Pikasov povratak kuæi

[Bred]

©irom ©panije ovog leta biæe uprilièeno desetak izlo¾bi i drugih gestova kojima æe biti obele¾eno zapanjujuæe sudbonosno preklapanje Pikasovih godi¹njica - 125 godina od njegovog roðenja i 25 godina od dolaska „Gernike“, njegovog najveæeg remek-dela, u demokratsku ©paniju. U ©paniji æe 2006. biti upamæena kao godina kada je Pikaso - koji se od izbijanja Graðanskog rata nikada vi¹e nije vratio u domovinu - konaèno do¹ao kuæi.

„©panija æe ove godine uèiniti svog sina ponosnim“, kazao je Robert Rozenblum, profesor na Institutu lepih umetnosti pri Njujor¹kom univerzitetu i veliki poznavalac Pikasovog opusa. U „Pradu“ i „Kraljici Sofiji“, dva najznaèajnija nacionalna muzeja u Madridu, nedavno su otvorene prave hit izlo¾be, dok ne¹to manje postavke u Barseloni i Malagi zatvaraju krug.

Veæ prvog dana na ulazu u „Prado“ èekalo je ¹est hiljada posetilaca, ¾eljnih da na izlo¾bi pod nazivom „Pikaso: Tradicija i avangarda“ u¾ivo pogledaju neke od najznaèajnijih slika u istoriji moderne umetnosti, poput „Tri muzièara“ i „®ivot“, koji su po prvi put stigli u ©paniju i trenutno se nalaze „rame uz rame“ sa delima Velaskeza, El Greka, Goje i drugih umetnika koji su inspirisali Pikasa.


U glavnoj galeriji „Prada“ izlo¾eno je preko 40 Pikasovih najznaèajnijih radova, meðu kojima je i njegovo viðenje Velaskezovih „Mladih plemiæki“ u dru¹tvu originala iz 17. veka.

„Dijalog“ izmeðu Pikasa i starih majstora nastavlja se i u Nacionalnom muzeju „Kraljica Sofija“, centru za modernu ¹pansku umetnost. U njemu „Gernika“ deli galerijski prostor sa Gojinim slikom „Treæi maj 1808“, pozajmljenom od „Prada“. Naslikana za „©panski paviljon“ za Svetsku izlo¾bu u Parizu 1937, „Gernika“ je bila Pikasov odgovor na nemaèko bombardovanje baskijskog grada Gernike; Nemaèka je to uèinila podr¾avajuæi Frankovu vojsku. Poreðenje sa slikom „Treæi maj 1808“, koja predstavlja Napoleonove vojnike kako pucaju na ¹panske civile, krajnje je dirljivo. „Upravo je tu Gojinu sliku, kao protivte¾u ‘Gerniki’, Pikaso imao na umu“, ka¾e prof. Rozenblum. Poput svog stvaraoca, ni „Gernika“ nije za njegova ¾ivota kroèila u Frankovu ©paniju. Pikaso, koji je preminuo 1973, napisao je u svom testamentu da se slika isporuèi ©paniji kada se u nju vrati demokratija. To se dogodilo 1981, ¹est godina nakon Frankove smrti, i danas je slika ne samo simbol dogaðaja iz 1937. veæ i ¹panskog osloboðenja. U èast ove 25. godi¹njice Muzej „Kraljica Sofija“ je uz „Gerniku“ izlo¾io i Maneovu „Egzekuciju Maksimilijana“ i Pikasovo kasnije delo „Masakr u Koreji“, obe nastale kao reakcija na brutalnost rata.

Pikaso je roðen 25. oktobra 1881. u Malagi i upravo je tamo¹nji Muzej, koji nosi njegovo ime, i zapoèeo obele¾avanje umetnikovog 125. roðendana. Èitava Malaga bez problema mo¾e da funkcioni¹e kao Pikasov muzej, jer je grad sasvim nalik onom iz njegovog detinjstva, kada je sa ocem i¹ao na borbe bikova.

Ove godine se navr¹ava i jedan vek od èuvenog letovanja u planinskom selu Gosol gde je, pod uticajem iberijske i afrièke primitivne umetnosti Pikasov rad do¾iveo radikalan zaokret koji je svoj potpuni izraz ostvario u „Gospoðicama iz Avinjona“ (1907). Bila je to „prevratnièka“ slika koja æe oznaèiti nastanak kubizma.

Muzej u Barseloni izlo¾io je radove koji se danas nalaze u Pikasovom muzeju u francuskim Antibima. Glavno mesto zauzima „Radost ¾ivljenja“, naslikana 1946, skoro 10 godina nakon „Gernike“. Ulje na platnu sliènog horizontalnog formata prikazuje Pikasovu mladu dru¾benicu Fransoaz ®ilo, kako veselo igra uz pla¾u, podsetiv¹i nas da se, na kraju, mir vratio i umetniku i njegovoj ©paniji.

Miona Kovaèeviæ


--------------------------------------------------------------------------------
blic