Svima je poznat osecaj zadovoljstva posle pobede. Izgleda da je u svima nama usadjen poriv (ako tako mogu reci) za pobedom. Dokaz da svim svojim srcem zelimo pobedu je onaj neprijatan osecaj prilikom poraza. Da stvarno ne zelimo pobedu, nikada nas ni jedan jedini poraz ne bi dotakao. Ne bi bilo onog groznog osecaja kada mrzimo sami sebe i sve oko sebe posle poraza. Stice se utisak da je ovo jedan od najstarijih covekovih poriva, jer usko povezan sa borbom za opstanak. Borba za opstanak kao svaka borba ceni i trpi samo pobednike, pa eto razloga da povezem ove dve stvari.
Pobeda nam donosi ogromnu radost i pdihicko blagostanje. Moglo bi se reci da prija nasem telu. Ako nesto prija telu, mora da je zdravo. Zato i zelimo ovu pojavu.
E sad, zasto je sve tako? Sta nas napravilo najvecim borcima na ovoj planeti? Sta nas je pretvorilo u prevrtljivce i snalazljivce, a sve u cilju postizanja pobede?
Libido? ©to smo bolji-vi¹e ¾enki se sjati oko nas= vi¹e zadovoljavanja libida:-)
...to ti o muskima,D!?!...a mi zene...
mozda rivalstvo...primarni nagoni da budemo naj...
Ne, kod vas je u pitanju ne¹to drugo, materinski instinkt, morate biti najbolje da bi najbolji ba¹ vas izabrao, jer onda su sve ¹anse da imate kvalitetne potomke... Praktièno, evolucija nam daje tu ¾elju...
u bre...pa ta mi se tvoja teorija bas i ne svidja...mi kao sve zbog vas radimo...ccc....malo previse narcisoidno..a jos gore da gledamo radi odabira genetickog materijala...
hmmm...
ja mislim da je cist rivalitet medju jedinkama istog pola,a kao je feminizam popularan,mozda i medju osobama suprotnog pola u pitanju,mislim da nam je to u krvi..
Pa smrdo, gledaj ¾ivuljke ako meni ne veruje¹... I pre 10 000 godina je kod ljudi postojala ¾elja da budu najbolji, otuda napredak...
P.S. Nije samo libido, to je jedan od razloga, glavni je nagon za samoodr¾anjem - survival...
pa na to sam mislila...da budu najbolji..znaci jedini(ili bar medju prvih 10),sto znaci eliminisati ostale......danas se opstanak malo promenio...ne znaci vise samo plivati u moru...nego biti u prvim redovima...kapiram ja tebe skroz..
.malo mi se samo ne svidja to sto napisa na konto biranja,genetickog materijala...ali ne bih bas zalazila u to...
hey, hey... ajde da ne delimo na muske i zenske.. ajde da govorimo generalno... sta moze proisteci iz te zelje za pobedom? dobre i lose strane?
Dobra strana - napredak, pobolj¹anja genetièkog materijala
Lo¹a strana - sujeta, nebriga za okolinu
hmmm...takmicarski duh!
dobra osobina dok se ne pretera...i opet ja navodim vodu na svoju vodenicu....
bitno je biti dobar takmicar zbog sebe,zadovoljiti svoje potrebe i svoj ego-donekle!...no,mi smo samo ljudi,ne?!...cesto se ta granica predje i eto nama sujete i samoljublja i zelje za pobedom,po svaku cenu...to ne cenim i od takvih bezim...ljudi koji nemaju granicu me plase..
Ne volim da gubim, uvek dajem maksimum.
Quote from: stef on 03-12-2006, 12:43:51
Ne volim da gubim, uvek dajem maksimum.
ajd da te pitam:
"A sto?"
A ja ne znam da gubim...mama mi je pre neki dan rekla da mi je to losa osobina...
kada sam bila mala uvek sam prekidala igru kad pocnem da gubim,a sada kada sam malo porasla...pa recimo da postajem nesnosna kada gubim...
Quote from: stef on 03-12-2006, 12:43:51
Ne volim da gubim, uvek dajem maksimum.
Ni ja. I nikako nisam u fazonu "vazno je ucestvovati".
Quote from: hulio_salinas on 03-12-2006, 12:45:03
Quote from: stef on 03-12-2006, 12:43:51
Ne volim da gubim, uvek dajem maksimum.
ajd da te pitam:
"A sto?"
Znam da gubim, sinoc se nisam nervirao.Ali cu uvek dati maksimum, sta god da je u pitanju.Tako sam kalibrisan,
Да ли се људски мозак смањује
Подвала Макијавелија
У протеклих сто хиљада година мозак се нагло увећао, а потом престао да – расте. Можемо ли за то оккривимо и Џингис-кана?
Колико је Николо Макијавели утицао на смањење људског мозга?
Ренесансни филозоф и мислилац саветовао је владара(е) у истоименом делу да, по потреби, буде вероломан („Владар ће пропасти ако је увек добар; он мора бити лукав као лисица и срчан као лав”).
Какве то везе има с човечјим умом и разумом?
Једна од суштинских разлика људи од животиња исказује се у величини мозга. Разумни двоножац стекао је већи мозак, али чиме је подстакнут и убрзан тај пораст? Шта се то изненада догодило у протеклих сто хиљада година?
Сергеј Гаврилец, еволуциони биолог са универзитета Тенеси у САД (докторирао на физици и математици у Москви), определио се да одгонетку потражи у учењу Никола Макијавелија изабравши математички приступ да дочара нашу биолошку јединственост. Другим речима, да поткрепи (или оповргне) да су најбистрији мушкарци стално напредовали у смишљању лукавства како да надмудре супарнике и оставе више наследника.
„Успех у парењу је преовлађујући у наследном (генетском) одабирању”, сматра Сергеј Гаврилец. „И ово истраживање показује да су кудикамо били успешнији мушкарци који су победили своје такмаце у размножавању.”
Расплодни војсковођа
Прослављени монголски војсковођа из 12. столећа Џингис-кан уобличио је највеће царство у историји, а упамћен је и по веома ненадмашној плодности: претпоставља се да осам одсто мушкиња из Азије носи његов хромозом!
Људска интелигенција описивана је раније као плод већег успеха појединца у друштву и размножавању. Другим речима, паметнији потомци имали су веће изгледе на опстанак. Сада је ваљало речи преточити у бројеве и накљукати неколико веома моћних рачунара. Из тог прегнућа произашао је веродостојан узор (модел) који увелико одговара претходним тумачењима.
Узета је у разматрање одредница да је интелигенција „способност учења и коришћења различитих замисли за властито добро”. Занемарени су климатолошки и средински (еколошки) утицаји, посматран је једино учинак друштва, често називан „макијавелистичка интелигенција”. Дотична научна претпоставка указује да су друштвена моћ и надметање у парењу терали мушкарце да смишљају начине да увећају своја мождана преимућства у току еволуције. (Због поједностављења истраживања жене су занемарене).
Мождана моћ мери се бројем разноврсних замисли које је он научио и искористио, и то се преносило с колена на колено: (друштвено) интелигентнији су оставили више потомака с таквим генима. Сложенији мозгови су, успут, укључили свакојаке предности (језичке, технолошке, еколошке и остале).
Математички образац је обухватио 30 хиљада поколења до сада, с јасним разликовањем три главна раздобља. Прво је прозвано „доба спавања”, када су појединци повећањем интелигенције мењали властити живот. Ништа се није битно променило, а то је узето као почетно стање.
После пет до 20 хиљада нараштаја, међутим, догодила се „сазнајна експлозија” када су нарасли способност учења и мождана моћ, јер је већина људи наследила и једне и друге гене. Научници су, чак, уочили да је мождана моћ брже расла, уз неочекивано изненађење: иако су сложене замисли биле корисније, једноставне су више прихватане. Објашњење се састоји у следећем: сложене на дужи (биолошки) рок доносе предност, а на краћи (социолошки) губе.
Превелика потрошња
И после свега, испало је да је теже имати (и одржавати) крупан мозак из најмање два разлога – делом због излагања већој опасности жене на порођају, делом зарад превелике енергетске потрошње (петина или 20 одсто енергије метаболизма одраслог човека одлије се у два одсто телесне тежине које оличава глава, код одојчади, чак, 60 посто)! Зато увећање мозга није могло да се настави, наишло је „доба опадања” које је обухватило хиљаде каснијих поколења.
Кроз природно одабирање побеђивале су једноставне замисли, јер су се лакше шириле. Остале околности које су искрсле одложиле су раст тек после рођења и смањиле стомак. Историјски посматрано, мушкарци с већом друштвеном интелигенцијом оставили су бројније потомство. У наше време плодност и памет нису у сагласју, због природног одабира, напротив, очекује се умањење сазнајних способности.
И сам Сергеј Гаврилец је изненађен, јер није очекивао смањење интелигенције.
Научници још нису сасвим растумачили зашто су људи стекли толико велики мозак, а не и остале животиње. Једно тумачење казује да су настојали да постигну „еколошку превласт”, што подржава и Сергеј Гаврилец. Али, има много оспоравалаца који исте податке другачије објашњавају.
Мозак одраслог човека, у просеку, тежи од килограм до килограм и по, има запремину око 1.600 кубних сантиметара и начичкан је са, чак, сто милијарди нервних ћелија!
Станко Стојиљковић
[објављено: 03.12.2006.] Politika
Jel ste vi normalni ?!
Sta je bre zanemareno?! :shock :shock :shock
Lepo si pitala:¹ta, a ne ko... hehehehehhe
...i kako pocinje text......nije ni cudo sto su zene izostavljene....al to je off....
ja nisam znala da gubim...a onda sam naucila...na zalost ili na srecu?
rekla bih na srecu.....ali me je mnogo kostalo....no iskustvo vise...i sad bar znam da mogu da se ponovo dignem....mislem da je to svrha poraza...(ako poraz ima svrhu)