Portal farmaceuta

Tadiæ: Hap¹enje Mladiæa interes dr¾ave
(http://www.mtsmondo.com/slike/vesti/000/588/v58829p0.jpg)
Predsednik Srbije Boris Tadiæ izjavio je da ¾eli da uveri glavnu tu¾iteljku Medjunarodnog suda za ratne zloèine u biv¹oj Jugoslaviji Karlu del Ponte da Srbija maksimalno intenzivira saradnju sa Ha¹kim tribunalom, da po¹tuje svoje zaknodavstvo i medjunarodno pravo i EU.

"Hap¹enje Ratka Mladiæa je duboki interes dr¾ave i gradjana", ukazao je predsednik u intervjuu Radio televiziji Srbije (RTS), koji je emitovan u sredu uveèe.

Tadiæ je rekao da su poziv Karli del Ponte da dodje u Beograd, gde se oèekuje 4. juna, zajedno uputili on i premijer Vojislav Ko¹tunica i naveo da su njih dvojica saglasni o politici prema ha¹kom Tribunalu, kao i o politici prema Kosovu.

"Gradjani Srbije treba da znaju da se radi o gradjanima koji su optu¾eni za dela protiv èoveènosti", istakao je Tadiæ govoreæi o Tribunalu. Ocenio je da ni jedna zemlja nije bezbedna ukoliko su ljudi optu¾eni za takva dela na slobodi, niti o takvoj zemlji niko na svetu ima dobro mi¹ljenje.

"Zato je zavr¹etak saradnje sa Ha¹kim tribunalom ne¹to bez èega se ne mo¾e u buduænost. To (zavr¹etak saradnje) je dobro za Srbiju, za njene gradjane, ali i za na¹u evropsku buduænost, jer se EU obavezala da æe primiti zemlje zapadnog Balkana samo ukoliko se ispo¹tuju i te obaveze", rekao je predsednik Srbije.

On je rekao da bi se polo¾aj Srbije promenio kada bi uhapsila Ratka Mladiæa, a da se pitanje Radovana Karad¾iæa sa vremena na vreme unosi u obavezu Srbije, kada je potrebno izvr¹iti dodatne politièke pritiske, ali da ne postoji ni jedan dokaz da je Karad¾iæa neko video na teritoriji Srbije.

"Mladiæa su, na ¾alost, u pro¹losti vidjali razlièiti svedoci i zato æe svaka Vlada imati tu obavezu, a ja se nadam da æe je sada¹nja Vlada okonècati", rekao je Tadiæ i ocenio da bi bilo sjajno kada bi Srbija ¹to pre zavr¹ila saradnju sa Ha¹kim trinunalom.

Dodao je da se ta saradnja mora nastaviti kroz domaæe istrage i sudjenje u domaæim sudovima, zbog èega sluèajevi koji se sada vode pred Specijalnim sudom za ratne zloèine podi¾u kredibilitet domaæeg suda.

Tadiæ je najavio i da æe Vlada Srbije u èetvrtak, formirati Savet za nacionalnu bezbednost koji æe biti institucionalni mehanizam za kontrolu i koordinaciju svih slu¾bi bezbednosti.

On je istakao da æe po formiranju Saveta poèeti razgovori o buduæem ¹efu Bezbednosno informativne agencije (BIA).

Tadiæ je ocenio da slu¾be bezbednosti treba da vode profesionalci, nepolitièki ljudi i dodao da Srbija treba da ¹koluje nove ljude koji æe se baviti tim pitanjima.

"Savet za nacionalnu bezbednost æe vr¹iti koordinaciju rada svih ministarstava iz sektora bezbednosti i svih bezbednosnih i obave¹tajnih slu¾bi. Svako æe morati da vr¹i svoj posao, a u suprotnom æe biti velikih politièkih problema, ¹to ja kao predsednik Srbije neæu dozvoliti", rekao je Tadiæ.

On je rekao da æe kontrolisati rad bezbednosnih slu¾bi, nametati poseban ritam, tra¾iti izve¹taje o radu i da æe i¾ve¹taji biti zajednièki.

(Beta)

Citat :
"Mladiæa su, na ¾alost, u pro¹losti vidjali razlièiti svedoci i zato æe svaka Vlada imati tu obavezu, a ja se nadam da æe je sada¹nja Vlada okonècati", rekao je Tadiæ i ocenio da bi bilo sjajno kada bi Srbija ¹to pre zavr¹ila saradnju sa Ha¹kim trinunalom.

Na ¾alost? Izgleda da bi, bar po Tadiæu, bilo bolje da su okretali glavu na drugu stranu.

"Mladiæ za¹titio od Karad¾iæa"
Izvor: SENSE
Hag -- Biv¹i naèelnik Glavnog ¹taba VRS tvrdi da je Mladiæ odbio Karad¾iæevu direktivu da s jedinicama uðe u enklave Srebrenica i ®epa.

General Ratko Mladiæ u leto 1995. nije u potpunosti izvr¹io direktivu predsednika Republike Srpske Radovana Karad¾iæa o eliminisanju enklava Srebrenica i ®epa, tvrdi svedok optu¾be, general Manojlo Milovanoviæ, biv¹i naèelnik Glavnog ¹taba Vojske Republike Srpske.

U nastavku svedoèenja na suðenju oficirima vojske i policije bosanskih Srba optu¾enih za zloèine u Srebrenici i ®epi, Milovanoviæ je tvrdio da je Mladiæ ubla¾io direktivu 7 Vrhovne komande RS kojom se nala¾e da se "svakodnevnim planskim i osmi¹ljenim borbenim aktivnostima stvore uslovi totalne nesigurnosti, nepodno¹ljivosti i besperspektivnosti opstanka i ¾ivota ¾itelja Srebrenice i ®epe".

Karad¾iæ je, prema Milovanoviæu, naredio "ulazak snaga VRS u enklave", a Mladiæ je to izostavio iz nareðenja kojim je razraðena politièka direktiva vrhovne komande. Uèinio je to, rekao je svedok odgovarajuæi na dodatna pitanja tu¾ioca, uz rizik da bude izveden pred vojni sud ili bude smenjen jer ne po¹tuje nareðenja vrhovnog komandanta.

"Odbijanje" Mladiæa Milovanoviæ je upotrebio kao ilustraciju u odgovoru na pitanje tu¾ioca kako oficir postupa u sluèaju da nareðenje koje je dobio podrazumeva da treba da poèini zloèin. "To zavisi od liènosti, ja ga ne bih izvr¹io", dodao je Milovanoviæ precizirajuæi i da su svi "oficiri obuèeni da procene ¹ta je zakonito, a ¹ta nije".

b92

Ha¹ki optu¾enik Zdravko Tolimir uhap¹en u RS
(http://www.mtsmondo.com/slike/vesti/000/589/v58978p0.jpg)
Ha¹ki optu¾enik, penzionisani general Vojske Republike Srpske Zdravko Tolimir (59) uhap¹en je popodne na granici Srbije i Republike Srpske (RS) kod Ljubovije.

Vest o hap¹enju Tolimira, bliskog saradnika Ratka Mladiæa, isprva niko nije ¾eleo da potvrdi, ali je u èetvrtak uveèe iz Ha¹kog tribunala saop¹teno da ih je o hap¹enju obavestio premijer RS Milorad Dodik.

"Dodik je rekao da su u toku pripreme za prebacivanje Tolimira u Hag", rekla je Tanjugu portparol Ha¹kog tu¾ila¹tva Olga Kavran.

Portparol Tribunala Refik Hod¾iæ precizirao je za Betu da se prebacivanje Tolimira u Hag oèekuje u èetvrtak ili petak: "Informisani smo i da Tolimir ima zdravstvenih problema i oèekujemo dodatne podatke o tome i da li ti problemi mogu uticati na njegovo prebacivanje u Hag - da li æe se to dogoditi veèeras ili sutra".

Prema izvorima iz policije RS, Tolimir je uhap¹en u zajednièkoj akciji MUP-a RS i Srbije, kada je nelegalno poku¹ao da predje granicu na podruèju Ljubovije u Srbiji, odnosno Bratunca u RS.

Predsednik Nacionalnog Saveta za saradnju sa Tribunalom u Hagu Rasim Ljajiæ potvrdio je da su tokom popodneva organi bezbednosti Republike Srpske i Srbije izveli zajednièku akciju sa obe strane granice, ali nije ¾eleo da govori o eventualnim rezultatima. Ljajiæ je samo rekao da je akcija poèela oko 14, a da je traja dva sata.

Ha¹ki Tribunal optu¾io je generala u penziji Vojske RS Zdravka Tolimira u februaru 2005. godine, zajedno sa generalom Milanom Gverom i Radivojem Miletiæem za zloèine nad muslimanima u Srebrenici i ®epi 1995. godine.

Blizak saradnik Ratka Mladiæa

General Zdravko Tolimir u vreme rata bio je naèelnik General¹taba Vojske RS za bezbednost i jedan od najbli¾ih saradnika tada¹njeg komandanta Glavnog ¹taba VRS Ratka Mladiæa, takodje optu¾enog za ratne zloèine tokom rata u BiH.

Tolimir je rodjen u selu Popoviæi, kod Glamoèa, 1948. godine, gde je zavr¹io osnovnu ¹kolu.

U optu¾nici Ha¹kog tribunala se navodi da je bio pomoænik komandanta za obave¹tajne poslove i bezbednost Glavnog ¹taba VRS-a. Na tom polo¾aju bio je jedan od sedam pomoænika komandanta koji su bili neposredno odgovorni komandantu Glavnog ¹taba, generalu Ratku Mladiæu.

Prema optu¾nici, on je kao pomoænik komandanta za obave¹tajne poslove i bezbednost bio upoznat s planom da se muslimansko stanovni¹tvo istera iz enklava Srebrenica i ®epa i uèestvovao je u sprovodjenju tog plana.

Tolmir je visoke vojne ¹kole zavr¹io u Beogradu, a na usavr¹avanju je bio i u inostranstvu. Govori engleski i ruski jezik.

Pre rata je slu¾bovao u vi¹e mesta biv¹e Jugoslavije, a u toku nemira na Kosovu i Metohiji, sedamdesetih godina, ranjavan je dva puta. Posle toga je bio na du¾nosti u Makedoniji, a potom u Splitu, gde ga je zatekao rat.

Sa generalom Ratkom Maldiæem bio je u Kninu, da bi zajedno sa njim do¹ao u BiH, gde je 1992. godine postavljen za pomoænika komandanta za obave¹tajno-bezbednosne poslove Glavnog ¹taba VRS. Na toj funkciji je bio sve do smene generala Mladiæa, kada je i on ubrzo posle toga odlukom tada¹njeg predsednika RS Biljane Plav¹iæ penzionisan.

General Tolimir va¾io je za vrhunskog profesionalca, koga su uva¾avale i civilne i vojne strukture tada¹nje RS, a imao je i ugled kod tada¹njih medjunarodnih vojnih komandanta u BiH.

Uèestvovao je i u Dejtonskim pregovorima o dono¹enju mirovnog sporazuma za BiH, a bio je i zadu¾en za imlepementaciju vojnog dela tog sporazuma. Bio je i jedan od uèesnika Beèkih pregovora o dono¹enju Sporazuma o subregionalnoj kontroli naoru¾anja na prostoru Jugoslavije.

Tolimir je slovio za vrlo komunikativnog i tolerantnog èoveka i bio je obave¹tajac visokog ranga, koga su po¹tovale i strane obave¹tajne slu¾be. Bio je aktivan i u operaciji oslobadjanja francuskih pilota, koji su bili zarobljeni nakon bombardovanja srpskih polo¾aja iznad Sarajeva.

Od podizanja ha¹ke optu¾nice o njemu se ni¹ta ne zna.

Prema nekim nezvaniènim informacijama, Tolmir se nakon objavljivanja ha¹ke optu¾nice pridru¾io Mladiæu, koga tra¾i Ha¹ki tribunal i koji je u njega imao veliko poverenje.

Pojedini mediji su nezvanièno pisali da je Tolimir bio glavni organizator skrivanja Mladiæa.

Jo¹ pet begunaca
(http://www.mtsmondo.com/slike/vesti/000/589/v58978p2.jpg)
Posle hap¹enja Tolimira, ostalo je jo¹ pet ha¹kih begunaca za kojima se traga zbog optu¾bi za ratne zloèine poèinjene tokom sukoba na podruèju biv¹e SFRJ, od ukupno 161 osobe protiv kojih je Tribunal podigao optu¾nice od svog osnivanja 1993.

Ratni komandant bosanskih Srba Ratko Mladiæ, za kojim je tragano sredinom maja u centru Beograda, jedan je od pet preostalih begunaca. Tada je obavljen pretres vojnog objekta u Deligradskoj ulici u Beogradu, ali u toj akciji nije pronadjena nijedna osoba optu¾ena pred Tribunalom.

Akcija je izvr¹ena u vreme dok je u Skup¹tini Srbije trajala rasprava o ekspozeu mandatara Vojislava Ko¹tunice, nekoliko sati pre isteka roka za formiranje vlade, ali i dan pre posete evropskog komesara za pro¹irenje Olija Rena Srbiji, ¹to je opozicija iskoristila kao povod da optu¾i vlast da je ceo sluèaj insceniran.

Glavna tu¾iteljka Ha¹kog tribunala Karla del Ponte tereti Srbiju za skrivanje Ratka Mladiæa i zbog nesaradnje sa Hagom u maju pro¹le godine prekinuti su pregovori o stabilizaciji i pridru¾ivanju Srbije EU.

Mladiæ je optu¾en za genocid, zloèine protiv èoveènosti i ratne zloèine, zbog svoje uloge u ratu u BiH. U bekstvu je od 1995, kada je Tu¾ila¹tvo Ha¹kog tribunala objavilo optu¾nicu protiv njega.

Pred Drugim op¹tinskim sudom u Beogradu u toku je sudjenje pomagaèima u skrivanju Mladiæa. Za pomaganje u njegovom skrivanju, odnosno za pomoæ uèiniocu posle izvr¹enog kriviènog dela, optu¾eni su Jovo Djogo, Stanko i Predrag Ristiæ, Sa¹a Badnjar, Ratko Vuèetiæ, Marko Lugonja, Blagoje Govedarica, Borislav Ivanoviæ i Tatjana, Bojan i Ljiljana Vaskoviæ.

Biv¹i politièki lider bosanskih Srba Radovan Karad¾iæ u bekstvu je vi¹e od deset godina. On je 1995. optu¾en za genocid, ratne zloèine i zloèine protiv èoveènosti zbog svoje uloge u kampanji etnièkog èi¹æenja tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992-95).

Biv¹i predsednik samoproklamovane Republike Srpska Krajina (RSK) Goran Had¾iæ u bekstvu je od jula 2004. Nestao je iz svoje kuæe neposredno po objavljivanju optu¾nice protiv njega. Tereti se za zloèine protiv èoveènosti.

Vlastimir Djordjeviæ, general iz Srbije, optu¾en je za ratne zloèine za vreme sukoba na Kosovu (1998-99).

U bekstvu je i biv¹i savetnik predsednika Republike Srpske (RS) za unutra¹nje poslove i naèelnik Centra bezbednosti u Banjaluci Stojan ®upljanin. Tereti se za ratne zloèine i zloèine protiv èoveènosti.

Ha¹ko tu¾ila¹tvo smatra da se Vlastimir Djordjeviæ nalazi u Rusiji. Prema nepotvrdjenim informacija u Rusiji se skriva i Had¾iæ. Za ®upljanina se, kao i za Mladiæa, tvrdi da se krije na teritoriji Srbije, dok se za Karad¾iæa sumnja se da se krije na teritoriji Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Slu¾be bezbednosti Srbije, Republike Srspke i Crne Gore, kao i najvi¹i dr¾avni funkcioneri, u vi¹e navrata su dematovali da ima bilo kakvih saznanja o boravi¹tu ha¹kih begunaca.

(agencije/MONDO)

Mladiæ za nekoliko sedmica?
Izvor: B92, Beta
Beograd -- Ratko Mladiæ bi mogao biti uhap¹en u narednih nekoliko sedmica, izjavila glavna tu¾iteljka Ha¹kog tribunala Karla del Ponte.
(http://www.b92.net/news/pics/2007/06/2114407214666751f57e51546321293_big.jpg)
Karla del Ponte je za britanski Fajnen¹el tajms izjavila kako se nada da æe za nekoliko sedmica doæi do pune saradnje Srbije, ¹to znaèi hap¹enje i izruèenje Mladiæa. "Ako zvaniènici Srbije nastave u pravcu kojim su do sada pokazali da umeju da idu, moæi æu da do kraja sedmice napi¹em pozitivan izve¹taj EU", rekla je Karla del Ponte.

"Dobili smo neke konkretne znake dalje dobre saradnje", rekla je ona i dodala kako se nada æe se Mladiæ naæi u pritvorskoj jedinici zatvora u Sheveningenu pre isteka njenog mandata u septembru. "Danas sam mnogo veæi optimista da æe dostiæi na¹e ciljeve", dodala je ona.

List navodi da premijer Srbije Vojislav Ko¹tunica, koji ranije nije bio spreman da hapsi preostale optu¾enike, sada, kako je rekla Del Ponte, "otvoreno govori kako bi to moglo da se uradi".

List primeæuje da je Karla del Ponte, u èetvorodnevnoj poseti Beogradu, sliènu promenu raspolo¾enja imala i krajem 2005, uoèi hap¹enja odbeglog hrvatskog generala Ante Gotovine.

Glavna tu¾iteljka tribunala u Hagu slo¾ila se sa odlukom Evropske unije o nastavku pregovora sa Srbijom imajuæi u vidu "konkretne rezultate" koja je nova vlada Srbije postigla u prve tri sedmice.

Formiranjem koalicione vlade Srbije 15. maja nadzor nad slu¾bama bezbednosti dat je sna¾no proevropski orijentisanom predsedniku Borisu Tadiæu, ¹to je va¾na promena, rekla je glavna tu¾iteljka.

Tadiæ: Saradnja se mora okonèati

Predsednik Srbije Boris Tadiæ ka¾e da èinjenica da je Karla del Ponte u Beograd do¹la na poziv vlade i predsednika Srbije pokazuje da postoji saglasnost u vezi sa zajednièkim radom na okonèanju saradnje s Ha¹kim tribunalom.

Tadiæ je objasnio da je poziv glavnoj ha¹koj tu¾iteljki upuæen pre hap¹enja Zdravka Tolimira, u vreme kada je po formiranju Vlade Srbije dogovarana koordinacija sa svim meðunarodnim institucijama.

"Akcije za lociranje, privoðenje, hap¹enje i ekstradiciju ha¹kih optu¾enika dogaðaju se i dan pre nego ¹to je formirana vlada, pre nego ¹to su èlanovi vlade zvanièno polo¾ili zakletve u parlamentu. To znaèi da imamo apsolutnu saglasnost oko okonèanja saradnje s Ha¹kim tribunalom", ka¾e on za Danas.

Na pitanje da li to znaèi da ranije takve saradnje nije bilo, Tadiæ je odgovorio: "Na ovakav naèin svakako, i na¾alost, ne."

Boris Tadiæ je izjavio i da saradnja s Ha¹kim tribunalom mora biti zavr¹ena, ¹to znaèi hap¹enje optu¾enih za ratne zloèine. "©to se tièe traganja za Mladiæem, to je ovog trenutka stvar policije i bezbednosnih slu¾bi, koji su u okviru Saveta za nacionalnu bezbednost", rekao je Tadiæ.

Predsednik Srbije nije ¾eleo da komentari¹e nagaðanja da je Zdravko Tolimir uhap¹en u Beogradu.

Karla del Ponte s Tadiæem

Karla del Ponte, u okviru posete Beogradu, danas razgovara s predsednikom Srbije Borisom Tadiæem.

Tokom dana nastavljaju se razgovori glavne tu¾iteljke Ha¹kog tribunala sa zvaniènicima u Srbiji u èiju nadle¾nost spada i ostvarivanje pune saradnje s Ha¹kim tribunalom. Karla del Ponte trebalo bi prvo da se sastane s ministrom pravde Du¹anom Petroviæem, a potom s potpredsednikom Vlade Srbije Bo¾idarom Ðeliæem.

Programom njene dosad najdu¾e posete Beogradu predviðeno je da se s predsednikom Srbije sastane posle podne, a potom æe se, prvi put od dolaska u Beograd, obratiti javnosti.

Dosada¹nji razgovori Karle del Ponte i zvaniènika Srbije voðeni su iza zatvorenih vrata, uz formalna saop¹tenja objavljivana posle nekih sastanaka.

Glavna tu¾iteljka Ha¹kog tribunala biæe go¹æa emisije Poligraf veèeras od 19.00 sati.

"I Mladiæ i Karad¾iæ u Srbiji"
Izvor: FoNet
Sarajevo -- Ambasador SAD pitanja ratnih zloèina Klint Vilijamson ka¾e da ima dokaze da je Mladiæ u Srbiji, a verovatno i Radovan Karad¾iæ.

"Prema veæini indicija iz proteklih godina, Karad¾iæ je najverovatnije u Srbiji, kao i Ratko Mladiæ. Za njega imamo dosta jake dokaze da je u Srbiji. Ne znamo s potpunom sigurno¹æu gde je Goran Had¾iæ, a nije jasno da li je Stojan ®upljanin u Srbiji ili u Republici Srpskoj", rekao je on za Dnevni avaz.

Vilijamson je rekao da SAD nastavljaju sna¾an pritisak na vlasti Srbije da tragaju za njima i uhapse ih kad ih lociraju. "Nadamo se da æe nova vlada u Beogradu konaèno uraditi svoj deo posla. Ohrabreni smo hap¹enjem Zdravka Tolimira i nadam se da æe uskoro doæi do sliènih akcija”, rekao je Vilijamson.

On je dodao da je video izve¹taje o tome da je Vlastimir Ðorðeviæ u Rusiji. "Razgovarali smo s Rusima o tome u vi¹e navrata. Tribunal tvrdi da je on zaista tamo. Bez jasne informacije gde je on ne mo¾emo mnogo uraditi. Bez politièke volje malo ¹ta mo¾emo uraditi", rekao je Vilijamson.

b92

ма да сад су сви у Србији само да би могли да нас ка*ajу :wall: :wall: :wall:

Potraga za Ratkom Mladiæem na planini Cer

Vest o helikopteru Vojske Srbije, koji je danas u vi¹e navrata nadletao planinu Cer u reonu manastira Radova¹nica i Petkovica, beogradski mediji su okarakterisali kao organizovanu potragu za ha¹kim optu¾enikom Ratkom Mladiæem, koja nije dala rezultate.
Prema tvrdnjama me¹tana takve vojne akcije èeste su u tom kraju jer se u blizini tih mesta nalaze podzemni vojni objekti i streli¹te.
"Bar jednom meseèno helikopteri nadleæu sela u Pocerini, a jedino je bilo neobièno ¹to su ovaj put viðeni i maskirani vojnici", rekli su me¹tani agenciji Beta.
U tim objektima sredinom protekle godine, prema nepotvrðenim informacijama vi¹e inostranih i domaæih medija, krio se ha¹ki optu¾enik general Vojske Republike Srpske Ratko Mladiæ.
Na spisku tra¾enih ha¹kih optu¾enika su jo¹ Ratko Mladiæ, Radovan Karad¾iæ, Stojan ®upljanin, Goran Had¾iæ i Vlastimir Ðordjeviæ. Glavna tu¾iteljka Ha¹kog tribunala Karla del Ponte tvrdi da se, osim policijskog generala Vlastimira Ðordjeviæa koji se navodno krije u Rusiji, svi ostali nalaze u Srbiji.

Akcija bez zvaniène potvrde

Zvanièni policijski i vojni organi Srbije meðutim nisu potvrdili informaciju o ovoj akciji. U Ministarstvu odbrane i MUP-u Srbije Tanjugu je reèeno da ''nemaju ¹ta da ka¾u na informaciju o akciji potrage za ha¹kim optu¾enikom Ratkom Mladiæem na planini Cer kod ©apca''.
Portparol Tu¾ila¹tva Srbije za ratne zloèine Bruno Vekariæ rekao je da nema saznanja o takvoj akciji i da bi novinari trebalo da pitaju organe gonjenja - da li ne¹to preduzimaju ili ne.

TANJUG

Malo je nezahvalan odnos snaga,da cela drzava bude talac Karadzica i Mladica.Mnogo veci i bitniji od njih su zavrsili u Hagu!

Ето гле чуда, како ми још неку српску главу пошаљемо у Холандију, тако Американци измисле да је још једна "хашка зверка" у Србији. Ово је заиста превише...

"Touch too much"

Pa pre toga treba da se dogovorimo da li ce te ,,srpske glave'' biti nama za ponos ili bruku.Ja sam  pre za ono drugo.Izvini ali ja bas i nisam u fazonu da me u svetu predstavlja neki Mladic ili Karadzic koji su jedino uspesni u cifri pobijenih ljudi.Ne zelim ni da ulazim u raspravu,da li sa razlogom ili ne,ali kada napravis sranje,udjes u rat,izgubis ga,onda treba da pojedes g**** i prihvatis krivicu.

Mislim da ih ne treba izrucivati.

ali da se isti odazovu obaveza je njima

    I stoga Ziveo Voja Seselj!   puc (premda on nije imao zasta da ide tamo  :wall: , ali smo  se ratosiljali njega bar  :PI  )

Ne razumem,jesi li ti Seseljo-fil ili Seseljo-fob? :smekerica:

I ja sam ¹e¹eljo-fil otkad je u Hagu :K :K :K

Uhapsi¹e i Ðorðeviæa... Kako je to extra, dve godine ni¹ta, a onda odjednom zna¹ gde su svi i sve ih pohapsi¹, wwoooooww

Svako je odgovoran za svoje postupke, pa ne vidim nista lose da Mladic, Karadzic ili bilo ko drugi zavrse u Hagu. Uostalom, to je samo posledica pogresne procene...