својој издавачкој кући. Ако узмемо у обзир садашњи Маријин тријумф и успех Жељка Јоксимовића, који су наши ексклузивци, логично је да осећамо то и као део сопственог успеха...”
Молим лепо.
И све хоћу да се откачим од теме „М. Шерифовић и остали”, али не вреди. Читам да је изјавила да је „први пут у животу ушла у Скупштину и да није политички опредељена” („Курир”) а на истој старни истих новина пише да је учествовала у предизборној кампањи Уније Рома Србије, као и њена мајка Верица.
Може ли човек бити политички неопредељен, а учествовати у кампањи партије?
Неко овде лаже.
Славље поводом Марије је завршено, али ако нема славља, нема ни новина, оних које се због тога умногоме купују.
У истом броју „Курира”, јуче, објављено је да је у минулу суботу, у велелепној кући надомак Авале Божен Жумбор приредила велелепно славље поводом крсне славе Светог Василија Острошког. То је она фирма „Божен козметик” или тако нешто. Служиле су „хостесе обучене у српске ношње” , наравно – жито и вино, а све са столовима на трави изгледало је „као сценографија неког холивудског филма”. Шведски сто је био, пребогат. Певали и свирали Боки Милошевић са оркестром, „Блек пантерси”, Уснија, .... Па био велелепни ватромет. Пет стотина званица...
Слава је свећа и колач, каже Црква.
Слободан Стојићевић
[објављено: 16.05.2007.]Politika
Новине које сам прочитао
НЕСРЕЋА ЈЕ ДАРОВИТА
Слобода штампе омогућава рекламу: „Читајте књигу Улемека”. Жена политичара и писца Вука Драшковића сматра да су све Легијине књиге смеће, а радикал Вучић да нема књиге коју не треба прочитати
Главни наслов на првој страни „Курира” гласи: „Легијин крај”. Пошто није под наводницима, у први мах се не види да је реч о књизи која се зове „Крај”, што постаје јасно тек из поднаслова. Такође постаје јасно да никоме није крај, пa ни Легији, већ је реч о делу Новог Београда у којем је дотични одрастао. Новобеоградски крај. Истовремено сазнајемо да ускоро можемо очекивати и сабрана дела овог писца за којег издавач тврди да је најтиражнији у Србији. Пета му је књига.
Није јединствен случај да из затвора потичу веома продаване књиге. Једна од првих је осуђеника на смрт (погубљен 2. маја 1960), Американца Карла Чесмена. И Хитлер је „Мај кампф” („Моја борба”) написао у затвору. У тврђави Ландсберг, уз помоћ Рудолфа Хеса. (Прича се да и Легији неко саставља рукописе. За паре. А Хесе је радио из убеђења. За веће паре.)
Милован Данојлић у „Личним стварима” пише:
„Убица Карел Чесмен, или сезонски радник Анатолиј Марченко, покупљен у рацији после кафанске туче, оставили су исповести којима су искупили свој боравак на земљи. Ирски побуњеници су, умирући у штрајку глађу под владавином гђе Тачер, писали сонете. Несрећа је даровита, а очајање велики мајстор стила. Од Достојевског до Солжењицина, од Женеа до Пекића, тамнице се потврђују као породилишта јаких књижевних талената. Јесте, дар се добија с рођењем, али, он се и рађа под притиском виђеног и доживљеног. На другој страни, урођени дар се, због шуровања са нискошћу и са злом, може умањити, па и изгубити. У тамници се човеку отварају очи за пуну истину постојања, а књижевност је, у извесном смислу, и то: визија друкчије отворених очију...”
Даница Драшковић, супруга политичара и писца Вука Драшковића не мисли тако. Питана да ли је прочитала неку Легијину књигу, изјавила је:
„Наравно да нисам прочитала ниједну књигу (мисли се на Легијине, прим. С. С.). Све те књиге су смеће, као и он. О чему може да пише човек убица, човек зликовац, човек који је само размишљао како ће да отме и убије. Човек је потпуно необразован, на ивици идиотизма, зликовац... То је исмевање књижевности и литературе... Нисам сигурна да их неко купује...”
Како се може знати да је нека књига смеће, да није добра, да је опасна... ако се не прочита?
Или бар делимично прочита и прелиста? Да се препозна који је писац (за плату) то „уобличио” на основу забелешки или опажања онога који о писању појма нема.
Зашто овдашњи књижевни критичар не напише свој став о тим књигама?
Ако нису књиге, већ смеће, нека напише. Али претходно их треба прочитати.
Сећам се времена када смо на партијском осуђивали књиге које нисмо прочитали. Када су људи на партијском изјављивали: Наравно да нисмо прочитали ниједну књигу тог, али срам га било...
Па и ако је смеће, књига је. Појавила се и морамо је љуљати.
Ни ја нисам прочитао ниједну Улемекову књигу, али се каним.
На исто питање Александар Вучић из Српске радикалне странке изјављује да је противник забрањивања књига и труди се да „прочита све”. Читао је, вели, и Ђинђићеве књиге.
Ако Даница Драшковић неће, ко ће, осим Вучића, читати књиге Милорада Улемека?
Издавач („Спина”) казује да је „порука романа упућена свим младим људима који се налазе на прекретници живота”.
Значи, нешто попут „Како се калио челик”, „Јади младог Вертера”, „Орлови рано лете”, „Ловац у житу”... ?
Питали Владимира Тасића, добитника НИН-ове и „Виталове” награде за књигу „Киша и хартија” (у „Гласу јавности”) да ли је превасходно математичар или писац. Одговорио је да живи од тога што је математичар, исто као што неки други писац живи од тога што је новинар, уредник, поштар, чиновник...
Па ето. По тој логици Улемек је писац који живи од умећа употребе свакојаког оружја.
Мада, како му је кренуло са продајом књига, више не мора да пуца ни у кога. Ако му је до пара а не ужитка.
Слободан Стојићевић
[објављено: 23.05.2007.] Politika
Несређен, нејасан текст, без јасне поенте. У ствари, поенту слутим, али се плашим да сам у праву.Моного ти Д читаш Политику, нађи нешто боље.
Kurir?:-)
E да, кад рече курир, врло занимљив назив за новину. Треба да апелује на ту идеологијом испрану свест првенствено старијих грађана (који су, јелте, израсли у том режиму). Знаш оно, прле и тихи, бошко буха, а јопет, мож` да бидне и дражин курир, није битно, само да је герила. Србо-четничко-комунистичке снаге, `једном` речју.А за лектиру немој ниш` да ме питаш, то је требало научити у школи.
Новине које сам прочитао
И ОВАМО И ОНАМО
Брука што Срби иду на хрватско приморје и шта повезује Ратка Младића и Божидара Ђелића. А ту је и Филарет
И јуче сам прелистао странице такозване жуте штампе и приметио да су, као по договору, у центар пажње ставили двојицу Срба који су потпуне супротности и по лику и по делу. То су Божидар Ђелић, потпредседник владе Србије, и Ратко Младић, бивши генерал Војске Републике Српске, оптужен за ратне злочине. Њих двојица, елем, а као трећи би се могао додати и владика Филарет.
Али, пре тога пажњу ми је привукао текст из „Преса”, с прве стране. Наднаслов: „Памтимо к′о кокошке”, наслов: „Брука!”. Наравно, крупан наслов, најјачи на страни. И два поднаслова: први : „У Хрватској у 2007. летује 100 одсто више Срба него 2006!!!” и други: „Грађани Србије овог лета разграбили туристичке аранжмане за Хрватску. У агенцијама тврде да је интересовање за хрватску обалу порасло дупло”.
Пронађем текст на шестој страни, кад тамо другачији наслов, мада је исти, и гласи: „Срамота!”. Наравно, и на овој страни је највећи и најјачи. Једна реч, али убојита. Само што нигде у тексту не пише – шта је брука и срамота? Нити се било која од те две речи било где у тексту наводи. Произилази да треба нагађати.
Као, на пример, напишете: „На Азурној обали Енглеза дупло више у односу на претходну годину” (или Немаца, свеједно), а дате наслов: „Брука и срамота”. И три знака узвика. Јер мало је један. А наднаслов „Памтимо к′о кокошке”: Само, опет, остаје нејасно шта је брука, шта срамота и какве везе те две оцене из области морала имају са чињеницама о повећању туристичке посете из поменуте, или поменутих држава и шта кокошке имају с тим?
Остаје нејасно јер није објашњено. Не будем лењ па пропитам неколико познаника о чему се ради, а они забезекнути: Побогу, па они су нас сатирали а ми сад да им тамо идемо?! Срамота!.
А, то? – схватим тек тада. Па што се не љутите на најезду туриста из Србије у Турску? Петсто година под њима и набијање на колац. Да не говоримо о томе што су поједини Срби појединим Хрватима жестоко узвратили, па ћемо се вечно надгорњавати ко је кога више, или мање сатирао.
А море, плаво, мрешка на сунчевим зракама, конобе, „плавац” и „ополо”, далматинске клапе и сиреви, шкампе и бродети...
Али није то довољно. Над изјавом Ангелине Мандрапе, шефа туристичке организације „Follow me” да је ове године много веће интересовање владало за Хрватску него за Црну Гору”, ваља размислити. И у том светлу може се запитати да ли туристи преферирају угођај или приврженост нацији. Туристичка активисткиња Ангелина наш вишегодишњи рат (у којем нисмо учествовали) уме да назове „проблемом” па каже: „И без обзира на проблеме од пре 15 година, није било никаквих инцидената”. (Другим речима, казује да српски туристи тамо нису мучени, но, није згорег подсетити да је почетком лета објављено хрватско истраживање у којем се показало да више од 60 одсто испитаника сматра да Срби као туристи нису пожељни.)
А у потпису испод фотографије мотива хрватског приморја пише: „Срби опет луди за хрватским морем”. Ново време, нова сазнања. Јављају се и неоткривена мора. Знао сам за Јадранско. За Хрватско нисам. Можда је новинар мислио на приморје? Хрватско. Али да не нагађам.
Е, сад се враћам на почетак. Ђелић, Младић и можда Филарет.
На првој стани „Правде” је наслов: „Бахато”, а један од поднаслова гласи: „Вилењак: Ђелићева инвестиција укупно вреди око 10 милиона евра”. И додаје се: „Потпредседник владе напушта теткин стан и сели се на Сењак, у велелепну вилу.”
О Ђелићевој новој настамби пише већина таблоида на првим странама. Нико не тврди да је нешто украо, али... „бахато”.
Организација „1389” (можда се неко сећа шта тај број значи) направила је плакате којима ће означити „сигурне куће” за Младића. Верује се – веома велики број јатака. Јер, како казује гласноговорник те организације Вацић: „Једну нашу групу зауставила је патрола полиције, али уместо да нас пријаве, тражили су плакат да залепе у полицијску станицу”.
А што сам поменуо Филарета? Па зато што је у „Куриру” на првој страни изјавио (главни наслов, најјачи) : „Ратко ми је у срцу!”). Зна се који Ратко. Нема два Ратка. У том тексту најавио је штрајк глађу. (Најаву објавиле готове све новине.) Ако му не допусте да уђе у Црну Гору. Мада би му, верујем, одговарало да мало штрајкује, због линије. Да се донекле приближи оснивачу, Христу.
Слободан Стојићевић
[објављено: 29.08.2007.] Politika
a kad vec oljujemo novine-one novine alo su njesra-format kao iz 1914.god, prosto ne znas kako novinama da rukujes, dizajn 0, originalnost 0 , vecinu vesti sam prethodni dan procitao na netu, stampa 0 ruke su mi sve bile crne nakon sto sam zavrsio sa citanjem , jedino sto je cena povoljna. mada se ne isplati, verujte. :wink:
Htedoh nesto da kazem o ovoj temi , ali ne znam sta bi rekao , a da ne procitam Darkerove postove.
Covece reci to u manje pasusa , ko moze da cita tolke romane?
Osim Breda kome je to sluzbena duznost...
E danas sam uzeo novine Gazetu-cena 10 din. Malo su inovativniji nego ovi iz Alo-a , ali sto imaju stamparskih gresaka, pa to je strasno. Pogledati sliku.
(http://images6.theimagehosting.com/gazeta2%20copy.th.jpg) (http://server6.theimagehosting.com/image.php?img=gazeta2%20copy.jpg)
A na naslovnoj strani je prica o kur*ojedcu[ili kurcojecu :K] :wall:
Dakle, jeza.
(http://images6.theimagehosting.com/kur%20copy.th.jpg) (http://server6.theimagehosting.com/image.php?img=kur%20copy.jpg)
:116: e boze sacuvaj...
Kupio sam gazetu danas. Trba promeniti naziv novina .
Treba da se zovu `Klozeta` , samo bojim se da bi smecem kojem su doticne novine ispunjene zagusile kanalizacioni odvod. :bljak:
Toliki su postovi, zato ¹to se tema bazira na kolumni Slobodana Stojiæeviæa u Politici sredom... Postujem kad bude ne¹to zanimljivo i kad umrem od smeha, kao npr. ovo sad... :Bog :Bog
Новине које сам прочитао
ПАРЕ, ПАРЕ
Кад си богат, нормално је да те хапсе
У последњем „Асу” главни наслов на првој страни гласи: „Шопинг од 30.000 евра”, наднаслов: „Вукица Вучуровић”, а поднаслов: „Хапшење оца Мирка није ми тешко пало, то се дешава богатима”.
На непуне четири унутрашње стране објављен је разговор са поменутом која је представљена као „председница ФК Банат и бизнисменка”. На пет фотографија усликана је вила на Дедињу и све што шљашти и опсењује.
Уз мало муке (јер новинар подразумева да сви знају ко је његова саговорница) из текста се може извући да је Вукица кћерка „контроверзног бизнисмена” Мирка Вучуровића (који је недавно ухапшен због сумње да је умешан у аферу илегалне трговине цигаретама), као и да је у Швајцарској „похађала приватне школе и стекла бројне контакте”. У Швајцарској је татина фабрика сатова „Нивада”, а у татином родном селу у Војводини фудбалски клуб „Банат”, који је после Звезде и Партизана, трећи по успеху.
Написи (илити фотографије које донекле прате текстови) о нашим богаташима, њиховим породицама, женидбама, удадбама, лимузинама, скандалима, базенима, ревијама, јахтама... - печате се у високотиражној штампи и сматра се да је тиражна и због тога. Да „народ то воли”. Да је народу (читаоцима) доста сопствене немаштине и беде и да им је живот лепши кад бар на тај начин постану део недостижног.
У којој мери таква гласила доприносе неговању извитопереног погледа на живот, помереног система вредности, може се видети и на примеру поменутог текста.
Најбоље би било када бих га преписао, али ево неких делова.
„Пуно помажем оцу у послу, пошто тај бизнис остаје мени”. (Треба се правдати ако се помаже оцу.)
Вели да је добро организована, да је по две недеље овде а једну у Швајцарској, и да успева „све да обави”. И додаје: „Кад човек има пуно слободног времена онда га често потроши на безвезне ствари... (...) Сматрам да је кухиња деградација жене. Нека то раде оне које морају. Да се разумемо, поштујем домаћице, али то сматрам губљењем времена”. Пошто је рекла да поштује оне који губе време, обавестила нас је како га она троши: „Више волим да излазим и радим на себи... У подруму куће имам теретану... Највећу пажњу придајем телу јер морам да одржавам овај дар природе”. (Одржава оно што јој је Бог дао. Не даје свакоме све.)
„Силно време трошим на сређивање и изласке. (...) Велики сам потрошач, волим све, и то карактерише мене и мој живот”. А на виспрено питање како изгледа њен „дан за шопинг у Милану”, одговара:
„... Тог дана устајем што раније, попијем кафу, дотерам се као да сам кренула у излазак и зацртам себи шта ћу да обиђем. Обично су на тапету три бутика. Не крећем у шопинг поход без 30.000 евра у ташници”. (Картице, значи, више нису „ин”?)
„Имам возача али уживам када сама возим. Волим да одврнем (ко ли је заврну? - прим. С. С.) неку брзу музику, било који жанр (вероватно: „Сојчице, девојчице, треси меси...” - опет прим. С. С.) и да нагазим гас... Хронично сам заљубљена (...коначно, љубав!... прим С. С.) у мерцедес купе ЦЛ 600. Тај возим и увек чекам нови модел”.
На питање у чему је разлика између Србије и Швајцарске, Вукица одговара „ноблес” у стилу Феме из „Покондирене тикве”:
„Што се лајф стајла тиче, разлика је велика... Швајцарско друштво је капиталистичко, зна се ко ком слоју припада а овде се још нису развиле такве класне разлике”. (Какве ли су ове наше разлике да ми је знати?)
За себе каже да је „... доста строга, али и праведна. Фудбалери на то реагују јако добро. Ја сам се наметнула ауторитетом и понашањем, а реакције ме не занимају. Ја сам газдарица, плаћам их и моја је последња”. (Реагују добро... не занимају је реакције... О чему се ради?)
- Звучите заиста амбициозно, имате заиста велике планове...
- Па таква сам...
Прекјуче је „Ало!” на насловној објавио: „Један дан са Јоветићем. Ех, кад би ме купио Реал. Од првог великог уговора купио бих Бе-Eм-Ве...”
Само по помињању Реала, на првој страни могло се наслутити да је Јоветић, може бити, фудбалер. Из текста се види да је дечко који још није пунолетан духовно и морално здравији од новинара који га салеће, намеће му одговоре па на крају и фалсификује наслов. Као да су људи роба.
Роба су новине. „Ало!” се продаје за 9 динара. За те паре (када би се од тога издржавали) једва се могу развести по Србији.
А они још награђују читаоце који их купују. Хиљаду евра недељно, сто евра дневно итд. Постоје и новине које се уопште не плаћају. Али то не значи да творци и власници истих не зарађују.
Зарађиваће и кад буду сваком читаоцу плаћали да их узму.
Има оних који мисле да то има везе са изборима. Ја појма немам.
Слободан Стојићевић
[објављено: 31.10.2007.] Politika
Hm, nista me ne cudi posto vidim da je Vesna Milovanovic ili kako se vec zove, neki faktor tamo u gazeti.
Za neuoucene-to je ona torokusa sto je bila clan zirija pri izboru Zvezda Granda ove godine, inace je bila i "urednik srednjih strana presa" :wall:
ne,bila je urednik srednjih strana kurira. (ja sam vise pratila zvezde,izgleda :>)
urednik srednjih strana?!?!??!!?
c cccccccc...koliko ima urednika po novinama>?
to se broji po stranama znaci? :hmm
Matora je funjara ovaj Manjo Vukotic (gl.odg.urednik Novosti), narocito se osokolio od kada je Delta kupila kompaniju Novosti, ali u ovom tekstu stvarno istice neke zanimljive stvari, obratite paznju na boldovani deo.
Haos na tr¾i¹tu medija
Manojlo Vukotiæ, 18. novembar 2007
* Nemam ozbiljnih zamerki na Va¹ sveukupni rad, a naroèito sadr¾aj novina, ali ste se, poput drugih koji vode kvizove, ovom nagradom ukljuèili u pljaèku svojih èitalaca... - pi¹e, izmeðu ostalog, ®ivota Rankoviæ, iz Valjeva, ljut podosta ¹to je "grebao" a nije nikada dobio ni valjan odgovor.
* Ne kupujem "Novosti" zbog nagradne igre nego zbog zanimljivog sadr¾aja i najboljih informacija, pa Vas zato pitam: Otkud ovoliko novina u Srbiji, a bez sadr¾aja? - glavna je reèenica u pismu Jovana Nikoliæa, iz Ni¹a, koji je, ka¾e, zbunjen poplavom novih novina.
- Dragi èitaoci, cela hrpa pisama sliènog sadr¾aja stigla mi je u poslednje dve nedelje. I zato sam se, ne navodeæi sve citate iz pisama, opredelio da u jednom odgovoru poku¹am da odgonetnem neke va¹e nedoumice i pitalice.
Prva moja, op¹ta ocena, je da na medijskom tr¾i¹tu vlada haos kakav nije u Srbiji zabele¾en u pola veka. Srbija je, valjda, jedina zemlja u Evropi gde mogu da se pokrenu novine - bilo kog sadr¾aja, a da ne moraju da se prijave i registruju. Zato danas ni u jednoj instituciji ne znaju koliko novina izlazi u ovoj dr¾avi, a naroèito èije su, ko ula¾e novac, ko ih kupuje, ko ih kome preprodaje... Zbog toga se, na primer, i moglo dogoditi da vi¹e od pola veka stare "Narodne novine" u Ni¹u, budu prodate za 200.000 evra, a u njihovom kapitalu je bila i velika dvospratnica u centru grada, vredna najmanje nekoliko puta vi¹e. Ili, da se u¾ièke "Vesti", takoðe poznate regionalne novine, uz radio-stanicu otkupe za 3,5 miliona dinara, a posedovale su 1.000 kvadratnih metara prostora! Nisu, oèigledno, kupovane ni novine, ni imena, nego - prostor.
Ne¹to slièno je i sa poplavom novih izdanja. U Beogradu je, u ne tako davnoj pro¹losti, izlazilo samo pet dnevnih novina, a u poslednjih dva meseca - istrèale su èetiri dnevne novine. Spremaju se jo¹ dve. Gotovo je senzacionalno da jedne od njih ko¹taju devet dinara, a dve po 10 dinara. Ne postoji ni èarobna ekonomska raèunica po kojoj novine od 10 dinara mogu da budu isplative. Postoje samo druge raèunice: propagandne, politièke, uskointeresne, predizborne, pranje novca i slièno. Ko to plaæa - niko ne otkriva. Ko iza toga sve stoji - jo¹ je veæa tajna. A da iole ozbiljno funkcioni¹u dr¾avne institucije, na primer poreska uprava ili finansijske inspekcije, lako bi se mogao utvrditi i identitet i "rentabilitet" vlasnika takvih izdanja. Prvi èovek poreske uprave Srbije javno je, u vi¹e navrata, ne tako davno, graktao kako jedan beogradski novinski izdavaè duguje vi¹e od 500 miliona dinara poreza. Ali, nikada posle toga nikome nije bilo ni¹ta. U stvari jeste: taj dr¾avni èinovnik je avanzovao, a izdavaè obogatio svoju lepezu.
U toj institucionalnoj magli, pravnom praznoverju, kada raslojena udru¾enja novinara vi¹e biju bitku oko prostora nego oko pravih novinarskih interesa, kada su profesionalne norme ono ¹to same smisle i odreðuju grupice ljudi, a ne ono ¹to je drevni kodeks, kada ne postoje sudovi èasti, kada svako sebe ljubi - lako se dr¾e ovakvi "novinski izdavaèi". Oni, u stvari, slièe privremenim tezgama po gradskim ulicama. A èitati danas neke srpske novine isto je kao i tu¹irati se ispod kanalizacionih cevi. Uz sve to, porazno je saznanje da je uprkos tolikoj plimi novina i novinica Srbija na pretposlednjem mestu u Evropi po broju èitalaca. Jer i pre 20 godina u Srbiji je bilo samo od 700.000 do 800.000 hiljada èitalaca dnevnih novina, koliko ih i danas ima.
Tako, po istom principu, po istoj logici, po istom uverenju, idu i reklame za te novine, njihov marketing, njihovi jeftini slogani. Gaðaju u "¹iroke narodne mase". Zavode naivne. Obmanjuju poluobave¹tene.
Evo, bezazleno, najjeftiniji dnevnik pi¹e ispod glave "najveæe dnevne srpske novine". Hoæe reæi, verovatno, po formatu. A postoje druge dnevne beogradske novine - veæeg formata pa makar se zvale i "Borba". Tek novoiza¹le novinice, sa stranim imenom, pi¹u iznad glave da su "dnevni list Srbije" - kao da su drugi listovi iz Abisinije. Onaj treæi pi¹e da su "najèitaniji dnevnik u Srbiji i Crnoj Gori" (jo¹ smo jedna dr¾ava?), jer im je to pokazalo jedno davno agencijsko istra¾ivanje.
Koliko sve to mo¾e da procveta u samohvalisanje, samoobmanu i narcisoidnost pokazuje i najava nagradne igre jednih beogradskih novina, stasalih ba¹ na nagradnim igrama. One su, prvo, sebi prilepile uz glavu "srpske novine broj jedan", a da ne znaju ni same za¹to su broj jedan. Jer, nisu ni po tira¾u, ni po prodaji, ni po marketingu, ni po uticaju...
Oni sada tvrde da su "njihova pouzdana istra¾ivanja" pokazala da nikada nijedne novine u Evropi nisu imale veæu nagradnu igru od njihovih! Dele, vrlo lepo, 60 automobila. OK! A, eto, bez velikog istra¾ivanja (ali i bez velike la¾i), mogli su se prisetiti da su "Veèernje novosti" 1990. godine vodile veæu nagradnu igru - 90 dana - 90 automobila! I jo¹ dva vi¹e - za superpremiju, pa plus kuæa...
Da bi "igra" bila veæa i znaèajnija "smislili" su slogan: "To mo¾e samo..." (pa ime svoje novine). Eto, ba¹ sluèajno, ove "Novosti" veæ vi¹e od 30 godina imaju slogan - To mogu samo "Novosti"! Ja sam mislio da je taj slogan pomalo veæ izbledeo, istro¹en i suvi¹an, a ono ga prigrabili novodo¹li. Ba¹ kao svoj.
Tako to, eto, ide, prolazi, igra se, takmièi se, nadmeæe, podmeæe, joguni, juri¹a, opstaje, zasoli, odlepr¹a...
Kad je bal, nek je bal!
Ne ¾urimo. "Novosti" imaju svoj hod i svoj kod. Ove i naredne godine (od oktobra do oktobra), obele¾avamo 55. godinu izla¾enja. ®elimo i spremni smo da i u toj jubilarnoj godini oèuvamo svoje prvo mesto. ®elimo i pravu konkurenciju. A na prljavom tr¾i¹tu - ostaæemo èisti.
preuzeto iz www.novosti.co.yu (http://www.novosti.co.yu)