Plan i program doktorskih studija iz toksikologije

[AquArius]

PLAN I PROGRAM DOKTORSKIH STUDIJA IZ TOKSIKOLOGIJE NA FARMACEUTSKOM FAKULTETU U BEOGRADU

Trajanje studija – 3 godine (6 semestara)




Ukupan broj bodova (180) je prema Zakonu o visokom obrazovanju.

Odmah po upisu na doktorske studije kandidatu se dodeljuje mentor koji ga vodi od I do
VI semestra tokom studija.

Odbrana doktorske disertacije je uslovljena prethodno objavljenim originalnim nauènim
radovima – 2 rada u èasopisima menunarodnog znaèaja.

Ispiti se pola¾u usmeno i/ili u formi testa.

Toksikologija: I semestar (25 bodova)

Op¹ta toksikologija
Multidisciplinarnost toksikologije. Kriterijumi i faktori toksiènosti. Testovi toksiènosti. Toksikokinetika i toksikodinamija. Mehanizmi toksiènog dejstva (direktna hemijska iritacija tkiva, inhibicija enzima, poremeæaj energetskog metabolizma, inhibicija transporta kiseonika, inhibicija æelijskog disanja, oksidativni i nitrozativni stres, nekroza i apoptoza, poremeæaji na nivou receptora, dejstvo na jonske kanale, poremeæaji pH). Mutagenost, karcinogenost i teratogenost.

Odabrana poglavlja toksikologije

Gasoviti otrovi od znaèaja sa aspekta profesionalne toksikologije i zaganenja èovekove
okoline i njihov efekat na zdravlje ljudi i okolinu. Kontrola i zakonski propisi aerozaganenja.
Toksikologija organskih rastvaraèa i perzistentnih organskih zaganivaèa.
Hronièna trovanja mineralnim otrovima, prevencija i terapija trovanja.
Toksikologija pesticida. Efekti na zdavlje ljudi. Problem rezidua.
Toksièni efekti lekova. Predoziranje sredstvima koja izazivaju zavisnost.
Savremene metode odrenivanja izuèavanih toksiènih agenasa i tumaèenje rezultata.
Procena rizika. Zakonski propisi.

Metodologija nauèno-istra¾ivaèkog rada: I semestar (5 bodova)

Nauèni metod i nauèni problem. Hipoteza. Verifikacija hipoteze. Eksperimentalni dizajn.
Prikazivanje rezultata nauènog istra¾ivanja: poster prezentacija, usmena prezentacija,
panel diskusija. Objavljivanje rezultata nauèno-istra¾ivaèkog rada: nauèni i struèni
radovi. Pisanje i prijava projekta. Vrednovanje nauènog rada. Etika u nauènoistra¾ivaèkom
radu.


Izborni predmet: II semestar (15 bodova)

Molekularna toksikologija
Toksièni efekti na organe i sisteme organa
Ekotoksikologija
Profesionalna toksikologija
Sudska toksikologija
Analitièka toksikologija
Procena rizika na zdravlje ljudi
Klinièko-toksikolo¹ke analize
Napomena: kandidat bira jedan od ponunenih predmeta u dogovoru sa mentorom.

Dva u¾a izborna predmeta: II i III semestar (9 bodova svaki, ukupno 18 bodova)

Uslovnost: polo¾eni ispit iz toksikologije i izbornog predmeta.

a. Toksikologija lekova
b. Sredstva koja izazivaju zavisnost
c. Neurotoksikologija
d. Genotoksikologija
e. Toksikologija hrane
f. Toksikologija pesticida
g. Toksikologija metalnih otrova
h. Toksikologija organskih rastvaraèa
i. Toksikologija perzistentnih organskih zaganivaèa
j. Zaganenje atmosfere
k. Zaganenje hidrosfere i litosfere


l. Eksperimentalna toksikologija

Napomena: u¾e izborne predmete kandidat bira u dogovoru sa mentorom

Obrada podataka u toksikologiji: II semestar (6 bodova)

Izrada i odbrana seminarskog rada.

Seminar: III semestar (6 bodova)

Seminarski rad prilagonen za svakog kandidata prema temi doktorske disertacije.

Priprema i odbrana predloga teme doktorske disertacije: III (15 bodova)

Odbrana predloga teme (pred komisijom koju odrenuje mentor) u kojem je detaljno obrazlo¾ena nauèna zasnovanost teme, cilj i plan izrade predlo¾ene doktorske disertacije.

Izrada doktorske disertacije: IV, V i VI semestar (90 bodova)

Uslovnost: odbranjen seminaski rad i predlog teme doktorske disertacije.


IZBORNI PREDMETI

Molekularna toksikologija

Osnovni principi molekularne toksikologije. Molekularni mehanizmi toksiènosti na nivou (sub)æelijskih membrana, receptora, enzima, jonskih kanala, transkripcionih faktora, interakcije sa endogenim i egzogenim molekulama, metabolizma otrova. Medijatori toksiènosti: æelijska signalizacija, izmenjena funkcija enzima, slobodni radikali, oksidativni i nitrozativni stres. Toksièni efekti na proteine, lipide i hromatinski materijal. Citotoksiènost, apoptoza, nekroza i reparativni æelijski mehanizmi.

Toksièni efekti na organe i sisteme organa

Op¹ti principi ciljnog delovanja otrova na organizam. Veza hemijske strukture toksiènih agenasa i efekta. Podela prema mestu delovanja: dejstvo otrova na kardiovaskularni, nervni, respiratorni, reproduktivni, imuni sistem, endokrini sistem, jetru, bubrege, ko¾u i oko. Najznaèajniji predstavnici otrova koji ispoljavaju toksiène efekte na pojedine organe i sisteme organa. Faktori koji utièu na stepen o¹teæenja pojedinih organa i sistema organa. Mehanizmi o¹teæenja organa i sistema organa.

Ekotoksikologija

Osnovni koncept ekotoksikologije kao nauke (stanje zaganenja u ¾ivotnoj sredini i globalne promene). Interfazni transport i distribucija zaganivaèa u ¾ivotnoj sredini. Biokoncentracija, bioakumulacija i biomagnifikacija zaganivaèa i ulazak u lanac ishrane. Odgovor jedinke, populacije, zajednice i ekosistema na zagadjujuæu supstancu/e (molekularni, fiziolo¹ki i bihejvioralni nivo). Biomonitoring i biomarkeri hazarda u ¾ivotnoj sredini. Globalni problemi u oblasti ¾ivotne sredine: promena klime, smanjenje ozonskog omotaèa u stratosferi, acidifikacija, zaganenje voda i zemlji¹ta, otpad. Procena rizika. ®ivotna sredina i zdravlje ljudi. Upravljanje toksiènim supstancama i zakonski propisi.

Profesionalna toksikologija

Ambijentalni i biolo¹ki monitoring. Maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK vrednosti) za vazduh i biolo¹ki materijal, kao i ostali parametri od znaèaja za procenu toksiènosti u ovoj oblasti. Selektivni i neselektivni testovi ekspozicije. Biotoksikolo¹ki parametri u proceni skora¹nje ili dugotrajne ekspozicije. Najznaèajniji uzroènici profesionalnih trovanja: gasovi, organski rastvaraèi, metali, pesticidi. Toksikokinetika, sistemsko dejstvo, mehanizam dejstva, analitika, terapija i mere prevencije. Epidemiolo¹ke studije. Zakonski propisi.

Sudska toksikologija

Uzorci za sudsko-toksikolo¹ku analizu (krv, urin, organi, teènost staklastog tela oka, itd) i sav sumnjiv, a za istragu od pomoæi, materijal. Integritet uzoraka i faktori koji utièu na stabilnost uzoraka. Podela le¹nog materijala i drugog materijala od znaèaja. Metode pripreme materijala, sistematski tok analize. Skrining metode. Kvalitativna i kvantitativna analiza. Superanaliza. Tumaèenje rezultata. Izve¹taj toksikolo¹ke analize. Sudsko ve¹taèenje. Najèe¹æi uzroènici letalnog ishoda.

Analitièka toksikologija

Uzorci, uzorkovanje i èuvanje uzoraka. Priprema uzorka za toksikolo¹ku analizu (metode ekstrakcije, mineralizacije, itd.). Skrining postupci. Kvalitativna i kvantitativna analiza. Primenjene metode u toksikolo¹koj praksi: HPLC; GC; GC/MS; LC/MS; AAS (plamena i bezplamena tehnika, hidridni sistem), ICPAES, neutron aktivaciona analiza, imunolo¹ke tehnike, RIA. Dobra laboratorijska praksa. Specifiènosti toksikolo¹ke analize u klinièkoj i sudskoj toksikologiji. Znaèaj analitièke toksikologije u praæenju koncentracije otrova u ¾ivotnoj i radnoj sredini. Interpretacija rezultata toksikolo¹kih analiza.

Procena rizika na zdravlje ljudi

Osnovni pojmovi i znaèaj procene rizika na zdravlje ljudi. Formulacija problema. Identifikacija hazarda. Karakterizacija hazarda. Procena ekspozicije. Integrisanje podataka dobijenih pri proceni ekspozicije i karakterizacije hazarda. Karakterizacija rizika. Primena biomarkera u proceni interne doze. Primena toksikokinetièkih modela u proceni rizika. Specifiènosti procene rizika karcinogenih i/ili genotoksiènih supstanci. Modeli prouèavanja: deterministièki i probabilistièki pristup. Interpretacija rizika: varijabilnost i nepouzdanost. Integrativni pristup u proceni rizika. Dobra evaluaciona praksa. Upravljanje rizikom.

Klinièko-toksikolo¹ke analize

Klinièka toksikologija kao grana toksikologije. Uloga, znaèaj i organizacija klinièkotoksikolo¹ke laboratorije i Centara za kontrolu trovanja. Predmet rada  klinièkotoksikolo¹ke laboratorije. Uzorci i uzorkovanje. Faktori koji utièu na stabilnost uzorka. Priprema uzoraka. Skrining procedure. Kvalitativne i kvantitativne analize u klinièkotoksikolo¹koj laboratoriji . Dokumentacija rada laboratorije. Dobra laboratorijska praksa. Interpretacija rezultata. Najznaèajniji uzroènici urgentnih trovanja. Op¹ti principi klinièke toksikologije: klinièka slika i leèenje najèe¹æih trovanja toksiènim agensima, antidoti.


U¾i izborni predmeti

Toksikologija lekova

Epidemiolo¹ki aspekt trovanja lekovima. Mono i polimedikamentozna trovanja. Interakcije kod trovanja lekovima. Akutna i hronièna ekspozicija lekovima. Lekovi – najèe¹æi uzroènici trovanja (narkotièni i nenarkotièni analgetici, antipiretici, sedativi, antipsihotici, antikonvulzivi, lekovi u terapiji kardiovaskularnih oboljenja): toksikokinetske karakteristike, mehanizam dejstva, karakteristike akutne i hroniène ekspozicije, terapija trovanja, analitika. Lekovi - ekotoksikolo¹ki aspekt. Medicinski i farmaceutski otpad. Procena rizika: procena ekspozicije i karakterizacija rizika.

Sredstva koja izazivaju zavisnost

Toksikolo¹ki aspekt sredstava koja izazivaju zavisnost: alkohol i druga isparljiva jedinjenja, heroin i drugi opijati, kokain, amfetamini, nikotin, kofein, benzodiazepini, barbiturati, LSD, fenciklidin, kanabinoidi, anabolièki steroidi. Interakcije sredstava koja izazivaju zavisnost. Odnos hemijske strukture i efekta. Toksikolo¹ki znaèaj, toksikokinetika, toksikodinamija i mehanizam toksiènosti. Tolerancija i zavisnost. Analitika u biolo¹kom materijalu. Terapija i preventiva. Zakonski propisi sredstava koja izazivaju zavisnost i prekursora.

Neurotoksikologija

Dejstvo toksiènih supstanci na organogenezu nervnog sistema. Krvno-mo¾dana barijera. Poremeæaji funkcije u neurotoksiènosti. Mehanizmi neurotoksiènosti. Toksièni agensi koji izazivaju neuronopatije (metil¾iva, organska jedinjenja kalaja), aksonopatije (ugljendisulfid, akrilamid, organofosfati) i mijelinopatije (heksahlorofen, olovo). Otrovi koji remete procese neurotransmisije (kokain, organofosfati).

Genotoksikologija

Klasifikacija genotoksiènih agenasa. Veza hemijske strukture i genotoksiènosti. Hromozomske i genske mutacije. Mutacije u polnim æelijama. Mutacije u somatskim æelijama. Osnovni mehanizmi genotoksiènog efekta. Interakcije genotoksiènih agenasa  sa DNK, RNK i proteinima. Mutagenost i karcinogeneza. Reparacija o¹teæenja DNK. Testovi genotoksiènosti kojima se detektuju genske mutacije, testovi za otkrivanje hromozomskih promena i testovi za otkrivanje efekata na nivou DNK.

Toksikologija hrane

Toksièni hemijski agensi u hrani „prirodnog“ porekla, aditivi i zagadjivaèi. Direktni aditivi hrane: boje, antimikrobni agensi, antioksidansi, enzimi, fumiganti, lubrikanti, zaslanivaèi, itd. Indirektni aditivi hrane. Zaganivaèi hrane: halogenovana organska jedinjenja, metalni otrovi, mikotoksini, rezidue pesticida i lekova (za namirnice ¾ivotinjskog porekla). Toksiène supstance – produkti obrade namirnica. Ishrana kao faktor toksiènosti. Zakonski propisi u ovoj oblasti. Procena rizika: procena ekspozicije, karakterizacija rizika, odnos ¹teta/korist („risk/benefit“ analiza).

Toksikologija pesticida

Pesticidi: definicija i podela. Toksikolo¹ki znaèaj pesticida. Regulativa u oblasti pesticida. Insekticidi (organohlorni i organofosforni insekticidi, karbamati, piretrini i dr.), herbicidi (bispiridinijum derivati, derivati fenoksisiræetne kiseline, dinitrofenoli i dr.), fungicidi (organometalna jedinjenja, fungicidi nove generacije), rodenticidi: toksikolo¹ki znaèaj, toksikokinetske karakteristike, mehanizam dejstva, karakteristike akutnog trovanja, karakteristike hroniènog trovanja, dugotrajna ekspozicija malim dozama, terapija trovanja, analitika pesticida. Procena rizika: procena ekspozicije i karakterizacija rizika.

Toksikologija metalnih otrova

Karakteristike, redistribucija metala: prirodni i geolo¹ki ciklusi, antropogeni ciklusi; faktori toksiènosti, dejstvo na organizam, mehanizmi toksiènosti. Toksikolo¹ki znaèaj metala: metali od znaèaja sa aspekta profesionalnih trovanja, sluèajnih trovanja, zagadjenja èovekove okoline. Metali – zaganivaèi vazduha, vode i hrane. Organska jedinjenja metala i njihov toksikolo¹ki znaèaj. Biolo¹ki monitoring i bio-toksikolo¹ki parametri. Terapija trovanja metalima – upotreba helatnih agenasa i moguænosti profilakse. Priprema organskog materijala za odrenivanje metalnih otrova. Procena rizika na zdravlje ljudi. Zakonski propisi.

Toksikologija organskih rastvaraèa

Op¹te osobine organskih rastvaraèa i toksiènost. Ekspozicija, doze. Op¹ta i specifièna toksièna dejstva na organizam. Mehanizmi toksiènosti i metabolizam. Alifatièni ugljovodonici – C5-C8 ; benzin i kerozin; halogenovani alifatièni ugljovodonici – metilendihlorid, hloroform, ugljentetrahlorid, metilhloroform, tetrahloretilen; aromatièni ugljovodonici - benzen i derivati benzena; alifatièni alkoholi – etanol, metanol, n7 butanol; glikoli – etilenglikol, dietilenglikol, propilenglikol; glikol etri; ugljen disulfid. Mere za¹tite i terapija trovanja. Procena rizika. Zakonski propisi.

Toksikologija perzistentnih organskih zagadjivaèa

Perzistentni organski polutanti: organohlorni insekticidi, polihlorovani bifenili, polihlorovanidibenzodioksini, polihlorovanidibenzofurani, polibromovana organska jedinjenja i policiklièni aromatièni ugljovodonici. Toksikolo¹ki znaèaj. Ekotoksikolo¹ki znaèaj: kontaminacija vode, vazduha i zemlji¹ta, bioakumulacija i biomagnifikacija. Toksikokinetske karakteristike, mehanizam dejstva, karakteristike akutnog trovanja, karakteristike hroniènog trovanja, dugotrajna ekspozicija malim dozama, terapija trovanja, analitika perzistentnih organskih zaganivaèa. Zakonski propisi. Procena rizika: procena ekspozicije i karakterizacija rizika.

Zagadjenje atmosfere

Izvori i ekspozicija; glavni zaganivaèi atmosfere (O3, SO2, NOx, èestièno zaganenje - suspendovane èestice i talo¾ne materije, èan, aromatièni ugljovodonici, CO i Pb i dr. metali). Distribucija i transformacija zaganivaèa. Izvori zaganenja i faktori koji utièu na koncentraciju zaganivaèa u atmosferi. Oksidacioni i redukcioni tip zaganenja. Fotohemijsko zaganenje vazduha. „Kisele“ ki¹e. Efekat „staklene ba¹te“. Zagadjivaèi zatvorenog prostora („Sick building sindrome“). Efekti zaganenja na èoveka i ostali ¾ivi svet. Metode praæenja kvaliteta vazduha. Osnove ekolo¹ke procene rizika. Zakonski propisi.

Zagadjenje hidrosfere i litosfere

Izvori zaganenja i osnovne zaganujuæe supstance: hlorovani ugljovodonici, herbicidi, organofosfati, karbamati, aromatièni ugljovodonici, toksièni metali, kiseline, deterd¾enti, PCB- polihlorbifenili , PCDDs – polihlordibenzodioksini, PCDFs- polihlordibenzofurani. Otpadne vode. Ve¹taèka nubriva i eutrofikacija voda. Problem rezidua i otpada. Transport i promena hemijskih supstanci u vodi i zemlji¹tu. Bioiskoristljivost i faktori koji utièu na bioiskoristljivost. Biomarkeri efekta i ekspozicije. Efekti zaganenja na ljudsko zdavlje i biljni i ¾ivotinjski svet. Zakonski propisi. Osnove ekolo¹ke procene rizika.

Eksperimentalna toksikologija

Principi rada sa eksperimentalnim ¾ivotinjama. Zakonska regulativa. Etièki komiteti – opravdanost in vivo testova u nauèno-istra¾ivaèke svrhe, predklinièkim ispitivanjima i u cilju edukacije. Koncept 3R-a u eksperimentima na ¾ivotinjma. In silico i in vitro testovi. Dobra laboratorijska praksa (GLP). Testovi akutne, subhroniène i hroniène toksiènosti. Testovi lokalne i sistemske toksiènosti. Ispitivanje genotoksiènosti, karcinogenosti, reproduktivne toksiènosti, teratogenosti, imunotoksiènosti i endokrine toksiènosti. Testovi neurotoksiènosti, hepatotoksiènosti, dermatotoksiènosti, itd. Odnos doza/efekat i odgovarajuæi modeli. Ekstrapolacija podataka na èoveka.

[playa paraiso]

PLAN I PROGRAM DOKTORSKIH STUDIJA IZ TOKSIKOLOGIJE NA FARMACEUTSKOM FAKULTETU U BEOGRADU

Trajanje studija – 3 godine (6 semestara)




Ukupan broj bodova (180) je prema Zakonu o visokom obrazovanju.

Odmah po upisu na doktorske studije kandidatu se dodeljuje mentor koji ga vodi od I do
VI semestra tokom studija.

Odbrana doktorske disertacije je uslovljena prethodno objavljenim originalnim nauènim
radovima – 2 rada u èasopisima menunarodnog znaèaja.

Ispiti se pola¾u usmeno i/ili u formi testa.

Toksikologija: I semestar (25 bodova)

Op¹ta toksikologija
Multidisciplinarnost toksikologije. Kriterijumi i faktori toksiènosti. Testovi toksiènosti. Toksikokinetika i toksikodinamija. Mehanizmi toksiènog dejstva (direktna hemijska iritacija tkiva, inhibicija enzima, poremeæaj energetskog metabolizma, inhibicija transporta kiseonika, inhibicija æelijskog disanja, oksidativni i nitrozativni stres, nekroza i apoptoza, poremeæaji na nivou receptora, dejstvo na jonske kanale, poremeæaji pH). Mutagenost, karcinogenost i teratogenost.

Odabrana poglavlja toksikologije

Gasoviti otrovi od znaèaja sa aspekta profesionalne toksikologije i zaganenja èovekove
okoline i njihov efekat na zdravlje ljudi i okolinu. Kontrola i zakonski propisi aerozaganenja.
Toksikologija organskih rastvaraèa i perzistentnih organskih zaganivaèa.
Hronièna trovanja mineralnim otrovima, prevencija i terapija trovanja.
Toksikologija pesticida. Efekti na zdavlje ljudi. Problem rezidua.
Toksièni efekti lekova. Predoziranje sredstvima koja izazivaju zavisnost.
Savremene metode odrenivanja izuèavanih toksiènih agenasa i tumaèenje rezultata.
Procena rizika. Zakonski propisi.

Metodologija nauèno-istra¾ivaèkog rada: I semestar (5 bodova)

Nauèni metod i nauèni problem. Hipoteza. Verifikacija hipoteze. Eksperimentalni dizajn.
Prikazivanje rezultata nauènog istra¾ivanja: poster prezentacija, usmena prezentacija,
panel diskusija. Objavljivanje rezultata nauèno-istra¾ivaèkog rada: nauèni i struèni
radovi. Pisanje i prijava projekta. Vrednovanje nauènog rada. Etika u nauènoistra¾ivaèkom
radu.


Izborni predmet: II semestar (15 bodova)

Molekularna toksikologija
Toksièni efekti na organe i sisteme organa
Ekotoksikologija
Profesionalna toksikologija
Sudska toksikologija
Analitièka toksikologija
Procena rizika na zdravlje ljudi
Klinièko-toksikolo¹ke analize
Napomena: kandidat bira jedan od ponunenih predmeta u dogovoru sa mentorom.

Dva u¾a izborna predmeta: II i III semestar (9 bodova svaki, ukupno 18 bodova)

Uslovnost: polo¾eni ispit iz toksikologije i izbornog predmeta.

a. Toksikologija lekova
b. Sredstva koja izazivaju zavisnost
c. Neurotoksikologija
d. Genotoksikologija
e. Toksikologija hrane
f. Toksikologija pesticida
g. Toksikologija metalnih otrova
h. Toksikologija organskih rastvaraèa
i. Toksikologija perzistentnih organskih zaganivaèa
j. Zaganenje atmosfere
k. Zaganenje hidrosfere i litosfere


l. Eksperimentalna toksikologija

Napomena: u¾e izborne predmete kandidat bira u dogovoru sa mentorom

Obrada podataka u toksikologiji: II semestar (6 bodova)

Izrada i odbrana seminarskog rada.

Seminar: III semestar (6 bodova)

Seminarski rad prilagonen za svakog kandidata prema temi doktorske disertacije.

Priprema i odbrana predloga teme doktorske disertacije: III (15 bodova)

Odbrana predloga teme (pred komisijom koju odrenuje mentor) u kojem je detaljno obrazlo¾ena nauèna zasnovanost teme, cilj i plan izrade predlo¾ene doktorske disertacije.

Izrada doktorske disertacije: IV, V i VI semestar (90 bodova)

Uslovnost: odbranjen seminaski rad i predlog teme doktorske disertacije.


IZBORNI PREDMETI

Molekularna toksikologija

Osnovni principi molekularne toksikologije. Molekularni mehanizmi toksiènosti na nivou (sub)æelijskih membrana, receptora, enzima, jonskih kanala, transkripcionih faktora, interakcije sa endogenim i egzogenim molekulama, metabolizma otrova. Medijatori toksiènosti: æelijska signalizacija, izmenjena funkcija enzima, slobodni radikali, oksidativni i nitrozativni stres. Toksièni efekti na proteine, lipide i hromatinski materijal. Citotoksiènost, apoptoza, nekroza i reparativni æelijski mehanizmi.

Toksièni efekti na organe i sisteme organa

Op¹ti principi ciljnog delovanja otrova na organizam. Veza hemijske strukture toksiènih agenasa i efekta. Podela prema mestu delovanja: dejstvo otrova na kardiovaskularni, nervni, respiratorni, reproduktivni, imuni sistem, endokrini sistem, jetru, bubrege, ko¾u i oko. Najznaèajniji predstavnici otrova koji ispoljavaju toksiène efekte na pojedine organe i sisteme organa. Faktori koji utièu na stepen o¹teæenja pojedinih organa i sistema organa. Mehanizmi o¹teæenja organa i sistema organa.

Ekotoksikologija

Osnovni koncept ekotoksikologije kao nauke (stanje zaganenja u ¾ivotnoj sredini i globalne promene). Interfazni transport i distribucija zaganivaèa u ¾ivotnoj sredini. Biokoncentracija, bioakumulacija i biomagnifikacija zaganivaèa i ulazak u lanac ishrane. Odgovor jedinke, populacije, zajednice i ekosistema na zagadjujuæu supstancu/e (molekularni, fiziolo¹ki i bihejvioralni nivo). Biomonitoring i biomarkeri hazarda u ¾ivotnoj sredini. Globalni problemi u oblasti ¾ivotne sredine: promena klime, smanjenje ozonskog omotaèa u stratosferi, acidifikacija, zaganenje voda i zemlji¹ta, otpad. Procena rizika. ®ivotna sredina i zdravlje ljudi. Upravljanje toksiènim supstancama i zakonski propisi.

Profesionalna toksikologija

Ambijentalni i biolo¹ki monitoring. Maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK vrednosti) za vazduh i biolo¹ki materijal, kao i ostali parametri od znaèaja za procenu toksiènosti u ovoj oblasti. Selektivni i neselektivni testovi ekspozicije. Biotoksikolo¹ki parametri u proceni skora¹nje ili dugotrajne ekspozicije. Najznaèajniji uzroènici profesionalnih trovanja: gasovi, organski rastvaraèi, metali, pesticidi. Toksikokinetika, sistemsko dejstvo, mehanizam dejstva, analitika, terapija i mere prevencije. Epidemiolo¹ke studije. Zakonski propisi.

Sudska toksikologija

Uzorci za sudsko-toksikolo¹ku analizu (krv, urin, organi, teènost staklastog tela oka, itd) i sav sumnjiv, a za istragu od pomoæi, materijal. Integritet uzoraka i faktori koji utièu na stabilnost uzoraka. Podela le¹nog materijala i drugog materijala od znaèaja. Metode pripreme materijala, sistematski tok analize. Skrining metode. Kvalitativna i kvantitativna analiza. Superanaliza. Tumaèenje rezultata. Izve¹taj toksikolo¹ke analize. Sudsko ve¹taèenje. Najèe¹æi uzroènici letalnog ishoda.

Analitièka toksikologija

Uzorci, uzorkovanje i èuvanje uzoraka. Priprema uzorka za toksikolo¹ku analizu (metode ekstrakcije, mineralizacije, itd.). Skrining postupci. Kvalitativna i kvantitativna analiza. Primenjene metode u toksikolo¹koj praksi: HPLC; GC; GC/MS; LC/MS; AAS (plamena i bezplamena tehnika, hidridni sistem), ICPAES, neutron aktivaciona analiza, imunolo¹ke tehnike, RIA. Dobra laboratorijska praksa. Specifiènosti toksikolo¹ke analize u klinièkoj i sudskoj toksikologiji. Znaèaj analitièke toksikologije u praæenju koncentracije otrova u ¾ivotnoj i radnoj sredini. Interpretacija rezultata toksikolo¹kih analiza.

Procena rizika na zdravlje ljudi

Osnovni pojmovi i znaèaj procene rizika na zdravlje ljudi. Formulacija problema. Identifikacija hazarda. Karakterizacija hazarda. Procena ekspozicije. Integrisanje podataka dobijenih pri proceni ekspozicije i karakterizacije hazarda. Karakterizacija rizika. Primena biomarkera u proceni interne doze. Primena toksikokinetièkih modela u proceni rizika. Specifiènosti procene rizika karcinogenih i/ili genotoksiènih supstanci. Modeli prouèavanja: deterministièki i probabilistièki pristup. Interpretacija rizika: varijabilnost i nepouzdanost. Integrativni pristup u proceni rizika. Dobra evaluaciona praksa. Upravljanje rizikom.

Klinièko-toksikolo¹ke analize

Klinièka toksikologija kao grana toksikologije. Uloga, znaèaj i organizacija klinièkotoksikolo¹ke laboratorije i Centara za kontrolu trovanja. Predmet rada  klinièkotoksikolo¹ke laboratorije. Uzorci i uzorkovanje. Faktori koji utièu na stabilnost uzorka. Priprema uzoraka. Skrining procedure. Kvalitativne i kvantitativne analize u klinièkotoksikolo¹koj laboratoriji . Dokumentacija rada laboratorije. Dobra laboratorijska praksa. Interpretacija rezultata. Najznaèajniji uzroènici urgentnih trovanja. Op¹ti principi klinièke toksikologije: klinièka slika i leèenje najèe¹æih trovanja toksiènim agensima, antidoti.


U¾i izborni predmeti

Toksikologija lekova

Epidemiolo¹ki aspekt trovanja lekovima. Mono i polimedikamentozna trovanja. Interakcije kod trovanja lekovima. Akutna i hronièna ekspozicija lekovima. Lekovi – najèe¹æi uzroènici trovanja (narkotièni i nenarkotièni analgetici, antipiretici, sedativi, antipsihotici, antikonvulzivi, lekovi u terapiji kardiovaskularnih oboljenja): toksikokinetske karakteristike, mehanizam dejstva, karakteristike akutne i hroniène ekspozicije, terapija trovanja, analitika. Lekovi - ekotoksikolo¹ki aspekt. Medicinski i farmaceutski otpad. Procena rizika: procena ekspozicije i karakterizacija rizika.

Sredstva koja izazivaju zavisnost

Toksikolo¹ki aspekt sredstava koja izazivaju zavisnost: alkohol i druga isparljiva jedinjenja, heroin i drugi opijati, kokain, amfetamini, nikotin, kofein, benzodiazepini, barbiturati, LSD, fenciklidin, kanabinoidi, anabolièki steroidi. Interakcije sredstava koja izazivaju zavisnost. Odnos hemijske strukture i efekta. Toksikolo¹ki znaèaj, toksikokinetika, toksikodinamija i mehanizam toksiènosti. Tolerancija i zavisnost. Analitika u biolo¹kom materijalu. Terapija i preventiva. Zakonski propisi sredstava koja izazivaju zavisnost i prekursora.

Neurotoksikologija

Dejstvo toksiènih supstanci na organogenezu nervnog sistema. Krvno-mo¾dana barijera. Poremeæaji funkcije u neurotoksiènosti. Mehanizmi neurotoksiènosti. Toksièni agensi koji izazivaju neuronopatije (metil¾iva, organska jedinjenja kalaja), aksonopatije (ugljendisulfid, akrilamid, organofosfati) i mijelinopatije (heksahlorofen, olovo). Otrovi koji remete procese neurotransmisije (kokain, organofosfati).

Genotoksikologija

Klasifikacija genotoksiènih agenasa. Veza hemijske strukture i genotoksiènosti. Hromozomske i genske mutacije. Mutacije u polnim æelijama. Mutacije u somatskim æelijama. Osnovni mehanizmi genotoksiènog efekta. Interakcije genotoksiènih agenasa  sa DNK, RNK i proteinima. Mutagenost i karcinogeneza. Reparacija o¹teæenja DNK. Testovi genotoksiènosti kojima se detektuju genske mutacije, testovi za otkrivanje hromozomskih promena i testovi za otkrivanje efekata na nivou DNK.

Toksikologija hrane

Toksièni hemijski agensi u hrani „prirodnog“ porekla, aditivi i zagadjivaèi. Direktni aditivi hrane: boje, antimikrobni agensi, antioksidansi, enzimi, fumiganti, lubrikanti, zaslanivaèi, itd. Indirektni aditivi hrane. Zaganivaèi hrane: halogenovana organska jedinjenja, metalni otrovi, mikotoksini, rezidue pesticida i lekova (za namirnice ¾ivotinjskog porekla). Toksiène supstance – produkti obrade namirnica. Ishrana kao faktor toksiènosti. Zakonski propisi u ovoj oblasti. Procena rizika: procena ekspozicije, karakterizacija rizika, odnos ¹teta/korist („risk/benefit“ analiza).

Toksikologija pesticida

Pesticidi: definicija i podela. Toksikolo¹ki znaèaj pesticida. Regulativa u oblasti pesticida. Insekticidi (organohlorni i organofosforni insekticidi, karbamati, piretrini i dr.), herbicidi (bispiridinijum derivati, derivati fenoksisiræetne kiseline, dinitrofenoli i dr.), fungicidi (organometalna jedinjenja, fungicidi nove generacije), rodenticidi: toksikolo¹ki znaèaj, toksikokinetske karakteristike, mehanizam dejstva, karakteristike akutnog trovanja, karakteristike hroniènog trovanja, dugotrajna ekspozicija malim dozama, terapija trovanja, analitika pesticida. Procena rizika: procena ekspozicije i karakterizacija rizika.

Toksikologija metalnih otrova

Karakteristike, redistribucija metala: prirodni i geolo¹ki ciklusi, antropogeni ciklusi; faktori toksiènosti, dejstvo na organizam, mehanizmi toksiènosti. Toksikolo¹ki znaèaj metala: metali od znaèaja sa aspekta profesionalnih trovanja, sluèajnih trovanja, zagadjenja èovekove okoline. Metali – zaganivaèi vazduha, vode i hrane. Organska jedinjenja metala i njihov toksikolo¹ki znaèaj. Biolo¹ki monitoring i bio-toksikolo¹ki parametri. Terapija trovanja metalima – upotreba helatnih agenasa i moguænosti profilakse. Priprema organskog materijala za odrenivanje metalnih otrova. Procena rizika na zdravlje ljudi. Zakonski propisi.

Toksikologija organskih rastvaraèa

Op¹te osobine organskih rastvaraèa i toksiènost. Ekspozicija, doze. Op¹ta i specifièna toksièna dejstva na organizam. Mehanizmi toksiènosti i metabolizam. Alifatièni ugljovodonici – C5-C8 ; benzin i kerozin; halogenovani alifatièni ugljovodonici – metilendihlorid, hloroform, ugljentetrahlorid, metilhloroform, tetrahloretilen; aromatièni ugljovodonici - benzen i derivati benzena; alifatièni alkoholi – etanol, metanol, n7 butanol; glikoli – etilenglikol, dietilenglikol, propilenglikol; glikol etri; ugljen disulfid. Mere za¹tite i terapija trovanja. Procena rizika. Zakonski propisi.

Toksikologija perzistentnih organskih zagadjivaèa

Perzistentni organski polutanti: organohlorni insekticidi, polihlorovani bifenili, polihlorovanidibenzodioksini, polihlorovanidibenzofurani, polibromovana organska jedinjenja i policiklièni aromatièni ugljovodonici. Toksikolo¹ki znaèaj. Ekotoksikolo¹ki znaèaj: kontaminacija vode, vazduha i zemlji¹ta, bioakumulacija i biomagnifikacija. Toksikokinetske karakteristike, mehanizam dejstva, karakteristike akutnog trovanja, karakteristike hroniènog trovanja, dugotrajna ekspozicija malim dozama, terapija trovanja, analitika perzistentnih organskih zaganivaèa. Zakonski propisi. Procena rizika: procena ekspozicije i karakterizacija rizika.

Zagadjenje atmosfere

Izvori i ekspozicija; glavni zaganivaèi atmosfere (O3, SO2, NOx, èestièno zaganenje - suspendovane èestice i talo¾ne materije, èan, aromatièni ugljovodonici, CO i Pb i dr. metali). Distribucija i transformacija zaganivaèa. Izvori zaganenja i faktori koji utièu na koncentraciju zaganivaèa u atmosferi. Oksidacioni i redukcioni tip zaganenja. Fotohemijsko zaganenje vazduha. „Kisele“ ki¹e. Efekat „staklene ba¹te“. Zagadjivaèi zatvorenog prostora („Sick building sindrome“). Efekti zaganenja na èoveka i ostali ¾ivi svet. Metode praæenja kvaliteta vazduha. Osnove ekolo¹ke procene rizika. Zakonski propisi.

Zagadjenje hidrosfere i litosfere

Izvori zaganenja i osnovne zaganujuæe supstance: hlorovani ugljovodonici, herbicidi, organofosfati, karbamati, aromatièni ugljovodonici, toksièni metali, kiseline, deterd¾enti, PCB- polihlorbifenili , PCDDs – polihlordibenzodioksini, PCDFs- polihlordibenzofurani. Otpadne vode. Ve¹taèka nubriva i eutrofikacija voda. Problem rezidua i otpada. Transport i promena hemijskih supstanci u vodi i zemlji¹tu. Bioiskoristljivost i faktori koji utièu na bioiskoristljivost. Biomarkeri efekta i ekspozicije. Efekti zaganenja na ljudsko zdavlje i biljni i ¾ivotinjski svet. Zakonski propisi. Osnove ekolo¹ke procene rizika.

Eksperimentalna toksikologija

Principi rada sa eksperimentalnim ¾ivotinjama. Zakonska regulativa. Etièki komiteti – opravdanost in vivo testova u nauèno-istra¾ivaèke svrhe, predklinièkim ispitivanjima i u cilju edukacije. Koncept 3R-a u eksperimentima na ¾ivotinjma. In silico i in vitro testovi. Dobra laboratorijska praksa (GLP). Testovi akutne, subhroniène i hroniène toksiènosti. Testovi lokalne i sistemske toksiènosti. Ispitivanje genotoksiènosti, karcinogenosti, reproduktivne toksiènosti, teratogenosti, imunotoksiènosti i endokrine toksiènosti. Testovi neurotoksiènosti, hepatotoksiènosti, dermatotoksiènosti, itd. Odnos doza/efekat i odgovarajuæi modeli. Ekstrapolacija podataka na èoveka.

[Enea]

koja je svrha kvotovanja celog posta bez ikakvog komentara? 

[Bred]

verovatno greska neiskusnog korisnika ... 

Sacekacu malo da kolega/inica objasni sta je htela ...