posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Dijareja  (Read 12435 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Dijareja
« on: 15-12-2006, 09:51:04 »

POREMECAJI FUNKCIJE DEBELOG CREVA

manifestuju pojavom: proliva (dijareja) ili zatvora (konstipacija).
Normalno formirana stolica teži 180-200 g i sadrži 60-80% vode, a normalan ritma pražnjenja stolice je jednom dnevno do tri puta nedeljno.

D i j a r e j a

Označava povećanje volumena stolice ili učestalosti pražnjenje. Pretstavlja jedan od najčešćih kliničkih znakova gastrointestinalnih oboljenja, ali može da odražava i poremećaje nastale van digestivnog sistema. Za mnoge ljude dijareja pretstavlja povremenu neugodnost, ali, grubo,  2 milona ljudi, uglavnom dece, svake godine umre od posledica ovog poremećaja.

Uzroci dijereje su brojni, ali u najvećem broju slučajeva, dijareja nastaje jednim od 4 mehanizma: osmotskim, sekretornim, inflamacijskim/infekcijskim, poremećajem motiliteta. Često je više od jednog mehanizma uključen u patogenezu dijareje.

Najvažnije posledice proliva su gubitak vode i elektrolita i malapsorpcija. Prolivima se takodje gube i bikarbonati što remeti acido-baznu ravnotežu.

Dijareja - osmotska

Absorpcija vode u intestinumu  zavisi od absorpcije soluenata – osmotski aktivnih čestica. Ako se u intestinalnom lumenu zadržava ekscesna količina osmotski aktivnih čestica, voda neće biti absorbovana i javiće se dijareja.

Osmotska dijareja, tipično, nastaje u jednoj od sledeće dve situacije: Ingestija malo absorbilnih substanci: Najčešće molekuli ugljenih hidrata ili dvovalentni joni. Najčešći primeri: manitol ili sorbitol, MgSO4 i neki antacidi (Mg(OH)2). Malabsorpcija: Nesposobnost absorbcije odredjenih ugljenih hidrata je najčešći deficit koji izaziva dijareju, mada se diajrea može javiti u bilo kom tipu malabsorpcije. Malapsorpcija - Poremećaji funkcije tankog creva mogu nastati zbog poremećaja procesa varenja hrane u lumenu creva (maldigestija) ili zbog poremećaja funkcije sluznice creva. Krajnji rezultat ovih poremećaja je poremećena apsorpcija hrane (malapsorpcija), a ona vodi pothranjenosti ili malnutricija. Čest primer malabsorbcije je ona koja se javlja u intoleranciji lactoze koja nastaje usled deficita enzima laktaze. Kada postoji deficit laktaze, unos i umerenih količina laktoze (obično kao mleko), dovodi do toga da laktoza ne može da bude efikasno hidrolizirana u glukozu i galaktozu – oblike u kojima može biti absorbovana. Osmotski aktivna laktoza se zadržava u intestinalnom lumenu gde “zadržava" vodu. Osim toga, neabsorbovana laktoza prolazi u debelo crevo (kolon) gde se razlaže -fermentira pod uticajem bakterija prisutnih u kolonu, što dovodi do produkcije velikih količina gasa.

Karakteristika ovog oblika dijareje je da prestaje kada se pacijent podvrgne gladovanju ili prestane da unosi materije koji se loše absorbuju.
Dijareja – sekretorna

Velika količina vode se normalno sekretuje u tanko crevo, ali veliki deo te vode biva absorbovan pre nego što dospe u debelo crevo. Dijareja nastaje kada sekrecije vode u intestinalni volumen prevazidje absorpciju.

Više miliona ljudi je umrlo zbog sekretorne dijareja izazvane kolerom. Vibrio cholerae, produkuje toksin, koji aktiviše adenilat ciklazu, dovodeći do povećanja koncentracije cAMP u kriptama  enterocita. Ovo povećanje koncentracije cAMP do prolongiranog otvaranja hloridnih kanala što omogućava sekreciju vode iz kripti i tako nekontrolisanu sekreciju vode u lumen creve. Pored toga, toksin kolere pogadja enterični nervni sistem, obezbedjujući nezavisni stimulus za sekreciju vode.  Izlaganje delovanju toksina još nekoliko tipova bakterija (npr. termolabilnom toksinu E. coli ) indukuje istu seriju dogadjaja i masivnu sekretornu dijareju koja je često letalna ako se osoba ne podvrgne agresivnom tretmanu rehidratacije.

Sem bakterijskih toksina, veliki broj drugih agenasa takodje može da indukuje sekretornu dijareju pokretanjem intestinalne sekretorne mašinerije: neki laksativi, hormoni koje sekretuju neki tipovi tumora (npr. VIP), veliki broj lekova (npr. neki antidepresivi, lekovi za astmu), neki metali, organski otrovi, biljni produkti (npr. arsenik, insecticidi, otrovi gljiva, cafein). U većini slučajeva, secketorna dijareja ne prolazi ni posle 2-3 dana gladovanja.


Inflamatorna i Infektivna dijareja

Epitel GIT je zaštićen od oštećenja brojnim mehanizmima koji čine  gastrointestinalnu barijeru, ali, poput mnogih drugih, i ova barijera može biti savladana. Oštećenje barijere delovanjem virusa i bakterija je čest uzrok dijareje. Destrukcija epitela dovodi do eksudacije seruma i krvi u lumen, ali često i do široko rasprostranjenih oštečenja epitela koja kompromituju absorpciju. U ovim uslovima absorbcija vode je insuficijentna i kao rezultat nastaje dijareja. Ovaj oblik dijareje izazivaju: bacterije: Salmonella, E. coli, Campylobacter, virusi: rotavirusi, coronavirusi, parvovirusi, norovirus, protozoe: coccidia species, Cryptosporium, Giardia.

"Gastrointestinalna barijera"

Zadatak (gastrične i intestinalne mukozne barijere) je da omogući transport nutrienata kroz epitel, ali da one¬mo¬gući prolaz štetnih molekula i organizama. Ima dve komponente: Intrinzičnu koju čine epi¬tel¬ne ćelije koje oblažu digestivni tubus i tesne veze koje ih spajaju. Ekstrinzična barijera čine je sek¬reti koji nisu fizički deo epitela ali utiču na epitelne ćelije u učestvuju u održavanju barijerne f-je.

Ekstrinzična komponenta: mukus i bikarbonati, hormoni i citokini. Normalna proliferacija ćelija gastričnog i intestinalnog epitela, kao i proliferacija u odgovoru na povredu pod uticjem je brojnih endokrinih i parakrinih faktora. Posebno mesto u održavanju barijere smatra se da imaju epidermal growth factor (EGF) i transforming growth factor-alpha (TGF-alpha).  EGF se sekretuje iz pluvačnih i iz duodenalnih žlezda, a TGF-alpha produkuju epitelne ćelije želuca. Oba peptida se vezuju za isti receptor i stimulišu proliferaciju ćelija epitela. Prostaglandini, posebno E2 i prostaciklin, su već dugo poznati po svojim "citoprotektivnim" efektima na gastrointestinalni epitel.  (poznato je da  aspirin i drugi NSAIDs, koji inhibišu sintezu prostaglandina često dovode do gastričnih erozija i ulceracija ).
Trefoil proteini čine familiju malih peptida koje sekretuju u velikoj količini peharaste ćelije želučane i intestinalne mukoze i oni pokrivaju apikalnu površinu ćelija epitela. Zbog osobene molekulske strukture otporni su na proteoliznu destrukciju. Brojne studije su pokazale da ovi peptidi imaju važnu ulogu u održavanju integriteta mukoze, reparaciji lezija, kao i u kontroli proliferacije ćelija epitela. Pokazano je da štite epitel od čitavog niza toksičnih lekova i hemikalija.

NO učestvuje u nastanku mukozne lezije u brojnim oboljenjima digestivnog trakta.  Sintetiše se iz arginina delovanjem jedne od tri izoforme NO sintaze (NOS).

Antibiotski Peptidi i Antitela - Važna uloga u sprečavanju prodora bakterija iz lumena kroz epitel. Paneth-ove ćelije su epitelni granulociti locirani u malim intestinalnim kriptama mnogih nono3ra. One sintetišu i sekretuju nekoliko antimikrobnih peptida, medju kojima su i izoforme alpha-defenzina poz¬nate kao kriptdini ("crypt defensin"). Ovi peptidi deluju antimikrobno na brojne potencijalne pato¬gene, uključujući i nekoliko vrsta bakterija, neke gljivice i Giardia trophozoite. Njihov mehanizam delovanja je sličan  neutrofilnim alpha-defenzinima, koji permeabilizuju membrane ciljnih ćelija.


Imunski odgovor u zapaljenju značajno doprinosi nastanku dijarejre. Aktivacija Le dovodi do sekrecije medijatora inflamacije i citokina koji stimulišu sekreciju, superponirajući ovu sekretornu komponentu na inflamatornu dijareju. ROS iz Le mogu da oštete ili ubiju ćelije intestinalnog epitela, koje onda bivaju zamenjene nezrelim ćelijama, koje tipično nemaju enzime šetkastog epitela i transportere neophodne za absorbciju nutrijenata i vode. Na ovaj način u patogenezu se uključuju i mehanizmi osmotske (malabsorptivne) dijareje.


Motorna dijareja

Da bise voda i nutrienti efikasno absorbovali, intestinalni sadržaj mora biti adekvatno eksponiran mukoznom epitelu i ovaj se mora zadržati dovoljno dugo da omogući absorbciju. Poremećaji motaliteta koji skraćiju vreme zadržavanja dovode do smanjenja absorbcije, dovodeći do dijareje čak i ako absorbtivni proces per se teče normalno. Poremećaji motiliteta (obično povećana propulzivnost) su primećeni u mnogim oblicima dijareje. Ono što je teško odrediti jeste da li su poremećaji motiliteta primarni uzrok dijareje.
 

 
K o n s t i p a c i j a



Kada je pražnjenje redje od 3 puta nedeljno i zapremina stolice manja od normlane govori se o konstipaciji, pod uslovom da takvo stanje traje nekoliko meseci. Teška konstipacija sa izostankom spontane defekacije naziva se opstipacija.

Konstipacija nastaje kao posledica poremećaja u pokretljivosti debelog creva ili poremećaja refleksa pražnjenja debelog creva (kao u psihogenoj ili habitualnoj konstipaciji koja se javlja u dece kao posledica emocionalnog konflikata izmedju deteta i roditelja usled čega dete potiskuje refleks, tako da ovaj slabi i dolazi do prilagodjavanja rektuma na veću količinu sadržaja uz voljno upravljanje defekacijom).

Poremećaji u pokretljivosti debelog creva do potpunog gubitka pokretljivosti mogu nastati zbog: poremećaja inervacije debelog creva (npr. Hirschprung-ova bolest koja nastaje kao posledica urodjenog nedostatka ganglijskih ćelija mijenteričnog pleksusa mišićnog zida debelog creva), bolesti koje zahvataju glatki mišić debelog creva (skleroderma, mišićna distrofija), metaboličkih (hipokalijemija i hiperkalcijemija) i hormonskih (hipotireoza) poremećaja.

Kada opstipacija traje dovoljno dugo, bez obzira na uzrok, debelo crevo se sve više širi i nastaje megakolon, a zbog istanjenja zida može lako doći do perforacije creva koja vitalno ugrožava pacijenta.

Ukratko najvaznije (http://farmaceuti.com/tekstovi/?p=50)
« Last Edit: 07-03-2008, 15:24:17 by Bred »


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2019 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana