Portal farmaceuta

E pa drugari kolege izvol´te odgovarati na nova pitanja u ovoj temi kako bi svima nama bilo lakse...ako je ikako moguce


Priznajem da sam tek krenula da ucim i iscitavam, pa reko´ da ne bih jos ja prva pisala odgovore i mozda svasta nesto lupila ,ajde pomagajte vi koji ste odgovorili i polozili u junu :)


:~

da li znate odgovor na pitanje sta je drift tehnika i kako se priprema uzorak.to je 24.pitanje iz ir spf

Ocigledno na to pitanje niko ne zna da odgovori.

Ja ne znam gde da nadjem odgovore na pitanja (nova-dodata  :box) iz cvrsto-tecne extrakcije, pa ako neko zna da odgovori, neka pritekne u pomoc  :wave:

Ja nemam odgovore ni na 10,30,31,32 i 34. iz IR,nadam se da ljudi sa novijim predavanjima mogu pomoci

POzdrav kolege!
Moja koleginica i ja (sa NS Farmacije)imamo nedoumicu!
Zanima nas da li neko moze da nam objasni HEAD-SPACE i PURGE-TRAP analizu pri odredjivanju rezidualnih rastvaraca u GC? Posto ono sto imamo o tome u skripti je blagi uzas a videli smo da se pojavljivalo na ispitu ....
Unapred hvala

DRIFT tehnika predstevlja tehniku difuzione reflexije, u kojoj se pripremi 1% smesa uzorka i KBr, ali se za razliku od KBr-disk metode dobijeni prah ne komprimuje pod pritiskom, vec se stavlja u odgovarajuci metalni kalup. Prah se osvetli monohromatskom svetloscu koja prolazi kroz prah, zatim se reflektuje od dna kivete (tj. metalnog kalupa)i ponovo prolazi kroz prah, tako da se apsorpcija svetlosti vrsi u oba smera. Kao rezultat se dobija apsorpcioni IR spektar, koji se pomocu odgovarajuce funkcije putem racunara prevodi u klasican IR spektar.
:wink:

Svaka cast za drift tehniku....

Ja cu pokusati da odgovorim na ova druga "nova pitanja" iz IR, a vi me dopunite, ispravite... da bi vec jednom zaziveo ovaj topic i poceli da se pisu neki odgovori....

Ne znam da li su to pricali na predavanjima ove godine, kao ni za onu C-T extrakciju, koju ne znam gde da nadjem!

8. U kom delu molekule se javljaju valencione, a u kom deform. vibracije?
Valencione - unutar funkc.grupa, a deformacione- iznedju funkc.grupa i atoma osn.molekula  :ohwell:

9. Prikazati oblast apsorpcije - karakt. trake najvaznijih funkc. grupa...?
-Valjda je tu odgovor isti kao i kod pitanja koja se odnose na crtanje pikova OH, amino i karbonilne grupe  :ball2:

10. Sta je finger print? -Obicno je to srednji deo spektra koji se najvise koristi za identifikaciju neke supstance tzv. otisak koji je je specifican kod svake supstance

11. Sta su tabele korelacije ?  :run

13. KOje vibracije daju apsorpc. maximum kod CO2..?
Postoje 3 osn. vibracije, a samo dva pika, jer kod simetricnog istezanja veza nema dipolnog momenta i taj oblik je neaktivan u IR oblasti (asimetricna valenciona i deformaciona daju maximum)

14, Obj. pojav aps. maximuma kod polarne molekule vode?
-Ovo mi je isto pitanje kao br. 2! IMa 3 frekvence, 2 AM, jer se valjda sabiraju maximumi koji poticu od asimetr.valencionih i deformacionih vibracija

23 i 23 za objasnjenje pripreme uzorka metodom diska i u Nujol ulju je Bred odgovorio u nekom topicu, stavicu link, ako bude potrebno

31. NAvesti oblast za NEAR i najvazniju primenu?
- 0,9-2,5 mikrom valjda, a ne znam najvazniju primenu

29. Sta utice na polozaj maximuma? (isto je pitanje 21 po starim)

30. DIkutovati IR penicilina?
NE znam kako to misle, ali recimo pomene se karbonilna grupa, karboksilna,.. :hmm

31. Da li se IR spektri beta i dexametazona mogu razlikovati?
- Koliko znam oni su jako slicni, mozda po onom finger printu?

32. DIskutovati spektar dexametazona?
-

Nadam se da ima neko ko zna da dopuni i odgovori na ova pitanja  :cvet

Elem, kod ugljen-dioxida me nesto zbunjuje.... Ako je to linearan molekul, po onoj formuli 3n-5 - postoji 4 osnovne frekvence, a ja sam napisala 3, a u knjizi stoji 2 osn. frekvence.... ko je sad ovde lud? Ja sam mislila da postoje 2 aps. maximuma, zar ne, a 4 osn. frekvence,..

Ma da se ne bi zbunjivali ono u zagradi je valjda tacan odgovor i to je to!   :ziveli

Evo malog doprinosa i od mene.Ovo sam ja pronasla na netu u vezi finger printa(10.-IR):Cinjenica  da postoji mnogo razlicitih vibracija cak i kod relativno jednostavnih molekula znaci da IR spektar supstance obicno sadrzi veliki broj pikova ,a mnogima od njih je nemoguce pouzdano  dodeliti vibraciju odredjene grupe.Narocito znacajan je slozen patrern vrhova ispod 1500cm,koje je tesko odrediti.Pa ipak,ova slozenost ima znacajnu prednost u tome sto moze posluziti kao "finger print"za svako dato jedinjenje.

TEBELE KORELACIJE predstavljaju tabelarni prikaz oblika, polozaja i intenziteta apsorpcionih traka hemijskih veza unatar funkcionalnih grupa molekula, i pomazu identifikaciji funkcionalnih grupa odnosno jedinjenja.

FINGER PRINT:
Izgled IR spektra (polozaj, intenzitet, broj i oblik AM) u direktnoj je vezi sa strukturom olekula i karakteristican je za svako j-nje, pa se zbog toga ova vrsta spektra naziva otisak prsta molekula - finger print. Pokriva oblast 2000-650 cm^-1, i sluzi za identifikaciju organskih i neorganskih j-nja.

NEAR:
Bliska IR oblast obuhvata oblast od 1000-2500nm i prihvacena je kao alternativna metoda za primenu u industriji u procesnoj kontroli sirovina i gotovih preparata, a idealna je metoda za otkrivanje falsifikata.
Pored toga koristi se u kvantitativnoj analizi visekomponentnih uzoraka i kvantifikaciji lekova u gotovim formulacijama, tj. analizi lekova u gotovim folijama, blisterima i sl.
Primenjuje se kao finger print metoda za identifikaciju lekova ili excipijenasa, za odredjivanje fiz-hem osobina leka, velicine cestica, sadrzaja vode, polimorfizma i opticke cistoce, kao i za odredjivanje fizickih osobina fotovih formulacija.

HEAD-SPACE i PURGE-TRAP analizu pri odredjivanju rezidualnih rastvaraca u GC!

Neka obja¹njenja za headspace and purge trap mo¾ete naæi u op¹tem delu Britanske farmakopeje (deo koji se odnosi na metode, pa u okviru GC). U knjizi Pharmaceutical Analysis, A Textbook for Pharmacy Students...(autor D. Watson) na strani 260, 261 i 262 takoðe su data neka obja¹njenja. Ne znam koliko detaljno tra¾e na ispitu, ali valjda æe vam biti ne¹ro jasnije kad ovo proèitate.

Pogledajte diskutovanje IR dexametazona u praktikumu iz farmaceutske....mozda tako treba...  :help2:

judi pomagajte ....... :wall: dajte odgovore na ova pitanja ko zna pleaseeeeeee
UV/VIS
7.navesti tri primera farm.supstanci gde je benzen supstituisan sa hromoforom?
14.U kojoj spektralnoj oblasti apsorbuju tetraciklini i zasto?
16.Nacrtati i objasniti apsorpcioni spektar betametazona i hidrokortizona ( to znam) i objaniti selektivnost spektrofotometrijske metode? ( drugi deo ne znam)
23.Sta su produzene hromofore?
28.Da li benzen supstituisan hromoforom predstavlja produzenu hromoforu, objasni?
29.zasto kod nekih jedinjenja sa kombinovanim hromoforama (jedna hromofora je benzen) dolazi do preklapanja I i II trake u spektru benzena?
31.Da li auksohromne grupe cine produzenu konjugaciju-produzenu hromoforu?
54. Opisati UV spektar potencijalne konjugovane ili policiklicne aromaticne hromofore?
55.Opisati UV spektar potencijalne 2-3 konjugovane hromofore?
56.Opisati jednostavne hromofore,konjugovane hromofore, karbonilnu grupu, aromatican sistem i supsttuisan aromatican sistem pomocu intenziteta njihovih traka?
57.Navesti 3 prednosti VIS u odnosu na UV?

Da li neko zna odgovora na pitanja iz IR spektro fotometrije? :help:
8. U kom delu molekule neke organske supstance se javljaju valencione a u kom deformacione vibracije?
30. Diskutovati IR spektar penicilina?
A iz POLARIMETRIJE....
8.Sta je opticka cistoca.Objasni ispitivanje opticke cistoce?
9.Objasniti znacaj razdvajanja enantiomernih lekova?
10.Objasniti princip razdvajanja enantiomera primenom HPLC metoda?
11.Navesti tri pristupa za separaciju hiralnih farm.supstanci hiralnom tecnom hromatografijom?
13.Navesti 4 primera hiralnih stacionarnih faza?
14. Sta je hiralno prepoznavanje supstanci u hiralnoj tecnoj hromatografiji. Navesti moguce interakcije?
15. Objasniti donor-akceptorske hiralne stacionarne faze i moguce interakcije?
16.Objasniti razdvajanje enantiomera na donor-akceptorskim hiralnim stacionarnim fazama?
17.Objasniti ciklodekstranske stacionarne faze u hiralnoj hromatografiji i mehanizam razdvajanja?

  UNAPRED ZAHVALNA VASA KOLEGINICA ANA :lol2:

UV/VIS
7. Hloramfenikol, acetilsalicilna kis, sulfametoxazol

14. Tetraciklini apsorbuju u VIS oblasti, usled batohromnog pomeranja konjugovane hromofofe (valjda :ohwell: )

16. Oba steroida imaju AM slicnog intenziteta i polozaja na oko 240nm. Dvostruka veza u strukturi betametazona u polozaju 1,2 kao i F u pol 9 nemaju nekog velikog uticaja na  intenzitet apsorpcije, iz tog razloga se za razlikovanje ova dva steroida primenjuje HPLC metoda.

23. Dve ili vise hromofora medjusobno povezanih jednostrukom vezom predstavljaju produzenu hromoforu sa potpuno novim osobinama, koja takodje moze nastati u slucaju kada auxohromna grupa deli svoj slobodni e-par sa nekom hromoforom za koju je vezana, sto dovodi do produzene konjugacije tj. Nastamka nove produzene hromofore.

28. da, predstavlja.Benzen supstituisan hromoforom koja ima –R efekat dovodi do produzene konjugacije tj. Ima batohromno i hiprehromno dejstvo na aps. Max, a vezivanje dve hromofore daje novi vid hromofore koja se naziva produzena hromofora.

31. U slucaju kada auxohromna grupa deli svoj e-par sa nekom hromoforom za koju je vezana, dolazi do produzene konjugacije, tj. do nastanka produzene hromofore.

54. Uv spektar potencijalne konj. Ili pol. hr. Pokazuje batohromno i hiperhromno pomeranje na aps max u poredjenju sa pojedinacnom hr. To se moze utvrditi i preko brojcanih vrednosti za max i max. U zavisnosti od broja hr u konjugaciji odnosno prstenova u kondenzaciji, pomeranje moze da ide u VIS, takva j-nja su obojena.
Kod veceg broja konj hr u nizu, zbog pojave cis-trans izomerije na spektru se uocava veci br aps max, npr vit A gde se u oblasti 300-370 javljaju 3 AM.

55. UV spektar pot 2-3 konj hr moze se objasniti na primeru jednostavne hr kao sto je etilen. Kao prosta alifaticna hr, on daje 1 AM u vakuumskoj UV  na 175nm, a =15000.
Ako se dve etilenske j-ce povezu jednostavnom vezom, dobija se 1,3-butadien, ciji je AM pomeren i iznosi 217nm, a =21000. Ukoliko se 3 etilenske j-ce povezu – vezom, nastaje 1,3,5-hexatien, ciji je AM jos vise pomeren, nalazi se na 258nm, a =35000.

56. Jednostavne hromofore kao sto su 1,3-dieni ili ,-nezasicen keton pokazuju AM ciji je =10000-20000.
Ukoliko su u strukturi nekog j-nja prisutni konjugovani sistemi sa 3 ili vise hr vezanih – vezama, intenzitet AM prelazi 20000.
Slabe trake na AM ciji je =10-100 ukazuju na prisustvo n prelaza u molekulu – karbonilna grupa.
Ako je =1000-10000, to ukazuje na prisustvo Ar sistema u strukturi, koji za sebe NEMA vezanu ni hr ni auxohr grupu.
Ako se Ar sistem supstituise hr ili auxohr grupom, nastaje produzena konjugacija i intenzitet AM prelazi 10000.

57.
I- Analiza s-ci koje slabo apsorbuju u UV i VIS oblasti tj. nemaju definisan AM, prevode se u derivat koji aps. u VIS oblasti
II- Analiza s-ci koje pokazuju interferenciju u UV oblasti, kada preparat sadrzi i druge komponente koje aps. u UV oblasti, vrsi se derivatizacija, tada se postize selektivnost metode
III- Jednostavnija i ekonomicnija metoda


IR

8. Valencione vibracije se javljaju unutar hemijske veze atoma u funkcionalnoj gruoi, dok se deformacione javljaju unutar veze funkc. grupa-ostali deo molekula.

Ne mogi naci deo za polarimetiju, ako pronadjem ,poslacu  :a




Ovde ocito ne radi grcki alfabet, valjda cete skontati :(

polarimetrija

11.1)primjena hiralne stacionarne faze
   2)dodavanjem hiralnih aditiva u mobilnu fazu
   3)derivatizacija racemske smjese u cilju dobijanja diastereoizomera

13.proteinske
   polisaharidne
   donor-akceptorske
   ciklodekstrinske
14.to je sposobnost hiralne stacionarne faze da razlicito reaguje sa dva enantiomera sto dovodi do njihovog razdvajanja.to su vodonicne veze,pi-pi interakcije,interakcije dipola,inkluzioni komplexi,sterno uzrokovane interakcije

ovo je sto ja imam,nadam se da je pomoglo...

i Brede,mislim da je koleginica Naomy zasluzila bar da joj se udvostruce postovi,s obzirom koliko je pisala na svakoj temi u analitici! :cvet

E pa ja sam napisala jednom polarimetriju i odgovore na IR i taman da posaljem kad mi zakuca komp i caaaaao....posle nisam imala zivaca...

Sad cu da krenem, pa dokle stignem, a vi ljudi pomazite i ispravljajte...a srecom pa je jos neko napisao IR :)

POLARIMETRIJA:
9. Obj. znacaj razdvajanja enantiomernih lekova?

Zbog razlicitog farmakodinamskog delovanja (hinin i hinidin npr), razlicite fiziol.aktivnosti (jedan je aktivan, drugi je nepozeljan), razl. inteziteta  dejstva i razlicite rastvorljivosti

10. Obj. razdvajanje enantiomera na donor-akcept hiralnim stac.fazama?
Da bi doslo do efikasne separacije enantiomera, potrebno je da postoje bar tri interakcije (pi-pi, interakcija dipola i H veze) uzorak-stac.faza od kojih jedna mora biti setereoselktivna.  Dve moraju biti privlacne dok treca moze biti privlacna ili odbojna. Jedan od enant. se jace vezuje gradeci dijastereoizomerni komplex.

Obj. razdvajanje na ciklodekstinskim?
takve hiralne stac. faze se dobijaju vezivanjem ciklodextina za silika gel. Ciklodextrini su derivati glukopiranoze povezani 1,4-glikozidnim vezama u prsten.
U prostoru te faze imaju oblike zaobljene kupe sa hidrofobnom supljinom i hidrofilnim rubovima. MOlekuli uzorka sa hidrofobnom supljinom grade inkluzione komplexe a sa hidrofilnim rubovima H veze. Koliki ce biti afinitet mnolekula prema supljini zavisi od njegove velicine i broja prisutnih funkc. grupa. Separacija enantiomera uslovljena je prisustvom aromaticnog prstena u blizini hiralnog centra molekula. Svi supstituenti na hiralnom C moraju stupati u interakcije sa sekund i terc. grupama na rubu supljine.

Sto se tice IR spektra...ja sam rekla da jedino po funkc. grupama moze da se odgovori koji ce biti gde  aps. maximumi i to je to...  :cvet

A ja nemam nista iz te cvrsto tecne i nemam pojma gde da procitam..

jeco za IR imas odgovore za spektre u farmaceutskoj hemiji jedino nema spekta za penicilin.....a to mi treba :wall:

pa jedino da improvizujemo...ako negde neko ne nadje kako je objasnjeno.... karboksilna kiselina, keto grupa vezana u sklopu amidske ili keto grupa na C7 itd...

Jedino za opticku cistocu sam za sad nasla u wikipediji  :stid:
Optièka èistoæa predstavlja koliènik specifiène rotacije date sme¹e enantiomera i specifiène rotacije èistog enantiomera

Quote from: cvjetic on 29-09-2007, 18:03:52
i Brede,mislim da je koleginica Naomy zasluzila bar da joj se udvostruce postovi,s obzirom koliko je pisala na svakoj temi u analitici! :cvet

no frx, samo za te extra postove se svako sam prijavljuje, mozda ona ne zeli?  :wink:

Quote from: Bred on 01-10-2007, 12:30:02

Quote from: cvjetic on 29-09-2007, 18:03:52
i Brede,mislim da je koleginica Naomy zasluzila bar da joj se udvostruce postovi,s obzirom koliko je pisala na svakoj temi u analitici! :cvet

no frx, samo za te extra postove se svako sam prijavljuje, mozda ona ne zeli?  :wink:

I ne zelim! Ako sam nekome pomogla, drago mi je, titula na forumu me ne interesuje.
Hvala za nominaciju u svakom slucaju :cvet

naomy, :pljes:
odavno nisam cula ovako nesto...i koleginici stvarno svaka cast na pomoci,vise je od pomoci,ovo je kolegijalnost!! :Bog

ajte koleginice evo nedoumice za mene,pa pomagajte

11. kod gradjenja kompleksa sulfonamida sa bakrom ,ko ucestvuje? kiseonik i kiseo H iz N ili sumpor i kiseo H iz N?
15.opisati postupak za odredjivanje tacke topljenja kod sulfonamida pa Ph.Eur.?  :help2:

11.kiseonik(koordinativna) i azot(kovalentna)

15.Evropska ph. propisuje da se Tt odredjuje preko degradacionih produkata.Degradacija se vrsi na 270 stepeni C.Vrsi se acetilovanje u prisustvu c.H2SO4,zatim se vrsi neutralizacija sa NaOH.Acetilovani derivati se extrahuju i zatim se etar ili toluen upare.Dobijaju se kristalici acetilovanih derivata koji imaju razlicite Tt u zavisnosti od polaznog sulfonamida.

hvala,hvala....imam jos jedno pitanje ...tj.dva  :>
8.navesti 3 kvalitativne r-je hloramfenikola?
11.navesti 3 kvantitativne r-ije hloramfenikola?
ja imam neke r-ije al mi se poklapaju odgovori pa nisam bas najsigurnija  :stid:

8.-reakcija gradjenja diazonijum soli
-r-ja u kojoj nastaje pseudonitro kiselina
-r-ja nastajanja shifovih baza

11.-r-ja u kojoj nastaje pseudonitro kiselina
-diazo r-ja
-gradjenje komplexa sa Fe 3+  (hidroxamska kiselina)

evo odgovora NA PITANJA iz t-c ekstrakcije :smekerica: od devojke koja je isla na predavanja( nisam ja :stid:) ...pisacu samo redni broj pitanja i odgovor tako da znate....
16. tri najznacajnije primene t-c ekstrakcije :
   -preciscavanje uzorka
   -prekoncentracija rastvora sa malom konc. analita
   -prethodna priprema uzorka za HPLC,GC,RIA,UV/VIS
17.tri forme sorbensa:
   -u formi kertridza
   -u formi diska
   -u formi sprica
19.dva koncepta izolovanja analita:
   -eluiranje-propusti se analit, a interferirajuce supstance se vezuju za sorbens
   -zadrzavanje-analita na sorbensu a interferirajuce supstance se ispiraju i nakon toga isperemo analit pogodnim rastvaracem
21.meh.razdvajanja:
  meh. razdvajanja su hromatografski procesi, kada se aplikuje smesa supstanci zavisno od afiniteta prema sorbensu dolazi do njegovog razdvajanja , komponente razlicito putuju pa se tako i razdvajaju.
22. pet vrsta sorbensa:
   -silicijum-dioksid + C18 UV
   -silicijum-dioksid + C8  UV
   -silicijum-dioksid + cijanopropil
   -silicijum-dioksid + cijanopropildiol
   - fali nam jedan  :hmm
23.sorbens normalnih faza
  Vrsi se ekstrakcija polarnih komponeneti,sorbens je polarni i sadrzi polarne grupe vezane za silika gel ( cijanopropil,aminopropil,diol)...supstance se zadrzavaju na ovom sorbensu usled interakcija DIPOL-DIPOL i H-VEZA, a eluiranje
analita se vrsi sa manje polarnim rastvaracem MeOH...
24.sorbens obrnutih faza:
   Vrsi se ekstrakcija nepolarnih komponenti,sorbens je nepolaran i sadrzi nepolarne grupe vezane za silika gel ( oktadecil,oktil)..supstance tj. analit se zadrzava na sornensu isled retencije VdV sile i polarne interakcije kao 2' od slobodnih grupa ,eluiranje analita se vrsi nepolarnim rastvaracem...
25.jonski izmenjivaci:
   -sulfonske kis.-jaki katjonski
   -karbonske kis.-slabi katjonski
   -4'N grupa-jaki anjonski
   -1'2'3' NH2 gupa-slabi anjonski
mehanizam razdvajanja-izmena jona sa sorbensa i analita
jaki izmenjivaci-pokriven je siri interval pH
slabi izmenjivaci-samo jedna pH jedinica
ispiranje: rastvorima H+ ili OH-, H+ je jon prerade
u molekulskom obliku pa se ispira polarnim rastvaracem
28.slicnosti sa HPLC:
  -retencija i selektivnost ne zavise od velicine cestica
  -efikasnost zavisi od velicine cestica i geometrije kolone
   Razlike sa HPLC:
  -duze traje nego HPLC
  -pikovi su razvuceniji,HPLC ima ostrije pikove
  -velicina cestica 40-80 nim, HPLC 5 pm
  -duzina kolone manja od 1 cm, HPLC 5-30 cm
  -selektivnost veca od 4, HPLC oko 1.
29.postupak izvodjenja
  a) kondicioniranje sorbensa da se postigne pogodna geometrija lanaca u nosacu sto se izvodi pogodnim rastvaracem
  b) adsorpcija uzorka ( u zavisnosti od konc. analita -zadrzavanje ili eluiranje)
  c) ispiranje kolone- 1 ili vise koraka ( uklanjamo interferirajuce supstance ali ne i analit)
  d) eluiranje uzoraka sa kolone

eto ljudi ako nadjete jos nesto iz t-c ekstrakcije ili vidite gresku kod mene slobodno prijavite
SRECNO SUTRA SVIMA KOJI IZLAZE ....navijam za vas  :~ a posle cemo da  :ziveli

imam par pitanja iz neorganskog dela:
9.jel Al gradi komleks sa 1 molekulom EDTA i to 2 koord.veze sa N i 4 koval.veze sa 4 O istog EDTA ili je drugacije?
13.Objasniti ispitivanje ALCl3 na kvalitet antacida? zar AlCl3 nije adstrigens  :hmm
18.Objasnite rekciju borne kis. sa etanolom?
42.Koja su to 2 oficinalna oblika vode?
49.Navesti 3 nacina identifikacije joda?
51.Napisati sve rekcije identifikacije koje daje tinktura joda? koja je za etanol i jel treba?

   HVALA  :lol2:

a sta ti nije jasno u 42.pitanju?? Aqua destillata i redestilata[bidestilata]

9. pogledaj u knjizi kako edta gradi komplex sa trovalentnim jonom, isto tako je i sa aluminijumom...da ne bi sada lupala..

18. sa etanolom gradi onaj estar ciji je plamen zelene boje..

a ostala ?  :ohwell:

49.1)Jod pri zagrevanju sublimise i razvijaju se ljubicaste pare
   2)Jod sloj organskog rastvaraca(hloroform,etar) boji ljubicasto
   3)Zasiceni rastvor joda sa skrobom daje plavu boju koja se zagrevanjem gubi a hladjenjem se ponovo javlja,dodatkom Na-tiosulfata obezbojava se rastvor
51.Pises reakcije za dokazivanje :1)joda i to ovu sa organskim rastvaracem,2)zatim za kalijumov jon sa perhlornom kiselinom,3) na jodidni jon sa srebro nitratom i sa hlorom,4)na etanol jodoformsku probu

Znam ,znam , dosadna sam al moram da pitam...nemam koga, ovi moji svi vec polozili a ja nemam predavanja iz ove godine...pa zato pomagajte
iz UV/VIS:
8.objasnite mi tu finu strukturu AM?
14. u kojoj spektralnoj oblasti apsorbuju tetraciklini i ZASTO?
16.treba mi odgovor na drugi deo pitanja...objasni selektivnost spektrofotometrijske metode kod spektra betametazona i hidrokortizona?
29. zasto kod jedinjenja sa kombinovanim hromoforama dolazi do preklapanja I i II trake u spektru benzena?

kod IR-spektrofotometrije

1.koje oblasti su znacajne za kvalit. IR analizu?
30. diskutovati IR spektar penicilina?


kod POLARIMETRIJE:|
10.objasni princip razdvajanja enantiomera primenom HPLC metoda?
15. Objasi donor-akceptorske hiralne stacionarne faze i moguce interakcije?

pisite ...HVALA  :a

uv/vis
29.jedinjenja koja sadrze kombinovane hromofore od kojih je jedna hromofora benzenov prsten na UV spektru daju 1*,2*,3* apsor. trake gde 1* i 2* poticu od P-P* prelaza koji se javljaju unutar benzena kao i hromofora vezanih za njega i one su obicno jaceg inteziteta  dok 3* trake poticu od n-p* prelaza koji se javljaju unutar hromofore vezane za benz. prsten a koju cine 1 ili 2 heteroatoma..Ukoliko je za benzen vezana hromofora sa dva heteroatoma dolazi do preklapanja 1* i 2* trake na UV spektru i uocava se samo 1 traka  kao i 3* traka slabog inteziteta koja se u zavisnosti od rastvaraca cesto i neuocava.

8.POd dejstvom EMZ koje pokriva UV oblast u molekuli  dolazi do energetskih prelaza sa nizih na vise nivoe za koje se trosi razlicit kolicina energije. Svaki prelaz okarakterisan je jednom apsorpcionom trakom na UV spektru.Apso. trake se medjusobno najcesce preklapaju pa apso. spektar nekog jedinjenja najcesce izgleda kao jedna zakrivljena linija.Medjutim finu strukturu spektra mozemo uociti ako snimimo spektre jedinjenja u gasovitom ili tecnom stanju kada aps. trake zahvaljujuci rotacionim prelazima poseduju i odgovarajucu sirinu pa se mogu uociti svaka pojedinacno na UV spektru.Rotacioni prelazi se mogu definisati kao jedan vid intermedijernih prelaza izmedju svakog vibracionog prelaza u molekulu.Odnos elektronskih: vibracionih : rotacionih prelaza u jednom molekulu je 100:1:0.001 

IR
1.bliska IR na tal.duz. 900-2500nm
  osnovna IR na tal.duz. 2500-25000nm

hvala , hvala , bas ste divni...al ja imam jos pitanja
iz temperature topljenja:
5.objasni metodu otvorene kapilare?
10.napisati izraz za faktor korekcije kod kalibracije termometra?

hvala jos jednom....
ako neko zna za neku knjigu gde ima sve ...neka podeli sa nama smrtnicima  :pljes:

anka, sve to imas u skripti koju 80% studenata ima  :wink:

varas se bred.. :nene:

5.koriste se staklene kapilarne cevcice otvorene na oba kraja .
polucvrsta supstanca se rastopi i stavlja u kapilare i ostavi 6 sati na hladno da ocvrsne tako cvrsta supstanca se susi 24 casa na silikagelu.U pet cevcica se formira stub od10 mm. Cevcica se zakaci za termimetar(graduisan na 0.2*C) tako da supstanca bude odmah do rezervoara termometra, zajedno se urone u casu sa vodom dubine 5 cm na visinu 1 cm od dna.
T vode se povecava 1*C/1 min
T na kojoj supstanca pocinje da se podize u kapilari smatra se T topljenja.
Postupak se ponovi i za ostale 4 cevcice , a rezultat je srednja vrednost

                 Tt1 + Tt2 + Tt3 +  Tt4 + Tt5
           Tt=   ------------------------------
                          5




10.  Tkorekcije= T + 0.000143/T + t/n

T-temper. na glavnom termometru
t- temper. na pomocnom tremometru
n- broj podeoka na glavnom termometru
0.000143 koeficjent sirenja zive

znam,znam al kad je to neko pisao pa em u kratkim crtama , em nemas gde da proveris...pa il mi bas nije jasno , il je totalno ne logicno, pa moram da pitam...uostalom ,sta fali , ja proverim a vi ponovite gradivo....... :pljes:
KAD NEMAMO J..... KNJIGU

E jedna mala caka koju sam na zalost kasno otkrila.... Ona cvrsto-tecna extrakcija se pojavila u kinetici.... Idite na saj faxa i tamo na predmetima imate drugu veznu...tu vam je sve vezano za extrakciju sto vam je potrebno...

SrecnO!  :cvet

jeco, odatle sam vam ja pisala odgovore na pitanja iz extrakcije, samo niam znala da ima na sajtu.... al bojim se da to nije dovoljno i nije onako kako su oni predavali...bedak  :wall:

Molim vas jel moze neko da mi objasni sledece:
1.Sta najjednostavnije znaci,kada se neka analiza izvodi  interpolacijom,preko metode kalibracione krive?
2.Sta je monohromatska svetlost(def.)?
HVALA

Koliko ja znam, interpolacija je kad direktno sa krive, na osnovu izmerenog parametra (na primer apsorbancije), oèita¹ koncentraciju. (znaèi ono....povuèe¹ crtu sa ordinate do krive, i spusti¹ na apscisu).

Monohromatska svetlost je svetlost taèno odreðene talasne du¾ine.

Da li bi neko mogao da mi objasni da li kod potenciometrijskog odredjivanja pencilina prvo ide bazna hidroliza ili kisela sa HNO3 pri cemu se oslobadja penicilamin koji dalje reaguje sa zivom i kako glasi r-ja?Veliki je nesklad u skriptama!Hvala!

Mene je to isto namuèilo, a pomogla mi je - farmakopeja. Ja sam imala 2 skripte, i ni u jednoj nije bilo dobro.

Potenciometrijski se kod penicilina odreðuju zapravo degradacioni proizvodi.
Prvo se odreðuju degradacioni proizvodi koji nastaju stajanjem penicilina, nepravilnim èuvanjem itd. Ovo se odreðuje bez bilo kakve razgradnje, direktnom titracijom rastvoja ¾iva-nitratom. Drugo, odreðuje se sam penicilin, tako ¹to se degradira, pa titrira, ali se onda od dobijene kolièine proizvoda moraju oduzeti oni degradacioni proizvodi koji su postojali pre degradacije, da bi se dobila kolièina samog penicilina.

E sad, postupak degradacije je sledeæi, prema farmakopeji. U rastvor penicilina se prvo dodaje 1M NaOH, rastvor odstoji 15min, a zatim pufer i 1M HNO3 (iste zapremine kao NaOH) i odmah titrira ¾iva-nitratom. Moj zakljuèak je da je u pitanju hidroliza u baznoj sredini, zbog èega se i èeka 15 min - da doðe do potpune hidrolize :) HNO3 se zatim dodaje da neutrali¹e dodatu bazu, kao i acetatni pufer jer treba postiæi odgovarajuæi pH - reakcija treba da bude kvantitativna! Reakcija je onda identièna kao i reakcija penicilina sa ¾iva (II) jonom u baznoj sredini, ¹to veæ postoji u jednom pitanju, i to pi¹e¹.

ZTT se odreðuje potenciometrijski, merenjem promene potencijala indikatorske elektrode (npr Hg ili Pt) u odnosu na referentnu (npr. merkuri-sulfat).

Nejasno mi je pitanje iz neorganskog dela,ako postoji neko ko se njim bavi?Napisati kompleks aluminijuma sa EDTA i oznaciti hemijske veze?Po meni idu 3 kovalentne sa -COOH(-COO-Al),2 koordinativne sa -HN-CH2-CH2-NH- i 1 koordinativna sa HO-C=O----Al,a da li je tacno to pojma nemam.

4 kovalentne veze sa kiseonicima iz karboksilnih grupa, i 2 koordinativne sa azotom.
Kompleks je - logièno, negativno naelektrisan :>

Veliko hvala na razresenju nedoumica,treba da ti daju 10,ako vec nisu.

hi drugari!imam tri pitanja i ljubazno molim za pomoc :help2:
2.pitanje kod penicilina:napisati njihovu r-ju u baznoj sredini?kada se sa organskom bazom gradi hidroksamska kiselina da li se raskida veza 4-7 kao i sa neorganskom,ili se veza prekida u polozaju 6-7?
6.pitanje kod penicilina:napisati r-ju sa hidroksilaminom i objasniti kvantitativnu analizu?
9.pitanje      -II-     :napisati dokazne r-je na penicilaldehid?treba mi samo formula ksantin derivata koji se dobija u r-ji sa hromatropnom kis.

hvala unapred! :wave:

Molim za pomoc!

U Titracijama i komplexima postoje dva pitanja koja mi uopste nisu jasna:  :shock2: :wall:

13. Napisati izraz za rastvaranje lekovite supstance - slabe BAZE u PROTOFILNOM rastvaracu.
14. Napisati izraz za rastvaranje lekovite supstance - slabe KISELINE u PROTOGENOM rastvaracu.

Meni su ove kombinacije nelogicne i nemoguce. A ako se dobro secam 14. pitanje je bilo na ispitu u julu.

Hvala unapred!  :cvet

mozda ti ovo (http://www.farmaceuti.com/forum/index.php/topic,5616.msg81583/topicseen.html#msg81583) pomogne?  :wink:

Kompleks Al-EDTA?Maslacak je ovde postavila slicicu ovog kompleksa koju sam i ja nasla googlajuci,na vise mesta.Ali,takav kompleks nije u knjizi,tamo gde su dati kompleksi M3+  sa EDTA(btw,tim kompleksima u knjizi nedostaje par metilenskih grupa ti i tamo u EDTA...) Dakle,koji kompleks je TAJ kompleks koji nam treba?

Jos jedno pitanje.Identifikacija Ca-glukonata.dobro,dokazem jon Ca.I kako dokazujem glukonat?U Ph.Jug V kazu TLC,ali kapiram da mi za ovaj neorganski deo treba nekakva reakcija...U skripti koju ja imam je data Tollens-ova r-ja,onako,samo jon CH2OH(CHOH)4COO- reaguje sa tollens-om i nastane COOH(CHOH)4COO- ...Nesto me tu zbunjuje-zar mi ne treba aldehid ili bar alfa hidroksi keton da redukuje Ag+ do elem.Ag??!! Ne znam kako precizno da slozim tog tollensa ovde...

cao, da li neko zna odgovor na pitanja:
2.kako se Al odredjuje u liquor burowi
7.dokazne reakcije acetata u liquor burowi
5.kako se odredjuje Al u aluminij sulfatu i zasto? znam da se odredjuje kompleksometrijskom titracijom (retitracijom sa Pb nitratom) uz indikator, ali nisam sigurna zasto i koji se indikator koristi i koja boja nastaje.
ako neko zna odgovore na ova pitanja bilo bi lijepo