posao spisak apotekacenovnik lekovatekstovikontakt

Author Topic: Adaferin gel  (Read 10355 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Adaferin gel
« on: 06-01-2010, 18:58:32 »

EFEKTI TERAPIJE ADAPALENOM KOD BOLESNIKA SA OBOLJENJEM ACNE VULGARIS TIP I

Sanja Perićą, Maja Bubanj˛, Saša Bubanjł i Ratko Stankovićł

Uvođenje retinoida u lečenju akni sedamdesetih godina prošloga veka bilo je revolucionarno u dermatologiji. Po prvi put su dermatolozi imali efektne komedogene medikamente koji su mogli da ublaže višestruku patogenezu akni, rezultirajući u klinički
superiornu kozmetičku pojavu. Potraga za stabilnijim molekulima sposobnim da proizvode terapeutske efekte slične tretinoinu, vodi do razvoja adapalena, koji ima kompletno nov hemijski sastav dobijen kao derivat naftoične kiseline. Danas je prihvaćeno mišljenje da su
akne uzrokovane multifaktorijalnim procesima, odnosno da postoji mnoštvo elemenata koji determinišu tok oboljenja u pilosebacealnom folikulu. Idealni topički tretman acni vulgaris postigao bi terapeutske efekte kod četiri ključne komponente ovog patogenog procesa:
abnormalne keratinizacije, proliferacije i diferencijacije, povećanog stvaranja sebuma, kolonizacije pilosebacealne jedinice sa Propionbacterium acnes (P. acnes) i inflamatorne reakcije na antigene i medijatore koji potiču od P. acnes. Ciljevi ovog istraživanja bili su da se utvrde efekti tretmana aknozne kože adapalenom, eventualni neželjeni efekti tokom terapije, kvalitet života tokom terapije i značaj kućne nege. U istraživanju je učestvovalo 35 ispitanika izabranih na osnovu kliničkog pregleda i anamnestičkih podataka. Ispitivanje je vršeno u Centru estetske medicine Doma zdravlja u Nišu. Ispitanici eksperimentalnog subuzorka (njih 20) su aplikovali na lice adapalen (Airol krem), Pantenol gel krem i Plantoderm mast za noć, a ispitanici kontrolnog subuzorka (njih 15) koristili su Pantenol gel krem za dan i Plantoderm mast (Actavis co) za noć. Istraživanje je trajalo 12 nedelja.
Svi ispitanici su završili kompletan tretman. Ispitanici eksperimentalnog subuzorka tretirani adapalenom pokazali su vidno poboljšanje nakon druge terapije, a rezultati su bili jasni posle četiri nedelje tretmana. Došlo je do pojave neželjenih efekata i to najviše tokom druge i treće nedelje, da bi do kraja terapije bili prisutni, ali nisu u velikoj meri uticali na
ishod sa pozitivnim efektima.

Uvod

Adapalen (http://en.wikipedia.org/wiki/Adapalen) je efektan kao monoterapija kod blažih oblika akni Acne comedonica i u kombinaciji sa oralnom ili antimikrobnom terapijom kod umerenih inflamatornih oblika akni
Kligman je bio prvi koji je saopštio da površinska primena retinoične kiseline ima veliki efekat u terapiji akni i to objasnio njenim
delovanjem na opstrukciju folikula, što je jedan od osnovnih patogenih mehanizama u nastajanju akni (2,3). Tretinoin je prvi retinoid određen za topički tretman akni (4). Topički retinoid tretinoin ("all-trans-retinoic acid") postao je dostupan u SAD ranih 70-tih godina prošlog veka i već godinama je efektno, glavno sredstvo u tretmanu akni i kao monotera i u kombinaciji sa drugim lekovima protiv akni (1). Tretinoin je komedogeno sredstvo i on ostvaruje svoje efekte interakcijom sa receptorima retinoida. On modifikuje proces abnormalne keratinizacije kod akni, pojačava mitotičke procese, aktivira angiogenezu, smanjuje debljinu stratum corneuma i ima sporednu antimikrobnu i antiinflamatornu aktivnost (1). Iako je tretinoin zaista poznat kao efektan u tretmanu akni, takođe se zna da on izaziva iritaciju, što nosi sa sobom kontraefekte kao što je lokalni eritem, isušenost, perutanje i povećana osetljivost kože
na sunčeve zrake (1).
Prednost topičkog tretinoina i svih retinoida prve i druge generacije je na neki način bila limitirana relativno visokom prevalencom iritacije od strane ovih medikamenata (5).
Potraga za stabilnijim molekulima sposobnim da proizvode terapeutske efekte slične tretinoinu vodi do razvoja adapalena, koji ima kompletno nov hemijski sastav dobijen kao derivat naftoične kiseline. Zamenom nestabilnih duplih veza aromatičnim prstenom dobijena je veća stabilnost u uslovima svetla i izlaganja kiseoniku. Kad se izloži dejstvu svetlosti i benzoil peroksida, molekul adapalena
održava integritet, bez degradacije i nakon 72 h od izlaganja.
Adapalen je odobren od US Food and Drug Administration 1996. godine u vidu gela, kreme ili losiona od 0,1%. Adapalen utiče na ćelijsku diferencijaciju, keratinizaciju, inflamatorni proces
Efekt terapije adapalenom kod bolesnika sa oboljenjem acne vulgaris tip I i njegov mehanizam se smatra sličnim mehanizmima
drugih retinoida (1).
Svako sredstvo za koje se tvrdi da je bolje od tretinoina trebalo bi da pokaže slična ili bolja antiinflamatorna svojstva. Farmakološke studije ukazuju na to da adapalen utiče na više bitnih inflamatornih procesa. Do sada, studije koje su obuhvatile više od 400 dobrovoljaca, testirale su sigurnost i podnošljivost adapalena prema standardnim protokolima. Mnogobrojni rezultati ovih
studija pokazuju sasvim jasno da je adapalen veoma dobro podnošljivo jedinjenje, sa značajno nižim mogućnostima iritacije u poređenju sa tretinoinom (5).
U toku poslednjih godina urađena su mnogobrojna klinička ispitivanja da bi se uporedila efikasnost i podnošljivost adapalena i tretinoina u tretmanu acne vulgaris. Tri glavne, velike, dobro kontrolisane studije, koje su obuhvatile skoro 900 ispitanika, pokazale su da su adapalen gel od 0,1% i adapalen solucija od 0,1%, ako ništa drugo, podjednako efektni kao tretinoin gel od
0,025%, dok je njеgоva lokalna podnošljivost superiorna u odnosu na tretinoin. Dokazano je da je adapalen krema od 0,1% značajno efektnija nego vehikulum, sa brzinom reakcije koje se mogu uporediti sa pomenutim gelom i solucijom.
Meta-analiza ovih istraživanja sa gel formama potvrdila je ove zaključke, pokazujući ekvivalentnu efikasnost i poboljšanu podnošljivost u odnosu na tretinoin gel od 0,025%. Početak kliničkih efekata je znatno brži od početka efekata tretinoin gela.
Uzevši sve u obzir, ove studije su pokazale da adapalen ima efikasnost sličnu efikasnosti tretinoina, ali i superiornu terapeutsku razmeru, s obzirom na bolju podnošljivost. Posebna pogodnost ogleda se u tome da nije potrebno praviti vremenski razmak između umivanja lica i aplikacije preparata (4).
Iz mnoštva faktora koji, nesumnjivo, svaki za sebe ima izvesnu ulogu, ipak, preovlađuje mišljenje da su četiri osnovna faktora najbitnija (3,6,7) i da imaju glavnu ulogu u etiologiji i patogenezi akni, a to su:
1.Patološka keratinizacija folikularnog kanala
(3,5,6);
2.Folikularni epitel predstavlja sedište promena u keratinizaciji. Dok je akroinfundibulum neizmenjen, infrainfundibulum, koji normalno ima fini kornealni sloj sa slabo adherentnim korneocitima, postaje kompaktan kod bolesnika koji boluju od akni. Debljina rožastog sloja u ovom slučaju ukazuje na akumulaciju keratina koji ispunjava i proširuje kanal dlake, čime je poremećen fiziološki izlazak sebuma na površinu. Ovo je početna faza u nastajanju komedona.
3.Pojačana sekrecija sebuma (3,5,6);
4.Postoji nesumnjiva korelacija između akni i seboreje, iako hipersekrecija sebuma sama za sebe nije dovoljna da objasni nastanak akni, međutim, hiperseborea je uvek prisutna ako postoje akne i njena izraženost korelira sa izraženošću akni;
5.Naseljavanje pilosebacealnog folikula mikroorganizmima (3,5,6)
Dok se prve dve promene smatraju uslovom za nastajanje akni, naseljavanje pilosebacealnog folikula mikroorganizmima smatra se (kada prva dva uslova već postoje) trećim, bitnim faktorom, okidačem za početak upalne reakcije, odnosno nastanka akni. Opšte je prihvaćeno da se na koži čoveka mogu naći razne koke i Pityriosporon ovale i orbiculare i P. acnes i granulosum i
avidum
. Još krajem prošlog veka postojale su pretpostavke o ulozi P. acnes u patogenezi akni.
•Iniciranje inflamatornih reakcija proinflamatornih faktora bakterijskim antigenima. (5,6).
Sa izuzetkom direktnog antibakterijskog, retinoidi mogu da deluju na sve mehanizme nastanka akni (3,5,6,7).
Ciljevi istraživanja:
Ciljevi ovog istraživanja bili su da se utvrde efekte tretmana lakših oblika akni adapalenom, eventualne neželjene efekte tokom terapije, kvalitet života tokom terapije i značaj kućne nege.
Materijal i metode:
U istraživanju je učestvovalo 35 ispitanika izabranih na osnovu kliničkog pregleda i anamnestičkih podataka. Istraživanje je vršeno u
Centru estetske medicine Doma zdravlja u Nišu.

Koristeći se iskustvima iz literature, prema kojima su ispitivanja pozitivnih i negativnih dejstava adapalena vršena u trajanju 10-12
nedelja, aktuelna studija je tako kreirana da traje 12 nedelja (1,4,8,9).
Uzorak ispitanika je podeljen na eksperimentalni subuzorak (20 ispitanika) i kontrolni subuzorak (15 ispitanika). Ispitanici eksperimentalnog subuzorka su aplikovali na lice adapalen (Airol krem) jednom dnevno, neposredno nakon umivanja tokom prvih 8 nedelja, a zatim još četiri nedelje kada su Airol krem nanosili jedanput u dva dana. Tokom 9,10,11 i 12-te nedelje ispitnici
eksperimentalnog subuzorka su jednom u toku 48h nanosili adapalen Airol krem, a danima kada nisu koristili adapalen, nanosili su Pantenol gel krem i Plantoderm mast za noć (jednom u dva dana), da bi se pratili kombinovani efekti retinoida, kozmetičkih preparata i antiinflamatornih preparata.
Kontrolni subuzorak (15 ispitanika) je koristio Pantenol gel krem za dan i Plantoderm mast (Actavis co) za noć tokom prvih 8 nedelja
jedanput u toku 24h. Svi ispitanici su se složili sa ciljem i uslovima istraživanja i završili kompletan tretman. Efikasnost i lokalna podnošljivost procenjivane su na početku, a zatim jednom nedeljno, kada je rađena analiza i klinički pregled a rezultati
unošeni u protokol istraživanja. Način ocenjivanja (skoriranje) kliničkih znakova acni (komedon, papula, zamašćenost kože) i neželjenih efekata tretmana (eritem, perutanje, osećaj zatezanja kože) prikazan je u Tabeli 1.
Rezultati istraživanja:
U Tabelama 2 i 3, brojevi ispred zagrada predstavljaju brojeve ispitanika eksperimentalnog subuzorka, a u Tabeli 4 brojevi ispred zagrada se odnose na brojeve ispitanika kontrolnog subuzorka.
Brojevi unutar zagrada u Tabelama 2 i 3, odnose se na ocenu (skor) kliničkih znakova acni i neželjenih efekata tretmana ispitanika eksperimentalnog subuzorka, a brojevi unutar zagrada u Tabeli 4 odnose se na ocenu (skor) kliničkih znakova acni
i neželjenih efekata tretmana ispitanika kontrolnog subuzorka.

Ispitanici eksperimentalnog subuzorka tretirani adapalenom vidno su pokazali poboljšanje nakon druge terapije, a rezultati su bili jasni posle 4 nedelje. Redukcija ukupnog broja komedona kao i inflamatornih promena (papula) i zamašćenost su se rapidno smanjivali do kraja tretmana, te se adapalen pokazao kao klinički izuzetno efikasan.
Dobijeni rezultati su u saglasnosti sa rezultatima dobijenim istraživanjem koje je sproveo Wolf 2001. tretmanom u trajanju od 10 nedelja, kod kojeg je utvrđeno da je adapalen gel podjednako efektan kao i tretinoin krema od 0,05% u pogledu uticaja na neinflamatorne i inflamatorne ozlede. Međutim, bitno je napomenuti da je adapalen imao rani porast efikasnosti prvog meseca tretmana u poređenju sa tretinoinom.
Velika je verovatnoća da je ovaj zaključak klinički relevantan, jer ispitanici imaju običaj da procenjuju za sebe da li je preparat delotvoran, relativno rano u procesu tretmana i njihova početna procena ovih faktora konačno utiče na korišćenje preparata (1). U istraživanju koje su sproveli Czernielewski i sar. 2001. meren je i broj komedona i njihov profil kod miša, na kojeg se delovalo adapalen kremom od 0,1%, adapalen gelom od 0,1% i tretinoin gelom od 0,025%. Pri oba merenja, ova tri tretmana su se pokazala
gotovo identičnim. Svi su doveli do smanjenja broja komedona, između 50 i 60% u poređenju sa vehikulom i na isti način doveli su do očekivanih povećanja profila komedona, od skoro 100% sa vehikulom, do preko 200% uz ova tri tretmana.(5) U istraživanju koje su sproveli Ioannides i sar. 2002. cilj je bio da se uporede efikasnost i tolerancija adapalen gela 0.1% i izotretinoin gela
0.05% kod tretmana acni vulgaris na licu.
Adapalen gel i izotretinoin gel su bili jako efikasni u tretmanu acni. Posledica dejstva adapalen gela bila je veća redukcija broja neinflamatornih inflamatornih lezija u odnosu na dejstvo izotretinoin gela, ali razlike između tretmana nisu bile statistički
značajne. Upoređujući adapalen i izotretinoin, značajno manja iritacija kože je zabeležena kod tretmana sa adapalenom, što ukazuje da novo doba tretmana sa slabo iritantnim retinoidima može da počne. (10) U istraživanju koje su sproveli Thielitz i sar. 2007. cilj je bio da se proceni sposobnost adapalen gela, 0,1% u kontroli broja mikrokomedona nakon kombinacija tretmana koje je pratio tretman održavanja postignutog stanja u poslednjoj nedelji istraživanja. Primena adapaleng gela, 0,1% kao dnevna monoterapija, ili svakog drugog dana, značajno je pomogla u kontroli broja mikrokomedona tokom tretmana, kojem je prethodila kombinovana terapija sa
benzoil peroksidom kod bolesnika sa blagim do umerenim aknama (11).
Pojavljivali su se neželjeni efekti, koji su inače kliničarima dobro poznati i zbog kojih je kod retinoida prethodnih generacija bili veoma čest uzrok prekida terapija,. Najviše neželjenih efekata javilo se u drugoj i trećoj nedelji, da bi do kraja istraživanja bili prisutni, ali nisu u velikoj meri uticali na ishod sa pozitivnim efektima. U produžetku terapije, posle osme nedelje pa do dvaneste nedelje, adapalen je ordiniran jednom u toku 24h na dva dana i kombinovan je sa intenzivnim vlaženjem hidrantnom kremom, epitelizantnim sredstvom Pantenol gel/krem i Plantoderm mast.
Neželjeni efekti su bili svedeni na minimum, a stalna redukcija kliničkih simptoma akni je i dalje bila prisutna. Dobijeni rezultati su u skladu sa istraživanjem koje je sproveo Millikan 2001., kod koga je tretman adapalen gelom u trajanju od 12 nedelja, rezultovao znatno većom redukcijom totalnih lezija i neinflamatornih lezija i brojčano većom redukcijom inflamatornih lezija nego tretman
tretinoinom. Iako je lokalna iritacija bila generalno blaga u obe grupe i opseg i ozbiljnost eriteme, perutanja, osušenosti i upaljenosti su bili značajno niži usled dejstva adapalena u odnosu na dejstvo tretinoina. Čak i u drugoj nedelji terapije, koja je
vrhunac perioda iritacije, simptome iritacije (eritemu, perutanje, upalu) imao je značajno manji broj ispitanika koji su koristili adapalen, u odnosu na ispitanike koji su koristili tretinoin (4).
Zaključak:
Terapeutske prednosti adapalena su mnogostruke. Adapalen pokazuje veliku kliničku efikasnost kao snažan inhibitor keratinocitne diferencijacije što je istraživanjem i utvrđeno. Keratinociti su jedna od ključnih meta ćelija za terapeutsko dejstvo adapalena. S obzirom da je hiperproliferacija keratinocita jedan od glavnih patogenetskih procesa koji podstiče razvoj mikrokomedona, koji je osnova za razvoj acne vulgaris, važno je lečenje acne vulgaris na samom početku efektnim terapeutskim sredstvima.
Idealan topički tretman acni vulgaris postigao bi terapeutske efekte na sve četiri ključne komponente ovog patogenog procesa: abnormalnu keratinizaciju, proliferaciju i diferencijaciju, povećano stvaranje sebuma, kolonizaciju pilosebacealne jedinice sa P. acnes i inflamatorne reakcije na antigene i medijatore koji potiču od P. acnes.
Literatura
1. Wolf JE. An update of recent clinical trials examining
adapalene and acne. J Eur Acad Dermatol Venereol
2001;15(Suppl. 3):23-9.
2. Thiboutot D, Gollnick H, Bettoli V, Dréno B, Kang S,
Leyden JJ, et al. New insights into the management
of acne: An update from the Global Alliance to
Improve Outcomes in Acne Group. Journal of the
American Academy of Dermatology 2009; 60(5
Supplement 1):S1-S50.
3. Leyden JJ. Current issues in antimicrobial therapy for
the treatment of acne. J Eur Acad Dermatol Venereol
2001;15 (Suppl 3):51-5.
4. Millikan LE. Pivotal clinical trials of adapalene in the
treatment of acnae. J Eur Acad Dermatol Venereol
2001; 15(Suppl 3):19-22.
5. Czernielewski J, Michel S, Bouclier M, Baker M,
Hensby JC. Adapalene biochemistry and the
evolution of a new topical retinoid for treatment of
acne. J Eur Acad Dermatol Venereol 2001; 15(Suppl
3):5-12.
6. Leyden JJ, Del Rosso JQ, Webster GF. Clinical
Considerations in the Treatment of Acne Vulgaris and
Other Inflammatory Skin Disorders: a Status
Report. Dermatologic Clinics 2009; 27(1):1-15.
7. Holland BD, Jeremy HTA. The Role of
Inflammation in the Pathogenesis of Acne and
Acne Scarring. Seminars in Cutaneous Medicine
and Surgery 2005; 24(2):79-83.
8. Shalita A. The integral role of topical and oral
retinoids in the early treatment of acne. J Eur
Acad Dermatol Venereol 2001; 15(Suppl 3):43-9.
9. Jacyk WK. Adapalene in the treatment of African
patients. J Eur Acad Dermatol Venereol 2001;
15(Suppl. 3):37-42.
10. Ioannides D, Rigopoulos D, Katsambas A.
Topical adapalene gel 0.1% vs. isotretinoin gel
0.05% in the treatment of acne vulgaris: a
randomized open-label clinical trial. Br J
Dermatol 2002; 147(3):523-7.
11. Thielitz A, Sidou F, Gollnick H. Control of
microcomedonee
formation
throughout
a
mainte-nance treatment with adapalene gel,
0.1%. J Eur Acad Dermatol Venereol 2007;
21(6):747-53.


The introduction of retinoids for the treatment of acne vulgaris in the 1970′s was revolutionary in dermatology. For the first time, dermatologists had effective comedolytic
medication that could attenuate multiple aspects of acne pathogenesis, resulting in
superior clinical and cosmetic outcomes. The quest for more stable molecules able to
produce therapeutic effects similar to tretinoin lead to the evolution of adapalen, which has
completely new chemical composition attained as a derivate of naphtoic-acid. Nowadays,
the accepted opinion is that acne is accounted by multifactor processes, i.e. that there are
many elements which determine the course of disease in pilosebaceous folicle. Ideal
topical treatment of acne vulgaris could acheive therapeutic effects at four key
components of this pathogen process: abnormal keratinization, proliferation and
differentiation, augmented creation of sebum, settlement of pilosebaceous unit from
Propionbacterium acnes (P. acnes) and inflammatory reaction on antigenes and mediators
which originate from P. acnes. The aims of this research were to establish the efficiency of
treatments with adapalen, to establish eventual undesirable effects of this therapy, quality
of life during the therapy and importance of home attendance.The research included 35
subjects. The selection of subjects was based on clinical analysis and anamnestic data. The
research was conducted in the Centre of Esthetic Medicine in the Primary Health Care
Centre in Nis. The subjects of experimental subsample (20 of them) applied adapalen
(Airol cream), Pantenol gel cream and Plantoderm unquent (Actavis co) for night use.
Subjects of control subsample applied only Pantenol gel cream and Plantoderm unquent
(Actavis co) for nightly usage. The research lasted 12 weeks. All subjects underwent
complete treatment. The subjects of experimental subsample treated with adapalen
showed visible amelioration after second therapy, and results were clear after four weeks
of treatment. Undesirable effects mostly appeared during the second and third week and
were present untill the end of the therapy, but they did not significantly affect the positive
results. Acta Medica Medianae 2009;48(1): 24-30.
Key words: adapalen, topical retinoid, acne vulgaris


www.medfak.ni.ac.rs/amm
« Last Edit: 06-01-2010, 19:01:31 by Bred »


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2020 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana