Portal farmaceuta

Nova ispitna pitanja se mogu naci na sajtu farmaceutske tehnologije i dodato je nesto iz novih oblasti kao sto je homeopatija,konvencionalni i biotehnoloski lekovi,injekcije insulina,rekombinantna DNK tehnologija....da li neko zna da li to postoji u najnovijim predavanjima i ako ne gde da se informisem?

Hvala puno mandm  :cvet

Sreæno svima, da ¹to pre nauèite i polo¾ite  :happy:

Nova ispitna pitanja (http://www.pharmacy.bg.ac.yu/predmeti/farmaceutska_tehnologija_sa_biofarmacijom/)

Tnx! :cvet
Kako je cudotvoran ovaj nas forum jer da se mi nismo ovde zalili verovatno ispit. pitanja jos uvek ne bi bila na sajtu faksa  :wink:

Farmaceutska tehnologija sa biofarmacijom

Ispitna pitanja

[1]   Znaèaj stepena usitnjenosti (velièine èestica) lekovitih i pomoænih supstanci za izradu lekovitih preparata
[2]   Pra¹kovi za peroralnu primenu – vrste, izrada i ispitivanje
[3]   Pra¹kovi za spolja¹nju primenu – vrste, izrada i ispitivanje
[4]   Peroralni pra¹kovi i pra¹kovi za ko¾u – sastav i osobine
[5]   Granule – vrste, izrada i ispitivanje
[6]   Kapsule – vrste i osobine
[7]   Osobine pra¹kova kojima se pune tvrde ¾elatinske kapsule
[8]   Izrada i ispitivanje tvrdih ¾elatinskih kapsula
[9]   Meke kapsule – formulacija, izrada i ispitivanje
[10]   Mikrokapsule – karakteristike i primena
[11]   Mikrokapsule – pomoæne materije i metode izrade (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg156484.html#msg156484)
[12]   Pelete – metode izrade i primena (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg156484.html#msg156484)

[13]   Teèni lekoviti preparati za peroralnu primenu – vrste, izrada i ispitivanje
[14]   Teèni lekoviti preparati za spolja¹nju upotrebu – vrste, izrada i ispitivanje
[15]   Rastvaraèi za peroralne rastvore, rastvore za ko¾u i rastvore za ispiranje usne duplje (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg135944.html#msg135944)
[16]   Odreðivanje sadr¾aja etanola i 2-propanola u sme¹ama etanol - voda (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg134628.html#msg134628)
[17]   Izrada rastvora sa supstancama velike relativne molekulske mase za spolja¹nju primenu (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg152038.html#msg152038)
[18]   Metode za pobolj¹anje rastvorljivosti lekovitih supstanci
[19]   Preparati za u¹i - vrste, izrada i ispitivanje
[20]   Preparati za nos - vrste, izrada i ispitivanje
[21]   Kapi i sprej preparati za nos – faze u izradi i primarna ambala¾a (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg136024.html#msg136024)
[22]   Najèe¹æe pomoæne materije u teènim farmaceutskim oblicima za primenu u nos i uho

[23]   Upotreba i zahtevi za kvalitet preèi¹æene vode
[24]   Zahtevi za kvalitet vode koja se koristi za izradu parenteralnih preparata (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg139144.html#msg139144)
[25]   Zahtevi za kvalitet vode koja se koristi za izradu kapi za oèi i kapi za nos (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg139144.html#msg139144)
[26]   Zahtevi za kvalitet vode koja se koristi za rekonstituciju pra¹kova za injekcije (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg139144.html#msg139144)
[27]   Postupci za dobijanje preèi¹æene vode
[28]   Postupci za dobijanje vode za injekcije

[29]   Faktori koji utièu na proces ekstrakcije aktivnih supstanci iz droga
[30]   Rastvaraèi za izradu ekstraktivnih preparata – vrste i osobine
[31]   Savremene metode ekstrakcije aktivnih supstanci iz droga
[32]   Ekstrakti - vrste, izrada i ispitivanje
[33]   Tinkture – izrada i ispitivanje
[34]   Sirupi - vrste, izrada i ispitivanje (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg156484.html#msg156484)
[35]   Pomoæne materije za izradu lekovitih sirupa
[36]   Izrada sirupa sa biljnim ekstraktima
[37]   Postupci izrade, ispitivanja i èuvanja standardizovanih biljnih ekstrakata (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg136024.html#msg136024)
[38]   Osnovni homeopatski preparati (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg134722.html#msg134722)
[39]   Farmaceutski oblici homeopatskih lekova (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg134835.html#msg134835)
[40]   Izrada homeopatskih lekova
[41]   Homeopatski preparati u farmakopejama

[42]   Lekoviti preparati tipa suspenzija - osobine i primena
[43]   Faktori od kojih zavisi stabilnost suspenzija
[44]   Deflokulovane i flokulovane suspenzije
[45]   Formulacija lekovitih preparata tipa suspenzija
[46]   Principi industrijske izrade teènih supenzija za peroralnu primenu
[47]   Suve suspenzije - sastav i izrada
[48]   Problemi koji se mogu javiti u toku izrade i èuvanja suspenzija
[49]   Ispitivanja lekovitih preparata tipa suspenzija
[50]   Lekoviti preparati tipa emulzija - osobine i primena
[51]   Sastav i izrada preparata tipa emulzija za spolja¹nju primenu
[52]   HLB-broj – znaèaj u izboru povr¹inski aktivnih materija
[53]   Osobine i vrste emulgatora za izradu farmaceutskih preparata
[54]   Emulgatori za izradu emulzija za i.v. primenu
[55]   Zahtevi za kvalitet farmaceutskih emulzija za peroralnu, spolja¹nju i i.v. primenu  (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg141900.html#msg141900)
[56]   Sredstva za kva¹enje u formulacijama razlièitih farmaceutskih oblika

[57]   Masti – karakteristike i upotreba
[58]   Sastav podloga (baza) za izradu masti
[59]   Vrste i osobine podloga za masti
[60]   Izrada lekovitih masti – op¹ti principi
[61]   Sastav i izrada masti suspenzija
[62]   Izrada lekovitih masti sa antibioticima
[63]   Osobine i primena vazelina u izradi farmaceutskih oblika poluèvrste konzistencije
[64]   Osobine i primena parafina, bezvodnog lanolina i polialkilsiloksana u izradi farmaceutskih oblika poluèvrste konzistencije
[65]   Sastav i osobine kremova
[66]   Formulacija i izrada hidrofilnih kremova
[67]   Formulacija i izrada hidrofobnih kremova
[68]   Sastav i primena ambifilnih podloga (kremova) za izradu magistralnih lekova
[69]   Sastav i osobine gela (hidrogeli, oleogeli)
[70]   Geli (hidrogeli) – izrada i ispitivanje
[71]   Sredstva za geliranje u izradi gelova za primenu na ko¾u ili sluzoko¾e
[72]   Izrada i ispitivanje lekovitih gela sa karbomerom (Carbomer)
[73]   Formulacija gela sa te¹ko rastvorljivom lekovitom supstancom (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg135085.html#msg135085)
[74]   Zahtevi i preporuke za razreðivanje gotovih (industrijski izraðenih) lekova i kombinovanje sa dodatnim supstancama u magistralnoj praksi
[75]   Formulacija i izrada farmaceutskih oblika za lokalnu primenu kortikosteroida
[76]   Faze i oprema (ureðaji) u proizvodnji nesterilnih farmaceutskih oblika poluèvrste konzistencije
[77]   Biofarmaceutski aspekti poluèvrstih farmaceutskih oblika za dermatolo¹ku upotrebu
[78]   Ispitivanja poluèvrstih preparata za primenu na ko¾u (Ph Jug V)
[79]   Metode za ispitivanje oslobaðanja lekovite supstance iz poluèvrstih preparata
[80]   Faktori koji utièu na penetraciju i permeaciju lekovite supstance u ko¾u
[81]   Ispitivanja stepena penetracije, viskoziteta i velièine èestica u poluèvrstim farmaceutskim preparatima
[82]   Znaèaj reolo¹kog pona¹anja lekovitih preparata teène i poluèvrste konzistencije
[83]   Pseudoplastièni i plastièni reolo¹ki sistemi-karakteristike i znaèaj
[84]   Tiksotropno pona¹anje farmaceutskih preparata – karakteristike i znaèaj

[85]   Farmaceutski oblici za rektalnu aplikaciju
[86]   Farmaceutski oblici za vaginalnu aplikaciju
[87]   Lekoviti ¹tapiæi
[88]   Liposolubilne podloge za izradu supozitorija i vagitorija
[89]   Hidrosolubilne podloge za izradu supozitorija i vagitorija
[90]   Pomoæne materije u izradi supozitorija i vagitorija
[91]   Tehnologija izrade supozitorija i vagitorija
[92]   Farmaceutsko-tehnolo¹ki aspekti izrade supozitorija i vagitorija metodom izlivanja
[93]   Problemi pri izradi supozitorija i vagitorija
[94]   Faktori koji utièu na taènost doziranja lekovitih supstanci u supozitorijama
[95]   Stabilnost supozitorija i vagitorija
[96]   Ispitivanja supozitorija i vagitorija
[97]   Vrste tableta (Ph Jug V)
[98]   Sastav i osobine neoblo¾enih tableta
[99]   Osobine i ispitivanja efervescentnih tableta
[100]   Vrste tableta za primenu u ustima
[101]   Karakteristike tableta za izradu rastvora i disperzija
[102]   Vrste i uloga pomoænih materija za izradu tableta
[103]   Sredstva za dopunjavanje u izradi tableta
[104]   Sredstva za vezivanje u izradi tableta
[105]   Sredstva za raspadanje u izradi tableta
[106]   Sredstva za klizanje u izradi tableta
[107]   Lubrikansi u izradi tableta
[108]   Osobine i primena ¹eæera u izradi tableta
[109]   Izbor metode za izradu/proizvodnju tableta
[110]   Izrada tableta metodom direktne kompresije
[111]   Izrada tableta metodom vla¾ne granulacije
[112]   Izrada tableta metodom suve granulacije
[113]   Ureðaji za tabletiranje
[114]   Vrste i karakteristike oblo¾enih tableta (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg152038.html#msg152038)
[115]   Sredstva za oblaganje u izradi film tableta
[116]   Faze u postupku izrade film tableta (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg138256.html#msg138256)
[117]   Ureðaji za izradu oblo¾enih tableta
[118]   Ispitivanja tableta prema Ph Jug V
[119]   Ispitivanja kojima se procenjuju mehanièka svojstva tableta
[120]   Ispitivanje raspadljivosti tableta – postupak i zahtevi prema Ph Jug V
[121]   Ispitivanje brzine rastvaranja lekovite supstance iz èvrstih lekovitih preparata

[122]   Preparati sa modifikovanim oslobaðanjem lekovite supstance – vrste, prednosti, nedostaci  (http://www.farmaceuti.com/forum//topic,9022.msg138596.html#msg138596)
[123]   Pristupi za postizanje produ¾enog delovanja leka (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg138596.html#msg138596)
[124]   Mehanizmi oslobaðanja lekovite supstance iz preparata sa modifikovanim oslobaðanjem (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg138596.html#msg138596)
[125]   Preparati sa modifikovanim oslobaðanjem lekovite supstance za peroralnu primenu – vrste i osobine (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg138596.html#msg138596)
[126]   Izbor pomoænih materija za izradu preparata sa modifikovanim oslobaðanjem za peroralnu primenu (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg138488.html#msg138488)
[127]   Peroralni preparati sa modifikovanim oslobaðanjem tipa matriksa (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg150096.html#msg150096)
[128]   Peroralni preparati sa modifikovanim oslobaðanjem tipa vi¹eèestiènih sistema
(http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg138596.html#msg138596)
[129]   Terapijski sistemi za oftalmolo¹ku i intrauterinu/intravaginalnu primenu
[130]   Terapijski sistemi za peroralnu i parenteralnu primenu
[131]   Vrste i osobine transdermalnih flastera
[132]   Koloidni nosaèi lekovitih supstanci: liposomi – osobine i primena (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg145476.html#msg145476)
[133]   Koloidni nosaèi lekovitih supstanci: nanoèestice – osobine i primena (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg1459536.html#msg145953)
Lipozomi i nanocestice - predavanja (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg147549.html#msg147549)

[134]   Parenteralni preparati: definicija i podela
[135]   Injekcije: definicija, vrste i zahtevi za kvalitet po Ph.Jug.V
[136]   Tipovi injekcija prema stepenu disperziteta
[137]   Formulacija injekcija i faktori koji se moraju razmotriti pri formulaciji
[138]   Rastvaraèi (vehikulumi) za injekcije
[139]   Sredstva za puferovanje i pode¹avanje pH vrednosti parenteralnih preparata
[140]   Izotonièni rastvori i sredstva za izotonizaciju
[141]   Postupci za izotonizaciju hipotoniènih rastvora
[142]   Op¹ti principi izrade/proizvodnje injekcija
[143]   Ispitivanja injekcija (Ph Jug V)
[144]   Rastvori za intravenske infuzije: definicija, podela i zahtevi za kvalitet po Ph Jug V
[145]   Op¹ti principi izrade/proizvodnje intravenskih infuzija
[146]   Infundibilije za nadoknadu izgubljene teènosti i elektrolita
[147]   Infundibilije za nadoknadu volumena krvi i krvne plazme
[148]   Infundibilije za parenteralnu ishranu (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg136804.html#msg136804)
[149]   Infundibilije za leèenje i antikoagulacioni rastvori
[150]   Preparati za totalnu parenteralnu ishranu (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg136804.html#msg136804)
[151]   Rastvori za hemodijalizu i peritonealnu dijalizu
[152]   Jedinice za izra¾avanje koncentracija u injekcijama i infundifilijama, zahtevi za obele¾avanje
[153]   Preparati za oèi: definicija i vrste farmaceutskih oblika
[154]   Osnovni zahtevi za kapi za oèi
[155]   Formulacija kapi za oèi – pojednostavljen sistemski pristup (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg138762.html#msg138762)
[156]   Izotoniènost kapi i losiona za oèi
[157]   Konzervansi i konzerviranje kapi za oèi
[158]   Puferovanje kapi za oèi
[159]   Viskozne kapi za oèi (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg136850.html#msg136850)
[160]   Ispitivanje kapi za oèi
[161]   Prikaz izrade/proizvodnje kapi za oèi tipa rastvora (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg138762.html#msg138762)
[162]   Prikaz izrade/proizvodnje kapi za oèi tipa suspenzija
[163]   Poluèvrsti preparati za oèi,vrste i zahtevi za kvalitet
[164]   Faktori koji utièu na oslobaðanje i delovanje lekovitih supstanci iz poluèvrstih preparata za oèi (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg138762.html#msg138762)
[165]   Moguænosti za pobolj¹anje lokalne raspolo¾ivosti preparata za oèi (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg138762.html#msg138762)
[166]   Farmaceutsko tehnolo¹ki pristupi za postizanje produ¾enog delovanja oftalmolo¹kih preparata (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg138762.html#msg138762)
[167]   Rastvori za èi¹æenje kontaktnih soèiva, rastvori za èuvanje kontaktnih soèiva i rastvori za kva¹enje kontaktnih soèiva (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg139024.html#msg139024)

[168]   Biolo¹ki indikatori sterilizacije
[169]   Pirogene materije i pirogeni test
[170]   Test za ispitivanje prisustva endotoksina u parenteralnim preparatima
[171]   Sterilizacija: definicija i metode po Ph. Jug. V
[172]   Stepen sigurnosti sterilnosti farmaceutskih preparata
[173]   Sterilizacija zasiæenom vodenom parom pod pritiskom - op¹te karakteristike i primena
[174]   Sterilizacija suvom toplotom - op¹te karakteristike i primena
[175]   Sterilizacija zraèenjem i gasna sterilizacija - op¹te karakteristike i primena
[176]   Sterilizacija filtracijom i aseptièan postupak - op¹te karakteristike i primena
[177]   Ispitivanje sterilnosti farmaceutskih preparata
[178]   Pranje i sterilizacija staklene ambala¾e za parenteralne preparate (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg142140.html#msg142140)

[179]   Osnovni principi na kojima se zasniva formulacija parenteralnih preparata sa modifikovanim oslobaðanjem lekovite supstance/produ¾enim delovanjem (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg138596.html#msg138596)
[180]   Osobine i izrada vodenih suspenzija sa produ¾enim delovanjem za parenteralnu primenu
[181]   Vrste pomoænih materija za izradu parenteralnih suspenzija
[182]   Sastav i karakteristike uljanih rastvora za parenteralnu primenu
[183]   Injekcije insulina – vrste i osobine (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg138500.html#msg138500)
[184]   Injekcije insulina – uloga najèe¹æe kori¹æenih pomoænih materija (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg138500.html#msg138500)
[185]   Vrste i karakteristike implantata (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg138596.html#msg138596)
[186]   Vrste/tipovi vakcina
[187]   Vakcine – osobine i zahtevi
[188]   Ispitivanja, èuvanje i oznaèavanje vakcina
[189]   Imunobiolo¹ki preparati, definicija, zahtevi za kvalitet i podela
[190]   Imunobiolo¹ki preparati za pasivnu imunizaciju
[191]   Radiofarmaceutski preparati – pojam, podela, farmakopejski status
[192]   Ispitivanja, èuvanje i oznaèavanje radiofarmaceutskih preparata

[193]   Formulacija aerosola (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg138001.html#msg138001)
[194]   Komponente farmaceutskih preparata pakovanih pod pritiskom (aerosola) (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg138001.html#msg138001)
[195]   Aerosoli – proizvodnja i kontrola kvaliteta (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg138001.html#msg138001)
[196]   Teèni preparati za inhalaciju – vrste i osobine (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg138001.html#msg138001)
[197]   Teèni preparati za raspr¹ivanje (nebulizaciju) - vrste i osobine (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg138001.html#msg138001)
[198]   Pra¹kovi za inhalaciju - karakteristike, proizvodnja i ispitivanje (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg145510.html#msg145510)
[199]   Farmakopejski i dopunski zahtevi za ispitivanje aerosola za inhalaciju (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg138001.html#msg138001)

[200]   Sredstva za korigovanje ukusa lekovitih preparata (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg144389.html#msg144389)
[201]   Znaèaj procene stabilnosti farmaceutskih preparata
[202]   Primena PEG u izradi farmaceutskih preparata (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg137817.html#msg137817)
[203]   Primena PVP u izradi farmaceutskih preparata (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg193825.html#msg193825)
[204]   Primena skroba, njegovih derivata i dekstrana u izradi farmaceutskih preparata (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg137942.html#msg137942)
[205]   Primena derivata celuloze u izradi farmaceutskih preparata (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg137942.html#msg137942)
[206]   Upotreba ¹eæera u izradi farmaceutskih preparata (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg197988.html#msg197988)
[207]   Upotreba sorbitola i manitola u izradi farmaceutskih preparata (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg197988.html#msg197988)

[208]   Biofarmacija, biolo¹ka raspolo¾ivost, definicije i znaèaj
[209]   Biofarmaceutski sistem klasifikacije lekovitih supstanci (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg145120.html#msg145120)
[210]   Faktori koji utièu na rastvorljivost supstance (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg138994.html#msg138994)
[211]   Odredjivanje i znaèaj particionog koeficijenta
[212]   Polimorfizam, pseudopolimorfizam - definicija, znaèaj za formulaciju preparata i oslobaðanje lekovite supstance
[213]   Velièina èestica – znaèaj i metode ispitivanja (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg141939.html#msg141939)

[214]   Uticaj biolo¹kih faktora na oslobaðanje i resorpciju lekovite supstance iz farmaceutskih oblika za peroralnu primenu
[215]   Uticaj biolo¹kih faktora na oslobaðanje i resorpciju lekovite supstance iz farmaceutskih oblika za parenteralnu primenu
[216]   Uticaj biolo¹kih faktora na oslobaðanje i resorpciju lekovite supstance iz farmaceutskih oblika za pulmonalnu primenu
[217]   Uticaj pH vrednosti na oslobaðanje lekovite supstance iz farmaceutskih oblika in vivo
[218]   Uticaj velièine èestica, rastvorljivosti i brzine rastvaranja na oslobaðanje lekovite supstance iz lekovitih preparata
[219]   Farmaceutsko tehnolo¹ki faktori koji utièu na oslobaðanje lekovite supstance iz kapsula
[220]   Farmaceutsko tehnolo¹ki faktori koji utièu na oslobaðanje lekovite supstance iz farmaceutskih oblika za rektalnu primenu (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg138256.html#msg138256)
[221]   Farmaceutsko tehnolo¹ki faktori koji utièu na oslobaðanje lekovite supstance iz lekovitih preparata tipa rastvora, emulzija i suspenzija
[222]   Farmaceutsko tehnolo¹ki faktori koji utièu na oslobaðanje lekovite supstance iz tableta
[223]   Farmaceutsko tehnolo¹ki faktori koji utièu na oslobaðanje lekovite supstance iz oblo¾enih tableta
[224]   Planiranje lekovitih oblika sa ¾eljenim oslobaðanjem lekovite supstance
[225]   Kriterijumi za izbor metode za ispitivanje brzine rastvaranja lekovite supstance iz lekovitih preparata (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg138230.html#msg138230)
[226]   In vitro - in vivo korelacija, pojam i znaèaj

[227]   Zahtevi za èuvanje supstanci za farmaceutsku primenu i lekova u uslovima apoteke  (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg148220.html#msg148220)
[228]   Pakovanje i oznaèavanje lekova
[229]   Primarna, sekundarna i tercijarna ambala¾a za farmaceutske preparate
[230]   Primarna i sekundarna ambala¾a za tablete i kapsule
[231]   Primena, prednosti i nedostaci staklene ambala¾e
[232]   Primena, prednosti i nedostaci ambala¾e od plastiènih materijala
[233]   Osobine proizvoda znaèajne za izbor ambala¾e
[234]   Izbor ambala¾e u zavisnosti od stabilnosti proizvoda
[235]   Vrste primarne ambala¾e za parenteralne preparate
[236]   Ambala¾a (kontejneri) za injekcije, vrste i zahtevi za kvalitet
[237]   Plastièni kontejneri za vodene rastvore za intravenske infuzije (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg141658.html#msg141658)
[238]   Ispitivanja staklenih i plastiènih kontejnera (Ph Jug V)

[239]   Faktori koji utièu na mikrobiolo¹ki kvalitet lekova
[240]   Zahtevi farmakopeja za mikrobiolo¹ki kvalitet lekovitih preparata
[241]   Faktori od kojih zavisi aktivnost/efikasnost konzervansa i ispitivanje efikasnosti konzervansa
[242]   Konzervansi koji se koriste za farmaceutske preparate za peroralnu i parenteralnu primenu – vrste i kriterijumi za izbor
[243]   Konzervansi i antioksidansi u farmaceutskim preparatima za primenu na ko¾u i oèi
[244]   Razlike izmedju konvencionalnih i biotehnolo¹kih lekova
[245]   Principi rekombinantne DNK tehnologije
[246]   Karakteristike i tipovi humanog insulina
[247]   Razlike izmeðu biotehnolo¹kih lekova prve i druge generacije:   
       primer humanog insulina (http://www.farmaceuti.com/forum/farmaceutska_tehnologija/novoispitna_pitanja_9022.msg135411.html#msg135411)

Quote[2]   Pra¹kovi za peroralnu primenu - vrste, izrada i ispitivanje

Da li kod ovoga pitanja treba da pricam o svim per os praskovima i po Ph.Jug IV i po Ph.Jug V i da li moram da navedem bas sva ispitivanja i po Ph.Jug IV i po Ph.Jug V?!?!

Ja mislim samo po Ph.Yug.V jel je IV zastarela.

ja znam da smo mi na vezbama ravnopravno spominjali i ph.jug IV i V.

meni je logicno da pricas o svim praskovima,i po ph.yug.IV i ph,yug.V upravo zbog toga sto smo ih ravnopravno koristili,mozda cak i vise ph.yug IV.
uostalom,po predavanjima imas podatke iz obe.

QuoteNova ispitna pitanja se mogu naci na sajtu farmaceutske tehnologije i dodato je nesto iz novih oblasti kao sto je homeopatija,konvencionalni i biotehnoloski lekovi,injekcije insulina,rekombinantna DNK tehnologija....da li neko zna da li to postoji u najnovijim predavanjima i ako ne gde da se informisem?

Za homeopatiju ne znam, a mislim da se odgovori na pitanja o biotehnoloskim lekovima (pitanja 244-247) nalaze u "predavanje IV godina biotehnoloski lekovi" koji je isto stavljen na farmaceutski sajt, tamo gde su i ispitna pitanja iz tehnologije.

I homeopatija se nalazi na sajtu. Kao i sterilizacija.
To su sve predavanja docenta Sne¾ane Saviæ.

http://www.pharmacy.bg.ac.yu/predmeti/farmaceutska_tehnologija_sa_biofarmacijom/

au koliko su veliki ti fajlovi :(

Quote from: Maslacak on 13-08-2007, 23:08:10
I homeopatija se nalazi na sajtu.

ja je ne nadjoh.. :ohwell:
:hmm

Ni ja
I zato se posvecujem spremanju drugih ispita a ovo ostavljam za neke bolje dane  :K 

Quote[16]   Odreðivanje sadr¾aja etanola i 2-propanola u sme¹ama etanol - voda

Ovo smo radili na vezbama? ima li ko da skenira taj papir?

Quote[17]   Izrada rastvora sa supstancama velike relativne molekulske mase za spolja¹nju primenu

Sta je ovo?!?  :hmm

Quote[21]   Kapi i sprej preparati za nos – faze u izradi i primarna ambala¾a

ja nemam nigde ovo za sprejeve?

Quote[25]   Zahtevi za kvalitet vode koja se koristi za izradu kapi za oèi i kapi za nos
[26]   Zahtevi za kvalitet vode koja se koristi za rekonstituciju pra¹kova za injekcije

Ovo su opsti uslovi za aqua destillata i pro injectione??
najvise mrzim kad mnogo vremena treba da potrosim u pretrazi materijala za odogovor na postavljeno pitanje, nekada cak i vise nego za samo ucenje.  :wall:
zar je toliko tesko napisati knjigu??  :hmm

Imam i ja ista pitanja kao Bred, pomoc? Hvala! :cvet

and party goes on :wall:

Quote[32]   Ekstrakti - vrste, izrada i ispitivanje

Da li ovde treba pricati o maceratima,infuzima, dekoktima i cajevima posto oni ne postoje kao posebno pitanje??

Quote
[36]   Izrada sirupa sa biljnim ekstraktima
[37]   Postupci izrade, ispitivanja i èuvanja standardizovanih biljnih ekstrakata

Gde ovo ima??

Quote
[38]   Osnovni homeopatski preparati
[39]   Farmaceutski oblici homeopatskih lekova
[40]   Izrada homeopatskih lekova
[41]   Homeopatski preparati u farmakopejama

ja od svega ovoga imam samo ovo (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,9174.0.html)

Uvidevsi iz prilozenog svi se mucimo oko istih pitanja. Nista nam drugo ne preostaje nego pravac na konsultacije!!!

kada?

mislim da su dan pre prakticnog

i za usmeni?/
mislim da na ovo pitanje

Quote[36]   Izrada sirupa sa biljnim ekstraktima

treba pricati o Althae sirupus. Srecom sto su izbacili ova pitanja [kojih ce se , nnadam se, pridrzavati] jer taman vidim koliko nemam materijala za ucenje, da ses oknem na samom ispitu kad vidim pitanje koje ne znam odakle su iscupali??

Ovo sto rade stvarno nema smisla!
Ljudi, ako neko dodje do novih predavanja, MOLIM VAS, neka podeli sa nama koji samo sto ne krenemo kosu da cupamo!

sto je najzanimljivije-meni je skriptu dala devojka koja je ama na svako bozije predavanje isla a ja neka pitanja tj odgovore ne mogu da pronadjem ni u tome  :wall: :)

Pa znate za omiljenu reèenicu nekih profesora (a pi¹e i na testu iz fiziologije):

"Ne mo¾ete i ne treba sve da znate"  :wall:

stvarno to pise???  :wall: skandal
elem, nama je asistentkinja rekla da je praktikum prof.Vulete dovoljan i za spremanje usmenog ispita iz tog dela gradiva?

Da, pi¹e, na onom papiru koji èitaju pred poèetak ispita  :wall:

I nama su ove godine rekli da je taj praktikum dovoljan  :cvet

Quote[72]   Izrada i ispitivanje lekovitih gela sa karbomerom (Carbomer)

Da li za ovo treba izrada svih gela koje smo radili/diskutovali na vezbama?
  Zasto je naglaseno ispitivanje samo gela sa karbomerom??
 
 

Quote[73]   Formulacija gela sa te¹ko rastvorljivom lekovitom supstancom

Na koju formulaciju konkretno misle? Ili na sve?
  I sta uopste tacno podrazumevaju pod formulacijom?
  Rekose mi na pvtu da je ranijoe kao pitanje dolazilo mikro/nano cestice a njih ima veoma malo u predavanju, ja imam zabelezeno kod mene u skripti Arhiv farmacija iz 2005.god , verovatno tamo ima nesto o tome kao i za homeopatske preparate-Arhuv farmacija 2006.god.
 

Bred, gde su Arhiv 2005. i 2006.?
Hvala!

Nemam pojma, mozda u biblioteci moze da se nadje. Ja imam neki praistorijski arhiv.

Cao, jesu li ovo sva ispitna pitanja? Hvala :wave:

pa valjda jesu.

Au,sva¹ta mo¾e¹ do¾iveti od ove tehnoze,da ne prièam o glavobolji.Ja da sam na va¹em mestu,a tu sam negde,ne bih se toliko zaludjivala tim pitanjima.Svaka vama èast ako imate toliko mozga,a i vremena da sve ra¹èlanjujete. :ninja: Ja sam za izradu gela sa Carbomerom uèila samo ono iz praktikuma,jedan pasus,a ispitivanja bih samo navela kao za op¹te gele.Mo¾da ljudi gre¹im,ali zaista te¹ko pamtim ove stvari,jer su mi poprilièno dosadne i zaglupljujuæe.  :wall: Jel neko uèi kako se izvode oni testovi kod ispitivanja?Jel treba to?A da,¹to se tièe homeopatskih lekova,ako nekom nije te¹ko da bar ukratko objasni one folije.Sve je nekako nabacano.©ta im znaèi ono C4/D4?Ja imam neka svoja nagadjanja u vezi toga,al da proverim.I tih ispitnih ima kao blata,preterali su...... :box E,a ona pitanjca za vodu?   :a

mrvka, slazem se za homeopatske i vodu .
jos sam bio na predavanju kada je voda bila tema i prfoesorka je rekla ama sve sto pise na slajdovima dakle suvo nabrajanje.
za ispitivanje valjda nabrojati samo sta se sve ispituje?

a koje folije iz homeopatije?
izgleda da samo ja to ne mogu da nadjem  :hmm
ajde me malo prosvetlite  :help2:

ja imam neke slajdove i mislio sam da je i mrvka mislila na njih? :ohwell:

Drugari, nastavak homeopatskih lekova (tj. sve slajdove sa tog predavanja) pronadjite u kopirnici na faxu!!

Daklem... prekucavam iz svoje sveske sa ve¾bi...

ODREÐIVANJE SADR®AJA ETANOLA U SME©I ETANOL-VODA

Koriste se 2 metode.

1. Direktna metoda pomoæu alkoholometra
Alkoholometar je staklena cev koja u donjem delu ima termometar (kapilaru sa ¾ivom), a u gornjem delu ima jednu od dve skale:
-   skala po Tralesu (za oèitavanje vol. % etanola u sme¹i)
-   skala po Rihteru  (za oèitavanje te¾. % etanola u sme¹i)

Postupak:
Sme¹a etanol-voda se prenese u menzuru od 1l. Alkoholometar se pa¾ljivo uroni tako da ne dodiruje zidove suda i saèeka da ispliva na povr¹inu. Posle par minuta, kad se alkoholometar stabilizuje, oèita se temperatura, i zapreminski odnosno te¾inski procenat etanola u sme¹i (zavisno od skale).
Prema Ph. Jug. II, Stvarni volumenski i te¾inski procenti etanola u sme¹i etanol-voda jesu procenti oèitani na temperaturi od 15⁰C, odnosno 20⁰C po Ph. Jug IV.
U Ph. Jug. II, nalazi se tabela (trebalo bi tabela 12) koja slu¾i za prevoðenje prividnih vol. % (procenata oèitanih na sobnoj temperaturi), u stvarne vol. % etanola. Sliènom slu¾i i tabela 11 – prevoðenje prividnih te¾. %, u stvarne te¾ %.

2. Indirektna metoda pomoæu areometra
Areometar u gornjem delu ima termometar, a u donjem skalu za oèitavanje gustine. Jedan podeok skale iznosi 0.005.
Postupak:
Isto kao kod prethodnog postupka...areometar se uranja u sme¹u i oèitava temperatura i relativna gustina etanola.
Zatim se u Ph. Jug. II, u tabeli 10, oèita faktor korekcije za gustinu etanola, a u tabeli 9, odnos izmeðu gustine i te¾. i vol. % etanola u sme¹i na 15⁰C (jer su to "stvarni" procenti po definiciji).

Primer: ako smo oèitali rel. gustinu etanola – 0.805, na temperatuti 22⁰C
Tabela 10, Ph. Jug II – faktor korekcije je 0.00086
Ako je u sali vi¹e od 15⁰C, za svaki stepen vi¹e se na dobijenu gustinu dodaje faktor korekcije (odnosno oduzima za svaki stepen manje od 15 stepeni).
U prostoriji je bilo 22 => 22-15=7 (za 7 stepeni je vi¹e od 15)
gustina je: 0.805 + 7*0.00086 = 0.81102
A zatim u tabeli 9 u Ph. Jug II tra¾imo najbli¾u vrednost toj, i oèitamo vol. % i te¾ % etanola.
U ovom sluèaju: te¾.% = 94.3%, a vol.% = 96.31

(**primer prepisujem iz sveske, nemam pojma koliko su taène vrednosti, a ph. Jug II nemam, ali bitno je da ukapirate princip)

Jadno je ¹to za ovo "slu¹amo" ph. Jug. II, al ajde :>
U ph. Jug. IV (vol 1) u tabeli 14-060 takoðe su: Odnosi relativne gustine, te¾inskih, i volumenskih procenata etanola u sme¹i etanol-voda (u ovom sluèaju, na 20⁰C).

Osim ovoga mo¾ete pogledati i ne¹to modernije, ako imate farmakopeje kuæi, a verovatno imate :wink:
Ph. Jug. IV, volumen 1  - str. 87 (poglavlje 6-040)
Ph. Eur III – str. 137 (2.9.10), i za 2-propanol str. 139 (2.9.11)

Inaèe se ne bojte da virnete u farmakopeje ako vam ne¹to nije jasno, pola predavanja je samo prepisano odande :happy:

Ne znam za¹to pitanje tra¾i i 2-propanol, ali mislim da je ovo sasvim dovoljno za ispit, jer ni¹ta drugo nismo radili. 2-propanol se ispituje u teènim ekstraktima i tinkturama, a tek od ph. Jug V (tj. ph. Eur. III) se to ispitivanje nalazi u farmakopejama, koliko sam provalila.

©to se homeopatije tièe, postoji nekoliko listova koji su kopirani iz neke knjige...arhiv 2006...mislim da to treba da se uèi (i da se tu nalaze odgovori na ona pitanja). Anyway, sutra æu to slikati pa postovati ovde, da ne tra¾im sad aparat po kuæi, svi spavaju :K

Inaèe nema potrebe da tra¾ite nova predavanja, jer su identièna starim, i ni u novim nema konkretnih odgovora na pitanja koja je Bred postavljao, tako da vam je to to – poenta je u povezivanju i snala¾enju. Zeznuto bato! :>

Zeznuto, zeznuto :face:
Nisi morala da se cimas ni za ovo, mogla si da naslikas. :wink:
U svakom slucaju hvala mnogo a posebno za homeopatske.
:cvet

KONSULTACIJE za usmeni:

6.septembar u 11h (nije napisano striktno kod koga,a ne mogu da se setim u kom kabinetu-videcete na licu mesta)

Hocemo da ih napadnemo?  puc

Rado bih ja i to slikala Bred, samo nema ¹anse da bi i¹ta razumeli po¹to nisam bila ba¹ pa¾ljiva na ve¾bama...morala sam i sama sebi da de¹ifrujem  :K

Evo homeopatije. Nije ba¹ malo, ali mislim da ne treba sve...ja nisam to jo¹ ni èitala, vi proberite ono va¾no. Nije najsreænije uslikano...ali najva¾nije je da se vidi...valjda se vidi  .blah. Slajdove sa predavanja imate, jel tako?

©to se konsultacija tièe, meni i ne vredi ne¹to da idem jer jo¹ nisam nijednom sve pre¹la. Pitanja sam samo pre¹la pogledom. Ali bilo bi fino da vi ¹to ste zabradili u uèenje odete, pa prenesete svoja saznanja :)

(http://img530.nono9.us/img530/5040/str1di8.th.jpg) (http://img530.nono9.us/my.php?image=str1di8.jpg)  (http://img527.nono9.us/img527/4531/str2sn4.th.jpg) (http://img527.nono9.us/my.php?image=str2sn4.jpg) (http://img237.nono9.us/img237/2557/str3kb6.th.jpg) (http://img237.nono9.us/my.php?image=str3kb6.jpg)  (http://img482.nono9.us/img482/1818/str4vn7.th.jpg) (http://img482.nono9.us/my.php?image=str4vn7.jpg)

(http://img482.nono9.us/img482/3424/str5fx1.th.jpg) (http://img482.nono9.us/my.php?image=str5fx1.jpg)  (http://img482.nono9.us/img482/6838/str6pp4.th.jpg) (http://img482.nono9.us/my.php?image=str6pp4.jpg)  (http://img482.nono9.us/img482/5055/str7xg7.th.jpg) (http://img482.nono9.us/my.php?image=str7xg7.jpg)  (http://img482.nono9.us/img482/5007/str8vl3.th.jpg) (http://img482.nono9.us/my.php?image=str8vl3.jpg)

Maslacak hvala za homeopatiju  :cvet Na ovaj nacin si omogucila siroj grupi ljudi da na laksi nacin dodje do slajdova.
Tnx again

Maslacak  :Bog  :cvet

Naravno svi na konsultacije!!!!!!!!!!!

Slajdove imam samo one koje sam otkucao maslacak?  :ohwell:

Hvala MASLACAK!!!  :happy:

Quote from: Bred on 29-08-2007, 15:21:03
Slajdove imam samo one koje sam otkucao maslacak?  :ohwell:

Hm... :hm

Ima vi¹e od toga...to jest, rekla bih da su u pitanju potpuno drugi slajdovi, ali mi je problem malo da procenim zato ¹to to jo¹ nisam ni proèitala. Ovako na prvi pogled deluje mi prilièno konfuzno i komplikovano.

Imam od¹tampanih 7 strana slajdova, 6 slajdova po jednoj strani.

Ajde videæu ¹ta æu...
nisam ba¹ pri vremenu, i na ovo sam izgubila podosta...na dial-up-u sam, plus koristim postpaid...
a nisam sigurna ¹ta æe se videti ako bih slikala jer su slova presitna i ovako. Probaæu neke varijante, mo¾da i prekucam.

Biæe u svakom sluèaju, samo molim vas da budete strpljivi :happy:

Pih... ipak niste morali da budete strpljivi :K
Ne volim kad mi ne¹to stoji nad glavom pa sam odluèila da odradim to odmah...

Dakle, ovo i ono prethodno ¹to sam postovala, je kompletna homeopatija.

Nadam se da æete moæi sve lepo da vidite...

(http://img406.nono9.us/img406/4475/slajdovi1bp9.th.jpg) (http://img406.nono9.us/my.php?image=slajdovi1bp9.jpg)  (http://img406.nono9.us/img406/9397/slajdovi2at4.th.jpg) (http://img406.nono9.us/my.php?image=slajdovi2at4.jpg)  (http://img406.nono9.us/img406/7623/slajdovi3wh6.th.jpg) (http://img406.nono9.us/my.php?image=slajdovi3wh6.jpg) (http://img406.nono9.us/img406/6476/slajdovi4uo1.th.jpg) (http://img406.nono9.us/my.php?image=slajdovi4uo1.jpg)  (http://img406.nono9.us/img406/9981/slajdovi5de4.th.jpg) (http://img406.nono9.us/my.php?image=slajdovi5de4.jpg)  (http://img406.nono9.us/img406/872/slajdovi6cm2.th.jpg) (http://img406.nono9.us/my.php?image=slajdovi6cm2.jpg)  (http://img411.nono9.us/img411/5288/slajdovi7jq5.th.jpg) (http://img411.nono9.us/my.php?image=slajdovi7jq5.jpg)   

maslacak,
tnx!
:Bog :Bog :Bog

Maslacak, carice!  :wave:


P.S. Izvinjavam se sto kvarim ovu radost, ali samo da vam kazem da ovo sto sam ja nabavila u kopirnici nije isto sto je Maslacak poslala. Njeno je mnoooogo bolje jer daje uopstenu sliku o homeopatiji. Ovo sto ja imam,sadrzi neke sitnice oko izrade npr. parenteralnih ili polucvrstih preparata. Mislim da te stvari nisu bitne za data pitanja, ali ako neko ide do faxa ovih dana i zanima ga sta jos ima (pa da odluci da li ce i to da uci), neka svrne do kopirnice! 

Da, izgleda da postoje jo¹ neke sitnice i dodatna "literatura" koju su preporuèivali, pi¹e mi u "skripti" (¹vrakopis od sveske jednog druga). Ja to nemam, i neæu da imam, a i moj vam je predlog da se ne zamarate tim, zato ¹to toliko teksta za samo 4 ispitna pitanja stvarno nema smisla prouèavati :K I ovako je previ¹e.

maslacak legendo!!! :cvet :cvet :cvet

 :stid:  :cvet

E da, ¹to se pitanja 73 tièe:

Formulacija je zapravo skup sastojaka i njihovih kolièina za proizvodnju nekog lekovitog oblika.
Znaèi, kad razvijamo formulaciju, mi razmi¹ljamo - u kakvom obliku je najbolje da bude lekovita supstanca (rastvorena, dispergovana..) i u kojoj kolièini, koje su nam pomoæne materije neophodne, a koje po¾eljne, i u kojim kolièinama bi izazvale najbolji efekat, sa ¹to manje ¹tetnih...

Tako da mislim da se u pitanju tra¾i da predlo¾imo ¹ta bi jedan gel sa te¹ko rastvornom lekovitom supstancom trebalo da sadr¾i da bi se dobio stabilan, efikasan i bezbedan proizvod...
Ja sad ne znam taèno jer nisam i¹la u detalje, ali kontam da bi tu obavezno imali neki PAM kao sredstvo za suspendovanje, flokulant, konzervans (zbog vode) itd...
Najbolje je zapravo potra¾iti u praktikumu neki gel sa suspendovanim lekom, pa pogledati ¹ta sve sadr¾i :)

Pitanje 210  : na sta se tacno misli? Koji su to faktori? Nigde nisu konkretno nabrojani. Ja mogu da spomenem sve i svasta, ali...
Pomozite... Hvala!

Rastvorljivost u nekom rastvaraèu je karakteristika same supstance, tako da i nema puno faktora...

praktikum Biofarmacija i tablete, str. 19:

Rastvorljivost supstance u odreðenom rastvaraèu zavisi od njene molekulske strukture, kristalnog oblika i temperature.
A kod slabih elektrolita, veliki uticaj na rastvorljivost ima i pH vrednost rastvora.

E, valjda sad treba razvijati kako utièe svaki od tih faktora ponaosob, nemam pojma :K

Ja sam ili glupa ili corava...
A besna sam sigurno!

Pitanje 247. :Razlike izmedju biotehnol. lekova 1. i 2. generacije - primer humanog insulina

Sta ja tu da im pricam? Koji je to insulin prve, a koji druge generacije?

Mene je blam veæ da samo ja ne¹to pametujem  :stid:
Al ajde...pa vi me prekinite kad smorim :K

I mene je zbunilo to pitanje, kad sam ga videla nakon ¹to sam i¹èitala biotenolo¹ke lekove, ali sam onda otprilike povezala ¹ta bi to moglo da bude pa da obratim pa¾nju sledeæi put...

Mislim da je su¹tina u tome da su lekovi prve generacije dobijeni nekom od biotehnolo¹kih tehnika (rDNK, PCR bla bla), i da predstavljaju molekule identiène onima koji postoje u prirodi/organizmu (kopije endogenih proteina, antitela itd)... znaèi to bi bilo dobijanje pravog pravcatog humanog insulina, sa istom sekvencom AK, izoelektriènom taèkom, tercijarnom strukurom... :> I to je veæina onih insulina koji se spominju...sa Zn, protaminom i ostalo.

E, a druga generacija biotehnolo¹kih lekova koristi iste biotehnolo¹ke metode, ali uvodi in¾enjeringom i izmene tj. pobolj¹anja u strukturi molekula da bi se dobile bolje fizièko-hemijske osobine. Pa je tako kod onog Lantus insulina, izmenom jedne ili dve aminokiseline u strukturi, povi¹ena izoelektrièna taèka i  postignuto da se napravi preparat stabilnog rastvora insulina (¹to je uvek dobro), a koji precipitira tek nakon primene u tkivo zbog povi¹enja pH na mestu primene... fantazija  :smekerica:

Je l' ti zvuèi logièno? :K

Zvuci mi vrlo logicno! Hvala!

Maslacak, ja te molim da nastavis , kako ti kazes, da pametujes!  :cvet   :cvet   :cvet

Ako je iko pronasao odgovore na sledeca pitanja bilo bi lepo da podeli sa ostalima! Hvala!

[15]   Rastvaraèi za peroralne rastvore, rastvore za ko¾u i rastvore za ispiranje usne duplje

[17]   Izrada rastvora sa supstancama velike relativne molekulske mase za spolja¹nju primenu

[21]   Kapi i sprej preparati za nos – faze u izradi i primarna ambala¾a

[37]   Postupci izrade, ispitivanja i èuvanja standardizovanih biljnih ekstrakata

[116]   Faze u postupku izrade film tableta

Pretpostavljam da su odgovori:
   15.Ovde nabrajaj sve moguce tipa voda,etanol,glicerol sorbitol,propilenglikol,ulja i nesto o njima imas u ekstraktima.
   116.Faze su iste kao kod draziranja samo nema izolovanja kao prve faze.Ostalo ne znam ni ja pa cu pitati na konsultacijama.

Ja mogu samo da ka¾em neke smernice koje æu ja pratiti kad budem pa¾ljivije gledala ova pitanja...

17 - Koliko sam ja ukapirala, sve ¹to treba je zakljuèiti da su supstance velike molekulske mase - te¹ko rastvorne. To znaèi da ako izraðujemo rastvor, moramo dodati neku pomoænu supstancu koja æe omoguæiti rastvaranje - npr. solubilizator. I ni¹ta, prièa¹ kako bi ti izradila neki rastvor za spolja¹nju primenu sa te¹ko rastvornom supstancom (velike molekulske mase). Opet: najbolje je pronaæi neki takav u praktikumu, ako postoji :wink:

21 - Ma samo treba pratiti uop¹tene propise. ©ta su kapi za nos? Rastvori, suspenzije... Znaèi faze u izradi su iste kao i kod rastvora i suspenzija - ali prateæi propise za preparate za nos (¹ta veæ ono ide...izotoniènost, i lokalizacija u nosnoj ¹upljini...). Slièno je i za sprej preparate - faze u izradi su kao i za sve druge sprej preparate, samo ¹to su ovi za nos, pa moraju da zadovoljavaju one dodatne uslove za to. Primarna ambala¾a: boèica sa kapaljkom, plastika ili staklo, bla bla... A za sprej...kao i za sve druge sprejeve, raspr¹ivaè, dozator... :>

37 - Ovo ja imam u predavanjima (mislim da se samo suvi ekstrakti standardizuju):

Standardizovani suvi ekstrakti imaju taèno odreðeni sadr¾aj koji se pode¹ava:
-dodatkom inertne materije (laktoza, saharoza, skrob su¹en na 100⁰C, MgCO₃, MgO, Ca₃(PO₄)₂), ili
-koncentrovanijim suvim ekstraktom iste droge

ispitivanja: suvi ostatak
èuvanje: u hermetièki zatvorenoj posudi, za¹tiæeno od svetlosti.
oznaèavanje: kao kod teènih i mekih ekstrakata

Znaèi, izraðuju se kao i svi suvi ekstrakti, a onda se standardizuju na taèno odreðenu kolièinu aktivne materije, postupcima koje sam gore napisala...ako treba razbla¾iti, dodamo inertnu materiju, a ako treba vi¹e aktivne supstance, dodamo koncentrovaniji ekstrakt do potrebne kolièine... i to je to.

Opet ja...
Kakav je farmakopejski status radiofarmaceutika?

E ovo nemam pojma! Zapravo, ja mislim da uop¹te nemam fadiofarmaceutike u predavanjima, tako da nemam pojma ¹ta æu sa tim  :shock

somebody?   :hmm

ni ja nemam radiofarmaceutike sem nekih tabela iz kojih ne mogu da izvucem ni 3 recenice  :wall:

Ako vam ista znaci, mogu da ponesem 6-og sta imam o radiofarm., pa da iskopirate.
Ali nemam taj farmakopejski status!!!!

P.S.
Pitanje : [51]Sastav i izrada preparata tipa emulzija za spolja¹nju primenu

Za sastav kao mogu da sklepam neku pricu, ali sta cu sa izradom? Je l' postoji neki odredjeni redosled dodavanja? U praktikumu postoje 3 opisana nacina izrade...
Ili sam previdela neku pricu u praktikumu...   :help:

pitajte to na konsultacijama.
a to ponesi pa ce mi neko vec doturiti.  :wink:

Quote[148]   Infundibilije za parenteralnu ishranu
[150]   Preparati za totalnu parenteralnu ishranu

Razlika izmedju ova dva pitanja??

Quote[152]   Jedinice za izra¾avanje koncentracija u injekcijama i infundifilijama, zahtevi za obele¾avanje

Zahtevi za obelezavanje cega??

Quote156-158.pitanja ja tu imam da kazem po 2-3 recenice??

Quote[159]   Viskozne kapi za oèi

??

[161]   Prikaz izrade/proizvodnje kapi za oèi tipa rastvora

prikaz??
 
165-166. su opsta pitanja za sve preparata ili sve to ima u knjizi prof.Djuric???
 
167.pitanje ja nemam uopste!!

169.,170. samo iz praktikuma??
171. samo po Ph.Jug V a Ph.Jug IV??
172. isto imam samo 2 recenice da kazem?

177. trebamo li da znamo podloge?

Quote[178]   Pranje i sterilizacija staklene ambala¾e za parenteralne preparate

Pranje?? Trebamo li ovde da pricamo i ispitivanje? Anitmikrobni agensi??

Quote[184]   Injekcije insulina - uloga najèe¹æe kori¹æenih pomoænih materija

??
188-192. ja nemam nista u predavanjima.

200-207.pitanje mi sami ceprkamo po gradivu pa spojimo sve to na 1 mesto??

Quote from: Gocca on 04-09-2007, 16:09:04
Pitanje : [51]Sastav i izrada preparata tipa emulzija za spolja¹nju primenu

Jedino ¹to mi pada na pamet je da ovde prièa¹ o Benzyli benzoatis linimentum.

A ova Bredova æu pogledati, al sad me mrzi trenutno, roðendan mi je :>

Za poèetak, razlika izmeðu infundibilija za parenteralnu ishranu, i totalne parenteralne ishrane: koliko se seæam TPI se koristi ako pacijent du¾e od 5 (ili 7 :hmm) dana ne mo¾e da uzima èvrstu hranu, i one moraju da sadr¾e SVE ¹to se nalazi i u èvrstoj hrani...i masti, aminokiseline, vitamine... Ako je period nejedenja :K kraæi, infundibilije sadr¾e samo osnovne resurse za energiju i ¾ivot...ugljene hidrate, elektrolite...trebalo bi da vam to pi¹e u predavanjima...ako ne pi¹e, pronaæi æu pa æu prekucati. Naravno, preparati za TPI potpadaju pod infundibilije za parenteralnu ishranu.

A da... 167 nemam ni ja :ohwell: A imam, valjda, nova predavanja.
samo znam da mi se ti preparati nabrajaju kod preparata za oèi, ali o njima - ni¹ta.

ne, ne, to za TPI pise i u praktikumu nego me je zbunilo 2 skoro pa ista pitanja jer ces i u 148. pricati i ono iz 150.  :wink:

pit. 152
Zahtevi za obelezavanje inj., infudibilaija
(sta pise na signaturi)

pit. 165-158
koliko ima u praktikumu, toliko

pit. 159
duze se zadrzavaju na mesti primene, jer imaju i vecu voskoznost
usporava se oticanje ukapanog rastvora i time produzava delovanje
ublazava se mehanicka iritacija kornee

pit.161
ne kapiram ni ja taj prikaz
mozda samo misle jednostavno na opis izrade


pit. 165, 166
ne znam sta osim povecanja viskoziteta preparata
ili pravljenje neke suspenzije


pit.167
Bred, kakva su ti to predavanja???

pit. 169, 170.
ja radim samo iz praktikuma

pit. 171
mislim da bi trebalo da znas podelu i po 4-oj i po 5-oj,
a opis po 5-oj

pit. 172
sta mozes da izvuces iz praktikuma, to ti je

pit.200-207
Ceprkaj!
----------------------------------------------------------------------------
sto se tice pitanja vezanih za vakcine, imunobioloske, radiofarmaceutike,
ja mogu da ponesem taj deo predavanja na fax sutra i da iskopiras

@Bred pa da, skoro su ista, ali nisu potpuno ista, mislim da je profesorkama tu vrlo va¾no da se napravi razlika, pa zato ima¹ oba :)

165, 166 nema u knjizi. Ovo ¹to je Gocca rekla + oftalmolo¹ki terapijski sistemi, mislim da je to to.

177 - ja ne mislim da uèim podloge, a ko je dokon, mo¾e :K

ostalo bih rekla sve kao i Gocca :)

Sto se tice statusa radiofarmaceutika ja mislim da treba reci da u Ph Jug v ima 37 monografija u Ph Eur v 54 i da tu spadaju preparati za i.v primenu,oralnu primenu,aerosoli antitela sa radioizotopima i malo o izradi

aha, a gde da nadjem izradu?!
maslacak, goco :cvet

208.pitanje-koje sve tacno definicijetreba da znamo??

223.-treba li pricati i o kontrolisanom oslobadjaju???

Nemam nista o izradi radiofarmaceutika! A ti Sandric?

208. Vidi u knjizi sta sve ima od definicija i prosiri pricu sa Apsolutnom i Relativnom bioraspolozivoscu. Bar cu ja tako da uradim.

E a sta ja da radim sa pitanjem 55? Zahtevi za kvalitet farm. emulzija za peror., spolj. i i.v. primenu.

to pitaj sutra.
ali opet i tu ima definicija samo biofarmacije i biol.raspolozivosti i nista vise??

Pa ¹ta bi ti vi¹e? :K
sumnjam da su mislili da im nabraja¹ 10 nekih definicija... jednostavno tra¾e osnovne informacije o biofarmaciji i raspolo¾ivosti. Valjda  :>

Nemojte da idete na to da sva pitanja moraju biti obimna, uglavnom ona koja se èine kratka - to i jesu, a profesorke æe veæ naæi naèina da vam ih pro¹ire na ispitu :K

Mislim da farmakopejski status nema nikakve veze sa izradom, tako da pustite to. Poenta je samo u tome koliko su zastupljeni u odnosu na ostale lekove i gde se sve primenjuju...to znaèi "farmakopejski status". Prosto, njihov znaèaj, i da li se vremenom poveæava ili smanjuje (a poveæava se izgleda).

47. pitanje ima u knjizi na strani 155.
  220. gde naci?
  217. i 218 iz knjige? Da li kod 218. trebaju sva izvodjenja??
  ja i dalje ne mogu da nadjem odgovor na 225.??
 

strana 94 u knjizi za pitanje 225

pit. 217 i 218- kapiram da ucis iz knjige

pit. 220 opet, vidi sta kaze u knjizi

Pit.142-Da li se sve faze izrade vrse u asepticnoj sobi(pranje ampula ,susenje....).
Pit.201-Znacaj procene stabilnosti farm.preparata(ja sam samo nasla uticaj izbora ambalaze)

196 i 197-da li bi mi neko ukratko mogao reci,u predavanjima koja ja imam ne spominju se vrste a nesto posebno ni osobine.
Pit.242-vrste i kriterijum za izbor!
Pit.116-znam da je neko rekao isto kao kod draziranja sem izolovanja,a koje su to faze!

Quote from: Gocca on 05-09-2007, 07:55:04

pit.167
Bred, kakva su ti to predavanja???

a kakav je to odgovor?? :)
imam skripte koje verovatno, svi imaju, vec ti rekoh.  :wink:
ali ovo pitanje NEMAM.

Radice, to ima u predavanjima, otidji do fotokopirnice ako mozes ako ne, kucacu  :ball2:

neko da mi popgne oko pitanja 200-207? :)

evo sta sam ja sistematizovao [koliko sam mogao da se setim i iscackam u ove sitne sate] :)
200.-sirupi, etarska ulja, vanilin, dulcin... moraju da budu netoksicni, indiferentni blabla...
202.PEG se koriste kod tableta kao vezivno srdstvo za suvu granulaciju , kos suspenzija za povecanje viskoznosti, kao podloga za masti.
205.Kao antiadheziv kod tableta, kao vez.sredstvo, sred. za dopunjavanje , raspadanje isto kod tableta.
kod emulzija kao hidrokoloidi i kvaziemulgatori.
kod suspenzija sredstvo za povec.viskoznosti.

Skrob-sredtsvo za raspadanje i antiadheziv kod tableta, za dopunjavanje praskova, skrobni sirup ...


-----
Ova pitanja su namerno smisljena da bi se mi zbunili i troumili a ovih nekoliko gore-da bi kroz njih mogli da nas propitaju celo gradivo-npr kod PEGa mogu ladno da nas pitaju masti kompletno. :nonono:

205-1.rastvori-u kapima za nos,za povecanje viskoziteta(MC)
2.suspenzije-za povecanje viskoznosti(NaCMC,HPMC,MC,Avicel),flokulant(MC,NaCMC)
3.emulzijama-u hidrofilnom koloidu,sekundarni emulgator
4.geli-gelirajuce sred.(MC,HEC,NaCMC)
5.kapsule-sr.za dopunjavanje
6.mikrokapsule-za oblaganje-rastvorna(NaCMC,MC,HEC),nerastvorna(EC,celulozni acetat),enterosolventni(CAP)
7.pelete-sr.za dopunjavajne(MC,MC/NaCMC)
8.kapi za oci-za povecajne viskozitete(MC,HEC,HPMC,NaCMC)
9.tablete-za dopunjavanje,za vezivanje,za raspadanje
10.film tablete-za oblaganje gastrorezistetnih i enterosolventnih
11.preparati sa produzenim oslob.-za nosac,kod sistema sa rezervoarom
204-skrob:1.u vodenim suspenzijama za per os primenu-za povecane viskoziteta
2.geli-gelirajuce sr.
3.kapsulama-sr.za dopunjavanje u tvrdim kaps.
4.mikro kaps.-sr.za oblaganje
5.tablete-sr.za dopunjavanje,za vezivanje,za klizanje,raspadanje,za zadrzavanje vlage
6.pelete-za dopunjavanje
A 202 imas u kjizi kod makrogola kao podloga navedene primene str.199
Brede,mozes li mi samo ukratko reci,na fax ne mogu nikako!PLEAS!! :lol:

 :cvet
posto si se ti potrudila da iskucas sve to, izvoli:

(http://images6.theimagehosting.com/areo1-1.th.jpg) (http://server6.theimagehosting.com/image.php?img=areo1-1.jpg)
(http://images6.theimagehosting.com/areo2-1.th.jpg) (http://server6.theimagehosting.com/image.php?img=areo2-1.jpg)
(http://images6.theimagehosting.com/areo3-1.th.jpg) (http://server6.theimagehosting.com/image.php?img=areo3-1.jpg)
(http://images6.theimagehosting.com/areo4-1.th.jpg) (http://server6.theimagehosting.com/image.php?img=areo4-1.jpg)
(http://images6.theimagehosting.com/areo5-1.th.jpg) (http://server6.theimagehosting.com/image.php?img=areo5-1.jpg)
(http://images6.theimagehosting.com/areo6-1.th.jpg) (http://server6.theimagehosting.com/image.php?img=areo6-1.jpg)
(http://images6.theimagehosting.com/areo7-1.th.jpg) (http://server6.theimagehosting.com/image.php?img=areo7-1.jpg)
(http://images6.theimagehosting.com/areo8-1.th.jpg) (http://server6.theimagehosting.com/image.php?img=areo8-1.jpg)

Sredstva za ciscenje, cuvanje,itd. kontak. sociva su na nekoliko kucanih strana. Stvarno ne mogu to da ti prekucam. trajalo bi danima. Sorry!  :ohwell: Nadam se da neces biti bas toliki baksuz.

ok, ima li neko drugi?  :wink:

hvala brede!!!imam ja kontaktna sociva,sestra mi je polozila u junu mogla bi ti dati,al kako? :happy:

da nemas skener, fotoaparat, mobilni telefon? ili da iskucas bar nesto najvaznije od toga?  :wink:

mogu ti poslati u ponedeljak,skener nemam kuci.jel ti kasno? :happy:

Ljudi,a sta sa pitanjima 183 i 184 (inj. insulina) :`?

ne znam sta cemo sa tim pitanjima??
ili skrenes pricu o insulinu kao biotehnoloskom leku.
ja i dalje ne mogu da nadjem odgovore na pitanja od 122-126.?? ni 220. a i 225.

evo za peg
(http://images6.theimagehosting.com/PEG1-2.th.jpg) (http://server6.theimagehosting.com/image.php?img=PEG1-2.jpg)
(http://images6.theimagehosting.com/PEG2-2.th.jpg) (http://server6.theimagehosting.com/image.php?img=PEG2-2.jpg)
(http://images6.theimagehosting.com/PEG3-2.th.jpg) (http://server6.theimagehosting.com/image.php?img=PEG3-2.jpg)

pit 225. - strana 94 u knjizi (pogledaj sam vrh strane, pise lepo kriterijumi...)  :chill:

sto se tice tih preparata sa modifikovanim sadrzajem, to je i meni ?
ja cu da naucim o njima sta imam, pa ako iz toga mogu da izvucem po koju recenicu-super!

Sto se tice pit.220 pogledaj u knjizi prof.Djuric pod naslovom "Biofarmacija lekovitih oblika za rektalnu aplikaciju",mislim da tako glasi u oblasti za supozitorije i vagitorije.
   Evo za Radicu faze u izradi drazeja:
1.Izolovanje-zastita jezgra od vlage.Za ovo se koriste vodootporne materije:zein,neki proteini i selak.
2.Prevlacenje-zaokruzivanje ivica i vezivanje obloge pomocu secernog sirupa i sr. za vezivanje(zelatina i arapska guma).Postupak se ponbavlja do zeljene debljine obloge
3.Nanosenje sirupa i glacanje-Cist sirup saharoze,susenje.
4.Bojenje i doterivanje-secerni sirup sa bojom(danas se koriste nerastvorne lak boje)
5.Poliranje-postize se zavrsni sjaj(spec.bubnjevi za glacanje).Koristi se r-or pcelinjeg ili karnauba voska dva ili tri sloja u zavisnosti od nivoa sjaja koji zelimo.

Quote from: Gocca on 09-09-2007, 07:50:26

ja cu da naucim o njima sta imam, pa ako iz toga mogu da izvucem po koju recenicu-super!

a sta imas? :>

puk'o mi internet sinoc!   :batina

E, pazi ja imam neki uvod mali o toj vrsti preparata, pa onda o difuzionim i sistemima kod kojih je rastvaranje mehanizam delovanja. I posle o parenteralnim preparatiam sa produzenim delovanjem.
I onda o terapijskim sistemima. U svakom slucaju, sta iz toga svega shvatim, povezem, ... to cu da primenim na ta sporna pitanja.
A za one inj. insulina mi dodje kosu da cupam!

hvala puno mandm! :wave:
ja imam isto ko goca!!

183, 184

Za sad pronaðoh ovo u predavanju

Lekoviti preparati produ¾enog delovanja za parenteralnu primenu
Vodene suspenzije

Princip: promena velièine èestica lekovite supstance - smanjenje brzine rastvaranja.

Onda mi idu zahtevi za ove suspenzije...to verovatno imate (homogenost, lako redispergovanje, velièina èestica, sterilnost...)

A onda:
Primeri

insulin semilente - suspenzija amorfnog (10 mikrometara) cink-insulina (kompleks), du¾ina delovanja 12-16h.
isulin ultralente - suspenzija kristalnog (40 mikrometara) cink-insulina (kompleks), du¾ina delovanja 30h.
insulin lente - suspenzija amorfnog i kristalnog cink-insulina (kompleks), du¾ina delovanja 24h

Put/naèin primene insulina
Insulin se uobièajeno "samodaje" s.c. upotrebom 0.5 ili 1ml ¹rica da se dozira rastvor insulin (3 ili vi¹e puta na dan). Potrebno je menjati mesto primene injekcije.

Pomoæne materije:
- sredstva za kva¹enje: polisorbat 60, polisorbat 80, polioksietilen-polioksipropilen. Primenjuju se u koncentracijama 0.1 do 1% - postizanje homogene raspodele èestica.
- flokulanti: citrati, galati, fosfati, polifosfati - spreèavanje aglomeracije èestica
- za¹titni koloidi: metilceluloza, NaCMC, PVP - spreèavanje rasta kristala, i utièu na sposobnost oticanja preparata sa zidova posude (¹to se odra¾ava na taènost doziranja). Koriste se u koncentracijama manjim od 0.5%, a ako su konc. veæe od 0.5% koriste se radi poveæanja viskoziteta.
- konzervansi
- antioksidansi - samo ako je supstanca osetljiva na kiseonik
- puferi - samo ako je neophodno pode¹avanje jer osnovni princip izrade parenteralnih preparata je jednostavnost.


*ovo sitnim slovima je dopisivao moj drug na predavanju :)

©ta mislite, jel to to? :happy:

EDIT: E da! ©to se tièe pitanja 122-126... Ne znam imate li predavanje pod nazivom: Peroralni preparati sa modifikovanim oslobaðanjem lekovite supstance. Tu se navode razlike izmeðu konvencionalnih i modifikovanih dozirnih oblika, zatim su prepisani propisi to jest definicije iz Ph. Eur 5. , onda idu prednosti i nedostaci... i onda ba¹ o oralnim preparatima, klasifikacija itd. Imate li to, ili da vam slikam i postujem ovde?

Maslacak, HVALA!!!
A da li imas (ili Bred; ili neko  :wink:) odgovor na pit. 185 (vrste i karakteristike implant.) ? Ako je puno za kucanje,je l' nije problem da uslikate, skenirate,...?
Unapred  :thanx:


P.S sto se tice tih modifikovanih , cini mi se da imamo isto/slicno

Sve ¹to imam o implantima, nalazi se u Terapijskim sistemima, to jest Parenteralnim TS...i u Parenteralnim preparatima gde je samo prepisana definicija iz farmakopeje. Pretpostavljam da to i vi imate...malo ima (opet se spominje insulin kao primer :K)...ali mislim da je to dovoljno.

Su¹tina: sterilni preparati, sa modifikovanim oslobaðanjem lekovite supstance :)

maslackice, uslikaj ti to i ono za kontakatna sociva sto pre, plz!

koje taèno da uslikam, modifikovane?

a to za kontaktna soèiva nemam, rekoh, davno bi to ovde bilo :wink:

Peroralni preparati sa modifikovanim oslobaðanjem lekovite supstance

(http://img128.nono9.us/img128/7830/modif1wr8.th.jpg) (http://img128.nono9.us/my.php?image=modif1wr8.jpg)  (http://img128.nono9.us/img128/3346/modif2ny5.th.jpg) (http://img128.nono9.us/my.php?image=modif2ny5.jpg)  (http://img128.nono9.us/img128/8369/modif3de8.th.jpg) (http://img128.nono9.us/my.php?image=modif3de8.jpg)  (http://img2.freeimagehosting.net/uploads/th.807703bc28.jpg) (http://img2.freeimagehosting.net/image.php?807703bc28.jpg)   

A ¹to se implanata tièe

u parenteralnim preparatima imam ovo:
Implanti (Ph. Jug. V, Ph. Eur. 5)
Sterilni farmaceutski oblici, po velièini i obliku primereni za parenteralnu implantaciju i/ili oslobaðanje lekovite supstance u du¾em vremenskom periodu.
Pakuju se u sterilnu ambala¾u.

a u terapijskim sistemima ovo

(http://img2.freeimagehosting.net/uploads/th.35134cabfe.jpg) (http://img2.freeimagehosting.net/image.php?35134cabfe.jpg)  (http://img2.freeimagehosting.net/uploads/th.3f64fba89d.jpg) (http://img2.freeimagehosting.net/image.php?3f64fba89d.jpg) 

Pukao mi nono9 kod treæe fotke, zato su 3 na ovom drugom  :wall:
I izvinjavam se ¹to su predavanja i¾vrljana, bila sam vredna :K

P.S. radica je rekla da æe dati kontaktna soèiva, ja se nadam da æe biti... :)

Ljudi, 'ajmo svi aplauz za Maslacak!  :pljes:   :pljes:   :pljes: 

E ovako...
Goca mi je tra¾ila ovo, a pretpostavljam onda da bi moglo i drugima trebati. U pitanju su nova predavanja iz oènih preparata - tu se nalaze jasni odgovori na pitanja 164, 165 i 166, a i 155. Postoji ne¹to i o izradi kapi u tezama (161), ali o izradi kapi suspenzija (162) ipak nema ni¹ta. Uploadovala sam celo to predavanje, zato ¹to se u odnosu na praktikum npr. razlikuje podela, to jest postoji jedna vrsta oènih preparata koji se nalaze samo u Ph. Eur 5.
U svakom sluèaju, pogledajte, pa æete iskopati ¹ta vam je novo, i ¹ta vam treba  :cvet

(http://img172.imagevenue.com/loc701/th_02509_ocni1_122_701lo.jpg) (http://img172.imagevenue.com/img.php?image=02509_ocni1_122_701lo.jpg)  (http://img20.imagevenue.com/loc1087/th_02510_ocni2_122_1087lo.jpg) (http://img20.imagevenue.com/img.php?image=02510_ocni2_122_1087lo.jpg)  (http://img159.imagevenue.com/loc881/th_02517_ocni3_122_881lo.jpg) (http://img159.imagevenue.com/img.php?image=02517_ocni3_122_881lo.jpg)  (http://img147.imagevenue.com/loc607/th_02523_ocni4_122_607lo.jpg) (http://img147.imagevenue.com/img.php?image=02523_ocni4_122_607lo.jpg)

(http://img185.imagevenue.com/loc240/th_02260_ocni5_122_240lo.jpg) (http://img185.imagevenue.com/img.php?image=02260_ocni5_122_240lo.jpg)  (http://img120.imagevenue.com/loc969/th_02819_ocni6_122_969lo.jpg) (http://img120.imagevenue.com/img.php?image=02819_ocni6_122_969lo.jpg)  (http://img167.imagevenue.com/loc680/th_02825_ocni7_122_680lo.jpg) (http://img167.imagevenue.com/img.php?image=02825_ocni7_122_680lo.jpg)  (http://img177.imagevenue.com/loc336/th_02826_ocni8_122_336lo.jpg) (http://img177.imagevenue.com/img.php?image=02826_ocni8_122_336lo.jpg)

Neko je ranije pitao za faktore koji uticu na rastvorljivost (210. pitanje). O njima pise i u okviru rastvora u predavanjima:
1.priroda supst. koja se rastvara (molekulska masa, tacka topljenja, kristalna struktura i solvatacija, velicina cestica, geometrijski oblik),
2.Priroda rastvaraca (dipolni momenat, dielektricna konstanta, pH vrednost, temperatura, dodavanje soli).
O svim tim faktorima pise nesto, mislim da to imate.

A koje su vrste tecnih lekovitih preparata za peroralnu primenu (13. pitanje)?

evo zap itanje o konotaktnom socivima.
lose je skenirano jer je originalan papir veoma lose odstampan ali videce se ako uvecate
(http://images6.theimagehosting.com/fax1.th.jpg) (http://server6.theimagehosting.com/image.php?img=fax1.jpg)
(http://images6.theimagehosting.com/fax2.th.jpg) (http://server6.theimagehosting.com/image.php?img=fax2.jpg)
(http://images6.theimagehosting.com/fax7.th.jpg) (http://server6.theimagehosting.com/image.php?img=fax7.jpg)
(http://images6.theimagehosting.com/fax8.th.jpg) (http://server6.theimagehosting.com/image.php?img=fax8.jpg)
(http://images6.theimagehosting.com/fax9.th.jpg) (http://server6.theimagehosting.com/image.php?img=fax9.jpg)

thanx 2 radica  :cvet
ja i dalje ne vidim odgovor na 126.pitanje??

Aleluja Bred  :Bog :Bog
¹to se 126 tièe... use your imagination :K to ¹to imam, ja sam postavila... ako pronaðem jo¹ ne¹to uèeæi, postovaæu.

QuoteA koje su vrste tecnih lekovitih preparata za peroralnu primenu (13. pitanje)?

'El ti to nas zeza¹? :K
Mislim...ovo poprilièno lako mo¾e¹ naæi po praktikumima, ¹ta va¾i za ph Jug IV, a ¹ta za V... ©ta ti taèno nije jasno u om pitanju?

za 126. pit:
ja bih nabrojala polimere za membrane, materijale za izradu matrixnih sistema, pom.mat. kod parenteralnih sa produzenim delovanjem

P.S. Bas smo utrli put ostalim ljudima koji ce tek krenuti da spremaju ispit. Ovo su dragocene informacije za sve koji se uhvate u kostac sa Tehnologijom!
Bravo za nas!

da, ova tema je i bice od neprocenjive vrednosti.  :wink: sto je samo dokaz koliko mnogo mozemo kada se uduruzimo  :wink:

maslackU, ne zezate te[nas], uzeh da pogledam podelu kad ono -nema mada pretpostavljam da tu treba pricati o rastvorima, suspenzijama, emulzijama i sirupima?
Btw, one diskove sto si nam davala sa narezanim farmakopejama, u Ph.Jug V imaju samo neki dodaci iz 1997/8/9 a ne same farmkaopeje??

da podvucemo do sada, evo ono sto je meni ostalo nejasno:
17., 24,25,26. pitanje [ja bih za sve to koristio vodu za injekcije??], 37., 56., 73., 101., 126., 159.,178.[pranje??], 220., 237...
verovatno se neka od ovih pitanja ponavljaju al da jos jendom proverim odogvore a vi da utvrdite znanje  :K

Quote from: Bred on 11-09-2007, 22:41:19
Btw, one diskove sto si nam davala sa narezanim farmakopejama, u Ph.Jug V imaju samo neki dodaci iz 1997/8/9 a ne same farmkaopeje??

E1997 je kompletna Ph. Eur. III :happy:

Quote from: Bred on 11-09-2007, 22:41:19
maslackU, ne zezate te[nas], uzeh da pogledam podelu kad ono -nema mada pretpostavljam da tu treba pricati o rastvorima, suspenzijama, emulzijama i sirupima?

Pa nema normalna podela, ali to mi je nekako lako, krene¹ redom:
Ph. Jug. IV: preparati lekova, guttae orales, aromatiène vode, mixturae, plus emulzije i suspenzije... pa onda lekoviti sirupi... teèni ekstrakti, tinkture...nemam pojma, sva¹ta mo¾e :K
Ph. Jug V: sve spada u teène lekovite preparate za per os, mogu biti rastvori, emulzije i suspenzije :>

Htela sam samo reæi da mi nekako ima mnogo gorih pitanja, ali sorry na nipoda¹tavanju :>

Quote from: Bred on 11-09-2007, 22:41:19
da podvucemo do sada, evo ono sto je meni ostalo nejasno:
17., 24,25,26. pitanje [ja bih za sve to koristio vodu za injekcije??], 37., 56., 73., 101., 126., 159.,178.[pranje??], 220., 237...
verovatno se neka od ovih pitanja ponavljaju al da jos jendom proverim odogvore a vi da utvrdite znanje  :K

17 je zaista suludo
24 i 26 - na ovo sam skrenula pa¾nju i Goci, razlièita voda za injekcije se koristi za izradu i za rekonstituciju serilnih preparata... za izradu (misli se na industriju) se koristi Voda za injekcije "in bulk" koja nije terminalno sterilisana (veæ se kompletan izraðen preparat sterili¹e nakon izrade), a za rekonstituciju pra¹ova za injekcije "Sterilna voda za injekcije" koja je upakovana u boce i terminalno sterilisana :K
25 - kapi za oèi da, ali za kapi za nos mislim da se koristi Aqua purificata.
37 - ka¾e¹ da su standardizovani biljni ekstrakti oni koji imaju taèno odreðen sadr¾aj aktivne supstance - dakle izraðuju se doterivanjem sadr¾aja na taèno odreðenu vrednost -  ili razbla¾ivanjem, ili dodavanjem koncentrovanijeg ekstrakta iste droge u izraðen ekstrakt. Ispitivanje, èuvanje itd. je isto kao i kod ostalih ekstrakata.
101 - ma ovde samo definicije i ispitivanja disperzibilnih i rastvorljivih tableta.
159 - deluje kratko - jeste kratko. Jednostavno ka¾e¹ èemu slu¾e tj. za¹to se prave (produ¾enje delovanja) i to je to. Dalje mo¾e da se razvija prièa u stilu: ¹ta se koristi za poveæanje viskoziteta, i na koji naèin taj poveæan viskozitet usporava delovanje.
178 - Pranje - vodom i deterd¾entom, pa su¹enje u su¹nici :K Sterilizacija - prièa¹ autoklaviranje :>
220 - knjiga, strana 235 - biofarmacija supozitorija, to ti je to.

a pitanja od 200 do 207 su...pri èemu mi tu posebno nije jasno 201  :wall: Je l' na¹ao to neko negde?

I zanima me, da li da uèim iz knjige ono d¾inovsko poglavlje o in vitro ispitivanjima kinetike oslobaðanja lekovitih supstanci, ispitivanja, aparature (str. 92-127)...da li ste vi to uèili? :)

sve kao sto je Maslacak rekla

osim, da dodam ovo za viskozne kapi za oci:
-povecanje bioloske raspolozivosti lek.sup.
-produzenje trajanja aktivnosti (sadrze sredstva za pov. viskoznosti)
-usporava se oticanje ukapanog rastvora i time produzava delovanje
-ubazava se mehanicka iritacija kornee
-optimalni viskozitet oftalmol.rastvora 15-25 cps   sta znaci CPS?

eto, to sam ja kod mene pronasla

a sto se tice onih aparatura iz knjige-ja ih preskacem!

 .blah. ali to su samo 4 recenice goco? Klasicna sredstva za povecanje viskoznosti ili tu ima nekih posebnih?? :wall: :hm

ti bi samo jo¹ i jo¹? :F :K Ne mo¾e¹ da ka¾e¹ vi¹e od onog ¹to smo radili, ili ¹to tu uop¹te ima da se ka¾e :K
sredstva za poveæanje viskoziteta koja se koriste kod preparata za oèi ima¹ na strani 68 u praktikumu: MC, HEC, HPMC, NaCMC, PVP, PVA, poliakrilati... dakle, klasièna :)

cps = centipoise
Jedinica za izra¾avanje viskoziteta. 1 cps ima 0.01 poise-a (poise je "glavna" jedinca, ali je uglavnom prevelika - veæina teènosti ima viskozitet 0.5 - 1000 cps). Poise je ekvivalentan 0.1 Pa·s u SI sistemu. Voda na 20 stepeni ima viskozitet 1 cps, etanol 1.2 cps, a maslinovo ulje 84 cps.
Google je èudo :>

Quote from: Gocca on 12-09-2007, 08:17:48
a sto se tice onih aparatura iz knjige-ja ih preskacem!

hvala, to mi je dovoljno :)

Quote from: Maslacak on 12-09-2007, 14:00:22
ti bi samo jo¹ i jo¹? :F :K Ne mo¾e¹ da ka¾e¹ vi¹e od onog ¹to smo radili, ili ¹to tu uop¹te ima da se ka¾e :K
sredstva za poveæanje viskoziteta koja se koriste kod preparata za oèi ima¹ na strani 68 u praktikumu: MC, HEC, HPMC, NaCMC, PVP, PVA, poliakrilati... dakle, klasièna :)

jbg. kad sam zahtevan  :K
.blah. tako ti je to kad ne ides na predavanja  :F :wink:

ni ja nisam i¹la...ali uvek ka¾em: manje je vi¹e :K

nisi?!?!??! :face: :K

:batina
ni na jedno predavanje u èetvrtoj godini uop¹te :K
sad si ti kriv ¹to si me oterao u off, sramota, proziva¹ me javno, a tako sam vredna :K :K :a

©ta bi rekao na pitanje broj 1?

na br 1 bih nabrojao na sta sve utice velicina cestica pa je zbog toga i bitan stepen usitnjenosti a onda razvezao pricu...

iskreno strepim posto cuh da ispituju po 1h minimum a ja ne znam sa toliko da pricam na samo 4 pitanja?!?!?!  :wall: :wall: :K :K O0

upravo tako: oni ispituju :)

ne treba ti da prièa¹ 1h, ispit toliko dugo traje zato ¹to se profesorke nadovezuju, postavljaju potpitanja, ¹ire prièu dalje od samog pitanja... pretpostavljam...
a i nadam se, po¹to mrzim ispite u kojima samo ja prièam, a profesor blene u mene :>

mislim da ne ispituju sve 1h.

Jela Milic je mene pitala sat i po, verovali ili ne. Polagala sam u januaru i imala sam pet pitanja. ''Iscedila'' me, tako da se nisam ni radovala kada sam polozila.

Sve profesorke pitaju 5 pitanja, ako se ne varam.
I uglavnom manje od 1h. Naravno, izuzetak je Vuleta i, ponekad, J. Milic.

prof vuleta takodje pita po min sat, sat i po :face:

Ljudi, prvo da vam se zahvalim sto ste se stvarno potrudili da nadjete odgovore na pitanja koja muce sve one koji spremaju ovaj ispit. Svaka cast :pljes:
Pitanje 122 Sta treba da se navede u okviru vrsta?
Peroralni ( matrix, membranski,osmotski,...)
Parenteralni (viskozni vod r-ri, susp, emulzije,...)
Da li i Th sisteme treba navesti u okviru vrsta kod pitanja 122? Uopste cela oblast je u mojoj skripti toliko konfuzno obradjena, a vidim da ima pitanja iz toga.
Druga stvar je oko terminologije, zanima me da li je depo preparat i prep. sa mod. oslobadj. isti pojam (sinonim) ili je depo uzi pojam koji se odnosi samo na prep. sa produzenim dejstvom?
  Hvala unapred!

Kad su u pitanju vrste, ja bih to otprilike ovako rekla, prema predavanju koje sam postovala ovde, na prethodnoj strani:

-za sistemsku primenu se koriste:
peroralni: tablete, kapsule, granule sa modifikovanim oslobaðanjem (da, ovde spadaju i TS - npr. matriksne tablete)
i parenteralni: injekcije sa modif oslobaðanjem, implanti (opet TS)
a tu su i neki specifièni naèini primene kao ¹to su transdermalni terapijski sistemi, preparati za bukalnu, nazalnu, pulmonalnu, intrauterinu, oftalmièku primenu (ovo ima¹ u TS).

O svakoj posebno grupi ima¹ u predavanjima :)

mislim, ali samo mislim, da se "depo" odnosi na preparate sa produ¾enim delovanjem. Ali nisam potpuno sigurna, vrti se i jedno i drugo po literaturi.

ivana hvala na obavestenju! :wall:al ja sam optimista tj.nadam se da necu odgovarati sat i po!a i ti brede ne zali se slusala sam prof.vuletu,jeste sat i po al od toga pola vremena prof.prica,pita al ko ne pita!!! :cvet

Hvala, Maslacak :cvet

Imam vecinu toga po predavanjima, samo je kod mene ova podela nesto drugacije uradjena, iskombinovacu sa ovim predavanjem koje si okacila, pa ce valjda nesto ispasti od toga!

Poz!!!

A sta sa 227. pitanjem (Zahtevi za cuvanje supst. za farm. upotrebu i lekova u uslovima apoteke)? Odgovor "iz zivota" ili postoji neka folija sa predavanja?

ne postoji folija.
za sve ¹to je predavala prof. Ðuriæ ne postoje folije - to jest nije ih davala, jer se uèi iz knjige. A to koliko vidim u knjizi nema.
Znaèi - iz ¾ivota :K

Ono ¹to bih ti ja preporuèila (a i sebi :>) je da pogleda¹ na poèetku u knjizi farmakognozije... imaju tamo uslovi skladi¹tenja biljnih preparata... police odignute od poda, ventilacija, bez vlage... verovatno va¾i isto :K Mislim..èisto da otprilike zna¹ o èemu da prièa¹...  :roll:

Mene zanima u kojim propisima uop¹te postoje ti "zahtevi"...èim tako pi¹e, znaèi da se to negde zahteva... ne verujem da je farmakopeja...verovatno postoje neki pravilnici... ko bi to znao  :hmm

verovatno je u pitanju Dobra apotekarska praksa...
:bokmal:

Odlièno, ko to ima, da èujem, o'ma da skenira? :K
:trfr:

...¹alim se...  :K

mislim stvaarno, pitanje je :roll:

verovatno ima u organizaciji :>

Pitanje 17 Da to nije slucajno izrada kapi za nos sa targezinom? Posipanje po povrsini itd. Meni u praktikuma pored tog Rp stoji dopisano velika Mr...

Nemam pojma...
Ja se nadam da ce oni da upute na Targ., ako je to u pitanju.
Ali, hvala za info!  :wave:

Da, moguce benefit  :hmm :wink:

Ljudi da li ima neko predstavu o tome sta treba odgovoriti na pitanje "peroralni preparati sa modifik.oslobadjanjem tipa matriksa"?U predavanju se pominju membranski sistemi,kao i visecesticni,a za matriksne jedino mogu da kazem da je lek. supstanca rastvorena ili suspendovana u matriksu,za razliku od visecesticnih gde imamo jezgro sa lek. supstancom plus polimerni omotac  :wall:
ufff

ne, spominju se i matrixni sistemi  :wink:

Zasto infuzije za peritonealnu dijalizu ne sadrze kalijum?

Wikipedia:
http://en.wikipedia.org/wiki/Peritoneal_dialysis

"In medicine, peritoneal dialysis is a method for removing waste such as urea and potassium from the blood, as well as excess fluid, when the kidneys are incapable of this (i.e. in renal failure). It is a form of renal dialysis, and is thus a renal replacement therapy."

Slabo se razumem u bubre¾na oboljenja, ali koliko znam, hiperkalemija je jedan od osnovnih problema do kojih dolazi kad bubrezi "otka¾u"...gomila se kalijum u organizmu ¹to dovodi do gomile drugih problema...ako je kalijum ono èega treba da se re¹i¹ sigurno da ga neæe¹ dodatno ubacivati :K

Da li neko ima ispisane zahteve za emulzije za spoljasnju i per os primenu :`? To je pit.55.

Neko je postavio pitanje 237. kao problem...

Nalazi se u knjizi prof. Ðuriæ na strani 296. Sigurno i sami vidite podnaslov: Plastièni kontejneri za vodene rastvore za intravensku infuziju. Tu ima par reèenica, a onda sledi novi podnaslov Plastièni kontejneri i zatvaraèi. E, taj podnaslov je gre¹ka, uop¹te ne treba da stoji tu. Tekst koji sledi iza njega je zapravo nastavak opisa kontejnera za i.v. infuzije - provereno u farmakopeji :)

Znaèi, odgovor na pitanje 237 bi bio tekst od datog podnaslova, pa do Sterilnih ¹priceva za jednokratnu upotrebu.
E sad, to je zapravo samo prepisana monografija iz farmakopeje, no dobro...ne vidim da mi tu jo¹ ne¹to mo¾emo reæi.

Ima li kraja mojim pitanjima?

DA li neko ima ispisano koji se antioksidnsi upotrebljavaju u preparatima za oci?
To je u sklopu pitanja 243.

pa to valjda pricas o antioksidansima u mastima za oci, to ima u praktikumu?

U mom nema.
Kod tebe?

 .blah. antioksidansi za injekcije imaju u praktikumu  :wall:
ali to je valjda slicno

I ja mislim da nema razloga da se ne koriste isti oni koji se koriste u parenteralnim preparatima...dakle cistein, askorbinska, tokoferol itd.

Evo ¹ta sam kako-tako izvukla za pitanje 55 - Zahtevi za kvalitet farmaceutskih emulzija za peroralnu, spolja¹nju i i.v. primenu.
izvlaèila sam iz ph. Jug. V, i iz praktikuma.

Prvo da napomenem da se prema ph. Jug. IV emulzije vode iskljuèivo kao rastvori za per os primenu, dok se za spolja¹nju navode losioni i linimenti (nikad nisam ukapirala razliku izmeðu ova dva) koji mogu biti tipa emulzija. U njihovim monografijama nisu navedeni nikakvi zahtevi.

Emulzije za internu upotrebu su uvek tipa U/V, kao i emulzije za i.v. primenu. Emulzije za spolja¹nju primenu, a i i.m. mogu biti i U/V i V/U. Ne znam spada li ovo u zahteve, ali ipak je va¾no :)

Izgled
Emulzije moraju biti homogenog izgleda i ravnomerno obojene. Smeju da pokazuju znake odvajanja faza, pod uslovom da se lakim muækanjem mogu ponovo homogenizovati.
Parenteralne emulzije ne smeju pokazivati znake odvajanja faza.

Mislim da ovde spada i test na Stabilnost gde je zahtev da nakon centrifugiranja emulzije (obièno na 3000 o/min, 2x po 15min, ili 30min) ne sme doæi do odvajanja faza. Druga metoda za ispitivanje stabilnosti je izlaganje naizmenièno povi¹enoj i sni¾enoj temperaturi (praktikum, strana 33), kada ne treba doæi do odvajanja faza.

Velièina dispergovanih kapljica
Farmaceutske emulzije imaju velièinu kapljica 1-20 mikrometara. Emulzije za i.v. primenu imaju manje kapljice, velièine 200-500nm, odnosno do 1 mikrometar (velièina hilomikrona).
Ph. Jug. V, ni druge farmakopeje uglavnom ne daju ove zahteve, tako da je to ne¹to iz prakse i iz drugih pravilnika.

Mikrobiolo¹ki kvalitet
Zavisno od primene, emulzije moraju da zadovoljavaju zahteve farmakopeje za mikrobiolo¹ki kvalitet proizvoda. Emulzije za peroralnu primenu moraju da zadovolje zahteve za kategoriju IIIa, a emulzije za spolja¹nju primenu koje nisu sterilne zahteve kategorije II. Parenteralne emulzije, i emulzije za spolja¹nju primenu koje se nanose na velike rane, moraju biti sterilne, i ispunjavati zahteve za kategoriju I, to jest test na sterilnost.

Efikasnost konzervansa
Svi proizvodi koji sadr¾e konzervans moraju da zadovolje zahteve ispitivanja efikasnosti konzervansa.
Da napomenem da injekcije (sve, pa i tipa emulzija) gde je jedna doza preko 15ml, kao infuzije zbog velikih zapremina ne smeju da sadr¾e konzervans.

Variranje mase
Zahtev za jednodozne emulzije za spolja¹nju primenu. Odmeri se masa 20 doza i izraèuna proseèna masa. Najvi¹e 2 doze smeju odstupati od proseène mase za vi¹e od 10%, a nijedna za vi¹e od 20%.

Pirogenost
Emulzije za parenteralnu primenu moraju da zadovolje zahteve testa za pirogenost. Tamo gde se zahteva, test na bakterijske endotoksine mo¾e da zameni test na pirogenost.

U praktikumu pi¹e da se kod emulzija ispituje i pH vrednost, kao i reolo¹ki parametri, ali izgleda da tu ne postoje nikakvi striktni i konkretni zahtevi koje emulzije treba da ispune veæ se samo ispituje radi procene stabilnosti preparata, lakoæe isticanja, nano¹enja doziranja... Verovatno kad su i.v. emulzije u pitanju su ti zahtevi malo striktniji...
na primer, reologija preparata mora da bude takva da se lako mo¾e istisnuti iz ¹prica, i odmeriti potrebna doza.

Nemam pojma, to je to otprilike ¹to sam ja na¹la, ako neko jo¹ ne¹to naðe ili mu padne na pamet, neka doda  :happy:

Hvala, Maslacak!  :cvet
Sto ti nisi izasla na ispit u ovom roku?! Sve znas!  :happy:

samo dobro èitam i prepisujem :K

i odlicno razmisljas!  :)

Na ¹ta bi vi sve rekli da utièe velièina èestica?
ja to nemam nigde na jednom mestu, da nemate vi?

Ono ¹to meni pada na pamet je

-porozitet pra¹ka (veæe èestice - veæi porozitet)
-protoènost pra¹ka (isto)
-kompresibilnost?
-brzina rastvaranja i apsorpcije

zna li to neko malo odreðenije i potpunije da mi nabroji?

Imam ja nesto u ovim mojim predavanjima:

1.brzina rastvaranja l.s. (veca usitnjenost, veca brzina)
2.apsorpcija leka (veca brzina, vec apsorpcija)
3. Bioraspolozivost (veca apsorpcija, veca BR)
4. terapijska efikasnost leka(cesto moze da izostane ako su cestice neodgovarajuce velicine)
5. ujednacenost sadrzaja l.s.
6. konzistencija preparata
7. stabilnost (fiz. i hemijska)
8.bezbednost primene (i.v. preparati)
9.iritacija mesta primene (oftalmol.preparati)
10. svojstvo proticanja

Meni bas nije jasno kako utice na 6 i 7. Je l' nekom jeste?

uh, hvala! :) ja to nemam  :hmm

6. pa utièe...na primer kod tableta, biæe èvr¹æe, sabijenije ako su èestice sitnije. isto tako menja viskozitet kod teènih i poluèvrstih preparata... ¹to su sitnije, obièno je veæi viskozitet

7. na stabilnost opet utièe...ako su veæe èestice, vi¹e na njih deluje sila gravitacije npr, pa samim tim æe u suspenzijama pre doæi do sedimentacije... isto tako, a sa druge strane suvi¹e sitne mogu dovesti do adsorpcije vazduha i isplivavanja... e sad, za hemijsku ne znam... hm  :hm

pa 6. valjda sto su vece cestice veca je konzistencija preparat a u 7.spomenes suspenzije i uticaj velicine cestica na njijovu stabilnost ili supozitorije/vagitorije...

.blah. odgovori cvetic [maslacak] :)

Pitanje 178 (pranje i sterilizacija staklene ambalaze za parenteralne preparate) - nasla sam sledece:

-ampule i boce se peru rastvorom (1-2%) alkalnog deterdzenta na 40-60°C
-ispiranje obicnom, a zatim preciscenom vodom i na kraju redestilisanom.
U skladu sa principima GMP preporucuje se:
-pranje ampula uz primenu ultrazvuka
-ispiranje sterilnom redestilisanom vodom.
Primena ultrazvuka pomaze da se vec prilikom pranja uklone cestice stakla i necistoca koje bi se odlepile s povrsine stakla i onecistile rastvor tek nakon sterilizacije.

Slozen proces pranja primenjuje se za pranje boca za infuzione rastvore.
Pranje se izvodi u automatskim masinama za pranje gde je moguce kombinovati vreme pojedinih faza pranja, kolicinu, temperaturu i pritisak pojedinih medija.

Faze pranja:
-pranje obicnom vodom
-pranje vrucim rastvorom deterdzenta
-ispiranje toplom vodom
-ispiranje mlakom vodom
-ispiranje destilovanom vodom.


Susenje i sterilizacija ambalaze:

Oprane bocice i ampule moraju se odmah osusiti i sterilisati.
Prema Ph Jug IV sterilisu se: 2 sata na 180°C.
Prema GMP principima
-nije dovoljno osigurati samo da se ubiju svi zivi mikroorganizmi
-mora se ocuvati ambalaza od stranih cestica (sitne cestice izgorelih materija, cadz)
Preporuka:
-upotreba tunela u kojima je vreme sterilizacije skraceno uz povecanje temperature
280°C, 20 min i 300°C 90 sekundi
sterilisu se infracrvenim zracima, hladi sterilnim vazduhom.

odakle ti to? :)

Sa nekog stampanog lista. Mislim da sam to dobila od nekog ko je to uzeo na fakultetu jos pre par godina.

Hvala ti! :cvet
zaista su neverovatni...ne¹to ima samo u novim, a ne¹to samo u prastarim predavanjima...u¾as.

Ali dobro, skupljamo polako  :happy:

Zar to nije krasno?!  :namcor

   
    Neko je spominjao Dobru proizvodjacku praksu i zahteve za odredjene preparate.....celu Dobru proizvodjacku praksu imate u knjizi "Osnovi industrijske farmacije",isto prof. Djuric.....A u toj knizi mozete naci i jos korisnih informacija na neka od pitanja vezana za formulacije razlicitih proizvoda,kao prvo sta uopste znaci formulacija(meni to nije bilo jasno na pocetku),ima i dodatnih objasnjenja nekih masina,npr oko homogenizacije,mesanja praskova i sl....Moze da se iskoristi.
 
    Nadam se da ce nekome koristiti! :cvet

Molim...  :happy:  Hvala i tebi sto resavas tu bezbroj pitanja, a i svima ostalima koji ucestvuju  :cvet 
Mislim da nam je svima lakse ovako nego trcati na fakultet zbog svakog potrebnog lista...

u knjizi prof.djuric imate jako lepo objasnjenu sterilizaciju u sterilizatorima i autoklavima :wink:

Kad bi neko sa strane dosao i video ovu gomilu papira, knjiga, skripti i sl. na mom stolu...
Ma, Nobelova za trud i zivce-ODMAH!

Nisi dobila Nobelovu, ali si dobila ocenicu u index - dosta brate! :>

Nego... naðoh sad u predavanjima Korigense ukusa... to bi bio odgovor na pitanje 200.
Znam da je Bred pitao za to, znam da je ne¹to i odgovorio, ali èisto da proverim, treba li to nekom, da prekucavam?

bolje prekucaj, verovatno ce trebati nekom ako ne sad onda sigurno kasnije.
tj uslikaj, lakse ti je  :wink:

Kad nema mnogo, lak¹e mi je da prekucam... :happy:

***
SREDSTVA ZA KORIGOVANJE UKUSA

Izbor sredstva za korigovanje ukusa zavisi od

- individualnog ukusa pacijenta
- tipa ukusa koji se ¾eli korigovati
- starosti pacijenta
- du¾ine trajanja terapije (kod dugotrajne terapije koriste se me¹ana sredstva za korigovanje ukusa gde se ne mo¾e lako identifikovati pojedinaèna aroma).

Metode za korigovanje ukusa

Fizièke metode
1. formiranje nerastvornog oblika leka
2. emulgovanje ulja
3. efervescencija (magnezijum-citrat)
4. mehanièke operacije (oblaganje granula, tablete)

Hemijske metode
1. adsorpcija leka na supstrat
2. formiranje kompleksa sa jonskim smolama ili kompleksirajuæim agensima

Fiziolo¹ke metode
Supstance sa blagim lokalnim anestetièkim delovanjem (hloroform, mentol) na senzore receptora èula ukusa.

Dodavanje korigenasa
sokovi (malina i ostalo voæe), ekstrakti (slatki koren), alkoholni rastvori (pomorand¾a, limun, benzaldehid), sirupi (crna ribizla i ostalo voæe), tinkture (ðumbir), aromatiène vode (moraè, cimet), etarska ulja, eliksiri (pogodni za supstance rastvorljive u alkoholu), zaslaðujuæa sredstva (saharoza, glukoza, sorbitol, manitol, ve¹taèki zaslaðivaèi), kakao (pra¹ak, sirup, pasta), vanila i vanilin i ve¹taèke arome.

Prirodne arome mogu biti hemijski nestabilne (oksidacija, redukcija, hidroliza), sastav i ukus mo¾e da im varira, mogu biti kontaminirane mikroorganizmima. Sintetske arome su hemijski stabilnije.

Slani ukus - najbolji korigens za slane lekove (amonijum-hlorid, Na-salicilat, feri-amonijumcitrat) su: sirup cimeta, sirupi pomorand¾e, maline i vi¹nje, sirup limunske kiseline, eliksir i sirup slatkog korena, aromatièni eliksir.

Gorak ukus - najbolji korigensi su: sirup kakaoa, sirupi maline, vi¹nje, pomorand¾e, cimeta, slatkog korena i limunske kiseline.

Kiseo ukus - sirup maline, i ostali voæni sirupi

Ljut (o¹tar, pekuæi) ukus - za maskiranje ljutog ukusa (kapsaicin) dodaje se sirup arapske gume i ostali mucilaginozni vehikulumi - formiraju koloidni za¹titni film.

Uljani ukus - emulgovanje i dodavanje korigensa (benzaldehid i vanilin - veæi deo pre emulgovanja, a manji deo posle formiranja primarne emulzije)
***

Ne, ja nisam uèila sve ove primere za maskiranje svakog ukusa, e sad, kako ko hoæe... :K

cao ja sam nova na forumu,pocela sam ozbiljno da spremam tehnologiju.d :help:a li uopste neko zna o209 pitanju tj.biofarmaceutski
sistem klasifikacije lekovitih supstanci.vuleta je na ispitu rekla da studenti obicno vrate kombinaciju jer je to pitanje kako mi zamisljamo tu podelu tj. kako smo shvatili. :help:

Biofarmaceutski sistem klasifikacije ja uèim iz praktikuma Biofarmacija i tablete.

Nije uop¹te te¹ko. Konkretno, mislim da se ne treba mnogo zamarati onim formulama, veæ samo ukapirati su¹tinu - da je to naèin da se lekovite supstance klasifikuju tako da se na osnovu njihovog "mesta" u toj podeli, mo¾e brzo uvideti na koji naèin, u kom lekovitom obliku, i sa kakvom formulacijom je najbolje izraditi takav lek.

Imala sam ovo pitanje na ispitu
i upravo treba uraditi ovo sto je Maslacak napisala.
Ispricati sustinu, a sve je dato u praktikumu
(mozda je bilo nesto mini i u predavanjima).

hvala devojke ali ja uopste ne znam koji je to praktikum biofarmacija i tablete.Izgleda da sam malo propustila jer sam davno apsolvirala
a vidim da ste super  pa ako moze jedno slikanje  ili bar malo nesto o tom pitanju. :help: :cvet

Pa jesi li i¹la na ve¾be iz tehnologije?
Zar niste koristili praktikume na tim ve¾bama?

@vanja1
posto ne mogu da pronadjem svoj praktikum slikanja radi,
pronasla sam nesto sto moze da ti pomogne,
mislim da ni u praktikumu nema vise. Ovo je
preuzeto sa Hemofarmovog sajta (http://www.hemofarm.com/_Hemofarm/documents/hemopress/2002/hemopress_maj02.htm).

Napomena : IVIVK = in vitro - in vivo korelacija



Biofarmaceutski sistem klasifikacije lekova (Biopharmaceutics Classification System, BCS) zasnovan na rastvorljivosti lekovite supstance (solubility), njenoj permeabilnosti (permeability) i brzini rastvaranja iz lekovitog oblika in vitro (dissolution). Znaèajno je naglasiti da se predlo¾ena klasifikacija zasniva ne na fizièkohemijskoj rastvorljivosti date supstance definisane kao maksimalna kolièina supstance koja se mo¾e rastvoriti u odreðenoj zapremini rastvaraèa, veæ na, nazovimo je tako, farmakolo¹koj ili fiziolo¹koj ili gastrointestinalnoj rastvorljivosti koja zavisi od terapijske doze primenjenog leka. Kao referentna vrednost za rastvorljivost uzima se najmanja vrednost za rastvorljivost supstance u puferskim sistemima koji odgovaraju fiziolo¹kom opsegu pH vrednosti, a za permeabilnost, permeabilnost u humanom jejunumu pri niskom doznom opsegu i pH vrednosti 6.5.

Podrazumevajuæi da se rastvorljivost, kao i permeabilnost lekovitih supstanci mogu kvalitativno opisati kao “visoka” ili “niska”, formirane su u okviru predlo¾enog sistema klasifikacije èetiri grupe:

I grupu predstavljaju supstance koje pokazuju visoku rastvorljivost i visoku permeabilnost (VR/VP). Kod ovih supstanci mo¾e se oèekivati uspostavljanje IVIVK u sluèajevima kada je brzina rastvaranja manja od brzine pra¾njenja ¾eluca. Ako se radi o dobro rastvornoj, visoko permeabilnoj supstanci koja se brzo rastvara iz lekovitog oblika, kao ¹to je sluèaj kod konvencionalnih preparata sa trenutnim oslobaðanjem, ne treba oèekivati uspostavljanje korelacije. Naravno, u sluèaju lekovitih preparata sa modifikovanim oslobaðanjem, kod kojih je brzina oslobaðanja lekovite supstance znaèajno usporena, brzina rastvaranja mo¾e postati faktor koji odluèuje o brzini apsorpcije, i u tom sluèaju bi bilo moguæe uspostaviti IVIVK.

II grupu èine supstance koje se slabo rastvaraju (niska rastvorljivost), ali pokazuju visoku permeabilnost (NR/VP). Ova klasa je najinteresantnija, jer se u nju svrstava najveæi broj lekovitih supstanci. Kod ove grupe je brzina rastvaranja ogranièavajuæi faktor za biolo¹ku raspolo¾ivost. Kao posledica toga, prisutna je velika verovatnoæa da se mo¾e uspostaviti znaèajna korelacija izmeðu in vitro i in vivo podataka.

III grupu èine supstance koje pokazuju dobru (visoku) rastvorljivost, ali nisku permeabilnost (VR/NP). U ovom sluèaju je permeabilnost ogranièavajuæi faktor za apsorpciju leka, tako da se ne oèekuje uspostavljanje IVIVC.

IV grupu èine supstance koje pokazuju lo¹u (nisku) rastvorljivost i nisku permeabilnost (NR/NP). Praktièno je mali broj ovakvih supstanci koje su namenjene za peroralnu primenu.

Koncept BCS je uvr¹ten u najnovije dokumente FDA (Guidance for Industry, Waiver of In Vivo Bioavailability and Bioequivalence Studies for Immediate Release Solid Oral Dosage Forms Containing Certain Active Moieties/Active Ingredients Based on a Biopharmaceutics Classification System, CDER/FDA, Avgust 2000 ) kojim je dozvoljeno da se za lekovite supstance grupe I Biofarmaceutskog sistema klasifikacije koji pokazuju brzo rastvaranje iz lekovitog oblika (vi¹e od 85% deklarisanog sadr¾aja za manje od 30 minuta), izostavi ispitivanje biolo¹ke raspolo¾ivosti i biolo¹ke ekvivalencije in vivo i odobri registracija novih preparata zasnovana samo na rezultatima ispitivanja brzine rastvaranja in vitro.

to je to.  :wink:

mnogo vam hvala,sad ste me bacile u razmisljanje jer naravno da sam isla na vezbe ali pojma nemam gde je praktikum .
Sve u svemu mnogo ste super i zao mi je sto se nisam ranije ukljucila. :~ :ljubav:

Pitaj sta god te zanima. Mislim da se na svako pitanje nadje kakav-takav odgovor.  :wink:

ovo kakav-takav je najbolji opis :K

da li neko ima predavanja za pitanja 122-128.hitno!

Na strani 7 u ovoj temi ima¹ dobar deo toga. Na ¾alost, ne postoji ba¹ kompletno objedinjeno predavanje, tako da treba proèaèkati malo odatle, a malo iz terapijskih sistema.

©to se tièe matriksa, to je nastavak tog predavanja. Ja ga na ¾alost, sad ne mogu slikati i postaviti jer foto aparat nije kod mene, i neæe biti naredna 2 dana. Tako da ako ima neko drugi, bilo bi fino :>

slatke moje, imam jos jedno pitanje za vas a to su lipozomi.Ipak sam ja malkice starija pa ni to nemam.ne znam tacno
kako je formulisano pitanje ali sve jedno ako neko zna neka baci na forum. unapred zahvalna :cvet

Nadam se da cu ti bar malo pomoci,
jer ja sam teh polozila pre ihaaaj,
pa su mi skripte na sve strane, samo kod mene nisu  :happy:


Evo texta (jedan od) koji sam pronasla,
boldovano sam ja prevodila,
ako ima nedoumica, tu smo.

:happy:

Mini uvod:

Nanodisperzni sistemi kao nosaèi lekovitih supstanci

Nanotehnologije nalaze sve veæu primenu u formulisanju savremenih nosaèa lekovitih supstanci (tj. nanoemulzija, liposoma, nanoèestica, nanosuspenzija, micela, rastvorljivih konjugata lekovita supstanca-polimer, disperzija teènih kristala). Razvojem nanodisperznih sistema postignut je znaèajan napredak u farmakoterapiji: zadovoljavajuæa stabilnost, veæa selektivnost, manja toksiènost, odgovarajuæi farmakokinetièki profil inkorporirane lekovite supstance. Za formulisanje ovih sistema kao osnovni ekscipijensi koriste se lipidi ili polimeri. Postoje brojne metode za izradu i prouèavanje karakteristika nosaèa za lekovite supstance èije su velièine u nano opsegu. Nanoemulzije i liposomi su prvi dobijem nanodisperzni sistemi, i kao nosaèi lekovitih supstanci inkorporirani su u odreðeni broj farmaceutskih preparata. Razvoj nanoèestica, kao koloidnih nosaèa novije generacije, obezbeðuje bolju za¹titu inkorporiranih supstanci, otvara moguænost za kontrolisano oslobaðanje i ciljnu isporuku lekovitih supstanci (èak i u mozak). Brojna ispitivanja ukazuju da se u buduænosti mo¾e oèekivati sve veæi broj preparata baziranih na nanodisperznim sistemima kao nosaèima biotehnolo¹kih lekovitih supstanci (eng. biotech drugs), kao ¹to su proteini, peptidi, oligonukleotidi, DNK.

Izvor (http://www.scindeks.nbs.bg.ac.yu/clanak.php?issn=0004-1963&je=sr&godina=2005&broj=3&prv=1&zad=5&id=0004-19630503237S)


Lipozomi su ti drug delivery sistemi.


Liposomes

(http://img292.nono9.us/img292/522/liposome800nw5.th.jpg) (http://img292.nono9.us/my.php?image=liposome800nw5.jpg)

Aqueous compartments enclosed by lipid bilayer membranes; liposomes are also known as lipid vesicles. Phospholipid molecules consist of an elongated nonpolar (hydrophobic) structure with a polar (hydrophilic) structure at one end. When dispersed in water, they spontaneously form bilayer membranes, also called lamellae, which are composed of two monolayer layer sheets of lipid molecules with their nonpolar (hydrophobic) surfaces facing each other and their polar (hydrophilic) surfaces facing the aqueous medium. The membranes enclose a portion of the aqueous phase much like the cell membrane which encloses the cell; in fact, the bilayer membrane is essentially a cell membrane without its protein components.

Vodeni odeljak (jezgro) zatvoren u lipidnu, dvoslojnu membranu; poznati su takodje i kao lipidne cestice. Fosfolipidni molekul se sastoji iz dugacke nepolarne (hidrofobne) strukture sa polarnim (hidrofilnim) delom (glavom) na jednom kraju. Kada se disperguju u vodi, spontano formiraju dvoslojnu membranu, koja se takodje naziva lamela, koju cine dva sloja orijentisana tako da su nepolarni delovi okrenuti jedan ka drugom, a polarne glave ka vodenoj sredini. Membrana ogradjuje, odvaja deo vodene sredine - ova organizacija je slicna celijskoj membrani; u sustini, dvostruka membrana je gradjena kao celijska, osim sto ne sadrzi proteine u stukturi.

Liposomes are often used to study the characteristics of the lipid bilayer. Properties of liposomes have been characterized by a variety of techniques: molecular organization by x-ray diffraction, nuclear magnetic resonance, electron paramagnetic resonance, and Raman spectroscopy; melting behavior (that is, crystal to liquid-crystal transition) by calorimetry; net electric surface charge by microelectrophoresis; size by light scattering and electron microscopy. See also Lipid.

Lipozomi se cesto koriste za istrazivanje osobina lipidnog dvosloja. Karakteristike lipozoma se ispituju razlicitim tehnikama: molekularna organizacija uz pomoc difrakcije x-zraka, nuklearnom magnetnom rezonancom (NMR), elektronskom paramagnetnom rezonancom i Raman spektroskopijom; kalorimetrijom, .. (dalje nije ni bitno, jer te niko ne pita ovo  :>)

Liposomes have numerous uses as biochemical and biophysical tools: (1) as vehicles for the delivery of both water- and of oil-soluble materials to the cell; (2) as immunological adjuvants; (3) as substrates for the study of membrane properties such as rotational or translational diffusion in the plane of the membrane; and (4) as intermediates in the construction of bilayers large enough for the study of electrical properties of membranes.

Lipozomi imaju brojne upotrebe zbog biohemijskih i biofizickih karakteristika (rekli smo - lice na celiju ali bez proteina u membrani i bez organela i cito skeleta ..  :K):
(1) kao cestica za dopremanje/dostavljanje i u vodi i u lipidima rastvornih supstanci
(2) kao imunoloski adjuvans
(3) kao supstrat za proucavanje osobina membrane (kao sto su rotaciona i tranlatorna difuzija na nivou membrane)
(4) kao intermedijer u stvaranju dovoljno velikih dvosloja da se izucavaju elektricne osobine membrana.

Izvor (http://www.answers.com/topic/liposome?cat=health)


U skriptama je verovatno drugacije napisano,
(ali bas imam zelju da pomognem  :cvet)
verovatno pise vise o tome kako se u vodenom sloju
stavljaju u vodi rastvorene supstance,
a u lipidnom - u lipidima rastvorne.
(mada imamo tu i pricicu o emulzijama ..)
Logicno.

Ali ako se nalaze supstance rastvorene u jezgru (dakle u vodi),
treba im vise vremena za oslobadjanje (kroz lipide),
pa tek onda ponovo ulaze u vodenu sredinu; ..

Ovo sve utice na brzinu oslobadjanja supstance iz farmaceutskog oblika.

Evo jos malo .. (mada jeste primena u kozmetici).

©ta su to bio lipozomi ?

Najkrace receno, bio lipozomi su mikro transporteri sa jedinstvenom sposobnoscu da udju u celiju noseci u svojoj unutrasnjosti aktivni sastojak ili lek.

Neverovatan uèinak biokozmetièkih preparata mo¾emo pripisati fantastiènim bio lipozomima. Bioaktivne supstance, neophodne za oèuvanje zdravlja ko¾e su odavno poznate, Vocne kiseline, hitin, koenzim Q10, bio hijaluronska kiselina, vitamini A, D, E, F i mnoge druge. Ali je tek otkriæe bio lipozoma omoguæilo da one dopru do najdubljih slojeva ko¾e i uðu u æeliju, ¹to je osnovni preduslov za njihovo maksimalno dejstvo i efekte. Bio lipozomi su male èestice, nevidljive golim okom, koje se spontano stvaraju u ¾ivim organizmima. Izgraðene su od istih materija od kojih su izgraðene i biolo¹ke membrane, opne svih na¹ih æelija, a to su uglavnom, fosfolipidi. Zahvaljujuæi takvom sastavu bio lipozomi nesmetano prolaze kroz membranu i unose u æeliju materije od vitalnog znaèaja za zdravlje æelije proteine, vitamine, vodu i druge sastojke koji ¹tite, hrane i revitalizuju ko¾u. Tako se posti¾u neuporedivo bolji efekti nego kad se tim istim sastojcima na ko¾u deluje direktno bez bio lipozoma. Osim toga, za svaku kozmetiku, sa ekolo¹kog stanovi¹ta, su veoma va¾ni priroda i poreklo kori¹æenog materijala, netoksiènost prema tkivima, lakoæa primene i biorazgradivost tj. sposobnost potpune razgradnje koja neæe æeliju dodatno opteretiti ¹tetnim produktima njenog raspada.

Na sva ova pitanja bio lipozomi su dali pozitivan odgovor. Sirovine za proizvodnju bio lipozoma se izoluju iz lecitina soje, stalno obnovljivog i prirodnog izvora, pa zato ne poseduju nikakvu toksiènost i ne samo da se potpuno razgrade, veæ se i ugrade u æeliju, dajuæi tako biomedicinsku dimenziju ovoj vrsti kozmetike. S druge strane, zbog svoje graðe, bio lipozomimi se mogu u organizam uneti materije za koje se unapred zna da bi bile uni¹tene kada bi bile plasirane klasièno, direktno na ko¾u. Najveæa prepreka dospevanju raznih supstanci u dublje slojeve ko¾e je epidermis (poko¾ica). Njegov prvi sloj, Stratum corneum, koji je potpuno oro¾ao jer se sastoji od izumrlih æelija koje se odbacuju lju¹æenjem ko¾e. Ovaj sloj je izgraðen prema modelu cigli i maltera i tako je èvrst da ne mo¾e da propusti ni vodu ni druge hranljive i za¹titne materije neophodne ko¾i za njeno zdravlje i lep izgled. bio lipozomi imaju sposobnost da proðu kroz ovaj sloj i dopru do najdubljih slojeva ko¾e, dirktno u zive celije u kojima se ustvari, i odvijaju najznaèajniji ¾ivotni procesi za njeno zdravlje, i u njih unesu hranljive i regenerativne materije koje æe pomoæi ishranu i regeneraciju ko¾e. Bez bio lipozoma i njihove jedinstvene sposobnosti da prodju kroz celijsku membranu, nije moguce u celiju uneti aktivne sastojke.

Kako funkcioni¹u bio lipozomi ?

Bio lipozomi se vezuju za keratin iz oro¾nalog sloja, obrazujuæi tanak i suptilan film. Ovaj film smanjuje gubitak vode iz povr¹inskog sloja ko¾e i vezuje vlagu iz atmosfere zahvaljujuæi tzv. humektantima - ovla¾ivaèima. Tako hidratisani roznati sloj sada postaje propustljiv za vodu i ko¾a ponovo dobija sve¾ i mladalaèki izgled. Hidratacija ko¾e posti¾e se pola sata posle nano¹enja kreme i prisutna je èitav dan u ko¾i, jer bio lipozomi i keratin stvaraju kompaktnu organsku strukturu koja se ne mo¾e sprati sa povr¹ine ko¾e ni vodom, ni sapunom.
U drugoj fazi bio lipozomi sa svojim bioaktivnim komponentama dopiru do dubljih slojeva ko¾e. Na taj naèin najdragocenije materije, predhodno umetnute u bio - lipozome, dospevaju u unutra¹njost æelije: razni prirodni antibiotici koji ¹tite ko¾u od bakterija, gljivica i virusa, proteini koji je ishranjuju, bioregeneratori koji obnavljaju njen izgled i strukturu i druge materije koje obnavljaju i ishranjuju ko¾u. Jedinstvenost bio - lipozoma je u tome ¹to, za razliku od ve¹taèkih kozmetièkih primesa koje zagaðuju æeliju, bio lipozomi ne samo da je ne zagaðuju nego se njihovi sastojci ugraðuju u opne ko¾nih æelija i obnavljaju ih tako da im se produ¾ava biolo¹ka mladost i ¾ivotni vek. Naime, esencijalne masne kiseline neophodne za normalan metabolizam æelija, na prvom mestu linolna kiselina, koje ulaze u sastav bio lipozoma, ugraðuju se i u opne æelija ko¾e, koje su takoðe izgraðene od ovih masnih kiselina, èime se poveæava elastiènost i sposobnost razmene materija izmeðu ko¾e i spolja¹ne sredine, tj. propustljivost ko¾e. Linolna kiselina smanjuje transepidermalni gubitak vlage, reguli¹e funkciju lojnih ¾lezda i poveæava respiratornu aktivnost ko¾e. Izvor linolne kiseline je lecitin soje u kome je ima preko 65% Danas se kvalitetna i delotvorna kozmetika ne mo¾e ni zamisliti bez bio lipozoma i njihove superiorne efikasnosti.

Izvor (http://www.prirodnakozmetika.com/lipozomi.html)

Da li bi neko mogao da iskuca karakteristike praskova za inhalaciju posto se to kod mene na papiru jako slabo vidi?
Unapred vam puno hvala  :cvet

Karakteristike pra¹kova za inhalaciju

1. Jednostavna i prilagodljiva upotreba
2. Pra¹ak za¹tiæen od spolja¹njeg uticaja, moguænost upotrebe u razlièitim klimatskim uslovima kao i za¹tita od vla¾nog izdisajnog vazduha
3. Minimalni van-pluæni gubitak leka sa niskom depozicijom u orofaringealnom delu, malo zaostajanje leka u aparatu, i mali gubitak pri izdisaju
4. Oznaèen broj osloboðenih/preostalih doza

jel' samo to? :happy:

Aqua... hvala ti ¹to me zameni malo :) Stvarno imam sve manje vremena za ovo  :ohwell:

Anyway, iskucaæu kad stignem, ili æu slikati (kad mi stigne aparat) lipozome i iz skripti, koliko se seæam, èini mi se da ima manje nego ovo ¹to si ti prona¹la :wink:

Maslacak tnx.Sta bi ja bez tebe veceras  :wink:
Prednosti praskova za inhal. nad aerosolima? Da li neko ima nesto o tome?Ovo pitanje je prof Djuric postavila na ispitu (ali niko nije dao odgovor)

Ima i to odmah u nastavku, zato sam i pitala treba li jo¹ ne¹to, nekako mi je logièan sled...  :wink:

Prednosti
1. Ne sadr¾e potisne gasove; od ostalih ekscipicijenasa samo laktoza
2. Aktiviraju se udahom; izbegava se nekoordinacija na relaciji raspr¹ivanje/inhaliranje
3. Nije neophodno zadr¾avanje daha nakon inhaliranja doze leka; posebno pogodno za primenu kod dece

Nedostaci
1. Smanjen kapacitet udaha
2. Zadr¾avanje èestica leka na zidovima grkljana, izra¾ena moguænost kandidijaze kod terapije kortikosteroidima (ispiranje usta posle inhaliranja kortikosteroida)

Hvala ti jos jednom.Ne znam samo kako ja nemam taj deo

Nemam pojma, ja uèim iz neèeg ¹to mi je dao drug koji je ove godine i¹ao na predavanja, a to su najvi¹e slajdovi, Power Point prezentacije...valjda je to ne¹to novije pa zato. Inaèe nije ba¹ ni sjajno tako uèiti, jer je ¹tampano 6 slajdova po strani, sve neke ¹eme i teze, a slova su negde ba¹ siæu¹na :K A i falilo mi je dooosta toga, pa sam morala stalno ne¹to da dopunjujem...tako da doðosmo svi na isto. Anyway, ako nekome ne¹to fali, a ja to imam, trudim se da ispi¹em ovde, samo morate da pitate ako mislite da vam ne¹to nedostaje :cvet

slatke moje pa vi ste pr(pi ar)tehnologije.Svaka cast na svim informacijama.Lepe i pametne.cmok :pljes: :~ :cvet

@Maslacak,
mislim da nije toliko novo,
jer je bilo aktuelno i onomad  :wink:

@vanja1
nema na cemu  :happy:

sto se tice nanocestica, novi slajdovi daju vise informacija od "starih" predavanja  :cvet

[off]aqua za lipozome [/off] :pljes:

Zna li neko da mi objasni, kako to taèno funkcioni¹e selektivnost nanoèestica?
©ta je to u njima zbog èega nose lek/antigen itd. tamo gde treba?
Da li je moguæe da to sve zavisi od upotrebljenog polimera? Ali isti ti polimeri se svuda koriste  :hmm

Pa oni su neka vrsta stranog tela,
iako po sturkturi slicni celiji,
pa se mogu akumulirati u fagocitima  ..

SaS druge strane,
sad pronadjoh da nije strana tehnika
stavljanja antitela u lipidni dvosloj,
antitetela na ciljani protein nezeljene celije,
pa se lipozomi usled toga vezuju za iste.

Jedno od objasnjenja je , verovatno, da ako joj prikacis At ili fragment At , ta nanocestica ce ici ka odredjenom Ag na odredjenoj celiji.

Je l' prica pije vodu?  :roll:

Da, logièno je...
samo mi ide na ¾ivce ¹to nisu to lepo tako i rekli.

Kroz celo predavanje se provlaèi prièa: ciljano, selektivno, taèno u odreðeno tkivo, bla bla...
a nigde ne pi¹e ZA©TO... mrzim to :>

Pa , mnogo je takvih stveri u predavanjima. Ne vredi da se nerviras.   :nene:

Lipozomi i nanoèestice (predavanja)

(http://img42.imagevenue.com/loc973/th_57020_lipos1_122_973lo.jpg) (http://img42.imagevenue.com/img.php?image=57020_lipos1_122_973lo.jpg)  (http://img16.imagevenue.com/loc830/th_57026_lipos2_122_830lo.jpg) (http://img16.imagevenue.com/img.php?image=57026_lipos2_122_830lo.jpg)  (http://img139.imagevenue.com/loc101/th_57031_lipos3_122_101lo.jpg) (http://img139.imagevenue.com/img.php?image=57031_lipos3_122_101lo.jpg) 
(http://img149.imagevenue.com/loc683/th_57033_lipos4_122_683lo.jpg) (http://img149.imagevenue.com/img.php?image=57033_lipos4_122_683lo.jpg)  (http://img180.imagevenue.com/loc207/th_57038_lipos5_122_207lo.jpg) (http://img180.imagevenue.com/img.php?image=57038_lipos5_122_207lo.jpg)

Evo Dobre Apotekarske Prakse.
Kao ¹to je Bred rekao, nalazi se na sajtu instituta za farmaceutsku organizaciju, ili kako se veæ zove.
Odatle se mo¾e iskopati odgovor na pitanje 227.

www.pharmacy.bg.ac.yu/instituti/isffz/org/2006/DAP%20pred%20ORG%207%20b%202006.ppt

Da li neko ima odgovor na pitanje peroralni preparati sa modifik. oslobadjanjem tipa matriksa,u starim predavanjima nema? Hvala unapred

Evo. Ovde ima malo i o osmotskim i jonoizmenjivaèkim sistemima, to nema u pitanjima, ali eto, nije lo¹e proèitati.
Ne obazirite se na moje pribele¹ke, generalno :>
I ¾ao mi je ¹to je sve ovako i¹arano, verovatno vam je te¾e da proèitate, al 'ebi ga.

(http://img107.imagevenue.com/loc691/th_79076_matrix1_122_691lo.jpg) (http://img107.imagevenue.com/img.php?image=79076_matrix1_122_691lo.jpg)  (http://img107.imagevenue.com/loc800/th_79077_matrix2_122_800lo.jpg) (http://img107.imagevenue.com/img.php?image=79077_matrix2_122_800lo.jpg)  (http://img111.imagevenue.com/loc968/th_79079_matrix3_122_968lo.jpg) (http://img111.imagevenue.com/img.php?image=79079_matrix3_122_968lo.jpg)  (http://img16.imagevenue.com/loc876/th_79085_matrix4_122_876lo.jpg) (http://img16.imagevenue.com/img.php?image=79085_matrix4_122_876lo.jpg)

(http://img28.imagevenue.com/loc871/th_79090_matrix5_122_871lo.jpg) (http://img28.imagevenue.com/img.php?image=79090_matrix5_122_871lo.jpg)

Puno hvala,Maslacak
:cvet

Maslacak ja ne znam sta bi mi bez tebe!
Molim te da sad kad polozis tehnologiju, svratis ponekad u ovu temu da nam pomognes! :cvet &  :wave:

zelele bih da u oktobru slusam ispit iz tehnologije,a izgubila sam raspored za oktobar a uzasno me mrzi daidem do faxa.Please ako neko ima raspored ispita za oktobar....

ispitivanje je poèelo juèe...
svaki dan od 8. do 11.10. od 9h.

ovde ima¹ kad koja profesorka ispituje
http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,9601.0.html
:happy:

 maslacak thanks a lot..Ali ima novog rasporeda ovo mislim da je sa pocetka meseca nesto su promenili

Sutra pita prof. Djuric, a u cetvrtak prof. Vuleta, od 9h. Prof.Vuleta pita i 18. i 19., a prof. Djuric i 22. oktobra. Jedino za njih znam.

ne znam ¹ta su promenili, ja odgovaram u èetvrtak, 11og kod Miliæke od 9h.

    Da li neko mozda ima predavanja za pitanja od 114 do 117,vrste oblozenih tableta,uredjaji za izradu,film tablete.....ja imam neka stara predavanja koja su nepotpuna,pa ako neko moze da mi pomogne.... :help:.
    Hvala unapred!

postaviæu ono ¹to imam, ali za koji dan (ako u meðuvremenu ne odreaguje niko drugi), sad se nema vremena nikako :K

   Ok...hvala ti puno Maslacak...znacilo bi mi!!!!Radicu malo iz ovog sto imam,ali mi dosta fali!
  Ja imam ispit 22.10 kod prof Djuric,tako da imam vremena da to prikupim.
   Hvala ti  :cvet

Estela, ako te ne mrzi i ako si voljna da potrosis koji dinara za dobru stvar, najtoplije ti preporucujem (kao i ostalima) da svratis u skriptarnicu i kupis knjigu "Tablete" koju je napisala M. Jovanovic! Tamo imas o svemu tome, a napisano je fantasticno.
Pozdrav i srecno!

posle duzeg odsustva,treba da pocnem spremati usmeni iz tehn.imam neka predavanja iz 2002.god plus biofarmacija i praktikumi.E sad nisam nesto odusevljen ovim predavanjima,slabije se i vidi kopija,ali osnovno sto me zanima da nisu ona stara,ili se mogu koristiti?I da li u kopirnici ili negde ima da se kupi neka novija i kvalitetnija kopija? Hvala unapred

ikaira, ne znam zaista ¹ta da ti ka¾em.
verovatno jeste dovoljno za neke stvari, ali za neke druge opet sigurno nije.
postoji knjiga profesorke Ðuriæ koja pokriva samo deo gradiva, a ostalo, kao ¹to sam veæ napisala, su slajdovi, prezentacije sa predavanja... koliko ja znam, to nema nigde da se kupi. mislim da ima ovde ljudi koji uèe i iz tih starih predavanja, pa dopunjuju ono ¹to im fali, ovim ¹to mi ovde postavljamo..mo¾da bi oni trebalo da ti ka¾u da lli ti je to dovoljno :)

evo sve ¹to imam o oblaganju tableta, za estelu :happy:

(http://img154.imagevenue.com/loc1170/th_23121_oblaganje1_122_1170lo.jpg) (http://img154.imagevenue.com/img.php?image=23121_oblaganje1_122_1170lo.jpg)  (http://img157.imagevenue.com/loc720/th_23127_oblaganje2_122_720lo.jpg) (http://img157.imagevenue.com/img.php?image=23127_oblaganje2_122_720lo.jpg)  (http://img132.imagevenue.com/loc491/th_23133_oblaganje3_122_491lo.jpg) (http://img132.imagevenue.com/img.php?image=23133_oblaganje3_122_491lo.jpg)


e sad, jedno upozorenje oko pitanja 17 - Izrada rastvora sa supstancama velike relativne molekulske mase za spolja¹nju primenu.
imali smo puno dilema oko ovog, a danas sam slu¹ala devojku koja je imala ovo pitanje, odgovarala je kod profesorke Jele Miliæ.
obavezno otiðite na konsultacije oko ovog pitanja!
ne znam da li i druge profesorke toliko i tako to pitaju, ali ovo je bilo stra¹no. dakle, devojka je prvo kao primer navela targezin i opisala kako se izraðuje. i to je bilo ok. zatim je pitanje bilo, ¹ta jo¹. devojka je rekla da èesto rastvaramo razne polimere koji su velike relativne molekulske mase. pa navela, derivate celuloze, karbomere, PEG, alginate...sve te redom stvarèice. i to je bilo ok, i logièno. a onda je krenulo muèenje. da ne gnjavim sad sa tim kako je to taèno izgledalo i koja je sve potpitanja redom profesorka postavljala, su¹tina je:

- prvo za derivate celuloze, a posle i za sve ostale, tra¾ila je sve uslove pod kojima se mogu rastvarati. znaèi, treba da se ka¾e da mogu u hladnoj, neki u toploj vodi, neki uz zagrevanje, nekima se pode¹ava pH, da je va¾na brzina me¹anja... ja ne znam ¹ta tu mo¾e vi¹e, devojka je otprilike to i nabrojala, ali nije bilo dovoljno i profesorka je bila vrlo nezadovoljna. u fazonu: samo to znate? to je jako lo¹e.

- tra¾ila je da se ka¾e u kojim to propisima mi nalazimo naèine i uslove pod kojima rastvaramo koji polimer. pitala je i gde smo mi to sve na ve¾bama gledali. devojka je nabrojala i farmakopeje (na¹u, britansku, bla bla), i extra Ph, recepturni priruènik...kao i specifikacije proizvoðaèa... jeste, sve to mo¾e, ali profesorka opet nije bila zadovoljna jer u tim propisima, iako ima pone¹to, generalno nema dovoljno o pomoænim materijama... elem, ja ne znam ¹ta bih na to rekla, a mislim da ni drugi studenti koji su to slu¹ali ne bi... na kraju je profesorka samo rekla da su to neki "neoficinalni" propisi koji se koriste...da li je to bio odgovor na to pitanje, ili je i ne¹to drugo oèekivala, ne znam.

sve u svemu, profesorka zamalo da obori devojku na tom pitanju (sreæa, nije, polo¾ila je devojka :)), bilo je vrlo nezadovoljna i razoèarana ¹to ona "samo to zna"...zaista nemam pojma ¹ta je oèekivala, a mislim i da niko drugi ne bi mnogo bolje to odgovorio, samo bi eventualno malo br¾e i sigurnije nabrojao ove stvari koje je devojka rekla, ali uz prilièno mrcvarenje.

ma haos :K

veoma sam iznenadjen ovim sto sam procitao. neprijatno :face:

bitna stvar:nemojte da radite ISKLJUCIVO po ispitnim pitanjima!

u septembru sam imala pitanje koje se ne nalazi na tom spisku.
glasilo je : emulgatori za i.v. emulzije i hidrofobne kremove

naravno,nije to nesto sasvim novo i drugacije za sta nikad nismo culi, ali se TAKVO pitanje ne nalazi na spisku

e pa i to nije korektno!  :F

Stvar je u tome, Bred, ¹to Jela Miliæ inaèe tako pita. Zaista voli da èuje sve detalje, i te¹ko se iz nekog pitanja mo¾e¹ izvuæi na brzinu. Mene je ba¹ iznenadilo ¹ta me je sve pitala oko sredstava za vezivanje... i ne¹to oko ispitivanja ambala¾e na èemu je insistirala...

Ali to je sve manje vi¹e ok, jer sve smo radili, problem je ¹to kad kod takve profesorke naiðe ovakvo jedno nezgodno pitanje, o èemu nemamo ba¹ mnogo u literaturi (a i ono ¹to imamo, pomalo preskaèemo...pa ko je za sve derivate celuloze, uèio sve podatke?)... a ona, da li zato ¹to ne zna da to kod nas ni ne pi¹e, da na tome niko nije insistirao, ili prosto jer oèekuje da student SVE zna... ne pravi kompromis jer je pitanje ovakvo ili onakvo. I ja sam bila neprijatno iznenaðena. Bilo mi je DRAGO ¹to nisam dobila to pitanje :>

Da ne bude zabune, studentkinja koja je odgovarala, ni na prethodnom pitanju nije posebno zablistala, a zaista je jako polako prièala, i profesorka joj je ponekad èupala reèi klje¹tima... Ali opet, ono ¹to je mene zgranulo je ¹to je NA KRAJU zaista izgovorila sve ¹to je meni moglo pasti na pamet...a da to nije ni pribli¾no dovoljno. Zato ka¾em - obavezno konsultacije, da vidite ¹ta one taèno ¾ele da se tu ka¾e.

:hm
A taman sam pomislila - vidi kako su fini, sva pitanja su zaista sa spiska :K
Ma da, iako nije ni¹ta novo, ni mnogo te¹ko, opet je nekako nekorektno - ako je spisak, spisak je!

taj rad. pa sta te je sve pitala u sredstvima za vezivanje?

Koja sredstva se koriste za vla¾nu, a koja za suvu granulaciju (a i za direktnu kompresiju)
koja sredstva daju kakve granule... na primer, neka daju mekane granule, neka daju èvrste, to mi je tra¾ila... to nisam znala (skrob daje meke, ¾elatina èvrste...pa se neka sredstva zato i kombinuju)
kako se izraðuje rastvor sredstva za vezivanje
kako se on dodaje u tabletnu sme¹u (ovde sam se jedva setila da je u kapima...a u industriji u tankom mlazu)
da li nam na receptu pi¹e koliko vezivnog sredstva dodajemo? (ne, pi¹e q.s)
kako se proverava da li smo dodali dovoljno sredstva (radi se nekoliko serija granula pa se ispituju na èvrstinu i raspadljivost)
...i sve na taj fazon... malo me je izmuèila tu, ali sna¹la sam se (iskljuèivo seæajuæi se onog ¹to smo radili na ve¾bama, taj deo nisam ni èitala).
Verovatno je problem i u meni, ja sam oèekivala da samo treba da ka¾em èemu slu¾e ta sredstva, na kom principu funkcioni¹u, i da ih nabrojim :K Meðutim, to njoj ni pribli¾no nije dovoljno.

A kod ispitivanja ambala¾e, rekla sam kao ¹to pi¹e u knjizi, da se pod odreðenim uslovima navedenim u farmakopeji pripremi rastvor u kom se dalje ispituju neki parametri... a ona me je uhvatila na tim uslovima: a kako se to priprema taj rastvor. Trebalo je da ka¾em da je to samo voda za injekcija, a da se ambala¾a zatim podvrgava uslovima koji su najrigorozniji u odnosu na ono ¹to æe ona proæi tokom proizvodnje, distribucije, bla bla... i da je to autoklaviranje. Taj deo sa autoklaviranjem nisam znala :> (nisam gledala u farmakopeju, a u knjizi pi¹e samo ovako kao ¹to sam navela). Pitala me je i kako se odreðuje hidrolitièka otpornost (titracijom, i to kiselinom)... ali to je veæ logièno :) Dalje sam samo pobrojala ispitivanja, i to je bilo ok.

Uuuuuu, covece.....pa ovo je sitnije od sitnih crevaca.... Zar nije dovoljno sto je gradivo preobimno? Ok, meni tehnologija nije teska, ali mi jeste jako obimna sa morem informacija koje treba da uskladistim u glavu... sad jos i za svaku pojedinost treba da znam hiljadu i jednu podpojedinost :`? .... previse, stvarno!!!

Da, jeste previ¹e, ja ovo ¹to sam navela nisam znala, niti oèekivala da su potrebni svi detalji (zaista, sitna crevca)... ali dobro je to ¹to ja nisam pala (i niko nije pao od 3 devojke koje su bile pre mene, ocene 9, 10 i 7), dobila sam finu osmicu, tako da u su¹tini, ako ne juri¹ desetku, nema potrebe da se zamara¹ :wink: I naravno, zavisi ¹ta od pitanja izvuèe¹... ja sam imala i zahteve za kvalitet vode za injekcije, tu uop¹te nije bila mnogo zahtevna, kao ni kod znaèaja reolo¹kog pona¹anja...

A koliko znam, ne pitaju ni sve profesorke toliko detaljno.

da li neko zna raspored usmenog u novembru i kada je prakticni

   Hvala puno Maslacak,puno si mi pomogla.....svaka cast....you are an  :a..... :cvet

milenice, imas ovde => http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,10155.0.html

mislim, to je stvarno preterivanje, sumnjam da je toliko detaljno pricano i na samim predavanjima??

na slajdovima to ni¹ta ne pi¹e. samo vrste sredstava (èak ne ni koja su za vla¾nu, a koja za suvu granulaciju), èemu slu¾e i kako ostvaruju povezivanje.
imam i bele¹ke drugara koji je i¹ao predavanja, on nije ni¹ta vi¹e dopisivao.

ali pi¹e dosta toga u praktikumu, i radili smo na ve¾bama, o tome je reè.
ni¹ta ne sme da se preskoèi :wall:

pit. br. 6-kapsule, da li je dovoljno ono sto ima u praktikumu iz biofarmacije?
Meke kapsule, mikrokapsule, pelete- odakle uciti?
:help:

Mikrokapsule,meke kapsule i pelete ucis iz predavanja (valjda ih imas?),a pitanje "kapsule" iz praktikuma
pozz

Dragi treba mi link gde su predavanja,treba mi izotonicni rastvori i izotonizacija posto ne mogu da nadjem :lol2:

Quote from: milenica on 19-10-2007, 15:26:34
Dragi treba mi link gde su predavanja,treba mi izotonicni rastvori i izotonizacija posto ne mogu da nadjem :lol2:

Upravo sam pokusala da nadjem na sajtu i nema ga.
Izgleda da su to vec skinuli sa sajta.

jeco, poslala sam ti izotonizaciju na mail! I sve da naucis!

ma ja mislim da je za izotonizaciju dovoljno ono iz praktikuma.

pa i ja mislim! ali cisto... ja imam neka predavanja skinuta od ranije pa ako nekom treba, neka se javi!

potrebna mi je pomoc oko sledecih pitanja:
pit 11- pomocne materije kod mikrokapsula, ja imam samo nesto malo o sredstvima za oblaganje
pit 12- primena peleta
pit 34- ispitivanja sirupa & izrada sirupa toplim i hladnim postupkom
hvala unapred

Kad su u pitanju pomoæne materije kod mikrokapsula, i ja imam samo sredstva za oblaganje, i to ovo:

supstance rastvorljive u vodi: arapska guma, ¾elatina, skrob, PVP, PVA, CMC, MC, HEC, poliakrilna kiselina
supstance nerastvorljive u vodi: EC, celulozni acetat, polietilen, polipropilen, polimetakrilati, poliamidi, polimerni lateksi, silikoni
enterosolventne supstance: ¹elak, CAP, zein, derivati metakrilne kiseline
voskovi i lipidi: razlièiti voskovi, vi¹e masne kiseline (stearinska, palmitinska, miristinska, laurinska), vi¹i alkoholi, estri (gliceril stearat)

Od ostalih pomoænih materija sigurno ide i neko sredstvo za dopunu... ne znam treba li jo¹ ¹ta....tipa sredstva za vezivanje, raspadanje...mo¾da.

Kod primene peleta valjda treba da navede¹ razloge za¹to se one koriste, pa je to i primena...
slu¾e za punjenje tvrdih ¾elatinskih kapsula, jer omoguæuju modifikovano oslobaðanje/produ¾eno delovanje, lak¹e punjenje kapsula i kombinovanje razlièitih aktivnih supstanci koje su inaèe inkompatibilne. Ja tu vi¹e ne znam ni¹ta.

Ispitivanje sirupa
1. ve¹taèki zaslaðivaèi
2. konzervansi
3. skrobni sirup (ne sme se koristiti za izradu sirupa)
4. ve¹taèke boje
5. sadr¾aj lekovite supstance (+-10%)
6. ujednaèenost sadr¾aja (ph Jug V u monografiji Liquida peroralia)
7. proseèan volumen ili masa punjenja (+-5%)
8. variranje mase (ph Jug V u monografiji Liquida peroralia)

Izrada sirupa hladnim postupkom
Rastvaranjem tinktura ili ekstrakata (koji sadr¾e termolabilne i lako isparljive sastojke) u obiènom sirupu, ili dodavanjem saharoze u teèni ekstraktivni preparat.

Izrada sirupa toplim postupkom
u uslovima apoteke

¹eæer+voda => rastvaranje => zagrevanje do kljuèanja (inverzija saharoze) u toku 2 min; du¾e zagrevanje dovodi do karamelizacije => skidanje pene i dopunjavanje kljuèalom vodom do propisane mase => koliranje po potrebi => punjenje u sterilne boce => muækanje boce posle hlaðenja

galenska laboratorija i industrija

-rastvaranje komponenti sirupa (lekovita supstanca, konzervans, ¹eæer) u zagrejanoj vodi u duplikatoru
-me¹anje odgovarajuæom me¹alicom do dobijanja homogenog rastvora
-prenos sirupa sistemom cevi do filtracionog medijuma (najèe¹æe filtri od celuloznih estara sa metalnim nosaèem)
-filtracija sirupa pod povi¹enim pritiskom (pomoæu komprimovanog vazduha, koji je filtriran, i bez prisutnih èestica i mikroorganizama)
-punjenje sirupa u sterilne staklene boèice
-automatsko ili ruèno zatvaranje boèica
-signiranje i pakovanje u sekundarnu ambala¾u (kartonska kutija)

Zna li neko kako ide 126 i 128?

molim da i¹èitate temu ma koliko naporna i preduga bila :>

rekla sam za 126, na strani 7: use your imagination, vi¹e od onog ¹to smo rekli i postavili niko ne zna. potra¾i na raznim mestima i pove¾i. o nekim pomoænim materijama ima¹ i u matriksnim sistemima - najbitniji za modifikovano oslobaðanje su u su¹tini razni polimeri...erodirajuæi, biodegradabilni, bubreæi, enterosolubilni itd... takoðe na 7. strani ima¹ i ne¹to o vi¹eèestiènim sistemima (128), ja slikala predavanja i postovala.

@alfie   :batina
Prvo sve iscitaj, pa ako ima nejasnoca, pitaj.   :wave:

Mislim da bi bilo pametno da pored broja odgovarajuceg pitanja napisete i text, lakse je ne traziti koje je i preglednije je ako nista drugo

DA, DA SE NAPRAVI PREGLED. Ko se javlja doborovoljno?  :K

Kakav taèno pregled?
Ako je ono ¹to mislim... d¾inovski posao :K

Evo ja sreðujem....
Na spisku novih pitanja, na svakom pitanju na koje je odgovoreno stajaæe link do posta sa odgovorom....

Nadam se da æe funkcionisati  :cvet

Sredila sam...  :)):
Ako vas ne mrzi, proverite da li sam lepo povezala pitanja i odgovore  :cvet

Ljudi,vama svaka chast!
Nemojte da se ljutite.
Gocka,ti bar znash gde sam-shta sam,da mi je grbav internet i tako to...
Enivej,uocio sam ove promene na osnovnom spisku pitanja,te linkove i to,sta vec...
Kao sto rekoh,SVAKA CHAST! :Bog

Saam Sam sa knjigom i tugom...
Staro smo drustvo ...
...Prièam sa skriptom kao drugom... :~ :shock

Ljudi,Mudri Ljudi! Dobri ljudi!Stra¹ne me more muke!
No1: 217. Oni pitaju za uticaj pH na OSLOBADJANJE l.s. ,a svuda se prièa samo o resorpciji(apsorpciji)!? Pa to nije isto?!
Pitam se ko je ovde lud?!
No2: Knjiga iz Biof. str. 85. treæi pasus odozdolena - 'Znaèajan je i uticaj sradstva za KLIZANJE!? Da to nije malo za KVA©ENJE,m?
Eto...
Kao,ostalo sam sve naucio..... Noott!!! :bljak:

Meni je logicno sledece:
da bi se neka akt. supstanca oslobodila iz leka (bilo da je u pitanju tableta, sirup, kremica,...), lek mora da se rastvori (mada ovaj izraz malo glupo zvuci za npr. linimenta) i na taj nacin oslobodi supstancu.  A, o rastvaranju i uticaju pH na to (u knjizi,praktikumu i predavanjima)imas napisano nadugacko i nasiroko!
Na pocetku knjige imas i nesto malo ispisano o oslobadjanju. Cini mi se. Elem, to mozes da iskoristis kao uvod u odgovor.

Sto se tice pitanja No.2:
neka neko drugi virne u knjigu, jer je moja kod tebe.  :>

(valjda nisam neku glupost napisala vezano za pitanje No.1)

Ma,snadjoh se... malo sam se iZtripovao sinoc...
Nemojte nikad da se drogeravate i ucite... :lol2:
Fala,gocci...

C,c,c,...  :abso:

da li je neko mozda izvlacio (kad je ucio) odgovore ili postoji neka takva skripta?
gde se otprilike zna sta je kljucno za koje pitanje...

na pocetku ove teme.
miky, bar si ti aktivna na forumu tako da mozes da uocis kad se nesto promeni  :wink:

Quote from: MiKy on 12-11-2007, 21:19:15
da li je neko mozda izvlacio (kad je ucio) odgovore ili postoji neka takva skripta?

ako ima, nije se pojavio...
ja sam poku¹ala tako ne¹to, ali sam odmah odustala, nije produktivno.

a to ¹ta je "kljuèno" ba¹ i ne postoji...pitanja uglavnom ne tra¾e d¾inovske odgovore, a profesorke pitaju sve, tako da ti je to to.

Quote from: Maslacak on 02-10-2007, 22:44:04
Evo Dobre Apotekarske Prakse.
Kao ¹to je Bred rekao, nalazi se na sajtu instituta za farmaceutsku organizaciju, ili kako se veæ zove.
Odatle se mo¾e iskopati odgovor na pitanje 227.

www.pharmacy.bg.ac.yu/instituti/isffz/org/2006/DAP%20pred%20ORG%207%20b%202006.ppt

Ne mogu da otvorim ovaj link.Jel to samo kod mene problem? Hepl me!

Pogrsih a ne znam da izmenim.Trebalo je da pise: "help me". :>

pa ta adresa i nije dobro prekopirana jer ta strana na sajtu fakulteta ne postoji

Ne ne, dobro je BILA prekopirana! Postojala je strana, znam jer sam proveravala link koji sam stavila za svaki sluèaj. Radi se o toe da su skinuli sa sajta taj folder iz 2006. Ja vi¹e ne vidim DAP na sajtu. Evo postavila sam na nono4.

http://nono4.com/files/71370598/Dobra_Apotekarska_praksa.zip

Divna si!!! Thank you!!! :cvet

to je sad na ovoj adresi http://www.pharmacy.bg.ac.yu/instituti/isffz/organizacija.html

Ma da, ali ipak DAP vi¹e ne postoji tu na sajtu, ili bar ja ne mogu da je naðem...a bila je u meðu predavanjima u folderu 2006, a sad tog foldera nema :)

 :help2: pomoc odgovori na pitanja 244,245,246, i 247  :~

Predavanje biotehnolo¹ki lekovi (prof. Saviæ) bilo je na sajtu fakulteta, sada ga nema. Ali mo¾e¹ da potra¾i¹ na forumu kod ''novih ispitnih pitanja'', tu ima¹ sve odgovore!

da li je praktikum dovoljan za spremanje pitanja iz emulzija?

Jeste

Quote from: dzonizmaj on 24-11-2007, 16:53:30
pomoc odgovori na pitanja 244,245,246, i 247

Biotehnolo¹ki lekovi - nono4 (http://nono4.com/files/72371730/Biotehnoloski_lekovi.pdf.html)

:happy:

 hvala Maslacak & Endi      :lol2: :lol2: :lol2: :lol2:

imate li nesto o primeni skroba,dekstrana,secera i ostaloih primena ili mi sami izvlacimo  :roll:

E ovako, i za ubuduæe...
ode¹ na prvu stranu
tamo ima¹ spisak ispitnih pitanja
za ona pitanja o kojima smo ne¹to rekli ima¹ link ka strani gde smo o tome prièali. Nismo na sve odgovorili ali smo naèeli temu :K
U su¹tini, uglavnom sam izvlaèi¹, ali nije to te¹ko kad sve ostalo nauèi¹ :>

Koji se sve emulgatori koriste za izradu emulzija za i.v. primenu pored lecitina i polisorbata?
Da li mogu da se koriste svi u/v emulgatori ili postoje neka ogranicenja?

mozes i blok-polimere (PE-PP)

Aha  :happy:
Ni sluèajno ne mogu svi... moraju biti posebno stabilni, neiritantni, da formiraju kapljice odgovarajuæe velièine, znaèi oko hilomikrona i tako...
koliko ja znam samo ova 3 dolaze u obzir :K

 Sta pricate na pitanje 58. (sastav podloga-baza za izradu masti) ? Treba li da znamo i onaj deo sa prakticnog sta sve ulazi u sastav? Hvala!  :a

Pa to je ono iz praktikuma...

1. ugljovodonici
2. voskovi
3. trigliceridi
     ...
bla bla :>

 Znam da je to. Nego mislila sam da ne traze slucajno da znamo sastav podloga tacan, ponaosob. Ali to sigurno ne treba! Hvala ti u svakom slucaju.

To ti sigurno ne treba!
Ali, bilo bi pozeljno da znas bitne sastojke Ung. emolliens (to je neka vrsta THE kreme). Mene je to Vuleta pitala.
Kapiram da mi ne bi uzela mnogo za zlo da nisam znala neke osnovne stvari, ali...

da nema neko da okaci bioloske indikatore sterilizacije iz ph jug V,i koje su metode ster.definisane po ph yug V? (posto ja imam samo po ph jug IV)

Imas metode sterilizacije u praktikumu.

znam da ima u praktikumu,ali mi je praktikum stari po ph jug IV,zato i pitam

da, da, to treba neko da ti preskenira.

Sterilizacija veæ postoji u elektronskom obliku, bilo je na sajtu fakulteta, sad vi¹e nije...
Ali zato je sad na nono4-u! :>

Metode sterilizacije (http://nono4.com/files/77245190/Sterilizacija.ppt.html)

Lak¹e mi je ovo bilo, nego da slikam praktikum, a ima sve to ¹to ti treba.

Da li neko moze da mi kaze koji faktori uticu na penetraciju i permeaciju lekovite supstance u kozu?

Na sajt fakulteta ponovo su stavljena predavanja iz sledeæih oblasti: radiofarmaceutika, vakcine, sterilizacija i izotoniènost. To su predavanja prof. Ibriæ i prof. Saviæ. 

Ne razumem ¹to su ih uop¹te skidali :hmm

Evo faktora penetracije za Yasmin. Predavano je, ima u slajdovima, i seæam se da, iako je u su¹tini logièno, nikako nisam mogla ba¹ sve da ih popamtim :K Dakle, prekucavam...

1. Ko¾a
- stanje (neo¹teæenost, o¹teæenost)
- osobine barijere
- stepen hidratacije ro¾natog sloja
- temperatura

2. Aplikacija lekovitog oblika
- naèin i trajanje
- mesto aplikacije (kontaktna povr¹ina, kolièina preparata)

3. Lekovita supstanca
- priroda, velièina molekula
- rastvorljivost
- stepen jonizacije, pKa
- koncentracija

4. Podloga
- sastav, struktura
- particioni koeficijent podloga/ro¾nati sloj
- dodaci - pojaèivaèi penetracije

Znachi ja pod hitno moram sve ovo da nabavim, jer nishta nemam!!
Hvala maslachak!  :cvet

  Odakle ste ucili zahteve za Vode za farmaceutsku upotrebu. Ja imam slajdove sa predavanja, ali tu nema bas puno, pa ne znam da li je dovoljno?  :box

mislim da je to to?
sama nabrajanja  :wall:

Ja sam odatle samo ucila...sama nabrajanja kao sto rece Bred

I ja sam odatle ucila, tako da to ti je sto ti je  :K

Da li moze neko da prekuca te zahteve ili da slika, ja nemam te slajdove? Hvala  :cvet

Ja sam upravo to i odgovarala, i da, to je to, samo ih nabroji¹ veæinu, nije me gnjavila :) Ne treba da se uèe one vrednosti za nitrate, aluminijum, suvi ostatak itd., eventualno se mo¾e reæi da je u farmakopeji navedena gornja granica. Inaèe su ti zahtevi svi prepisani iz farmakopeja, redom...  :roll:


(http://img40.imagevenue.com/loc956/th_47109_voda1_122_956lo.JPG) (http://img40.imagevenue.com/img.php?image=47109_voda1_122_956lo.JPG)  (http://img21.imagevenue.com/loc814/th_47116_voda2_122_814lo.JPG) (http://img21.imagevenue.com/img.php?image=47116_voda2_122_814lo.JPG)  (http://img189.imagevenue.com/loc564/th_47124_voda3_122_564lo.JPG) (http://img189.imagevenue.com/img.php?image=47124_voda3_122_564lo.JPG)

Ispitivanje efikasnosti konzervansa?

Poslala sam ti na pm,ali evo za sve:to ima u Ph.JugV,vol.I,poglavlje 5.1.3.,str.284,285. :cvet

Kao i ukratko obja¹njeno u Vuletinom praktikumu, str. 55, kod konzervisanja preparata za farmaceutsku upotrebu :)

Mislim da ima i u knjizi prof Djuric, ako ne onda opsirnije kako rekose u Ph

extra, koleginice strava ste!!!

ph jug v je ph eur 1997? uf, ne chita mi se ovo na engl, pa cju vuletin praktikum str 55

hvaaaala

i'll be back  :K

162. prikaz izrade/proizvodnje kapi za ochi tipa suspenzija

    - da li je proizvodnja svih parenteralnih ista kao i izrada u laboratoriji?
     
     - da li znate ikakav primer kapi za chi, a da su suspenzije?
     - o.k. mogla bih da smislim shta sve da ukljuchim u formulaciju, ali pojma nemam kako bi ih izradila...
     - u menzuri?
     - menjam vehikulum?
     - bez membranskog filtra?

:help2:

  Mozda ne tesko pitanje, ali me samo zanima da li pravilno razmisljam?
36.-Izrada sirupa sa biljnim ekstraktima.
Ja tu imam da kazem samo par recenica i ne znam da li je to dovoljno.
Znam da se sirupi izradjuju rastvaranjem saharoze ili drugog secera  i ostalih sastojaka u vodi, ekstraktima droga ili prokuvanim i procedjenim vocnim sokovima. Kao i da se rastvaranje vrsi toplim ili hladnim postupkom. Sada ako ekstrakt sadrzi termolabilne i lako isparljive sastojke, onda hladnim postupkom i to rastvaranjem u obicnom sirupu ili dodavanjem saharoze u tecni ekstraktivni preparat.
Treba li tu jos nesto i sta?

Jedan od primera kapi za oci tipa suspenzije su Oculoguttae Hydrocortisoni(prema FNA)-praktikum str.80.Drugi primer sam nasla u RP:+Oxytetracyclini chloridi et Cortisolonis acetatis oculoguttae str.72.Pogledaj sta ima u FM III,iz toga izvuci neki opsti zakljucak

Ja imam Vuletin praktikum iz 2003.g.Jel bi mogao neko da prekuca tu famoznu 55 str?Meni je na toj str.izrada masti u usl.apoteke.Hvala  :cvet

ma glupost, ispituje se Staph. aureus, Psudomons aeruginosa, Candida albicans, Asperigulus niger. inokulacija u podlogu i prati se rast m.o. dobro je ako se rast ne povecjava, ili ako postoji pad m.o.

to je to sa str55

@bocca
Mislim da je to sasvim dovoljno :) Ima¹ i primer u prvom praktikumu za Altheae sirupus, to je izrada sirupa sa maceratom sleza pa pogledaj i osloni se na to :happy:

@enea
eh...mnogo pametna i te¹ka pitanja :> Ja sam to pitanje nekako zanemarila u fazonu - snaæi æu se tamo ako mi zapadne :K

Proizvodnja parenteralnih/sterilnih preparata se odvija u èistim sobama, velikim prostorijama ne toliko sliènim aseptiènim komorama jer su to èitave sobe, ali isto imaju HEPA filtre, princip je isti. Sobe se dele po èistoæi filtriranog vazduha, i onog ¹to se u njima obavlja (da li se meri, izraðuje, pakuje, ili samo èuva), izmeðu postoje hodnici za "dekontaminaciju" isl... to je dosta detaljno u slajdovima, ja to nisam tako detaljno uèila, ali sam stekla sliku :) Ako ti to treba, slikaæu i postaviti uskoro :happy:

U FMIII +Cortisoloni Acetatis Occuloguttae su suspenzija.
Sadr¾e samo korizolon (prednizolon), NaCl, i vodu za injekcije. O izradi pi¹e samo da se to sve prome¹a, eventualno ako treba doda konzervans (benzalkonijum hlorid) i sterili¹e posupkom 6 - dakle nema filtriranja!

Evo ti jedne industrijske kapi za oèi tipa suspenzija
Blephamide suspension (http://www.drugs.com/pro/blephamide-ophthalmic-suspension.html)

Naravno, formulacije industrijskih preparata su uvek komplikovanije od onih koji bi se izraðivali magistralno, jer prosto - postoje bolji uslovi, homogenizatori, izrada veæih kolièina, treba da budu stabilnije, du¾e stoje itd. Ova formulacija sadr¾i i polisorbat, koji garant slu¾i da pobolj¹a kva¹enje kao i kod svih suspenzija.
Inaèe kad su sterilni preparati u pitanju, uvek se gleda da formulacija bude ¹to je moguæe jednostavnija.

Kad je izrada u pitanju, sigurna sam da prvo i osnovno ¹to tra¾e da ka¾e¹ je - paziti na velièinu èestica. Postoje i zahtevi za velièinu èestica koje obavezno nauèi (pitala je profesorka), ima¹ ih i ovde na strani 7 meðu slajdovima za kapi za oèi. Pretpostavljam da je najbolje veæ nabaviti odgovarajuæe usitnjene èestice da bi ¹to manje posla bilo oko same izrade u èistoj sobi/komori.

Ove suspenzije moraju biti lako redisperzibilne. Meni je najlogiènije to izraðivati u sterilnom tarioniku, jer se jedino tako mo¾e omoguæiti dobro kva¹enje...ne verujem da je samo u sve zbuækati u menzuri dobar naèin. Znaèi, prvo sve odmeri¹. Onda sve ¹to je rastvorljivo u vodi rastvori¹ u njoj. Pra¹ak prvo rastrlja¹ polisorbatom ako ga ima¹, pa postepeno dodaje¹ rastvaraè, ili ako nema¹ polisorbat kao u sluèaju ovih u FMIII, samo postepeno dodaje¹ vodu. Radi¹ kao bilo koju drugu suspenziju. Onda direktno iz tarionika prenese¹ sve u odabranu ambala¾u, ostavi¹ malo vode da ispere¹ tarionik, zatvori¹ i to je to. Nema filtriranja kao ¹to rekosmo :happy:
Mo¾e? :>

ehej maslachak, hvala na iscrpnom odgovoru, mnogo sam tanana sa literaturom..
moze to za prostorije, kada nadjesh nekog vremena..

skroz moze to shto si isprichala..
nego neshto me buni..
ok to je susp, odredjene velichine chestica, super ako je mikronizirana.. nego neshto mi pada na pamet:
ako ja ne filtiraram datu formulaciju, moze da se dogodi da neka chestica zagrebe, ipak su u pitanju ochi! mozda se ipak filtriraju? ili treba da postoje strogi, najstroziji zahtevi za kvalitet polaznih supst? :roll:




i ona pricha sa slajdova za Lantus insulin, nije tachna, ali vi nauchite kao da jeste.. t.j. lantus moze da se mesha sa ostalim insulinima, iz iskustva vam kazem, ali zaboravite na to.

Evo jos 2 primera kapi za oci tipa suspenzije:u praktikumu str.81 Indomethacini oculoguttae oleosae i u RP na str.64 +Cortisolonis acetatis oculoguttae(isto ima i u FM III)
ok to je susp, odredjene velichine chestica, super ako je mikronizirana
MIKRONIZIRANE SUPST. SU VEOMA SKUPE,tu nema greske,ne moze nista da zagrebe(najpouzdaniji proizvodjaci,posebna tehnologija)

Najstro¾iji zahtevi za kvalitet polaznih supstanci, prvo, a kao ¹to Joe reèe, takve su mikronizirane supstance :>
I drugo, nakon izrade, preparat obavezno ide na ispitivanja, pre signiranja. Jedno od ispitivanja, i obavezno, je upravo velièina èestica, i ako preparat ne odgovara zahtevima, ne ide u prodaju.
A to da odgovara zahtevima se posti¾e upravo savr¹enim kvalitetom polaznih supstanci, pa¾ljivom izradom, dobrom formulacijom...

Zaista ne verujem da se kapi za oèi tipa suspenzija uop¹te i ikad izraðuju magistralno, kao i generalno sterilni peparati (to je u¾asno retko)... to je ipak posao za industrije, i visoko je kontrolisan.

Sigurno se ne filtrira.

Dobiæe¹ prostorije :>

U apotekama pri DZ se VEOMA MNOGO izradjuju kapi za oci,ali samo r-ori(najvise pilokarpin,sulfacetamid Na,HPMC) :wink:
Bravo,Maslacak,napisala bih sve identicno kao ti!

E pa da, nama je Sne¾ana govorila da se jako retko izraðuju injekcije i infuzije, pa sam ja to sve poistovetila :K  :cvet
Hvala na info  :>

Ok, onda u svakom sluèaju suspenzije ne, jer mora postojati mnogo vi¹i nivo kontrole :)

Maslachak, lepo stoji da se suspenzije i emulzije za parenteralnu aplikaciju (verovatno oni u uzem smislu p.e  :hmm) izradju aseptichnim postupkom, a on je najcheshcje spregnut sa filtracijom. Uzecju zdravo za gotovo da su mikronizirane, i cjao, da se ne zadrzavam vishe! Sta je ono shto me buni: rp sa hidrokortizonom str 80, ide na filtraciju.. ma, neka ga, neka ide  :K

A ha  :ohwell:

Pazi, ubij me ako Sne¾ana nije nekoliko puta rekla da se suspenzije ne smeju filtrirati. Imam i dopisano u praktikumu to. Pa zaostaæe ti sve èestice na filteru, i ¹ta æe¹ onda! E, ali tu se misli bakteriolo¹ki filter, èije su pore oko 0.2 mikrona (èini mi se) i èestice lekovite supstance bi se zadr¾ale na njemu.
To ¹to je aseptièni postupak najèe¹æe spregnut sa filtracijom, upravo znaèi da nije UVEK. A naravno da se izraðuju aseptiènim postupkom, kao i sve ¹to je sterilno.

Taj recept na 80. strani ima napomenu koja ka¾e da se filtrira u cilju otklanjanja grubih èestica, znaèi to nema veze sa samim postupkom sterilizacije, i tu na signaturi ne bi napisala "sterilizacija 5, 6", jer nije u pitanju bakteriolo¹ka filtracija. Kroz ovaj filter, mikronizirana lekovita supstanca prolazi.

E, to bi znaèilo generalno da se eventualno vr¹i filtracija u cilju otklanjanja veæih èestica, ali takvim filterom kroz koji supstanca prolazi :) I tako i reci na ispitu :>

Evo ti one èiste sobe :happy:

(http://img152.imagevenue.com/loc1004/th_12763_ciste_sobe1_122_1004lo.jpg) (http://img152.imagevenue.com/img.php?image=12763_ciste_sobe1_122_1004lo.jpg)  (http://img229.imagevenue.com/loc38/th_12770_ciste_sobe2_122_38lo.jpg) (http://img229.imagevenue.com/img.php?image=12770_ciste_sobe2_122_38lo.jpg)

i osnovna logika nalaze da se suspenzije NE filtruju upravo zbog

QuotePa zaostaæe ti sve èestice na filteru, i ¹ta æe¹ onda!

famozna 55 str

Quote from: Maslacak on 02-09-2007, 14:16:32

21 - Ma samo treba pratiti uop¹tene propise. ©ta su kapi za nos? Rastvori, suspenzije... Znaèi faze u izradi su iste kao i kod rastvora i suspenzija - ali prateæi propise za preparate za nos (¹ta veæ ono ide...izotoniènost, i lokalizacija u nosnoj ¹upljini...). Slièno je i za sprej preparate - faze u izradi su kao i za sve druge sprej preparate, samo ¹to su ovi za nos, pa moraju da zadovoljavaju one dodatne uslove za to. Primarna ambala¾a: boèica sa kapaljkom, plastika ili staklo, bla bla... A za sprej...kao i za sve druge sprejeve, raspr¹ivaè, dozator... :>

ovi nashi drugari, sprej preparati za nos se samo pakuju kao aerosoli, a zapravo nemaju veze sa donjim delom respiratornog? ja znam za olynth sprej, lokalno deluje.. da li mogu sistemski?


ispitivanja kapi za ushi: variranje mase
                          ujednachenost iste
                          doziranje
                          sterilnost
                             ?
u mojim skriptaMA navode samo sterilnost... u 4. ph ne navode...

Meni u svesci kod ispitivanja kapi za usi stoji sterilnost i mikro biol.kvalitet.Sto se tice nazalnih preparata(sprej!) sa sist.dejstvom to je Insulin(ali je ogranicena upotreba zbog razvoja fibroze pluca)-neka neko jos ovo proveri :hm

da ako su sterilni, onda su sterilni, a ako nisu onda mikrobiol kvalitet..
ako ona ispitivanja koje sam navela za nos se odnose na rastvore, susp, emulz.. a i za ushi mogu da budu r, s, e... ja bih rekla da su to zahtevi i za ushi..


kazu za taj insulin da je suvi prashak. ne znam da li ide preko nosa ili usta. u sushtini iz nosa ide brza apsorpcija.. mislim da je preko nosa..

[off][ova isp. pitanja kao idu redom, a treba ipak povezivati gradivo. kako je bilo danas?][/off]

nadjoh sledecje: kao sprej preparat za nos, Lizopresin, za Diabetes Insupidus... eto sistemskoj dejstva  :>

nenormalno mi zvuchi, da insulin ide preko nosa, jedino kada vishe nema gde da se bode, ili kada ultra hitno mora da se primeni.. a?

Ma, kad je insulin u pitanju, meni vi¹e ni¹ta nije nenormalno, jer se poku¹ava sa svim drugim naèinima primene, s obzirom na to da je igla prilièno, struèno reèeno, invazivan metod :K...neprijatan krajnje.
Ja sam mislila da to ide preko usta, isto sam se to pitala, ali eto, izgleda da je nos...inaèe mi ti aerosoli i sprejevi nisu bili ba¹ najjasniji, u¾asno su ispredavani...  :K

©to se ispitivanja tièe, mislim da osim sterilnosti/mikrobiolo¹kog kvaliteta (koje navodi ph. Jug. V), idu i sva druga za teène preparate, kao ¹to je enea navela, to je dobra logika...znaèi, ujednaèenost sadr¾aja, variranje mase kapi za rastvore, ispravnost doziranja itd, mislim da je to to... :) Inaèe mnoga ispitivanja, videæete kod drugih lekovitih oblika, nisu samo po farmakopejama... profesorka na ispitu pita sva ispitivanja koja se mogu, i trebalo bi sprovesti, zato vam to ka¾em :>

Na ovo pazite!
Ujednaèenost sadr¾aja se radi kod suspenzija, emulzija (i kod tableta sa sadr¾ajem l.s. manjim od 2% bla bla...), upravo zato ¹to l.s. mo¾e biti neravnomerno rasporeðena i u istim masama doze mo¾e da se naðe razlièita koncentracije aktivne supstance! Ako su u pitanju rastvori (u njima je lekovita supstanca ravnomerno rasporeðena), dovoljno je za istu stvar uraditi variranje mase. Nikad se ne rade i jedno i drugo ispitivanje, nema potrebe.

Ovo ka¾em jer sam slu¹ala jednu devojku koja je to odgovarala, mislim da su bile kapi za nos, i potpuno je pobrkala koji je smisao kog ispitivanja...¹ta je jednolikost doze, ¹ta je variranje mase, ¹ta je ujednaèenost sadr¾aja, brkala je termine... Gledajte da shvatite za¹to se neko ispitivanje radi, i biæe vam onda mnogo lak¹e i da zapamtite :cvet

Mala napomena:
kada ucite koju vrstu ispitivanja bi trebalo izvrsiti, kada ucite definicije, podele,... obavezno to cinite u skladu sa Ph.Jug V! Zaboravite na Ph.Jug IV!

 :Bog e hvala ti Goco, ubih se da po 4. razvrstam shta je od technih preparata za oralnu, shta za spoljnu... ok treba to imati u vidu, ali definitivno 5. rula!

kazu po 4. mucilagines za per os  :hmm
aquae aromaticae za spolja  :hmm

Koliko ste zapatili ovu temu: SVAKA CHAST!
Mogu da odgovaram kad je ko shta pitao, i kada ko i shta odgovorio na prethodnih 20str.  :K

[off]ova tema je zlata vredna[/off]  :wink:

Samo da dodam da se insulin za inhalaciju vise ne proizvodi iako je sve govorilo da ce zaziveti. Ali jeste on za sistemsku primenu. www.exubera.com
Takodje se radi na tome da se kontraceptivna sredstva takodje proizvedu u obliku nazalnog spreja.

shta tachno znachi da treba da odgovaraju testu b, preparati kod kojih se ispituje ujednachenost sadrzaja ( manje od 2% ili manje od 2 mg)?

da li na porozitet prashkova mogu da gledam kao na homogenost?

Porozitet NIJE isto ¹to i homogenost.
Homogenost znaèi da su svi sastojci potpuno ravnomerno rasporeðeni u pra¹ku. Da nije npr, jedan pra¹kasti sastojak na dnu tarionika, a drugi u vrhu :K
Porozitet je bukvalno "¹upljikavost", dakle da èestice nisu slepljene meðusobno, rastresitost :cvet

To da ne¹to treba da odgovara testu tom i tom je bukvalno prepisano iz monografije datog lekovitog oblika u ph. Jug V, tj. ph. Eur III, s tim ¹to u farmakopeji u toj monografiji pi¹e i poglavlje gde je taj test opisan :wink:

Str 134, poglavlje 2.9.6. Uniformity of content of single-dose preparations. Postoje testovi A, B, C i odnose se na razlièite lekovite oblike.
Test B je za kapsule, pra¹kove koji nisu za parenteralnu upotrebu, granule, supozitorije i pesare. I tu su prosto dati zahtevi ovog testa :) Nemoj da ih uèi¹, mnogo su komplikovani :> Al èisto da zna¹ ¹ta je.
Inaèe nemojte da vas mrzi da ne¹to potra¾ite u farmakopeji, super je kad se navikne¹ :cvet

[201]   Znaèaj procene stabilnosti farmaceutskih preparata   :roll:

znacaj procene?

Quote from: Enea on 27-01-2008, 22:41:38
[201]   Znaèaj procene stabilnosti farmaceutskih preparata   :roll:

znacaj procene?

To veoma detaljno imas objasnjeno u knjizi Industr.farmacija(Jovanovic-Djuric),a o stabilnosti imas i u knjizi Tablete(Jovanovic),ovde se naravno odnosi na stab.tbl. ali imas i neke osnovne smernice.To je to! :cvet

Tablete knjiga str 255. :cvet
(dodajte ovaj post prethodnom)

molim vas, ako neko moze da odgovori na 202. PVP

hvala :cvet

To bukvalno ides po oblastima i "vadis" podatke.
Ako neko ima izvuceno, bilo bi super da postavi.

Kod mene je 203. Primena PVP u izradi farmaceutskih preparata.
Evo sta sam ja zabelezila kada sam ucila.
1. Polivinilpirolidon je sintetsko makromolekularno jedinjenje i ima Mr 12000-30000; u koncentraciji 3,5-5% u izotonicnom rastvoru NaCl koristi se za izradu rastvora koloida - kao infundibilije za nadoknadu volumena krvi i krvne plazme -> plazma ekspanderi. Koriste se kada je gubitak krvi manji od 1 litre. Treba da stvore isti koloidno osmotski pritisak kao krv, da se dugo zadrzavaju u cirkulaciji, da vezuju vodu, da se izlucuju iz organizma, da su farmakoloski indiferentni, da ne deluju kao antigeni, da su termostabilni.
2. U suspenzijama - kao sredstvo za povecanje viskoziteta -> stabilizatori suspenzija
3. U tabletama kao vezivno sredstvo i kao sredstva za raspadanje koja bubre (unakrsno vezani PVP - Polyplasdone XL)
4. U mikrokapsulama za oblaganje
5. Filmogene materije za fim tablete, ali obicno ne sam PVP jer je lepljiv
6. Kod preparata sa insulinom - zastitni koloid - sprecavanje rasta kristala i utice na sposobnost oticanja preparata sa zidova posude  (sto se odrazava na tacnost doziranja)
7. U rastvorima za kvasenje kontaktnih sociva kao sredstvo za povecanje viskoziteta i kao PAM
8. U vestackim suzama kao sredstvo za povecanje viskoziteta

To bi bilo to. Kad ovo naucis lako je da gradis pricu na ovaj tekst. Uvek ce biti nesto sto njih bas interesuje od toga sto kazes pa ce te i pitati.
Ajd srecno!

Pitala me jedna koleginica da li imam nesto da dopunim 204. i 205. pitanje. Kod mene za 204. jos pise da je skrob inertni materijal za dopunjavanje peleta i da sluzi i za dopunjavanje praskova. Dalje, DEKSTRANI= sintetski polisaharidi. Dekstran 40 u konc. 10% u izotonicno rastvoru NaCl,vreme zadrzavanja oko 6h
Dekstran 70 u konc.6% u izotonicnom r-ru NaCl, vreme zadrzavanja u cirkulaciji oko 24h.
Koriste se kao koloidni rastvori-infundibilije za nadoknadu (volumena) krvi i krvne plazme=plazma ekspanderi. Koriste se kada je gubitak krvi manji od 1 litre, imaju osobinu da vezuju i zadrzavaju vodu... i ista prica kao sto sam napisala u 203. pitanju kod plazma ekspandera.

205.nadovezujem se na ono sto je radica pisala
u kapsulama kao srdestvo za dopunjavanje se koristi mikrokristalna celuloza
u hidrogelima za oci za povecanje viskoziteta MC,NaCMC,HPMC
u tabletama za dopunjavanje(Avicel-mikrokristalna celuloza),za vezivanje(MC,Na,CMC,EC,HPMC),sredstva za raspadanje koja bubre NaCMC, sredstva za raspadanje sa kapilarnim efektom-Avicel-mikrokristalna celuloza,za klizanje,antiadhezivi,adsorbensi
gastrosolubilne filmogene materije u film tabletama-HPMC,MHEC,CMC
enterosolubilne filmogene materije u film tabletama-CAP,HPMCP,EC,HPC
sluzi-MC,HPMC,NaCMC
kod preparata sa insulinom-zastitni koloidi-MC,NaCMC
U rastvorima za kvasenje kontaktnih sociva kao sredstva za povecanje viskoziteta
U vestackim suzama kao sredstva za povecanje viskoziteta HPMC

Evo jos nekih pitanja:

202.Primena PEG u izradi farmaceutskih preparata
HOCH2-(CH2OCH2)n-CH2OH
   n= prosecan broj oksietilenskih grupa u polimeru
Polietilenglikoli=Macrogolum=Carbowax
Koriste se kao 1.solvensi
               2.vezivna sredstva kod tableta za suvu granulaciju
               3.lubrikansi kod tableta koje su potpuno rastvorne ( Macrogolum 4000 i 6000)
               4.plastifikatori
               5.suspedujuci agensi
               6.podloge za izradu masti i supozitorija
               7.za povecanje viskoziteta kod suspenzija
               8.punjaci za meke zelatinske kapsule
               9.u tabletama kao antistatici (PEG 400)
              10.Gastrosolubilne filmogene materije u film tabletama -nize Mr kao plastifikatori
                                                                     -vise Mr kao materijal za
                                                                      oblaganje

206.Upotreba secera u izradi farmaceutskih preparata
1.Koriste se u infundibilijama za parenteralnu ishranu i totalnu parenteralnu ishranu
  npr. Glucosi infundibile 5%,10%,20%,25%,50%
       Fructosi infundibile 5%,10%,20%,40%
Fruktoza ima prednosti nad glukozom zbog nezavisnosti metabolizma od insulina. Rastvori secera su brzi isporucioci energije, ali upotrebljeni sami za ishranu nisu dovoljni (relativno im je mala hranljiva vrednost)
2.U eliksirima kao sladila, najcesce saharoza
3.Koriste se kao korigensi ukusa (saharoza,glukoza)
4.U sirupima kao sladila (saharoza,glukoza,fruktoza,invertni secer). Kada je koncentracija secera 64% i vise to su samokonzervisuci sirupi
5.U praskovima kao sredstvo za dopunjavanje (laktoza,skrob)
6.U granulama kao sredstvo za dopunjavanje (laktoza,skrob)
7.U rastvorima za oralnu upotrebu su korigensi ukusa (glukoza,fruktoza,saharoza)
8.U oralnim suspenzijama kao korigensi ukusa, zasladjivaci
9.U oralnim emulzijijama-korekcija ukusa
10.U tvrdim zelatinskim kapsulama kao sredstvo za dopunjavanje (laktoza,saharoza,glukoza)
11.Koriste se kao inertni materijal za pelete-sredstva za dopunjavanje-laktoza
12.U tabletama kao sredstva za oblaganje
                               dopunjavanje-laktoza(anhidrovana i susena rasprsivanjem u direktnoj
                                            kopresiji, alfa- i beta- monohidrat u vlaznoj
                                            granulaciji)
                                           -saharoza u tabletama za nono3nje i zvakanje
                                           -glukoza u tabletama za zvakanje i za aginalnu upotrebu
                               antistatici-laktoza samo ako je vec i sredstvo za dopunjavanje
                               oblozene tablete-draziranje-saharoza

207.Upotreba sorbitola i manitola u izradi farmaceutskih preparata
1.U eliksirima kao sladilo-sorbitol
2.Kao korigensi ukusa-zasladjujuca srdestva-sorbitol,manitol
3.U sirupima sladila-sorbitol i manitol
4.U tvrdim zelatinskim kapsulama sredstvo za dopunjavanje-manitol
5.U mekim zelatinskim kapsulama - plastifikator za omotac-sorbitol
6.U tabletama a) sredstva za dopunjavanje-manitol i u vlaznoj granulaciji i direktnoj kompresiji kod tableta za zvakanje; sorbitol u direktnoj kompresiji takodje kod tableta za zvakanje
              b) sredstva za zadrzavanje vlage-sorbitol

Ako ima stamparskih ili drugih gresaka izvinjavam se!

 Super si ovo izvukla, hvala!
Joj ljudi, ovo je ogromno- konfuzija u glavi od ovoliko info  :namcor  :F :wall:

ne brini se. bicje sve u redu.   :a

baby je ovo extra odradila, meni je bash znachilo, a verujem i mnogima kasnije...

naravno
hvala i svima ostalima koji su aktivno ucestvovali u temi, ne smem da nabrajam da nekoga ne bih izostavila.

tnx

&

srecjno :cvet

Nema na cemu! Samo sam se potrudila da iskopam svesku i prepisem ono sto sam izvlacila jer znam koliko bi meni znacilo da sam to imala. I meni su mnogi na ovom forumu pomogli pa je red da se i ja oduzim.
Srecno svima!

znam da je extra glupo ali...KAKO DA SKINEM NESTO SA nono4-a?! :stid:
Maslacak je postavila biotehnoloske lekove ali ja NE ZNAM KAKO DA TO SKINEM!!!
Molim vas, prosvetlite me  :help:

Kako downloadovati fajl sa nono4-a (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,8465.0.html) :wink:

HVAAAAALAAAAAAAAAAAAAA  :Bog
I...izvinjavam se sto ne pronadjoh sama uputstvo  :stid:

da li neko zna mozda da li je biotehnoloske lekove,humani insulin tj.poslednjih par pit na spisku, predavala prof Ibric odnosno da li pita to?ako neko eventualno zna neku kombinaciju ili na sta treba obratiti paznju kod pomenute profesorke?unapred hvala

Biotehnoloske lekove je prosle godine predavala Snezana Savic.

Kod pitanja [31] Savremene metode extrakcije aktivnih supstanci iz droga.................jel tu pisem perkolacija , maceracija i digestija ili neke druge metode?

dijakolacija, evakolacija, turboextrakcija, ultraturex ekstrakcija, ekstrakcija superkritichnim fluidom, extrakcija po sohletu, reperkolacija..

jel zna neko odgovor na [126] Izbor pomocnih materija za izradu preparata sa modifikovanim oslobadjanjem za peroralnu primenu?

Ah to 126...
Prvo ode¹ na prvu stranu i tamo ima¹ linkove ka pitanjima na koja je bar ne¹to odgovoreno.
To te usmeri na stranu 7 i vidi¹ ¹ta smo pisali :>
Onda èitajuæi temu ode¹ na stranu 16 i vidi¹ da je neko opet postavio to pitanje :K

Ako se u meðuvremenu nije pojavio neko ko je prosvetljen u vezi sa ovim pitanjem - to je to ¹to znamo, dakle, ne tako puno, ali da se improvizovati.
I tako...

ajd pomagaj oko [128] peroralni preparati sa modifikovanim oslobadjanjem tipa visecesticnih sistem...pogledala sam sve i nista ne nadjoh na forumu , samo mi nagovesti sta bi to moglo biti ?

kako ne nadje ??
http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,9022.msg138596.html#msg138596

jel treba jos nesto da se kaze kod pitanja [54]Emulgatori za izradu emulzija za i.v.primenu?
ja nadjoh da se koristi lecitin ( amfoterni emulgator) koji se dobija iz zumanceta jajeta , soje i drugih izvora , koristi se kao U/V emulagator za injekcije tipa emulzija ...]
jel ima jos koji?

Tween 20 i Tween 80, a blok polimeri kao stabilizatori

Da li neko zna odgovore na ova tri pitanja ili gde mogu da nadjem odgovore na njih  :
[74]Zahtevi i preporuke za razredjivanje gotovih ( industrijski izradjenih ) lekova i kombinovanje sa dodatnim supstancama u magistralnoj praksi
[75] Formulacija i izrada farmaceutskih oblika za lokalnu primenu
[76] Faze i oprema ( uredjaji) u proizvodnji nesterilnih farmaceutskih oblika polucvrste konzistencije :hmm

Quote from: Anka on 28-04-2008, 11:18:36
Da li neko zna odgovore na ova tri pitanja ili gde mogu da nadjem odgovore na njih  :
[74]Zahtevi i preporuke za razredjivanje gotovih ( industrijski izradjenih ) lekova i kombinovanje sa dodatnim supstancama u magistralnoj praksi
[75] Formulacija i izrada farmaceutskih oblika za lokalnu primenu
[76] Faze i oprema ( uredjaji) u proizvodnji nesterilnih farmaceutskih oblika polucvrste konzistencije :hmm

POgledaj u prirucniku za polucvrste preparate...imas sve lepo objasnjeno...

76. nascrtan ti je duplikator (gde struji topla ili hladna voda po potrebi) i sad samo varijacije na temu... unutra ti je obavezno mesalica koja mesa ceo sadrzaj, u zavisnosti da li dodajes vodenu fazu verovatno sistem cevi koji dovodi vodenu fazu u centralni sud,a obicno u tom pomocnom sudu ima filter koji filtrira tu vodenu fazu koja ulazi u sastav kreme ili suspenizije ili emulzije (zavisi sta pravis)... zatim mesalica koja razbija agregate u centralnom sudu duplikatora ( tu ti se nalazi lekovita supst, masna faza ili sta vec je potrebno) i na kraju prijemni sud sa mesalicom u kojoj se nalazi gotova susp, emulz ili krema, ali obavezno sa mesalicom, kako bi sadrzaj koji se puni u pogodnu ambalazu bio ravnomeran tj. homogen...

74. imas podnaslov izrada gotovih ili razblazivanje gotovih preparata...nisam sigurna...
Bitno ti je da kazes da ako treba neki preparat da se razblazi, pozeljno je koristiti podlogu koja se nalazi u sastavu samog preparata, a ako je to nemoguce koristiti nejonske ambifilne podloge...tipa basis ili galsana ili fambaza

75. tu sve sto zans da se maze na kozu, pricas... :K

:~

Jeco carice...imam jos par pitanja za tebe ...ili ako jos neko zna nek pomaze...
[77]Biofarmacutski aspekti polucvrstih farmacutskih oblika za dermatolosku upotrebu
[78]Ispitivanja polucvrstih preparata za primenu na kozu (Ph.JUg V)
[79]Metode za ispitivanje oslobadjanja lekovite supstance iz polucvrstih preparata
[80]Faktori koji uticu na penetraciju i permeaciju lekovite supstance u kozu
[81]Ispitivanja stepena penetracije , viskoziteta i velicine cestica u polucvrstim farmacutskim preparatima   :K

ljudi pomagajte ...gore pitanja... :>

Da li neko zna gde odgovore na pitanja ...
[244]Razlike izmedju konvencionalnih i biotehnoloskih lekova
[245]Principi rekonbinantne DNK tehnologije
[246]Karakteristike i tipovi humanog insulina
...a i pitanja 77, 78, 79, 80, 81...koja sam postavila ranije ... :help2:

244 mislim da je nesto spominjano u temi, molim te da procitas CELU temu.
:wink:
245. i 246. su predavanja doc Snezane Savic, bar su bila prosle godine, i to ima ili na sajtu fakulteta ili takodje link postavljen negde u temi.
:wink:

o kakvoj temi to govoris ?

ovoj temi.
:wink: :cvet

Quote from: Anka on 28-04-2008, 13:19:11
Jeco carice...imam jos par pitanja za tebe ...ili ako jos neko zna nek pomaze...
[77]Biofarmacutski aspekti polucvrstih farmacutskih oblika za dermatolosku upotrebu
[78]Ispitivanja polucvrstih preparata za primenu na kozu (Ph.JUg V)
[79]Metode za ispitivanje oslobadjanja lekovite supstance iz polucvrstih preparata
[80]Faktori koji uticu na penetraciju i permeaciju lekovite supstance u kozu
[81]Ispitivanja stepena penetracije , viskoziteta i velicine cestica u polucvrstim farmacutskim preparatima   :K

78. imash u praktikumu iza pasti
ova ostala imaju veze sa stanjem koze, stratum corneumom, ima neka pricha u biofarmaciji o tome... ne secjam se a prosledila dalje skripte

ja samo da podelim iskustvo sa vama i pridodam jos 1 kombinaciju...u prethodnom roku sam bila kod prof.Ibric i polozila....Hvala Bogu...za pprof. samo reci hvale...a kombinacija:
izrada injekcija u industriji
formulacija suspenzija
efervescentne tablete
biofarm.sistem klasifikacije....srecno Vam bilo

Moram da te pitam da li ima 4 pitanja na usmenom ili 5, posto sam ja cula da ima 5.

5.

e da 5.sredstva za izotonizaciju u kapima za oci,tako nesto...

evo moje kombinacije:
1.sredstva za dopunjavanje u izradi tableta
2.suve suspenzije - sastav i izrada
3.ocni preparati - definicije i tipovi
4.izrada i ispitivanje gelova sa carbomerom
5.staklo - prednosti,nedostaci i primena

prof J.Parojcic - utisci su zaista fenomenalni,opusteni razgovor sa profesorkom,uz sasvim slobodno razmisljanje i iznosenje stavova

da li neko moze da mi pribliznije kaze gde da nadjem odgovor na pitanja:
[201] Znacaj procene stabilnosti farmaceutskih preparata
[234] Izbor amabalaze u zavisnosti od stabilnosti proizvoda
[227] Zahtevi za cuvanje supstanci za farmaceutsku primenu i lekova u uslovima apoteke
pomagajte  :help:

227. ako si polagala organizaciju nesto o DAPu.. ako nisi onda ono sa uvodnog predavanja, remedia, remedia separanda.. blah blah

234. krenesh prichu o tome od cega sve moze ambalaza.. plastika, staklo, karton, guma, papir... e onda prichaj o staklu i plastici.. imash u njizi prednosti i mane jednog i drugog.. blah, bla.. plastika propusta svetlo, gasove, vlagu, moze da adsorbuje komonente leka za sebe ili otpusta svoje komponente u rastvor.. cime se narushava bezbednost, stabilnost i efikasnost datog far. oblika..

201. ako si citala OVU temi sigurno si uocila da se odgovor nalazi u knjizi iz industrijske farm. prvih 50 str..
ukratko, postoji fizichka, hemiska, mikrobioloska i terapijska stabilnost..
uopsteno stabilnost sluzi da bi se odredio rok trajanja preparata, kao vreme  za koje se sadrzaj aktivne supstance smanjio za najvise 10%, po knjizi, 5% po folijama...
e onda imash u knjizi nesto o tim promenama.. ako imash vremena uzmi je iz biblioteke i procitaj.. nista teshko..
dalje, mislim da je vazno pomenuti da se izvode testovi ispitivanja stabilnosti u takozvanim klima komorama tj stresnim uslovima ili dejstvom centrifuge.. o tome mislim da imash neku prichicu u praktikumu iz heterogenih disperzija, u ispitivanjima...
u svakom sluchaju-rok trajanja..

.. nadam se da cje ti ovo pomocji..  :cvet

:box

To sam i ja mislila da al cisto da proverim ...Enea carice :)
Imam jos 3 pitanja na koja ne mogu da nadjem odgovor:
[77] Biofarmaceutski aspekti polucvrstih farmaceutskih oblika za dermatolosku upotrebu
[79] Metode za ispitivanje oslobadjanja lekovite supstance iz polucvrstih preparata
[81] Ispitivanje stepena penetracije, viskoziteta i velicine cestica u polucvrstim farmaceutskim preparatima

  ne nadjoh nigde ...  :help:

81. ispitivanja, iza pasti u praktikumu.. viskozimetar, ekstenziometar.. coutlerov brojach chestica ili mikroskop..

a 77. i 79. sam ja izvukla na papir.. a sve sam prosledila ivanibg.. valjda cje se javiti..

recimo da ima veze sa stanjem koze, da li ima lipozoma... sry ne secjam se.

jel zna neko odgovor na pitanje [79]Metode za ispitivanje oslobadjanja lekovite supstance iz polucvrstih preparata?
pomagajte  :help:

Nazalost, moja predavanjana nisu kod mene, ali to je sigurno predavano!
Ako imas vremena, idi do faxa i u "staroj" kopirnici potrazi u onoj hrpi papira te 2-3 strane.

Quote from: Anka on 13-06-2008, 17:06:22
jel zna neko odgovor na pitanje [79]Metode za ispitivanje oslobadjanja lekovite supstance iz polucvrstih preparata?
pomagajte  :help:

Imas to u knjizi iz Biofarmacije prof Djuric, lekcija Membranski modeli, Sartoriusova i Francova difuzionu celija, a u predavanjima ima jos neke pojedinosti kojih se vise i ne secam (radi se o agaru nesto...) ali mislim da je bitnije ovo iz knjige i vrlo verovatno je dovoljno samo to (mada to najvise zavisi od toga kod koje si prof).
:Z

Kod ispitivanja  UJEDNACENOSTI SADRZAJA LEK. SUPSTANCE npr.supozitorija,vagitorija ili tableta,pominje se da treba da odgovaraju zahtevima A ili B(test A,test B).Da li negde pise kakvi su to testovi i da li se uopste moraju znati ili je dovoljno samo spomenuti ih. Hvala

joj ne mogu da se setim, a nemam je kod sebe. mislim da sam ja nashla negde to za test b, da li je u petoj farmakopeji ili u nekom praktikumu???
secam se da je nesto skroz ok, procitash jednom i zapamtish.
treba da znas za svaki oblik sta se ispituje i ako je sadrzaj, masa & stuff za koliko + - %.. ispitivanje tableta, kapsula, vag i supozitorija su mislim skrrrooz ista..

http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,9022.msg190024.html#msg190024 (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,9022.msg190024.html#msg190024)

[off]da, da, da!!
[/off]   :cvet

Hvala Maslacak,ti imas sve odgovore.Pregledala sam stranice ranije ali mi je ovo za test promaklo.Otprilike sam znala da su ti testovi propisi iz farmakopeje,samo sam se bojala da li ih prof.pitaju.

Jos nekoliko pitanja:
1.Sta su to SINK uslovi,kod Dissolution testa(vezano za izbor experimentalnih uslova)
2.Pitanje 241. Gde naci ISPITIVANJE efikasnosti konzervansa?
3.Pitanje 240. Da li se misli na one kategorije cistoce date u oblasti sterilizacija,ili ima jos nesto??

dalje
4.Sta su to liofilizirani praskovi i freeze-dried praskovi?Pominju se kod zahteva za praskove za injekcije.
5.Na sta se odnosi pitanje [201]?Gde ga pronaci?

Da li bar neko zna odgovore na ova pitanja.Pomoziteeee  :wall:

1) Sink uslovi - Praktikum iz biofarmacije, str 29.
2) http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,9022.msg185173/topicseen.html#msg185173 (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,9022.msg185173/topicseen.html#msg185173)
3) Ima vi¹e, zato ¹to zahtevi za mikrobiolo¹ki kvalitet postoje za sve kategorije, a ne samo za sterilne preparate. Knjiga profesorke Ðuriæ, str 257 - Zahtevi za mikrobiolo¹ki kvalitet lekovitih preparata, ili Ph. Eur. III, str. 297, poglavlje 5.1.4. Ima to spomenuto i u svim pojedinaènim preparatima.
4) Liofilizacija je su¹enje smrzavanjem (freeze dried oèigledno isto to) - koristi se kod nestabilnih supstaci kod kojih je potrebno iz pra¹ka ukloniti svu vlagu. Pra¹ak se prvo smrzne na niskoj temperaturi, a zatim pri sni¾enom pritisku (samim tim i niskoj temperaturi, pa ne dolazi do degradacije supstance) otpari voda. Ovakav pra¹ak je stabilan i veoma lako se rastvara u vodi.
5) http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,9022.msg191656/topicseen.html#msg191656 (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,9022.msg191656/topicseen.html#msg191656)
http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,9022.msg215850/topicseen.html#msg215850 (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,9022.msg215850/topicseen.html#msg215850)

hvala ti.
od cijele knjige prof.djric ja nemam tih par stranica koje si spomenula.Nemam ni knjigu iz ind.farm.ali snaci cu se valjda.

Zanima me da li neko zna na cemu posebno insistira profesorka Djuric,a sta eventualno moze da se zaobidje u nedostatku vremena?? Unapred hvala!

opet ja i moja beskonacna pitanja.
Pitanje  br.79 na sta se zapravo odnosi,jer ima posebno pitanje za ispitivanje polucvrstih preparata uopste.A odakle sad ovo da ucim.Da li se misli na dissolution test ili jos nesto?Hvala  unapred svima koji se trude da odgovore na sva ova pitanja.

Da li neko moze da mi da odgovor na pitanje/ Kojim se testovima potvrdjuje ambifilnost podloge?

Ambifilna podloga moze biti tip u\v ili v\u.Ti mozes odrediti tip ambifilne podloge npr. konduktometrijskom metodom,mjerenjem elektricne provodljivosti.Za ostale testove nisam cula,osim onih ispitivanja za polucvrste preparate uopsteno.

Hvala puno na odgovoru! :ok: Da li postoji neka opsirnija definicija za kserogele i sta su uopste kserogeli? :roll:

pretpostavljam da su kserogeli,geli koji isusuju kozu.Npr.ako kao sredstvo za geliranje koristis betonit.Ne znam sta imas kod sebe od literature,ali ja nigde nemam kserogele kao neko posebno pitanje

Kserogeli ili suvi geli su hidrokoloidni sistemi i sadrze spermicidno sredstvo. To su ustvari kontraceptivne membrane i spadaju u grupu lekovitih oblika za vaginalnu primenu.

Quote from: max on 15-09-2008, 17:53:01
opet ja i moja beskonacna pitanja.
Pitanje  br.79 na sta se zapravo odnosi,jer ima posebno pitanje za ispitivanje polucvrstih preparata uopste.A odakle sad ovo da ucim.Da li se misli na dissolution test ili jos nesto?Hvala  unapred svima koji se trude da odgovore na sva ova pitanja.

Vazni aspekti razvoja i optimizacije formulacije su:
1. odredjivanje sposobnosti formulacije da oslobodi lekovitu supstancu
2. mehanizam oslobadjanja
3. brzina kojom se to desava.
Studija oslobadjanja obuhvata merenje difuzije lekovite supstance u akceptorski medijum kroz sinteticku membranu. Ove studije generisu podatke o fizickom stanju lekovite supstance u formulaciji.
Mehanizmi oslobadjanja leka iz polucvrstih preparata su razliciti u zavisnosti od stanja leka (rastvoren ili suspendovan) u preparatu.

Metode za ispitivanje brzine oslobadjanja lekovite supstance iz polucvrstih preparata mogu biti in vitro i in vivo.  Metode in vivo su slozena ispitivanja, imaju visoku cenu, u ispitivanjima se koristi koza (svinje, majmuna, humana koza) i imaju mogucnost procene prodiranja lekovite supstance u kozu. Podrazumevaju ispitivanje na ispitanicima ili eksperimentalnim zivotinjama (mlade svinje).

Metode in vitro traju krace, mogu se ponavljati vise puta i imaju nizu cenu.In vitro metode mogu koristiti model bez membrane, primer- metoda difuzije na agar ploci (model Petrijeve solje). Uslovi ovog ispitivanja: odredjena kolicina uzorka, agar ploca (sa bojom ili odgovarajucim mikroorganizmima), temperatura ispitivanja-32 stepena, 37 stepeni ili sobna temperatura, vreme ispitivanja 1h,4h,6h,...
In vitro metode koje koriste model sa membranom
Osnovni elementi uredjaja za ispitivanje: komora za uzorak (donor), membrana, prijemnik (akceptor) sa tecnoscu (medijumom) za prihvatanje oslobodjene lekovite supstance
Princip ispitivanja:
- uzorkovanje odredjene zapremine medijuma u odredjenim vremenskim intervalima ( posle 1/2, 1, 2, 3, 6, 8h)
- odredjivanje sadrzaja oslobodjene lekovite supstance u skceptorskom medijumu pogodnim metodama ( HPLC, spektrofotometrijski,...)
- izracunavanje kolicine oslobodjene lekovite supstance u odnosu na ukupnu kolicinu lekovite supstance
- procena rezultata ispitivanja
Difuzione celije koje se koriste u ovim ispitivanjima su:
- FRANZ-ova difuziona celija (sintetske membrane, isecak koze, moze se koristiti za procenu penetracije/perkutane apsorpcije leka u kozu)
- SARTORIUS-ova liberaciona celija (sintetske membrane, danas se retko koristi)
Ovo je bilo na predavanjima 21.12.2007.

Hvala puno Maja!!! :ziveli

maja bas ti hvala,a gde si nasla to za kserogele,ja nemam nikakvih podataka?

To ti verovatno nece ni trebati, jer sam ja to dok sam citala nasla negde pa sam htela da znam sta su :roll:

Na 170 strani u knjizi iz tehnologije pise da su kontraceptivne membrane hidrokoloidni sistemi koji se nazivaju suvi geli ili kserogeli. Medjutim, sada sam malo pogledala po internetu i evo sta sam nasla.
Xerogels
A xerogel is a solid formed from a gel by drying with unhindered shrinkage. Xerogels usually retain high porosity (25%) and enormous surface area (150-900 m2/g), along with very small pore size (1-10 nm). When solvent removal occurs under hypercritical (supercritical) conditions, the network does not shrink and a highly porous, low-density material known as an aerogel is produced. Heat treatment of a xerogel at elevated temperature produces viscous sintering (shrinkage of the xerogel due to a small amount of viscous flow) and effectively transforms the porous gel into a dense glass.
Ovo je iz Wikipedi-e.

ok to je dovoljno.hvala

Ako se smanji temperatura a poveca viskozitet rastvaraca da li se smanjuje ili se povecava prinos ekstrakcije i zasto?

prinos extrakcije zavisi izmedju ostalog  i od koef.difuzije.Koef.dif. je srazmeran temp. a obrnuto srazmeran viskozitetu sredine.Ovoliko pise u skripti.
E sad po mojoj logici prinos bi trebao da se smanji,jer je difuzija slabija,usled nize temp.


kakve su to lio bocice,koriste se za punjenje praskova za injekcije?

Quote from: max on 25-09-2008, 13:05:31
kakve su to lio bocice,koriste se za punjenje praskova za injekcije?

lio bocice, nikad chula.
ali odgovor bi logikom bio da.
suvi praskovi za inekcije, kao suve suspenzije, i delom depo preparati.. pakuju se  u bocice postupkom liofilizacije-smrzavanjem.. [o tome uchicete vise iz industrijske] :cvet

nema edita.
edit: liofilizacija-SUSENJE zamrzavanjem..

i ja sam tako nesto pomislila,ali ipak sam htela proveriti.Hvala ti

Sto je veci viskozitet rasvaraca, to je manja njegova pokretljivost a samim tim i prinos reakcije.Ili gresim?

tako nekako,poenta je da cestice koje se extrahuju izadju van droge,da im se omogici difuzija.

Da li neko zna gde se moze naci odgovor na pitanje: formulacija i izrada farmaceutskih oblika za lokalnu primenu kortikosteroida????  :help2:  :help2:

znam ja  :K2:
u praktikumu heterogene disperzije.. ima na oko desetak stranica po par recenica.. pa ti povezi.. nemam kod sebe, ali to je onaj deo gde nacrtana valjda mesalica, homogenizator ili sta vec kao duplikator.. velika sema tog uredjaja.. par strana pre i posle..
moguce da postoji i naslov "izrada masti sa antibioticima" e tu negde..
valjda je pomoglo..  :K2: :wink:

Hvala do neba!!!   :thanx2:   :cvet

[off]molim i drugi put.
znam koliko su meni dragi ljudi ovde pomogli!![/off]

 :help2: :wave: :K2: O0

Kolega/inice, nije preporucljivo odgovarati samo smajlijima ...

:wink:

Moze li mi iko reci da li je na pitanja o metodama sterilizacije (autoklav, zracenje , filtracija, asepticni postupak....) dovoljno pricati samo ono iz praktikuma? Ili postoji neka literatura u kojoj je to detaljnije opisano? :help3:

Dovoljno je iz praktikuma. Samo , prosiri pricu o principu rada autoklava.

Pitanje: bioloski indikatori sterilizacije treba da se uci iz folija koje je dala prof. Snezana Savic.

Ne znam sta pise u tim folijama, ali znam da to moze da se uci iz Farmakopeje.

Quote from: Gocca on 03-11-2008, 12:17:47
Ne znam sta pise u tim folijama, ali znam da to moze da se uci iz Farmakopeje.

Pise u ovoj temi tachno iz koje i iz kog dela farmakopeje..
Nego ljude mrzi da chitaju 26 strana..
O Indikatorima sterilizacije ima i u knjizi industrijska farmacija.. Negde tipa 6, 7 glava.. Ima knjiga u biblioteci..

Sta bih trebala odgovoriti na 234.pitanje : Izbor ambalaze u zavisnosti od stabilnosti proizvoda? :K2:

Misli o tome dok spavash. :siza:
Salim se, razmisli o ambalazi, o nestabilnosti odgovarajucjih farmaceutskih oblika, i verujem da ces smisliti odgovor..
Tipa migriranje lekovite supstance u ambalazu, otpustanje komponenata ambalaze, vitrum flavum etc
pozzz

U praktikumu pise da su kapi za nos vodeni rastvori ,suspenzije ili emulzije. Ali prof.Djuric je na ispitu pitala zasto kapi za nos ne mogu biti emulzije? Nije mi jasno mogu li biti emulzije ili ne?
Nemam Ph.Jug.V pri ruci da provjerim.
Takodje mi nije jasno kod tecnih sprej preparata za nos da li se oni pakuju pod pritiskom ili ne? Kakva je primarna ambalaza za sprej preparate za nos?  :wacko: :help2: :thanx2:

gde mogu da se nadju isptna pitanja iz tehnologije

Na prvoj strani ove teme...

prva strana je pisana 2007 pa sam hteo da pitam da li su se promenila?

Moze li mi neko pomoci? Kod preciscene vode vezano za mikrobiolosku kontaminaciju pise 100 cfu /ml vode. Sta znaci to cfu?

Kapi za nos bi trebalo da mogu biti emulzije. U Ph. Jug. V pi¹e da mogu. Mo¾da je profesorka to pitala za kapi za oèi?

Teèni sprej preparati za nos mogu, a ne moraju biti pakovani pod pritiskom...u boèicama su koje ako nisu punjene pod pritiskom, imaju atomizer za raspr¹ivanje. Ako su pod pritiskom, imaju odgovarajuæi adapter i eventualno dozator. (takoðe iz Ph. Jug. V)

CFU = Colony Forming Units. Jedinica za izra¾avanje broja ¾ivih mikroorganizama sposobnih da stvore koloniju.

maslacku jesu vazeca pitanja sa prve strane?

Pa, nova se nisu pojavila, dakle - jesu.

Maslacak, zlato si. Hvala puno :K2:

hvala maslacku mnogo!

jel' moze neko da mi objasni kako u stvari 'rade' preparati za inhalaciju? nekako mi tu fali sustina, a nikad nisam imala kontakta s tim  :shifty:

smrc :( oce li mi ko pomoci??
ako neko ima neku literaturu o alkoholu,alkoholnim rastvorima,upotrebi etanola u farmaceutskoj tehnologiji da mi posalje na e-mail: [email protected] radim seminarskii :(

A ti si u srednjoj skoli?

Da li mi neko moze reci gde da pronadjem dgovore na pitanja  - Odredjivanje sadrzaja etanola i 2-propranola u smesama etanol-voda, kao i Izrada rastvora sa supstancama velike relativne molekulske mase za spoljasnju primenu???  :thanx2:

A da li si iscitala celu ovu temu?

:)

Recimo da jesam, samo ne bas mozda tako detaljno kako nalazu pravila foruma. S toga se duboko izvinjavam ako sam pitala nesto na sta je vec dat odgovor.

Nije frka, evo da ti pomognem -> http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,9022.msg134628/topicseen.html#msg134628

http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,9022.msg152038.html#msg152038

A sve imas na prvoj strani ove teme, 4.poruka odgore.

:wink:

Da li neko moze da mi kaze koji se jos emulga :thanx2:tori koriste u iv emulzijama osim lecitina i holesterola?

Jo¹ i fosfatidilholin sa malim kolièinama kiselih lipida,POE-POP blok kopolimeri,estri PEG i masnih kiselina. Svi oni su navedeni na slajdovima  infundibilia...

 :thanx2: :cvet

jel zna neko odgovore na 16. i 36. pitanje? :thanx2:

©to se tièe 16.pitanja-to su nam diktirali na ve¾bama,u okviru alkoholnih rastvora,a ako nema¹ to,postavio je neko ceo odgovor na forum,pogledaj 1. stranu ove teme,u jednoj poruci su nabrojana sva pitanja,i tu je i link do ovog odgovora! Sad pi¹em s telefona pa mi je komplikovano da kopiram link,ali znam da tamo ima! :) A 36. pitanje-hladnim postupkom,rastvara¹ tinkturu ili ekstrakt u sirupus simplex-u ili dodajes saharoz u teèni ekstraktivni preparat. Ja predpostavljam da mo¾e i toplim postupkom,samo doda¹ na kraju kad se sirup malo ohladi...

 :thanx2:

Moze li mi neko objasniti razliku izmedju plasticnih i pseudoplasticnih reoloskih sistema? Ja imam neke papire o tome ali ,slusajuci ispit kod prof. Djuric,uvideh da to sto ja imam bas i nije dovoljno  :help3:

primorac obozava to pitanje

gdje da nadjem oros tablete?

oros tablete..help

To su preparati sa produzenim delovanjem za peroralni primenu, osmotski kontrolisani.
Sastoje se iz jezgra sa lekom i polupropustljive membrane na kojoj se nalazi mali otvor.
Preko membrane moze biti nanet sloj lekovite sustance koji se odmah oslobadja u GITu (inicijalna doza), a zatim tecnost penetrira kroz membranu i rastvara lekovitu supstancu.
Pod stvorenim osmotskim pritiskom rastvor leka se konstantno oslobadja kroz otvor na membrani.

i da, ne zaboravite internet ljudi, ja sam mnoge odgovore nasla na netu, guglujes i nadjes svasta  :cvet

Slu¹ah danas usmeni kod Vulete. Bio samo jedan kolega. Ono ¹to je ona pitala znao bi svako ko je uèio za ispit ali izgleda da ona ima pitanja koja pita za ne¹to ni¾e i ona za vi¹e ocjene. Kolega je dobio 7. Znaèi ni¹ta prete¹ko ni komplikovano...

Ljudi, jesu se menjala pitanja iz tehn?  :thanx2:

Kolege,jel bi mogao neko da uploaduje predavanja biotehnoloski lekovi...vidim da je bio link za rapishare ali nesto ne funkcionise.....hvala unaprijed.

Moze li mi neko razjasniti dilemu....kod ispitivanja tableta...mehanicke karakteristike...sta je friabilnost -sklonost tableta ka habanju ili otpornost tableta ka habanju?

Quote from: lingvaleta on 14-04-2010, 11:43:10
Kolege,jel bi mogao neko da uploaduje predavanja biotehnoloski lekovi...vidim da je bio link za rapishare ali nesto ne funkcionise.....hvala unaprijed.

Hm, da... Nama su rekle da neæe biti ta pitanja jer kod nas ne predaju to gradivo i nisu nam dale hendaute. Meðutim, naravno da imaju ta pitanja!!!

Nadam se da æe neko da pomogne!

HELP!!!

Slucajno sam u fotokopirnici na fakultetu nasla predavanje profesorke Jele Milic od prosle skolske godine koje je bilo odrzano bolonjcima u okviru farmaceutske tehnologije jedan i koje se zove "pomocne materije" i obuhvata odgovore na pitanja od 202 do 207, koja se i inace mogu naci u starom gradivu, s tom razlikom sto mi se cini da je u ovom predavanju nekako razjasnjen i jasan odgovor na ova pitanja i to na jednom mestu, tako da cu obradjeno predavanje postaviti ovde. Mislim da ce nekom znaciti...

Pitanje 207. Upotreba sorbitola i manitola

Pitanje 205. Upotreba derivata celuloze

celuloza nastavak...

203. Primena PVPa u izradi farmaceutskih preparata

206. Upotreba secera u izradi farmaceutskih preparata

204. Primena skroba ...

Hvala, Nea!  :love:

Fenomenalno,svaka cast!!!  :wink:

Hm....primecujem da je na ovim goreistaknutim predavanjima o pomocnim materijama insistirano na Ph Eur 6!!
Ja sam slusala predavnja ranije, sve je po ph jug 5 (podele preparata)...Mislite li da bi to sad bio problem za polaganje? Da  li je neko slusao ispitivanje?

Profesorka Vuleta je na ispitu u junu rekla da bi trebalo imati nove slajdove bas zbog toga sto se neke stvari po Ph.Eur.6 razlikuju od Ph.Jug.V i treba ih znati

hvala ti!

Jel zna neko sta tacno treba da se prica za
247.Razlike izmedju biotehnoloskih lekova prve i druge generacije?
136.Tipovi injekcija preka stepenu disperziteta?

247.Kod razlike izmedju biotehnoloskih lekova prve i druge generacije pises razlku uocenu na primeru humanog insulina.
I Generacija - kopije endogenih proteina ili antitela proizvedeni rekombinantnom tehnologijom
pr: HUMULIN, NOVOLIN

II Generacija - inzenjeringom poboljsani proteini i antitela na nivou fizicko-hemijskih karakteristika
pr:insulini sa izmenjenim redosledom AK - HUMALOG, LIPROLOG,insulin LISPRO.
:wink:

Ok hvala... Ja ovo sve nikad necu zapamtiti... :wall: :wall: :wall: :wall: :wall: :wall: :wall: :wall:

Quote from: malena on 03-11-2010, 10:48:02
136.Tipovi injekcija preka stepenu disperziteta?

Ovde ti se misli na injekcije tipa rastvor,injekcije tipa suspenzije i injekcije tipa emulzije.
Bar ja tako mislim... :roll:

Quote from: makica on 04-11-2010, 00:05:43

Quote from: malena on 03-11-2010, 10:48:02
136.Tipovi injekcija preka stepenu disperziteta?

Ovde ti se misli na injekcije tipa rastvor,injekcije tipa suspenzije i injekcije tipa emulzije.
Bar ja tako mislim... :roll:

I ja sam tako mislila samo da proverim...  :K2:

Treba mi pomoc,ako neko zna odogvore...
Gde da nadjem odgovor za pitanje 220.FT faktori koji uticu na oslobadjanje LS iz farmaceutskih oblika za rektalnu primenu? :help2:

234.Izbor ambalaze u zavisnosti od stabilnosti proizvoda?
Sta se tu prica??? :roll:
:help2:

Jesi pogledala ovo (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,9022.msg138256.html#msg138256)?

Ups...sorry...sto je najgore od svega ja iscitah tu celu temu pre neki dan,ali valjda u ovom stanju ludila vise i ne znam sta sam procitala ,a sta ne  :wink:

mislim da odgovora na 234.pitanje nema  :K2:

Mislim da u odgovoru na 234. pitanje mozes da pricas sve sto podrazumeva pitanje 233 i onda natastavis sa konkretnim primerima koje mozes da pronadjes u citavom gradivu, kroz mnoge tipove farmaceutskih prerata. To mogu da budu najjednostavniji moguci primeri:
1.Koja ambalaza je najbolja za gelove? Za gelove se zna da su skloni isusivanju i da je to osnova njihove nestabilnosti pa se zbog toga pakuju u tube. Plastika je propustljiva za vazduh, pa se zvog toga biraju alumunijumske tube oblozene iznutra ( vidi Vuletin praktukum strana 94)
2. Onda recimo za neki preparat koji je npr sterilan a ne moze da se sterilise u primarnoj ambalazi nakon pakovanja. Najjednostavnije- biramo ambalazu koja je prethodno bila sterilisana, dakle sterilnu ambalazu, proizvod mora da ostane sterilan, to je osnovna njegove stabilnosti.

Znaci posmatraj sterilnost kao jedan od oblika stabilnosti. Mada - sve sterilne preparate i pakujes u vec sterilnu ambalazu...

3. Onda npr. tablete i kapsule- mozes da kazes sve one vidove nestabilnosti ovih preparata, npr fizicka stabilnost, friabilnost i td. Zato je najbolje njih pakovati u blister ili strip pakovanja u kojima je svaka tableta pojedinacno pakovana i odvojena od ostalih.
Moguc nacin pakovanja tableta moze da  bude i zbirno pakovanje, ali to bi bilo  posebno nepovoljno  za tablete koje sadrze npr neku isparljivu supstancu, koja bi u tom pakovanju  mogla da ispari i predje iz jedne tabelte u drugu, sto opet narusava njihovu stabilnost, jer vise ne bi bile tacno dozirane. Resenje da se ovakav problem prevazidje moze da bude upravo pojedinacno pakovanje, npr aluminijumsko film pakovanje...

4. Primer- Preparati za totalnu parenteralnu ishranu- kako ih pakujemo?
Ovde je najbitnije u okviru stabilnosti sacuvati sastav i sterilnist. Ove infuizije se pakuju u infuzione kese. Treba da odaberemo materijal. Ako bi birali materijal koji sadrzi plastifikatore bilo bi nepovoljno, jer masti koje su sastavni deo ove infuzeje mogu da ekstrahuju ove plastifikatore. Zato se biraju infuzione kese od kopolomera etil i vinil acetata bez dodatka plastifikatora.

5. Onda npr. neki preparat tipa suspenzije- jedan od osnovnih vidova nestabilnosti ovih preparata je sedimentacija i mogucnost ocvrscavanaj taloga. Da bi mogli da kontrolisemo da li je do ovog doslo prilikom cuvanja proizvoda najbolje je da odaberemo ambalazu koja je prozirna, odnosno providna .

Dakle, u ovom pitanju pogledaj koja je to osobina preparata  mozda najvise karakteristicna za njegovu stabilnost i s tim u vezi odaberi ambalazu koja omogucava da se ta stabilnost i ocuva.

Kako ovo sve super i logicno zvuci i sve je poznato i sve je nauceno...ali ja se sama toga nisam setila..
Hvala jos jednom, Nea!!!  :cvet :cvet :cvet

To sve je mnogo bolje i logicnije povezano u okviru  Kozmetologije i industrijske farmacije.
Nema na cemu, Makice... :wink:

Evo pitanja koja mene muce,pa ako neko zna nesto od ovvoga bila bih zahvalna  :K2: :
22.Najcesce pomocne materije u tecnim farm oblicima za nos i uho?

35.Pomocne materije za izradu lekovitih sirupa?
Imam samo nabrojano:vestacka sladila,konzervansi,prirodne i vestacke arome,gliceril,sredstva za povecanje viskoznosti.

73.Formulacija gela sa tesko rastvornom supstancom?Rece mi koleginica da je to opsta izrada gela+PAM da bi se suspendovala tesko rastvorna supst.Sta vi tu pricate?

108.Osobine i primena secera u izradi tableta?

109.da li o ovome postoji neka prica,slajd?gde naci?

142.Opsti princip izrade injekc?
Realno,moze iz praktikuma da se izvuce,svojim recima,Ima i u praktikumu,na str 42.A kakva je prica o nekim sterilnim sobama itd?Ima neko?

150.Preparati za TPN?Ima 2 recenice u praktikumu "sterilni".sta jos?

152.Drugi deo pitanja je:Zahtevi za obelezavanje?sta je to?

156.Izotonic kapi i losiona za oci????
Ima par recenica za kapi za oci u praktikumu,cini mi se malo.Za losione nema nista.

164.Faktori koji uticu na oslobadjanje i delovanje LS iz polucvrstih prep za oci?


199Farmakopejski i dopunski zahtevi za ispitivanje aerosola za inhalaciju?
Da lijeto kontrola kvaliteta aerosola(samo je nabrojano ovih 9 'stvari" koje se kontrolisu?)

201.Znacaj procene stabilnosti farm preparata?

Jos nesto,da li kod pitanja 59 pricati:
1)bezvodne(podloge za hidrofob masti,apsorp baze,podl sa makrogolima)i podloge sa vodom(hidrofil,hidrofob i ambifilni kremovi)    ili
2)imam materijal deljen 2008.,grupe podlofa za lekovite masti:bezvodne(sa CH,TG i voskovima,apsorpcione,sa silikonima);podloge sa vodom(kremovi V/U,kremovi U/V,ambifilne podloge);podloge koje se spiraju vodom(podloge sa makrogolima,podl sa hidrokoloidima)?
Znaci,1 ili 2,pitanje je sad???
I molim za neke smernice oko pitanja koja sam navela u prethodnom postu, :help:

Iskopala sam 142,150,152,59(iz mog poslednjeg posta,ovo pod 1)
Ali ostalo nisam :hmm
Anyone?  :help2:

22.Najcesce pomocne materije u tecnim farm oblicima za nos i uho?
Recimo oovako nesto:
-sr.za izotonizaciju
-sr.za podesavanje ph=puferi
-sr.za povecavanje viskoziteta
-sr.za povecanje rastvorljivosti
-stabilizatori
-konzervansi
Naravno ovde nabrojis po jedan primer od svakog :)

35.Pomocne materije za izradu lekovitih sirupa?
-lek i preciscena voda su obavezni sastojci
Pomocne:
-secer (saharoza i zamene za saharozu-glukoza,sorbitol,glicerol i MC i HEC za dijabeticare)
-konzervansi,boje
-korigensi ukusa i mirisa
A kod komercijalnih sirupa imas i :
-korastvarace
-solubilizatore
-sr.za povecavanje viskoziteta
-stabilizatore

73.Formulacija gela sa tesko rastvornom supstancom?
Ono sto si i ti napisala,znaci sr.za kvasenje-PAM obavezno-aerosol OT,polisorbat 20
Dobijaju se mutni gelovi. Ono sto ima u praktikumu.


108. i mene muci...
109.sklepas na osnovu price o metodama.
Metoda izbora je direktna kompresija,ali ne moze kod svih,trebaju ti direktno kompresibilni punioci,skupa je...
Vlazna granulacija ne moze kod praskova osetljivih na vlagu,pa je tu metoda izbora suva granulacija.
Vlazna granulacija dobra kod praskova sa slabim protocnim i kompresibilnim osobinama...
Tako nekako...nemam vise pojma ni ja  :roll:

150.Preparati za TPN? praktikum+
-Korste se u th.pothranjenosti
-indikovana je kada bolesnik vise od 5 dana nece moci da prima hranu peroralno,enteralno.
-za ishranu bolesnika preko inf.sistema u centralni i periferni venski krvotok
-sastav:AK,gly,masti,elektroliti,vitamini,voda,elementi u tragovima
1.preoperativna stanja
2.postoperativne komplikacije
3.sindrom kratkog creva
4.gastrointestinalne bolesti
5.opsezna ostecenja
Toliko ja imam.

164.Faktori koji uticu na oslobadjanje i delovanje LS iz polucvrstih prep za oci?
Odnose se i na LS i na podlogu
1.LS mora imati odgovarajuci
-koeficijent raspodele
-kompatibilnost,rastvorljivost,velicina cestice
2.podloga
-lako razmazivanje,konzistencija,neiritantnost
Problemi se javljaju zbog specificne fiziologije oka-kratko zadrzavanje,mala zapremina suzne tecnosti
-suze i suzni film
-krvni sudovi oka
-kornea


199.Farmakopejski i dopunski zahtevi za ispitivanje aerosola za inhalaciju?
ovo i mene muci
201.Znacaj procene stabilnosti farm preparata?
ovo verovato iam veze sa razvijanjem formulacije lekovitog preparata,izborom pomocnih supstanci,izradom,paovanjem,cuvanjem...
ne znam,takodje me muci...

Nadam se da sam ti bar malo pomogla,meni je bas tesko pao ovaj ispit,spremam ga dugo i jos uvek nisam pronasla odgovore na sva pitanja...kao da sam u nekom kvizu i njemu nikako da dodje kraj... :roll:
:wink:

E,sad,imam i ja jedno pitanjce  :wink:
Uopste ne znam da li sam dobro odgovorila na pitanje,bukvalno sam izvukla iz praktikuma neka 4 i ne znam da li je to dobar i dovoljan odgovor.
Help  :H
54.emulgatori za izradu emulzija za i.v. primenu?

Koliko se ja secam, tih emulgatora i nema mnogo, dakle odgovor nije nista specijalno.
Mozes i da napomenes da- ako me pamcenje ne vara- emulzije za ovakvu upotrebu imaju stroziji zahtev i nikada ne smeju da pokazu znake odvajanja faza.
Mislim da je dovoljno da to ispricas.

Quote from: makica on 03-12-2010, 23:54:23
22.Najcesce pomocne materije u tecnim farm oblicima za nos i uho?
Recimo oovako nesto:
-sr.za izotonizaciju
-sr.za podesavanje ph=puferi
-sr.za povecavanje viskoziteta
-sr.za povecanje rastvorljivosti
-stabilizatori
-konzervansi
Naravno ovde nabrojis po jedan primer od svakog :)

35.Pomocne materije za izradu lekovitih sirupa?
-lek i preciscena voda su obavezni sastojci
Pomocne:
-secer (saharoza i zamene za saharozu-glukoza,sorbitol,glicerol i MC i HEC za dijabeticare)
-konzervansi,boje
-korigensi ukusa i mirisa
A kod komercijalnih sirupa imas i :
-korastvarace
-solubilizatore
-sr.za povecavanje viskoziteta
-stabilizatore

73.Formulacija gela sa tesko rastvornom supstancom?
Ono sto si i ti napisala,znaci sr.za kvasenje-PAM obavezno-aerosol OT,polisorbat 20
Dobijaju se mutni gelovi. Ono sto ima u praktikumu.


108. i mene muci...
109.sklepas na osnovu price o metodama.
Metoda izbora je direktna kompresija,ali ne moze kod svih,trebaju ti direktno kompresibilni punioci,skupa je...
Vlazna granulacija ne moze kod praskova osetljivih na vlagu,pa je tu metoda izbora suva granulacija.
Vlazna granulacija dobra kod praskova sa slabim protocnim i kompresibilnim osobinama...
Tako nekako...nemam vise pojma ni ja  :roll:

150.Preparati za TPN? praktikum+
-Korste se u th.pothranjenosti
-indikovana je kada bolesnik vise od 5 dana nece moci da prima hranu peroralno,enteralno.
-za ishranu bolesnika preko inf.sistema u centralni i periferni venski krvotok
-sastav:AK,gly,masti,elektroliti,vitamini,voda,elementi u tragovima
1.preoperativna stanja
2.postoperativne komplikacije
3.sindrom kratkog creva
4.gastrointestinalne bolesti
5.opsezna ostecenja
Toliko ja imam.

164.Faktori koji uticu na oslobadjanje i delovanje LS iz polucvrstih prep za oci?
Odnose se i na LS i na podlogu
1.LS mora imati odgovarajuci
-koeficijent raspodele
-kompatibilnost,rastvorljivost,velicina cestice
2.podloga
-lako razmazivanje,konzistencija,neiritantnost
Problemi se javljaju zbog specificne fiziologije oka-kratko zadrzavanje,mala zapremina suzne tecnosti
-suze i suzni film
-krvni sudovi oka
-kornea


199.Farmakopejski i dopunski zahtevi za ispitivanje aerosola za inhalaciju?
ovo i mene muci
201.Znacaj procene stabilnosti farm preparata?
ovo verovato iam veze sa razvijanjem formulacije lekovitog preparata,izborom pomocnih supstanci,izradom,paovanjem,cuvanjem...
ne znam,takodje me muci...

Nadam se da sam ti bar malo pomogla,meni je bas tesko pao ovaj ispit,spremam ga dugo i jos uvek nisam pronasla odgovore na sva pitanja...kao da sam u nekom kvizu i njemu nikako da dodje kraj... :roll:
:wink:

Hvalaaaaaaaa  :~
Sto se tice 108. izbacila je na nekoj od prethodnih strana koleginica nesto o secerima,ceulozi,skrobovima...e pa,mozda da izvucemo nesto iz tih secerica  :K2:
Ako iskopam nesto,postavicu post.
A sto se tice emulgatora(pitanje 54)evo sta ja imam:
Lecitin-prirodnog porekla(iz soje i zumenceta);amfoteran je emulgator,koristi se kao U/V emulgator za injekcije tipa emulzija)
Polioksietilen i polioksipropilen-blok kopolimeri(sintetski-poloxameri)-koriste se kao stabilizatori.
Kao emulgatori se ovde koriste i Twen 20 i Twen 80.
To je ono sto ja imam iz neke skriptice. :wave:

Jos nesto...ubija me ovaj deo pitanja 122-126. znaci,slajdovi su tako zbrckani,da ja pojma nemam sta bih pricala posebno za svako od ova 4 pitanja  :wacko:

Joj jeste,grozni su ti slajdovi,uopste grozno je uciti sa slajdova...
Imam utisak da znam,a kad hocu da ispricam ponaosob pitanje nemam pojma ni odakle da pocnem ni sta da pricam!
:roll:

Da li neko moze da mi kaze sta je potrebno za pitanje 17.Izrada rastvora sa supst.velike relativne mr za spolja i 21.Kapi i sprej preparati za nos faze u izradi i primarna ambalaza.
Imam osecaj da mi je odgovor pred nosom ali vise sam puko' sa ovim ispitom i ne mogu da nadjem

17.Ovo sam ja odgovarala na usmenom :)
Pricas izradu rastvora sa na primer:
1.Targezinom
2.derivatima celuloze - MC,HEC,NaCMC-kako se rastvaraju,gde,kako se priprema rastvor
3.karbomeri
4.PVP,PVA...
sustina je da su oni tesko rastvorni.

21.Kapi i sprej preparati za nos faze u izradi i primarna ambalaza.
1. ambalaza za kapi za nos - pakuju se obicno kao visedozni sa odgovarajucim aplikatorom,medicinska bocica sa kapaljkom
1. ambalaza za tecne sprej preparate- posude sa sistemom za rasprsivanje ili u ambalazu pod pritiskom sa adapterom sa ili bez dozatora
Izrada-uzmi neki primer sa vezbi ili iz praktikuma,znaci kako smo ih izradjivali.
U hemijskoj casi.
Napomena da treba da budu izotonicne,znaci proveravamo izotonicnost.
I naravno da se filtriraju!
Crvena signatura.
I to je otprilike to u skracenoj verziji  :wink:

A meni treba pomoc oko
168.Bioloski indikatori sterilizacije?
Ja imam nesto malo i uopste ne znam da li je to dovoljno i da li je to to...oh... :roll: :roll: :roll:
Help... :help2:

Quote from: makica on 07-12-2010, 19:30:40
MC,HEC,NaCMC-kako se rastvaraju,gde,kako se priprema rastvor

Pa reci, kako, gde, kako?  :K2:

Evo i ja da doprinesem...

Bioloski indikatori sterilizacije
-koriste se za procenu efikasnosti sterilizacije
-obicno populacije bakterijskih spora na inertnom nosacu (traka, filter papir, staklena plocica, plasticna cevcica)
-definisan broj mikroorganizama poznate osetljivosti na postupak sterilizacije
-nepatogen soj / lak za kultivisanje
-podvrgavaju se postupku sterilizacije, zatim se vrsi zasejavanje na hranljivim podlogama u asepticnim uslovima, kako bi se odredilo ima li prezivelih mikroorganizama
-koriste se:
Bacillus stearothermophilus - za sterilizaciju vodenom parom pod p
Bacillus subtilis variant niger - za sterilizaciju suvom toplotom i gasom
Bacillus pumulis - sterilizacija zracenjem
Ja bih rekao da je ovo sasvim dovoljno (mozda i previse s ovim bakterijama  :wacko:)

Hvala,hvala :cvet
Sto se tice rastvaranja ovih koloida kazes da se
-Targezin rastvara PAR DESCENDUM,posipa po povrsini i ostavi se da se rastvara bez mesanja i muckanja.
-HEC se rastvara i u toploj i u hladnoj vodi,rasprsi se po povrsini vode saceka da svaka cestica nabubri pa se snazno promucka
-PVA se priprema mesanjem praska sa propisanom kolicinom vode pa zagrevanjem do kljucanja i snaznim muckanjem do rastvaranja
Imas u praktikumu za polucvrste kod sredstava za geliranje kako se i gde rastvaraju ostali:)

Mene zanima
155.Formulacija kapi za oci-pojednostavljen sistemski pristup?
Sta pricam tu? Sta sve ulazi u sastav,osobine pomocnih materija,izradu,pakovanje,cuvanje....nemam pojma vise nista,ovo je kupus u mojoj glavi... :help2: :help2: :help2:

Pa da, u sustini pricas sve to... Ja imam to u predavanjima, 2 slajda, ali pise uopsteno za sve ocne preparate. Here it goes...
Formulacija je specificna za svaki farmaceutski oblik, ali pojednostavljeni sistemski razvoj ukljucuje:
1. postizanje ciljnih osobina lekovite supstance - odgovarajuca rastvorljivost (ako se formulisu rasvori), odgovarajuca velicina cestica (ako se formulisu suspenzije)
2. odabir i dodavanje neophodnih pomocnih materija
3. proveravanje da li dolazi do interakcija izmedju lekovite supstance i pomocnih materija
4. izbor metode sterilizacije
5. testovi stabilnosti u stres uslovima
6. procena potencijalnog iritantnog dejstva na oko
7. testovi kompatibilnosti sa kontaktnim socivima
8. testovi kompatibilnosti sa preparatima sa kojima se kombinuju
Malo zatupljuje, jel da?  :batina
Nek nam je Bog u pomoci...  :krsti:

Quote from: dekky on 08-12-2010, 09:17:25

Quote from: makica on 07-12-2010, 19:30:40
MC,HEC,NaCMC-kako se rastvaraju,gde,kako se priprema rastvor

Pa reci, kako, gde, kako?  :K2:
Pogledaj str 29 na ovoj temi,Nea je okacila slajdove seceri,celuloza,skrob,pvp....imas tamo gde se sta rastvara.Nije obimno i lagano je.Hvala Nei  :ok:

Evo i ja da doprinesem...

Bioloski indikatori sterilizacije
-koriste se za procenu efikasnosti sterilizacije
-obicno populacije bakterijskih spora na inertnom nosacu (traka, filter papir, staklena plocica, plasticna cevcica)
-definisan broj mikroorganizama poznate osetljivosti na postupak sterilizacije
-nepatogen soj / lak za kultivisanje
-podvrgavaju se postupku sterilizacije, zatim se vrsi zasejavanje na hranljivim podlogama u asepticnim uslovima, kako bi se odredilo ima li prezivelih mikroorganizama
-koriste se:
Bacillus stearothermophilus - za sterilizaciju vodenom parom pod p
Bacillus subtilis variant niger - za sterilizaciju suvom toplotom i gasom
Bacillus pumulis - sterilizacija zracenjem
Ja bih rekao da je ovo sasvim dovoljno (mozda i previse s ovim bakterijama  :wacko:)

Evo nesto sto sam ja iskopala za pitanje 108.
-Saharoza se koristi kao sredstvo za dopunu kod tbl koje ne treba brzo da se raspadnu(npr tablete za nono3nje),kao sr za oblaganje,draziranje
-glukoza kao sredstvo za dopunu u tbl za zvakanje i vaginalnu upotrebu
-laktoza monohidrat(na 110 stepeni gubi vodu i prelazi u bezvodnu)-za izradu tbl dir kompresijom(beta laktoza osusena rasprsivanjem),i kao antistatik,ali samo ako je vec upotrebljena kao sr za dopunu
-mlecni secer-za dopunu

I jos bih dodala,uz pitanje 234.:
-ambalaza od plastike nije pogodna za pakovanje preparata koji sadrze metilsalicilat ili PEG,zato ih je bilje pakovati u:a)masti,gelovi,kreme-metalne tube prevucene lakom ili epoksidnom smolom i b)supp i vag sa PEG u Al foliju kao prim ambalazu(nikako u supo forme -plasticne)
-rastvori koji sadrze supst osetljive na svetlost(jod,targezin) treba da se pakuju u tamne med bocice.

eto,mali doprinos i od mene  :K2:

Sto se tice pitanja 21. ,slazem se sa onim sto je napisala makica, ali ima jos nesto.
Kapi za nos i tecni sprej preparati za nos mogu biti rastvori ,suspenzije i emulzije. Znaci , izradjuju se u hemijskoj casi i filtriraju,ako su rastvori, ali ako su suspenzije ili emulzije,izradjujemo ih u pateni ili tarioniku ,i ne filtriramo.
Prof.Djuric na ovom pitanju postavlja podpitanje: Koja je razlika izmedju kapi za nos i sprej preparata za nos? Odgovor je: razlika je samo u ambalazi,naime, faze u izradi i jednih i drugih su iste ,dobijeni preparat je isti,samo se pakuju u razlicitu ambalazu.
Drugo sto pita: Mogu li kapi za nos biti emulzije V/U? Ne mogu,jer postoji opasnost od udisanja uljanih kapi u pluca,pa dolazi do embolije.

Zna Vesna  :K2:

Znam ponesto, ali vecinu,nazalost,jos uvijek nemam pojma  :shock2:

treba mi i pitanje 227.Zahtevi za cuvanje supstanci za earmaceutsku primenu i lekova u uslovima apoteke
nemam organizaciju kos sebe davno je to bilo

nasao na pocetku prvog praktikuma,ovg novog sto je pisan za bolonjce valjda   :K2:

Quote from: lorimer on 14-12-2010, 14:39:40
treba mi i pitanje 227.Zahtevi za cuvanje supstanci za earmaceutsku primenu i lekova u uslovima apoteke
nemam organizaciju kos sebe davno je to bilo

Na pocetku novog praktikuma sa praskovima i rastvorima imas nesto o tome!

Quote from: Jovana Bg-Bl on 10-12-2010, 18:13:30
Evo nesto sto sam ja iskopala za pitanje 108.
-Saharoza se koristi kao sredstvo za dopunu kod tbl koje ne treba brzo da se raspadnu(npr tablete za nono3nje),kao sr za oblaganje,draziranje
-glukoza kao sredstvo za dopunu u tbl za zvakanje i vaginalnu upotrebu
-laktoza monohidrat(na 110 stepeni gubi vodu i prelazi u bezvodnu)-za izradu tbl dir kompresijom(beta laktoza osusena rasprsivanjem),i kao antistatik,ali samo ako je vec upotrebljena kao sr za dopunu
-mlecni secer-za dopunu

Dodatak:
saharoza-za izradu lozengi,sr za vezivanje kod vlazne granulacije
-celuloza-za dopunu,vezivanje,raspadanje,oblaganje i postizanje usporenog oslobadjanja LS
-derivati celuloze-MC-za dopunu(dobro kompresibilna,za direktnu kompresiju),kao sr za raspadanje,adsorpc sredstvo,sr za klizanje;HPMC,HPC,NaCMC-kaogastrosolubilne filmogene materije;CAP,HPMC ftalat-kao enterosolventne
Skrob-za dopunu,raspadanje,vezivanje...daje meke tblte

U pocetku sam se mislila,ali,i ovo su seceri(ili derivati),zar ne?

Ajd da napisem i ovde...moja kombinacija:118,13,71,157,227

Zanima me sta se prica u sl.pitanjima:
Principi rekombinantne DNK tehnologije?
Velicina cestica i odredjivanje velicine cestica-muci me to odredjivanje!
hvala

da li mozete da me obavestite gde mogu da nadjem spisak pitanja iz tehnologije?
nema ih na sajtu fakulteta :(
unapred zahvalna ;)

Evo ja sam ih sacuvao na kompu... :K2: