Мањак сна, лоше учење
Људи који се не одморе колико је потребно запамте, чак, десет одсто мање
Недостатак сна може озбиљно да умањи способност мозга да учи. Људи који се не одморе колико је потребно пре учења нових података памте десет одсто мање од оних који су се лепо наспавали.
Истраживачи кажу да је ово забрињавајуће откриће, с обзиром на то да се просечна дужина сна непрестано смањује. Сеунг-Шик Јо с Медицинског факултета Универзитета Харвард (САД) тражио је од 14 добровољаца да једну ноћ не спавају, већ да играју друштвене игре и у лабораторији проверавају електронску пошту. Пре него су отишли кући на спавање, остали су будни све до следеће вечери. Тада им је приказан низ од 150 сличица, при чему им је сниман мозак.
После две ноћи доброг сна испитаници су се вратили у лабораторију мислећи да ће само потписати неке папире. Научници су их, међутим, изненадили провером на брзину: у низу од 225 слика морали су пронаћи 150 које су им показане два дана раније.
Просечно су тачно изабрали 74 одсто слика које су претходно видели. За упоређење: друга група испитаника, која је уобичајено спавала пре него што им је показано 150 фотографија, постигла је 86 процената.
Слике мозга ухваћене функционалном магнетном резонанцом (фМРИ) на скенеру кад су учесници први пут гледали слике указују да недостатак сна смањује делање хипокампуса, подручја мозга које се бави сећањем. Студија показује да мозак мора бити добро одморен да би примио и упамтио податке за обраду сећања.
Испитивања на пацовима открила су да помањкање сна повећава количину хормона стреса у мозгу, што за последицу има поремећај нервног чаврљања у хипокампусу. Могуће је да слични механизам узрокује невоље с памћењем код људи који нису спавали.
Претходна проучавања су обелоданила да целоноћни сан после учења може поправити учење. Најновији опит је први који указује важност доброг сна пре учења нових чињеница.
Колико је доброг сна довољно? На то још нема поузданог одговора.
Стефан Вукашин
[објављено: 14.07.2007.]Politika
provereno!
Znaci izadjes u grad, provedes se, opustis se, nadjes sebi nekog dobrog dasu i izgubis samo 10% na kvalitetu u ucenju, jer nisi spavala citave noci.
Eh, da je to istina bilo bi super. Ja kad ne spavam jedne noci ne mogu se povratiti citave sedmice i ako posle toga spavam dovoljno.
i je isto tako. uvek ukinem izlaske kad ucim. kako streberski :K
al nema! kad nemam sna hocu da ujedem.
ko oni vojnici sto su posle cetiri dana nespavanja bili spremni da ubiju coveka za sat vremena sna.
Meni nije problem, da me neko pitao pre 2 godine mogu li mesec dana da spavam po 6 sati rekla bih mu da je lud, sad mi nije nikakav problem, a efikasnost u ucenju je identicna, snaga volje je presudna! Desavalo mi se da odem na zurku, ostanem do 4h i ucim sa drugaricom od 4-6 spavam sat vremena, odem na kolokvijum i polozim, tako da...
Mislim da je "dovoljno spavanje" individualna stvar... Znam ljude koji ceo zivot spavaju po 5-6 sati i nista im ne fali.
Quote from: igrackica on 02-08-2007, 12:44:43
Meni nije problem, da me neko pitao pre 2 godine mogu li mesec dana da spavam po 6 sati rekla bih mu da je lud, sad mi nije nikakav problem, a efikasnost u ucenju je identicna, snaga volje je presudna! Desavalo mi se da odem na zurku, ostanem do 4h i ucim sa drugaricom od 4-6 spavam sat vremena, odem na kolokvijum i polozim, tako da...
Mislim da je "dovoljno spavanje" individualna stvar... Znam ljude koji ceo zivot spavaju po 5-6 sati i nista im ne fali.
Svaka ti cast!Da ne koristis neko "doping" sredstvo? :wink:Podeli svoju tajnu sa nama.
[off]Ne se sekiraj, ne ucim vise od 5-6 sati na dan i kad je najveca frka, eventualno par dana pred ispit. Pijem guaranu, ali jednu u 3 dana, kad umislim da ce mi pomoci jer me ceka gomila posla, a spava mi se.[/off]
kod mene je takav zivot bio kratkog daha. Bukvalno sam posle organske 2 i ne vidjanja sunca,pala ispred amfiteatra. Divim se ljudima koji spavaju tako malo,jer meni se odmah poremete hormoni srece a i podocnjaci.
ja skoro da ne spavam uopste posto imam manijaka za momka koji ne znam kako funkcionise....a ja dzabalebarim!!!
mada sma u toku ucenja farme patila od insomnije 3 meseca pa sam morala da uzimam bromazepam ne bih li se ikako uspavala...jbt desavalo mi se tada da ne spavam i po 3 noci zaredom...uzas...al polozih farmu i dobih 10!!!
ali bih volela da malo vise spavam...no nemam vremena za takav luksuz..ne zbog ucenja jer ne ucim koliko bi trebalo...
Momak je cudna pojava,koja moze svasta da nadoknadi :) jos samo kad bi i podocnjake brisao,bar meni...
Meni manjak sna pomaze da bolje ucim. Manje razmisljam o sporednim stvarima.
I ja mnogo bolje ucim kad manje spavam...mada to pre ima veze sa kratkim vremenskim periodom do ispita nego sa spavanjem! Brze pamtim u frci a od nervoze ne mogu da spavam :K
Quote from: Favis on 17-08-2007, 18:31:49
I ja mnogo bolje ucim kad manje spavam...mada to pre ima veze sa kratkim vremenskim periodom do ispita nego sa spavanjem! Brze pamtim u frci a od nervoze ne mogu da spavam :K
Isto!
e,a ja kad to radim,posle dva meseca nemam blage veze o cemu se radi u tom predmetu :)
Meni bez 8 sati sna nema normalnog funkcionisanja, a kamoli kvalitetnog ucenja...
Лоше спавање ремети здравље
Слип медицина је млада грана која изучава поремећаје нормалног тока спавања
Недавно је пионирске кораке слип медицине у нашој земљи употпунио доц. др Александар Милованчев, директор Института за плућне болести у Сремској Каменици, набавивши најсавременију опрему за модерно одељење дијагностике и лечења поремећаја сна. Стручњаци овог института већ две године баве се дијагностиком и лечењем различитих видова поремећаја спавања.
– Познато је да физиолошки трећину живота проведемо спавајући и веома је значајно анализирати шта се дешава са организмом током сна, односно да ли комплексна слика мождане активности која је још комплекснија у сну него на јави има нормалан ток. С тим су у вези и бројне сложене функције свих органских система, јер организам се спавањем припрема за ново дневно функционисање – објашњава наш саговорник, млад и перспективан стручњак др сц. мед. Иван Копитовић.
– Ако немамо нормалан окрепљујући сан, нећемо бити довољно будни и концентрисани током дана, а такође ни сви остали органи неће оптимално функционисати. То не само да ремети квалитет живота, већ утиче на опште здравствено стање. „Лоше спавање” ако дуго траје, оштећује многе органе. Срце и крвне судове, плућа, мозак, ремети ниво шећера и масноћа у крви, доводи до импотенције и погоршава већ постојеће болести код пацијената, отежавајући лечење.
До сада су дефинисана 83 поремећаја сна, а најтежи је слип апнеа (sleep apnea), периодични престанак дисања током ноћи. Болесници који пате од слип апнее обично су гојазне особе које хрчу (мада хркање само по себи не значи и постојање овог поремећаја), често се буде ноћу, кашљу, немирно спавају. Супружници редовно наводе да након периода интензивног хркања наступа „апсолутна тишина” која указује на престанак дисања. Ове особе су преко дана поспане, безвољне, често дремају на послу, па и на јавним местима ако дуже седе, а нарочито је опасно што задремају при дужој монотоној вожњи, чак и у улози возача!
– Доказано је – истиче др Копитовић – да слип апнеа драстично смањује радну концентрацију појединца, што је нарочито опасно код професионалних возача, радника на опасним местима и великој висини, јер може изазвати трагичне инциденте. Све то показује да је и са ширег друштвеног аспекта неопходно третирати слип апнеу као озбиљну болест, а особе са типичним симптомима треба упутити на испитивање, јер је успешно лечење у великом броју случајева могуће.
Одељење за патофизиологију сна је наменски грађено, поштовани су најригорознији критеријуми врхунских слип центара у свету, где је од планирања до реализације свака етапа детаљно припремљена. Ово ће постати регионални слип центар. То, између осталог, по речима нашег саговорника, подразумева:
– У оквиру одељења постоје специјалне собе за мониторинг спавања под видео-надзором, где се пацијенту прикључују на тело електроде које мере разне виталне параметре, од дисања, преко рада срца, мождане активности, активности мишића, померања грудног коша и стомака, концентрације кисеоника у крви, све потпуно безболно и неинвазивно (тзв. полисомнографија). Полисомнографски запис се након спавања компјутерски анализира и одмах се поставља дијагноза и пацијент усмерава на адекватан третман.
Данас је најефикасније истовремено и најоптималније средство за лечење слип апнее употреба ЦПАП апарата који не дозвољава да дође до апнее, односно затварања горњег дисајног пута, јер се под позитивним притиском преко носне маске или обичног силиконског додатка за ноздрве убацује ваздух у дисајне путеве чувајући их од колапса. Правилно лечење слип апнее овим апаратом омогућава престанак често врло бучног хркања и упадања у кризе дисања, а самим тим обезбеђује нормалан и окрепљујући сан, при чему је током дана особа нормалног нивоа будности и концентрације. Такође, придружене болести, нарочито повишен крвни притисак, у знатној мери се редукују и смањује се потреба за лековима.
Треба истаћи, такође, да сви професионални возачи у Америци, као и особе на ризичним радним местима морају имати слип студију која потврђује да не постоји слип апнеа или неки други поремећај спавања који ремети будност и пажњу. Слична мера се убрзо очекује и у земљама Европске уније.
Док ми не постанемо део те Европе, имамо на располагању за лечење свих поремећаја нормалног тока спавања један заиста европски центар и стручњаке које ћемо ваљда умети да задржимо у границама наше земље.
Душица Павићевић
(Политика)