Autor: V. Nedeljkoviæ |
Diplome su sticali na nekom od najpresti¾nijih univerziteta na svetu. I dok su drugi odlazili iz zemlje, oni su odluèili da se vrate. Meðu njima su i oni sa doktoratom Prinstona, univerziteta kojem je ove godine pripalo prvo mesto na listi najboljih visoko¹kolskih ustanova u Americi. Danas su profesori univerziteta, nauèni radnici, ministri...
Diploma ili doktorat bilo kojeg fakulteta u Americi, Kanadi ili Zapadnoj Evropi znaèila im je siguran posao, platu od nekoliko desetina hiljada evra ili dolara godi¹nje, kredit za stan, automobil... Harvard, Kolumbija, Prinston, Jejl i drugi najpresti¾niji univerziteti, pru¾ali su im moguænost i da biraju radno mesto. Njihov izbor bio je povratak u Srbiju.
Jedna od onih koji su imali dovoljno hrabrosti da se vrate u Srbiju i pored doktorata koji je raðen na TUFT’S univerzitetu u saradnji s Harvardom je Bojana Obradoviæ.
- Imala sam moguænost i ponude da ostanem... Ali imala sam i ponudu da se vratim na katedru gde sam diplomirala i magistrirala. Pobedila je ¾elja da probam da prenesem znanje na¹im studentima. Postoje, naravno, i emotivni razlozi, porodica, prijatelji... Nikada se nisam pokajala. Mnoge stvari se i kod nas menjaju nabolje. Zapoèela je reforma visokog ¹kolstva, pristupili smo Bolonjskoj deklaraciji, èeka nas akreditacija... Sve je to za mene jako inspirativno - ka¾e za „Blic“ dr Bojana Obradoviæ, vanredni profesor i prodekan na Tehnolo¹ko-metalru¹kom fakultetu u Beogradu.
Vratila se i njena koleginica na istom fakultetu Marija Nikoliæ, koja je doktorirala na presti¾nom Univerzitetu u Hamburgu na Institutu za fizièku hemiju na problematici iz nanomaterijala.
- Oti¹la sam na doktorske studije kada sam imala posao na fakultetu i moja odluka da se vratim je utoliko lak¹a. Ipak, bilo je velikih dilema. Oblast na kojoj sam doktorirala otvara u inostranstvu velike moguænosti. Nemaèka industrija je istra¾ivaèki orjentisana, tamo doktori nauka mogu da biraju posao, a pogotovo je atraktivna oblast nanomaterijala. A porediti njihove plate i uslove za rad sa na¹im je nezahvalan posao. Ne verujem da bi neko od mladih ljudi koji hoæe da se vrate u Srbiju insistirao na kvalitetu ¾ivota kao ¹to je tamo. Ali neophodno je da se ovde promeni mnogo toga da bi se na¹i nauènici u veæem broju vraæali u zemlju - ka¾e za „Blic“ Marija Nikoliæ, koja radi kao asistent na Tehnolo¹ko-metalru¹kom fakultetu.
Posle doktorskih studija u Americi u Srbiju se vratio i prof. dr Predrag Pejoviæ koji je doktorirao na „University of Colorado at Boulder“.
- Sve zavisi od toga ¹ta je za nekog kvalitet ¾ivota. Moji razlozi da se vratim su toliko lièni da verovatno nikom ne bi bili interesantni - ka¾e skromno profesor Pejoviæ, koji sada radi na Elektotehnièkom fakultetu kao vanredni profesor. U Srbiju se vratio i Vladan Ðorðeviæ, koji je doktorirao na Univerzitetu Alberta u Kanadi gde je jedno vreme i predavao. Radi kao docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Ministarske diplome i doktorati
-Bo¾idar Ðeliæ, potpredsednik Vlade, diplomirao je na poslovnim studijama HEC u Francuskoj i na pariskom Institutu politièkih nauka. Magistrirao je na temu poslovne uprave na Harvardu i dr¾avne uprave na „JF Kennedy of School of Government“.
-Vuk Jeremiæ, ministar inostranih poslova, diplomirao na Kembrid¾u na odseku za teorijsku fiziku. Na Harvardu je magistrirao iz oblasti dr¾avne administracije i bio progla¹en za jednog od najboljih studenata generacije 2001-2003. godine.
-Aleksandra Smiljaniæ, ministarka za telekomunikacije, magistrirala je na elektrotehnici na Univerzitetu u Prinstonu 1996. godine, a 1999. godine doktorirala je na istom univerzitetu.
-Aleksandar Popoviæ, ministar rudarstva i energetike, magistrirao 1996. godine na Univerzitetu u Floridi.
-Milica Èubrilo, ministarka za dijasporu, diplomirala pravo 1992. godine na Odseku javnog prava na Univerzitetu Panteon Ases u Parizu. Magistrirala na pravima i antropologiji na Sorboni.
blic
brate koji univerziteti i koje diplome :Bog :Bog :Bog :Bog
Znaci, racunam da cu jednog dana biti gospodja ministarka :K
Svaka im cast, sa takvim zvanjima i znanjem se vratiti ovde..Ja se sve vise razocaravam u svoju zemlju i zao mi je sto nisam ranije otisla preko posto mi se cini da sam sada malo matora.(ko nece nesto da uradi uvek nadje izgovor)
Pa dobro ako svi odemo ko æe da ostane da pobolj¹a stvari?? :hm
Lako je otiæi..