(http://www.blic.co.yu/_customfiles/Image/slike/2007/april/26/svet/nova_zemlja_velika.jpg)
Prvi put u istoriji astronomi su van Sunèevog sistema otkrili planetu za koju veruju da je nastanjiva i na kojoj vladaju temperature sliène onima na Zemlji, ¹to je ogromno otkriæe u potrazi za ¾ivotom u kosmosu.
Planeta nazvana 581c je skoro pet puta masivnija od Zemlje a, prema mi¹ljenju nauènika, mogla bi da ima i tekuæu vodu na povr¹ini. U galaktièkim razmerama nalazi se relativno blizu na¹e planete, na svega 200 milijardi kilometara ili 20 svetlosnih godina.
Planetu 581c je otkrio tim nauènika iz Evropske ju¾ne opservatorije uz pomoæ teleskopa koji se nalazi u Èileu i èiji je preènik 3,6 metara.
„Proseèna temperatura na planeti 581c je izmeðu nula i 40 stepeni Celzijusa, ¹to omoguæava postojanje vode u tekuæem stanju na njenoj povr¹ini. Njen preènik je 1,5 puta veæi od Zemljinog, ¹to upuæuje na kamenit sastav kao kod Zemlje ili na povr¹inu prekrivenu okeanima“, ka¾e Stefan Udri, voða istra¾ivanja.
Jo¹ je mnogo nepoznanica oko novootkrivene planete, ali nauènici se nadaju da su na pravom putu da pronaðu potencijalno nastanjiva stani¹ta pa èak i ¾ivot u kosmosu:
„Ovo je znaèajno otkriæe. Imamo jo¹ puno pitanja bez odgovora, ali najva¾nije je da smo napravili prvi korak ka potrazi za moguæem ¾ivotu u kosmosu“, rekao je Mihael Mejor, jedan od 11 evropskih nauènika koji su otkrili novu planetu.
blic
Sunce li im njihovo.......svaka im cast! Ko zna koliko ih jos ima...
olelole pesma konacno ima smisla
Lole, ima¹ li ikoga na svetu,
ili bi samnom na put mogla?
Hajde da menjamo planetu, sutra dajem oglas.
:)
Veoma zanimljivo,ako postoji zivi svet na toj planeti bas me zanima kako izgledaju.. :hmm
Daj da i tu planetu unistimo... :(
Polako, tek za koju stotinu godinica, ima vremena...
:) he he...polako polako
ali ja bih :happy:
Postoji jedna jednacina koju sam procitao u Seganovom kosmosu od ne znam koliko tirlijona zvezda ,pretpostavise da svaka recimo hiljadita ima planetni sistem, pase pretpostavi da savka hiljdita ima uslove za zivvot, pa da je svaka hiljdita zivot imala , a od te svaka hiljadita uspela da stvori tehnolosku civilizaciju koja moze da putuje u svemir , kad se podele sve nepoznate (kojih mozda ima i vise) dodje se do minimuma od nekih 20 civilizacija u nasoj galaksiji
Kul..transsvemirsko drustvance :> jos da se neko isprsi i pozove na okupljanje :116:
stvarno me zanima kako bi izgledaozivot na toj planeti... :hmm
ja se selim na tu planetu! :K
Au... Svaka im cast (na pronalasku)... Ja, kad pogledam u nocno nebo, vidim samo bele tackice! A oni?! Oni vide da je temp izmedju 0 i 40. :Bog
Quote from: hulio_salinas on 12-05-2007, 15:41:19
Ja, kad pogledam u nocno nebo, vidim samo bele tackice! A oni?! Oni vide da je temp izmedju 0 i 40. :Bog
:116: Е, стварно!
Само, ако су тако паметни, нека мало пожуре са тим истраживањима, па бре, хоћу да видим како је тамо! :K
Joj,kako je meni sve to cool!Skroz mi je interesantno to istrazivanje,planete,komete,zvezde i te munje...
To su skroz pametni i hrabri ljudi...Pa valjda ce istraziti planetu gde se moze ziveti,pre nego sto mi unistimo ovu nasu...tuga koliki smo mi termiti...
O "zemljolikim" planetama u svemiru
Izvor: B92
Beograd -- Meðunarodni tim astronoma objavio da je pro¹le godine otkriveno 26 novih planeta sliènih Zemlji.
Prema katalogu otkrivenih planeta van Sunèevog sistema koji izdaje Ektor solar planet, enciklopedija iz Pariza, do 31. maja ukupno su otkrivene 242 planete van Sunèevog sistema, od kojih 26 kru¾i u sistemu koji je veoma slièan Sunèevom sistemu.
Upravnica Astronomskog dru¹tva "Ruðer Bo¹koviæ" u Beogradu Nata¹a Staniæ izjavila je za B92 da je samo u poslednjih mesec dana otkriveno 6 ili 7 novih planeta van Sunèevog sistema i da je meðu njima najinteresantnija „nastanjiva Super Zemlja“, prva zemljolika planeta van Sunèevog sistema, o kojoj je B92 veæ izve¹tavao.
"Ona kru¾i oko zvezde Glize 581 i èak nije ni sama - ima jo¹ dve planete koje zajedno sa njom kru¾e. Period koji je potreban da obiðe oko svoje matiène zvezde je svega 13 dana. To je malo problematièna stvar, zbog toga ¹to nije izvesno da bi mogao ¾ivot da se razvije na jednom tako brzom telu, koje orbitira tolikom brzinom. Ona je na povoljnom rastojanju od matiène zvezde u takozvanoj nastanjivoj zoni", ka¾e Nata¹a Staniæ.
Nove tehnike omoguæavaju astronomima da pronaðu i manje planete, ali jo¹ ne mogu primetiti planete velièine Zemlje. Za sada se lako mogu detektovati velike planete poput Jupitera i Saturna, ali i da se potvrdi da na¹ Sunèev sistem nikako nije jedinstven, ka¾e ona.
"©to se tièe Sunèevog sistema, on svakako nije jedinstven ni po broju planeta, ni po karakteristiènim osobinama tih planeta, po¹to su otkrivane u drugim solarnim sistemima planete jako velike, Jupiterovog tipa, a imamo otkriæe zemljolikih planeta, po masi i gustini vrlo sliènih Zemlji. Sunèev sistem je za sada jedino jedinstven ¹to smo sasvim sigurni da na na¹oj planeti postoji ¾ivot", ka¾e Staniæeva.
Ona je, takoðe, rekla da je predviðeno da se 2008. godine sa Zemlje lansira novi teleskop "Kepler" koji je specijalno napravljen za otkrivanje novih zemljolikih planeta.
Quote from: Bred on 01-06-2007, 14:41:27
Ona je, takoðe, rekla da je predviðeno da se 2008. godine sa Zemlje lansira novi teleskop "Kepler" koji je specijalno napravljen za otkrivanje novih zemljolikih planeta.
Sumnjiv mi je ovaj entuzijazam. Kuda im se zuri?
Citao sam jednu zanimljivu studiju Stanislava Lema poljskog futurologa i pisca naucne fantastike.
U jednom odeljku analizira nove vidove energija i poredi koliko energetskih resursa je potrebno izrazeno u intelektualnom , finansijskom i svakom civilizacijskom globalnom napretku da bi se sa jednog vida energije preslo na drugi.
Tako je izracunao da je za prelazak sa mehanicke energije na parnu mnogo jefitiniji nego prelazak sa parne energije na elektricnu. Vec prelaz sa elektricne na atomsku je hiljadama puta skuplji , te izvodi zakljucak da za svaki prelaz na novi vid energije trosi se vise postojecih resursa i sve je skuplje. (to obrazlaze gomilom propratnih i ubedljivih dokaza...), jer je i potrosnja veca.
Time se opravdava cinjenica da vec u svetu postoje koncepti solarne i energije na vodonik , ali se ceka da se potrose sva fosilna goriva , da bi se dobilo na vremenu da se ti koncepti sto savrsenije razviju da mogu da daju sto vise isplativosti i energije.
Buduci da ce se resursi zemlje potrositi , buducnost je u seljenju civilizacije u kosmos. Za takav poduhvat potrebni su ogromni energetski resursi.
Ukoliko civilizacija potrosi svoje energetske resurse , a ne uspe da pronadje nov izvor energije ona pada u dekadenciju i propast , otuda zelja da se prelaz na novi vid energije izbegne do god postoji imalo resursa za staru.
citat: Moderna civilizacija podseca na automobil koji juri punom brzinom ka ivici provalije , medjutim kad dodje do nulte tacke kad nema povratka , ili pada u bezdan , ili se desi da su konstruktori u toku voznje ta kola nekako predizajnirali u avion i on nastavlja svoj dalji put...
Prema tome tamo negde je nasa buducnost...
@dirigent
tvoj odgovor neodoljivo podseca na jednu temu davnu
http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,2944.0.html
nisi off ili sl.
vise, ako si zainteresovan
........... negdeeeeeeeeeeeeee tuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuu iza duge ............ :K :K :K