Portal farmaceuta

1.Definicija i klasifikacija hranlj.sastojaka prema
ulozi u organizmu 
2. Poreklo energije u namirnicama
3. Energetska vrednost namirnica
4. Izracunavanje sirove i
ciste ener.vredn.namirnica
5. Cinioci koji uticu na
iskoristljivost hranlj.sastoja
6. 1.princip
racion.ishrane ljudi
7. 2.princip racion.ishrane ljudi 
8. 3.princip racion.ishrane ljudi
9.Ener.potrebe za bazalni met.
10. Specificno dinamicno
dejstwo hrane
11. Postupci i nacin izrazawanja metabolizma
12.energ.potr.za termoreg.
13.ener.potr. Za fiz.rad
14.ener.potr razl.profesija
15. Energ.potrebe ze
rastenje,grawiditet i laktaciju
16. uk.energ.potrebe
ljudi
17. Odredjiw.ener.prometa indirektnom
kalorimetrijom
18. Direktna kalorimetrija


19.klasicna shvatanja oksidacije hranljivih sastojaka
20. Moderna shvatanja bioloskih oksidoredukcija
21.  Komponentne respiratornog niza
22. Koenzimi nikotinamid dehidrogenaza
23. Koenzimi flavindehidrogenaza. Mehanizmi delovanja
24. Ubihinoni
25. Sistem citohroma. Opste osobine i nacin delovanja
26. Tok bioloskih oksidacija, tipovi


II UGLJENI HIDRATI
1.   izomerni oblici monosaharida
2.   Ciklicna struktura monosaharida
3.   Mutacija i epimerija
4.   Konformacioni oblici monosaharida
5.   Odredjivanje konfiguracije anomernog centra
6.   Odredjivanje karaktera karbonilne grupe monosaharida
7.   Dejstvo kiselina na monosaharide
8.   Ponasanje monosaharida u slaboj i jako alkalnoj sredini
9.   Oksidacioni proizvodi monosaharida
10.   Redukcioni proizvodi monosaharida
11.   Reakcije glikozidnog C atoma (stvaranje glikozida, oksima, hidrazona, osazona, formazana)
12.   Glukoza, fruktoza, manoza, galaktoza
13.   Pentoze
14.   Monosaharidi abnormalne gradje ( dezoksiseceri, aminoseceri, razgranatog niza )
15.   Sladak ukus ugljenih hidrata i drugih jedinjenja
16.   Odredjivanje strukture slozenih ugljenih hidrata
17.   Disaharidi trehaloznog tipa
18.   Disaharidi maltoznog tipa
19.   Laktoza i laktuloza. Mane metabolizma
20.   Neasimilirajuci oligosaharidi (rafinoza, stahioza, verbaskoza)
21.   Ciklodekstrini
22.   Ugljeni hidrati mleka (neutralni oligosaharidi, neutralni azotni oligosaharidi, sijalozidi)
23.   Polisaharidi (podela, rasprostranjenost u prirodi)
24.   Skrob. Struktura i osobine
25.   Retrogradovanje skroba
26.   Enzimska hidroliza skroba
27.   Celuloza. Struktura i osobine
28.   Inulin i hitin
29.   Hemiceluloze
30.   Podela ugljenih hidrata prema ulozi u hrani
31.   Lako asimilirajuci ugljeni hidrati
32.   Sirova biljne vlakna  i njihov znacaj u ishrani
33.   Osnovna uloga ugljenih hidrata u ishrani
34.   Potrosnja ugljenih hidrata i zdravlje ljudi
35.   Metode identifikovanja ugljenih hidrata
36.   Pregled metoda odredjivanja ugljenih hidrata
37.   Interakcije ugljenih hidrata i proteina u toku termickog tretmana namirnica
III MASTI I ULJA

1.   Zasicene masne kiseline. Struktura i osobine
2. Monoenske masne kiseline. Struktura i osobine
3. Dienske masne kiseline. Struktura i osobine
4. Polienske masne kiseline. Struktura i osobine
5. Uticaj cis-trans izomerije na osobine nezasicenih masnih kiselina
6. Polozajni izomeri nezasicenih masnih kiselina
7. Reakcije nezasicenih masnih kiselina
8. Acilgliceroli. Struktura i osobine
9. Polimorfizam triacilglicerola
10. Interesterifikacija masnih kiselina
11. Kefalini i lecitini. Struktura i osobine
12. Plazmalogeni, fosfoinozitidi, polifosfogliceridi. Struktura i osobine
13. Ceridi
14. Osnovni fitosteroli i zoosteroli. Struktura i znacaj u analitici masti
15. Esencijalne masne kiseline
16. n-3, n-6, n-9 nezasicene masne kiseline i njihove biotransformacije
17. Deficiti esencijalnih masnih kiselina. POtrebe
18. Esencijalne masne kiseline i eikozanoidi
19. Biolosko kvarenje masti
20. Hemijska uzeglost masti i ulja
21. Proizvodi termooksidativne degradacije masti i ulja
22. Osnovne metode analiza masti i ulja


IV PROTEINI

1.   Opste osobine proteina (rastvorljivost, denaturacija, koagulacija)
2.   Klasifikacija proteina
3.   Primarna struktura proteina
4.   Sekundarna, tercijarna i kvarternerna struktura proteina
5.   Sastav nukleoproteina
6.   Primarna i sekundarna struktura DNK
7.   Uloga nukleinskih kiselina u biosintezi proteina
8.   Amfoterne osobine aminokiselina
9.   Disocijacija aminokiselina. IpH
10.   Reakcije karboksilne i amino grupe aminokiselina
11.   Ninhidrinska reakcija
12.   Monoaminomonokarbonske kiseline
13.   Sumporne aminokiseline
14.   Monoaminodikarbonske kiseline
15.   Bazne aminokiseline
16.   Aromaticne aminokisleine
17.   Heterociklicne aminokiseline
18.   Esencijalne aminokiseline
19.   Odredjivanje bioloske vrednosti proteina
20.   Klasifikacija proteina prema hranljivoj vrednosti
21.   Dnevne potrebe u proteinima u zavisnosti od uzrasta i stanja organizma
22.   Promene bioloske vrednosti proteina tokom obrade namirnica
  V VITAMINI

1.   Vitamini. podela. Avitaminoze, hipo i hipervitaminoze
2.   Vitamini A grupe
3.   Vitamini D grupe
4.   Tokoferoli
5.   Vitamini K grupe
6.   Vitamin B1
7.   Tijamin i metabolizam ugljenih hidrata
8.   Vitamin B2
9.   Vitamin PP
10.   Vitamimn C
11.   Pantotenska kiselina
12.   Vitamin B6
13.   Biotin (vitamin H)
14.   Folna kisleina
15.   Znacaj i uloga vitamina B12
16.   Toksicnost vitamina
17.   Stabilnost pojedinih vitamina prema temperaturi i svetlosti



VI NAMIRNICE

1.   Definicija i podela zivotnih namirnica
2.   Opste osobine namirnica 1.grupe
3.   Konzervisanje mesa
4.   Proteini mesa i riba
5.   Proteini jaja
6.   Lipidi jaja
7.   Sastav i hranljiva vrednost mesa
8.   Sastav i hranljiva vrednost jaja
9.   Sastav i hranljiva vrednost leguminoza
10.   Sastva kravljeg i humanog mleka. Izracunavanje energetske vrednosti
11.   Proteini mleka
12.   Ugljeni hidrati lmeka
13.   Sastav i osobine mlecne masti
14.   Sastav i hranljiva vrednost sireva
15.   Maslac, sastav i osobine
16.   Konzervisanje mleka i promena bioloske vrednosti
17.   Biljna ulja. Opste osobine i podela
18.   Margarin. Sastav i osobine
19.   Opste osobine namirnica 4.grupe
20.   Proteini zitarica
21.   Opste osobine namirnica 2.grupe
22.   Znacaj voca i povrca u ishrani
23.   Dijetetski proizvodi. Osobine i podela
24.   Humanizovana i adaptirana mleka za decu
25.   Kontrola higijenske ispravnosti vode za pice

VII INTAMINACIJA NAMIRNICA
1.   Faktori koji uticu na zdravstvenu bezbednost hrane
2.   Rezidui pesticida u namirnicama
3.   Policiklicni aromaticni ugljovodonici u namirnicama
4.   Rezidui toksicnih elemenata u namirnicama. Nacini zagadjivanja
5.   Rezudui zive i olova u namirnicama
6.   Rezidui kadmijuma i arsen au namirnicama
7.   Nitrati-nitriti-nitrozamini u namirnicama
8.   Rezidui antimikrobnih lekova i anabolika u namirnicama
9.   Mikotoksini u namirnicama (B, G, M )
10.   polihlorovani bi i trifenili u namirnicama


VIII ADITIVI U NAMIRNICAMA

1.   Opste osobine i podela aditiva
2.   Zdravstveni rizici koriscenja aditiva u hrani
3.   Antioksidansi i  sinergisti
4.   Sredstva za konzervisanje namirnica
5.   Vestacke boje
6.   Antocijanske boje
7.   Karotini: ugljovodonici, aldehidi i kisleine
8.   Karamel i kosenil
9.   Vestacka sredstva za zasladjivanje
10.   Emulgatori

Ð"а ли је ово све и да ли баш пошÑ,ују ова пиÑ,ања, погоÑ,ово Иван?  :roll:

Molim te pisi latinicom dok ne resim problem,ok?

Quote from: Bred on 02-06-2006, 09:23:00
Molim te pisi latinicom dok ne resim problem,ok?

Dobro.
Onda da ponovim pitanje - da li se profesori bas pridrzavaju pitanja? Ivan?

Da li neko ima kombinacije prof. Ivanke Miletic,ili bar savet, iskustvo....?
                                                                   

u prvom dijelu ne trebaju pitanja od 19. do kraja,to je zamijenjeno jednim pitanjem BIOLOSKA OXIDACIJA HRANLJIVIH MAT!moze biti i drugih pit van ovih,kod prof. Ivana djevojka je dobila Fe kao pit!bolje sve uciti!ja sam danas bila na konsultacijama kod prof Sladjane Sobajic,jako je prijatna zena,totalno je ok!mislim da je bas fer na ispitu!

pa kakva je to onda glupost???cemu sva ona ispitna pitanja kad mogu da me pitaju sta god hoce???

Upravo tako gujo. Zar ne moze da se vidi sa njima da svi imaju JEDINSTVENA  pitanja?

Ovako je dopunjeno u mojim pitanjima.

Op¹ti deo - nema pitanja od 19 do 26.

Ugljeni hidrati - dodata su pitanja    - Reakcije kod ugljenih hidrata
               - Metode odreðivanja slo¾enih ugljenih hidrata
               - Pektini
               - Faktori nestabilnosti kod ¹eæera

Masti i ulja - dodata su pitanja   - β oksidacija masnih kiselina
               - Hemijski sastav masti
               - Hemijski most izmeðu masti i ulja

Proteini - dodato je pitanje    - Uloga proteina

Vitamini - tj. dodata pitanja o mineralnim materijama su
            - Oligoelementi
            - Mikroelementi
            - Mineralne materije
            - Gvo¾ðe

Namirnice - nema pitanja broj 25 a dodata   
- ®ita i proizvodi od ¾ita
               - Uticaj termièkog tretmana na leguminoze
               - Dijetarna vlakna

Intaminacija - nema pitanja broj 5 i 6, a dodato je pitanje
- Putevi hemijske kontaminacije namirnica

Aditivi - nema pitanja broj 6 i 8

To su moje informacije.

Sreæno uèenje!!!

Nina care!!!

Quote from: nimo on 21-06-2006, 14:21:57
Da li neko ima kombinacije prof. Ivanke Miletic,ili bar savet, iskustvo....?

Jako fina zena, pokusava svim silama da te izvuce da polozis. A ako si jos i naucio nema nikakvih problema. :)
Bar je takvo moje iskustvo bilo...
A kombinacije nemam, mada otprilike ono sto ste naveli gore pokriva celo gradivo :)

Још кад бих успела да спремим испит...баш ми тешко иде, мало времена итд.

jel zna neko kakav je usmeni kod prof.¹obajic?
jel stvarno pita mnogo ¹iroko i van koncepta?
:Bog

a da jel mo¾e neko da mi ka¾e odgovor na pitanje hemijski most izmeðu masti i ulja? :Bog

Evo jeddne informacije iz prve ruke:

Ova ispitna pitanja mozete da okacite macku o rep
   prvo- nema nigde minerala a to na ispitu pitaju jer je devojka pored mene odgovarala kalcijum
   drugo- nema cetvrtog principa racionalne ishrane (takodje odgovarala ista ta devojka :smile:)
Ja sam polagala kod Ivana i nije tako strasno, ali moj savet za one koji nameravaju da polazu u septembru je
  NI SLUCAJNO NE UCITE PO KOMBINACIJAMA NITI PO ISPITNIM PITANJIMA!!!

Za one koje i to interesuje moja pitanja su bila:
1.drugi princip racionalane ishrane
2.odredjivan je masnih kiselina u mastima
3.nerastvorljiva dijetna vlakna
4.nepotpuni proteini mesa

Nadam se dace vam moji saveti biti od koristi

  SRECNO!

slazem se sa danijelom skroz,pitanja nista ne znace!!!
ja sam imala karotene,nitrozamine,mutarotaciju i indirektnu kalorimetriju!
ali bilo je kombinacija sa mineralima gomiletina,tako da se mora sve uciti!!!
pozzz

Pa to je skandal!!! Bez obzira sto pitanja potencijalno nisu teska ali NE MGU Ase davati pitanja van ispitnih!!!

Ja sam danas polagala kod prof Sobajic imala sam pitanja:
1.Energetka vrednost namernica
2.Sfingolipidi
3. Mutarotacije
4.Povrsinski aktivne materije
bila je OK, u prvom pitanju je bitno i da alkohol moze da bude izvor energije, a u 4. da je lecitin prirodni emulgator,
da znate za sledece rokove.Pozdrav svima

evo pitanja od profesora Ivana,koje sam danas imala:
3 princip racionalne ishrane,tercijarna i sekundarna spruktura proteina, dokazivanje celuloze(koja se uci iz nekog starog praktikuma) i namirnice 1 grupe..profesor je super..

jel ima 4 pitanja?
kako su koncipirana?
znam da je 4.---namirnice a ostala?

A kako ja da znam odgovor za dokazivanje celuloze kad toga nema ni u skriptama, ni na slajdu? Da gledam u pasulj da li ce nesto iz starog praktikuma da daju?

ako neko zna sta treba da se pise kod tog dokazivanja celuloze neka nam iskucka...stvarno nema ni u jednoj skripti...velikochomche :help:

U starom praktikumu postoji odredjivanje celuloze, ne znam da li ste na to mislili... :hmm

Otpornost celuloze prema kiselinama koristi se za njeno odvajanje od drugih materija iz brashna. Brashno se tretira azotnom, sircetnom i trihlorsircetnom kiselinom, koje ne deluju na celulozu, ali razaraju druga jedinjenja prisutna u brashnu. Azotna kiselina sluzi za oxidaciju, osnosno nitrovanje pojedinih jedinjenja. Sa ligninom gradi nitro-jedinjenja koja se rastvaraju u sircetnoj kiselini. Trihlorsircetna kiselina takodje pomaze razaranju lignina. Cedjenjem vruceg rastvora, celuloza ostaje na filtru, dok druge materije prelaze u filtrat. Na ovaj nachin se ne dobija chista celuloza, vec celuloza koja sadrzi primese. U ostatku sirove celuloze nalaze se uvek male kolichine mineralnih materija, nerastvornih u kiselinama (npr. silicijum-dioksid)

Nemam predstavu da li ste to trazili, ali je ovo jedino hto sam pronashla na zadatu temu  :cvet

PA vreovatno je to to...btw.hvala tarantulice  :cvet, ali poenta je u tome da valjda ispitna pitanja znace da ce to doci, a ne da mi izmisljaju dokazivanje necega sto nisamo radili...

Znaci...mogu da ocekujem i pitanja tipa ciklus limunske kiseline ili ocxidacija galaktoze u organizmu ili....sad sam vec pocela da lupam, ali nadam se da shvatate poentu ;)

moram nesto da vas pitam! Znate li kakav je to aterogeni efekat? Ja sam polozio brome, ali nisam ukapirao kakvo je to dejstvo?

banalizovano reèeno, aterogeni efekat je efekat generisanja ateroskleroze :K

to jest, ako npr ka¾emo da neka namirnica, ili nutriment (npr holesterol :>) ima aterogeni efekat, to znaèi da ima ¹tetno delovanje na krvne sudove i mo¾e dovesti do zadebljanja i stvaranja krtih, neelastiènih krvnih sudova... dakle, ateroskleroze.

tako sam ja to shvatila :happy:

Quote from: MiKy on 17-06-2007, 10:12:59
jel ima 4 pitanja?
kako su koncipirana?
znam da je 4.---namirnice a ostala?

Da, ima 4 pitanja, ali koncepciju nisam ukapirala. Na primer...ja nisam ni imala namirnice. I nisam primetila da neka oblast pod obavezno dolazi...svaka mo¾e da bude preskoèena.