posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Endokrinopatije  (Read 28995 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Endokrinopatije
« on: 15-12-2006, 09:52:04 »

ENDOKRINOPATIJE


To su poremecaji rada endokrinih zlezda ili delovanja njihovih hormona. Ukoliko su hormonski efekti
 govori se o hiperfunkcionalnim, a ukoliko su
 hipofunkcionalnim  endokrinopatijama.
Endokrinoparije su uzrokovane poremecajima na nivou samih endokrinih zlezda (primarne endokrinopatije) ili  poremecajima u sistemu koji regulise njihov rad ( glandularne endokrinopatije). Ako su to zlezde koje su pod regulatornim uticajem  hipotalamo-hipofizne osovine i ako je poremecaj nastao na nivou hipofize  = sekundarne endokrinopatije, a ako je poremecaj na nivou hipotalamusa =  tercijarne endokrinopatije. Kada su u pitanju zlezde cija sekrecija nije regulisana sekrecijom hormona hipotalamo-hipofizne osovine, sekundarne endokrinopatije = rezultat poremecaja homeostaze koji uzrokuju posledicno promene u lucenju hormona (npr. u slucaju paratireoidnih zlezda to su poremecaji u koncentraciji kalcijuma). Ako su endokrinopatije izazvane poremecajima izvan endokrinih zjezda i njihovih regulatornih mehanizama (ektopicno lucenje hormona - lucenje od strane tumorskih celija koje ne vode poreklo od celija koje normalno luce hormon, ijatrogeni unos, ubrzana ili usporena razgradnja, poremecaji na nivou receptora za hormone) = ekstraglandularne endokriniopatije.

Mogu se podeliti na uzrokovane: viskom hormona usled neoplasticnog rasta endokrinih celija, autoimunskih poremecaja, ekscesnog unosa hormona; nedostatkom hormona - hirurskih, infekcija, inflamacija, infarkt, hemoragija, tumorska infiltracija, autoimunost; neosetljivoscu na delovanje hormona - Nasledni defekti membranskih ili jedarnih receptora, Nasledni defekti na putu prenosa signala sa receptora.



POREMECAJI FUNKCIJE HIPOFIZE
(engl. pituitary gland)


   Lokalizacija: Sella turcica, na bazi mozga
         Delovi : prednja hipofiza, zadnja hipofiza   

Struktura hipofize
Struktura za koju se makroanatomski smatralo da je jedna zlezda — hipofiza — sastoji se od 2 dela koji imaju razlicito embrionalno poreklo.  Prednja hipofiza (engl. anterior pituitary)-adenohipofiza  je pravo endokrino tkivo, dok je zadnja  hipofiza – neurohipofiza sacinjena od nervnog tkiva koje se siri nanize iz hipotalamusa.

Hormoni neurohipofize
Oksitocin - regulise izlučivanje mleka, kontrakcije uterusa, indukuje porodjaj
Arginin-vazopresin ili ADH - deluje na distalne tubule i sabirne kanalice, presorni efekti

Hipotalamusna kontrola
Hipotalamusni oslobadjajuci faktori (engl. Hypothalamic Releasing Factors). Hipotalamusni inhibisuci faktori (engl. Hypothalamic Inhibiting Factors). Svaki od hormona hipofize ima svoj set stimulisucih i inhibisucih faktora/hormona sem honadotropina.

Oksitocin i vazopresin
Hipotalamusni centri: Supraoptcki nukleus i Paraventricularni nukleus
Aksonski Transport


Smanjeno lucenje hormona

Nedovoljno lucenje hormona prednjeg reznja hipofize dovodi do poremecaja koji se naziva hipopituitarizam. Kada je smanjeno lucenje svih hormona hipofize govori se o panhipopituitarizmu, a ako je smanjeno lucenje samo jednog hormona o monotropnom hipopituitarizmu. Moze nastati kao posledica poremecaja u samoj hipofizi: razvojni poremecaji (displazija); vaskularni poremecaji (postpartalna nekroza - Sheehan-ov sindrom, vaskulitis, aneurizma); tumori; infekcije (tuberkuloza, lues, meningitis); ijatrogeni uzroci (hiruski zahvati, zracenje) ili zbog poremecaja na nivou hipotalamusa odnosno infundibuluma ili ekstrahipotalamusnih delova CNS-a. U izvesnom broju slucajeva uzrok nije poznat, pa se govori o idiopatskom obliku ovog poremecaja.

Klinicke manifestacije nastaju kada se unisti 70-75% prednjeg reznja i zavise od: starosti bolesnika, brzine nastanka i duzine trajanja  poremecaja, hormona cije je lucenje smanjeno.


STH

Protein mol. mase. 22,000. Sekreciju STH kontrolisu: GHRH (stimulise sintezu i oslobadjanje) release. Ghrelin peptid gastricnog porekla (stimulise GHRH i indiretno oslobadjanje STH, kao i direktno oslobadjanje STH) i Somatostatin -somatotropin-release inhibiting factor (SRIF) - inhibise oslobadjanje STH. Poluzivot 6-20 minuta. Somatomedini – sintetisu se u jetri - polipeptidi – faktori rasta. STH  stvaranje IGF-I somatomedina. IGF-I  se vezuje za visoko-afinitetne cirkulatorne IGF-vezujuce proteine [engl. IGF-binding proteins (IGFBPs)] koji regulisu biokativnost IGF-a. Hipokalorijska stanja karakterise rezistencija na delovanje STH ( koncentracija IGF-I je niska u kaheksiji, malnutriciji, sepsi).

Brzina rasta se menja tokom zivota. Najveca je u detinjstvu, smanjuje se sa postizanjem seksualne zrelosti. Brzina rasta se razlikuje u zavisnosti od zivotnog doba. Najznacajniji hormoni koji uticu na rast su STH i tiroksin, a znacajni su i seksualni hormoni, faktori rasta, citokini . Seksualni hormoni su odgovorni za potsticaj rasta u periodu postizanja seksualne zrelosti. Za normalan rast neophodna je kalorijska energija, amino kiseline, vitamini, metali u tragovima.

 
Smanjeno lucenje hormona rastenja (STH), odnosno lucenje nefunkcionalnog hormona

 lucenje STH, uz normalno lucenje ostalih hormona hipofize, u dece, dovodi do stanja koje se karakterise niskim, patuljastim rastom, a naziva se hipofizna (pituitarna) nanosomija. Slican poremecaj nastaje i pri:
  stvaranje somatomedina, zbog neosetljivosti celija na delovanje STH (uslovljene defektima u strukturi receptora za STH ili u prenosu signala) - Laronova nanosomija (koncentracija STH u krvi povecana); kada postoji neosetljivost na delovanje somatomedina (koncentracije STH i somatomedina u krvi su normalne). Nedostatak STH se retko vidja kao izolovan poremecaj (obicno uzrokovan mutacijom GH-N gena, ukljucujuci deleciju gena i citav niz tackastih mutacija ili mutacijom gena za GHRH receptor), najcesce je udruzen sa nedostatkom drugih hormona hipofize, najcesce gonadotropina. (Ako je smanjeno i lucenje gonadotropina epifizne pukotine se ne zatvaraju u pubertetu, pa se rast produzava nakon puberteta, ali uvek bitno zaostaje za normalnim).


Smanjeno lucenje hormona LH i FSH

Kod dece, pre i u toku puberteta, dovodi do izostanka promena karakteristicnih za pubertet (potpunog ili delimicnog izostanka razvoja sekundarnih seksualnih karakteristika i neplodnosti). Kod odraslih do sekundarnog hipogonadizma, koji se manifestuje. kod zena: razvojem sekundarne amenoreje (gubitak menstruacije) i klinickim znacima
 delovanja estrogena (atrofija dojki, vaginalne sluznice i uterusa), kod muskaraca: znacima   aktivnosti testosterona ( libida, potence, misićnog tonusa i dlakavosti).


Smanjeno lucenje hormona ACTH

Izaziva sekundarnu hipofunkciju nadbubrezne zlezde koja je slicna primarnoj (Addison-ovoj bolesti). Razlikuje se od primarne po tome sto je lucenje aldosterona normalno, buduci da ono nije zavisno od lucenja ACTH.


Smanjeno lucenje hormona TSH

dovodi do sekundarne hipotireoze koja se kliniski tesko razlikuje od primarne. Nedostatak TSH u decijem uzrastu dovodi do teskog zaostajanja u fizickom i mentalnom razvoju, a u odraslih do razvoja miksedema.


Smanjeno lucenje hormona PRL

ima samo jedno klinicko obelezje - nepostojanje laktacije nakon porodjaja. Klasican primer je postpartalna nekroza hipofize uzrokovana hemoragickim sokom (Sheehan-ov sindrom).


 
Povecano lucenje hormona


Najcesci uzroci  lucenja hormona su funkcionalni tumori hipofize (mikro- i makroadenomi) koji luce hormone. Obicno se prekomerno luci samo jedan hormon, najcesce PRL, STH ili ACTH, a vrlo retko TSH, LH i FSH.

Povecano lucenje hormona STH

Klinicke manifestacije  prekomernog lucenje STH  zavise od toga da li je poremecaj nastao pre ili posle srascivanja epifiza dugih kostiju, sto se normalno desava u pubertetu. Ako poremecaj nastane pre srascivanja epifiza dugih kostiju dolazi do prekomernog - gigantskog rasta i taj poremecaj se naziva gigantizam, a ako do poremecaja dodje posle srascivanja epifiza dugih kostiju, dolazi do zadebljanja kostiju i proliferacije mekih tkiva, pa se razvija  akromegalija. Gigantizam - ekscesna produkcija STH u detinjstvu

Akromegalija

Najcesci uzrok sekretorni tumori – adenomu, retko ektopicno lucenje iz celija tumora pankreasa, ovarijuma, pluca. Buduci da je vec doslo do srascivanja epifiza, osoba  ne moze da raste, ali dolazi do uvecanja kratkih kostiju sake i stopala i membranoznih kostiju lica i lobanje, tako da se uvecavaju sake i stopala, nos se prosiruje i dobija bulbaran izgled; dolazi do protruzije donje vilice, izbocenja cela. STH stimulise rast hrskavice i kosti,  dolazi do subperiostne, opozicijske neoosteogeneze  zglobna hrskavica zadeblja i degenerise (hipertroficka artropatija) i javlja se bol (atralgija) u velikim zglobovima (koleno, kuk) i duz kicmenog stuba. Zbog zadebljanja hrskavice larinksa i disajnih puteva dolazi do promene boje glasa i javlja se sklonost ka razvoju bronhitisa.

Progresija nelecene akromegalije - Iregularan rast kostiju se nastavlja: sake, stopala, zglobovi. Dolazi do zadebljanja ligamenata i zbog njihovog pritiska na periferne nerve javlja se neuropatija. Dolazi do uvecanja unutrasnjih organa: jetre, slezine, bubrega, pljuvacnih zlezda, sto se oznacava terminom visceromegalija. Uvecanje srca (kardiomegalija) razvija se zbog visokih koncentracija STH, ali i zbog opterecenja srca pritiskom (hipertenzija postoji u 25% bolesnika sa akromegalijom). Zbog visokih koncentracija STH smanjuje se iskoriscavanje glukoze, smanjuje se toleranca glukoze i vremenom moze doci do razvoja insuficijencije -celija Langenhansovih ostrvaca pankreasa i razvoja secerne bolesti. STH pojacava lipolizu, te se povecava koncentracija slobodnih masnih kiselina u cirkulaciji.
Zbog rasta tumora dolazi do destrukcije hipofize, pa postepeno dolazi do razvoja sekundarnog hipotireoidizma, hipogonadizma i insuficijencije kore nadbubrezne zlezde, a zbog kompresije okolnih struktura javljaju se defekti u vidnom polju (zbog kompresije optickog nerva) i znaci kompresije III, IV i VI kranijalnog nerva.

 
Prolaktin
199 amino kiselina. Poluzivot 20 min. Receptor slican receptoru za STH.  stvaranje mleka, odrzava corpus luteum, inhibise ovarijum, dopamine kontrolise brzinu oslobadjanja.

Pojacano lucenje hormona PRL

Moze nastati zbog tumora hipofize (prolaktinoma),  poremecaji u oslobadjanju dopamina - faktora koji inhibira oslobadjanje PRL (PIF-a), sekrecije velikih kolicina estrogena (povecavaju broj celija koje sekretuju PRL - laktotrofne celije). U zena se uz galaktoreju (pojavu mlecnog sekreta iz dojke) javlja i hipofunkcija ovarijuma sa poremecajima menstrualnog ciklusa (oligomenoreja, amenoreja, anovulacijski ciklusi) jer hiperprolaktinemija, odnosno poremecaji koji uslovljavaju njen nastanak, dovode i do poremecaja u oslobadjanju LHRH. U muskaraca dolazi do gubitka libida, impotence,  a vrlo retko i do galaktoreje.

Pojacano lucenje hormona -  gonadotropina pre puberteta dovodi do pravog prevremenog puberteta. ACTH dovodi do razvoja Cushing-ove bolesti, a TSH do razvoja sekundarne hipertireoze.         


Smanjenje ili prestanak lucenja  ADH

Uzrokuje nastanak dijabetesa insipidusa. Uzroci: ostecenje hipotalamusa i hipofize rastom tumora, zapaljenskim procesima,  vaskularnim poremecajima, prelomom baze lobanje. U izvesnom broju slucajeva uzrok poremecaja nije poznat. Usled nedovoljnog lucenja ADH ćelije distalnih tubula bubrega I sabirnih kanalica ostaju nepropustljive za vodu, pa se dnevno izluce velike kolicine (5 do 15 L, pa i vise) nekoncentrovane  mokrace ( koncentracija < 290mmol/kg), male specificne težine (< 1,007). Klinicke manifestacije bolesti ukljucuju poliuriju i nikturiju (nocno mokrenje), koje su pracene izrazenim osecajem zedji i polidipsijom (povecan unos vode), koja obicno odgovara poliuriji, tako da je dehidratacija izuzetno retka.


Prekomerno lučenje ADH (nezavisno od osmolalnosti plazme)

uzroci: rast tumora koji luče ovaj hormon,  neki poremećaji centralnog nervnog sistema, uzimanje lekova (hloropropamid, vinkristin, tiazidski diuretici). Bez obzira na uzrok, povećano lučenje ADH dovodi do zadržavanja vode, sa hemodilucijom i hiponatrijemijom.  volumena plazme   GF i zaustavlja lučenje aldosterona, što dovodi  do   gubitka natrijuma urinom, čime se  još više  koncentracija natrijuma u plazmi. Kliničke manifestacije su nespecifične i zavise od koncentracije natrijuma u plazmi.


-------------------------

POREMEĆAJI FUNKCIJE
ŠTITASTE ŽLEZDE (tireoidea)


Produkuje dva hormona tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Hormoni imaju kritičnu ulogu u diferentovanju ćelija, posebno su značajni za razvoj nervnog sistema (formiranje sinapsi i mijelina), kod odraslih značajni za održavanje termogenetske i metaboličke homeostaze. T3 i T4 su liposolubilnii, prolaze kroz membrane  ciljnih ćelija i vezuju se za jedarne  receptore. T4  = glavni  oblik u kojem  se hormoni oslobadjaju, T3 =  najaktivniji oblik; nastaje iz T4, uz učešće enzima, u  ciljnim ćelijama.

Regulacija sinteze hormona štitaste žlezde: T4 i T3 feedback mehanizmom inhibišu stvaranje TRH i TSH. TSH stimuliše produkciju T4 i T3. Folikul tireoidne žlezde =folikulske ćelije okružuju koloid, koji sadrži tireoglobulin. Folikulske ćelije sintetišu tireoglobulin i enzime koji učestvuju u sintezi hormona. TSH stimuliše sintezu tireoglobulina, T4, T3. TSH-R, TSH receptor; Tg, tireoglobulin; NIS, natrijum-jodide suporter; TPO, tireoidna peroksidaza; DIT, di-jodotirozin; MIT, monojodtirozin



POREMEĆAJI FUNKCIJE
ŠTITASTE ŽLEZDE

Nastaju, najčešće, usled autoimunskih  procesa koji dovode do prekomerne produkcije tiroidnih hormona (tireotoksikoza*, hipertireoidizam, hipertireoza) i destrukcije žlezde i nedostatka hormona (hipotireoidizam, hipotireoza); usled stvaranja benignih nodusa; različitihoblika karcinoma tireoideje. * Tireotoksikoza = svako  koncentracije hormona štitaste žljezde, bez obzira na uzrok (npr. davanje hormona, zapaljenjski procesi u kojima nema hiperfunkcije štitaste žlezde, već je samo   oslobadjanje hormona), a  hipertireoza =  koncentracije hormona štitaste žlezde u krvi koji nastaje usled hiperfunkcije žlezde.


TIREOTOKSIKOZA

Najvažniji uzroci: Hipertireoza izazvana Graves-ovom (Basedow-om) bolesti (60-80% svih tireotoksikoza, tipično se javlja u uzrastu 20-50 god), toksična multinodularna struma, toksični adenomi.
 
Graves-ova bolest

Autoimunsko oboljenje štitaste žlezde. Pored znakova hipertireoze, dolazi i do infiltracijske oftalmopatije (egzoftalmus) i dermopatije (pretibijalnii edemi).   

Patogeneza - Značajnu ulogu u nastanku bolesti imaju genetski faktori (polimorfizam HLA-DR i CTLA-4 gena) i sredinski faktori: stres (najverovatnije posredstvom neuroendokrine kontrole imunskog odgovora), pušenje (manje značajno za tireotoksikozu, a vrlo značajno za razvoj oftalmopatije), akutno povećanje unosa joda, javlja se 3x češće postpartalno. Bolest nastaja usled stimulacije receptora za TSH stimulišućim autoantitelima koje sekretuju limfociti. U <5% bolesnika sa Graves- om bolesti javlja se dermopatija skoro uvek kada postoji umerena do teška oftalmoŹpaŹtiŹja.  Promene se najčešće uočavaju na prednjoj i lateralnim stranama donjih delova ekstremiteta (preŹtiŹbialni miksedem), mada se mogu javiti i na drugim mestima, naročito nakon traume. Tipična kožna lezija je neinflamirana induracija tamno ružičaste ili pururne boje izgleda kore pomorandže  ("orange-skin" appearance). Ponekad se uočavaju nodusne promene. Promene nekad zahvataju selu podkolenicu i stopalo mimikrirajući elefantijazu. <1% pacijenata nalaze se promene na akralnim delovima ekstremiteta (engl. thyroid acropachy).

Oftalmopatija
Izgleda da citokini imaju glavnu ulogu. Dolazi do infiltracije ekstraokularne muskulature aktivisanim T ćelijama. Oslobadjanje citokina ( IFN-, TNF, IL-1)  aktivacije fibroblasta  i  sinŹteŹze glikozaminoglikana koji zadržavaju vodu  karakterističnog edeme mišića. Kasnije u toku boŹlesŹti dolazi do fibroze i tek tada mišićne ćelije pokazuju znake oštećenja. Iako patogeneza ove oftalŹmoŹpatije nije razjašnjena, postoje podaci koji ukazuju da bi orbitalno eksprimiran TSH-R moŹgao biti auto Ag. U pacijenata sa oftalmopatijom detektovan je čitav niz autoAb specifičnih za Ag orbitalnih miŹšića i fibroblasta, ali ova autoAt najverovatnije nastaju kao 2˚ fenomen, na bazi T-ćeŹlijŹski zavisŹnog autoim odgovora. Smatra se da sličan patogenetski mehanizam stoji i u osnovi dermopatije.

Kliničke manifestacije tireotoksikoze nastaju zbog hiperfunkcije različitih sistema u organizmu, s jedne strane i nemogućnost pojedinih sistema da podmire povećane potrebe za energijom, s druge strane. Hipertireoza  potrošnju energije. Da bi se zadovoljile  energetske potrebe:   se iskorišćavanje energetskih rezervi,  unos hrane,  potrošnja kiseonika i stvaranje toplote.  se apsorbcija glukoze u crevima, kao i stvaranje glukoze iz glikogena (glikoŹgeŹnoliza) i laktata, glicerola i aminokiselina (glukoneogeneza).  se rezerve glikogena u jetri, a  iskorišćavanje glukoze u mišićnom i masnom tkivu.   sinteza, ali još više razgradnja proteina.  mobilizacija lipida iz masnog tkiva   se količina slobodnih masnih kiselina u krvi.   se sinteza holesterola i triglicerida, ali se još više  njihova potrošnja , pa se   njihova koncentracija u krvi.  S obzirom da hormoni štitaste žljezde stimulišu sintezu -adrenergičkih receptora, javljaju se simptomi i znaci   tonusa simpatikusa   frekvenca srčanog rada,  udarni i minutni volumen srca,  sistolni pritisak, a budući da se periferni otpor se  (povećana potreba za kiseonikom na periferiji) javlja se divergentna hipertenzija (sistolni p  a dijastolni ).  Neuromuskularni poremećaji: tremor (zbog  povećanja tonusa simpatikusa) i mišićna slabost (zbog ubrzanog katabolizma proteina). Koža topla i vlažna (kompenzatorno zbog stvaranja velike količine toplote). Kod osoba muškog pola dolazi do gubitaka libida i potence, ginekomastije (zbog povećane ekstragonadne konverzije androgena u estrogene). Kod osoba ženskog pola  menstrualni ciklusi su obično uredni, retko dolazi do oligomenoreje i amenoreje
Tireotoksična kriza – tiroidna oluja
(engl. Thyroid Storm)

U nekim slučajevima, obično nakon stresa izazvanog (hiruškim zahvatom, traumom, infekcijom), svi simptomi se mogu naglo pogoršati, odnosno može se razviti tireotoksična kriza. Jako visok nivo hormona. Srčana insuficijencija, hipertermija, koma.
•   Egzoftalmus, Gubitak ramene muskulature, Miksedem ekstremiteta


HIPOTIREOZA

= kada štitasta žljezda stvara nedovoljne količine hormona. Može nastati zbog poremećaja u samoj žljezdi (primarni hipotireoidizam). Najčešće zbog oštećenja žljezde autoimunskim procesom (Hashimot-ov tiroiditis), ali i zbog dizgeneze, tireoidektomije. Kako smanjeno lučenje hormona štitaste žljezde, negativnim "feedback" mehanizmom, dovodi do  lučenja TSH  kompenzatorne hipertrofije i hiperplazije ćelija štitaste žljezde, tj. razvija se  guša (struma). Kada taj kompenzatorni odgovor nije dovoljan rzvija se hipotireoza sa gušom. Kada nedostaje funkcionalno tkivo žljezde izostaje kompenzatorni odgovor, te se razvija hipotireoza bez guše. Hipotireoza može da nastane i zbog  lučenja TSH (sekundarna hipotireoza) ili  lučenja TRH (tercijarna hipotireoza).     

Kliničke manifestacije hipotireoze zavise od uzrasta obolelog. Hipotireoza u odraslih  = miksedem (zbog promena koje nastaju u koži).  Hipotireoza dovodi do akumulacije muko-polisaharida pod kožom, koji privlače vodu, dovode do njenog nakupljanja — miksedem — i uzrokuju podbulost. Kliničke manifestacije bolesti razvijaju se postupno i često su nespecifične. Zbog nedovoljnog lučenja hormona metabolizam je usporen, bolesnici su hipotermni, njihova koža suva i hladna. Usporena je razgradnja mukopolisaharida, oni infiltriraju dermis i budući da su hidrofilni  zadržavaju vodu, te nastaju edemi -miksedem. Zbog usporenog pretvaranja  karotena u vitamin A, u koži se nakuplja i taloži  karotenoidni pigment (žućkasta obojenost), pojavljuju se serozni izlivi (perikard). Sve intelektualne i motorne aktivnosti usporene. Kod osoba ženskog pola često se javlja hipermenoragija.

Kongenitalna hipotiroza nastaje zbog: poremećaja u razvoju štitaste žljezde tako da ova nedostaje, poremećaja u sintezi enzima koji učestvuju u sintezi hormona, nedostatka joda, unosa strumogenih supstanci) . Poremećaj se može ispoljiti već na rodjenju (hrapav plač, konstipacija, pospanost, problemi pri hranjenju, produženo vreme trajanja fiziološke žutice), ali se najčešće ispoljava tokom prvih meseci života:  zaostajanje u fizičkom razvoju, pojava fizičkih karakteristika kretena (široko usadjene oči, širok spljošten  nos,  protruzija jezika, retka kosa) I razvoj duševne zaostalosti. Infantilni kretenizam: Megaglosalija, Uvećani očni kapci, Izostanak razvoja genitalija, Teška mentalna retardacija

Stečena ili juvenilna hipotireoza javlja se u nakon rodjenja u dečijem uzrastu. Takodje dolazi do poremećaja u fizičkom i mentalnom, kao i u seksualnom razvoju. Poremećaj je teži što se ranije javi. Kretenizam - Početak u detinjstvu. Perzistira tokom čitavog života. Teška mentalna retardacija

STRUMA


=   štitasta  žlezda. Mogući uzroci: Biosintetski defekti ( sinteza hormona  TSH, koji kompenzatorno stimuliše rast žlezde); Nedostatak joda; Autoimunske bolesti: Graves-ova (guša efekat  stimulišućih auto At), Hashimoto-ova ( stečeni defekt u sintezi hormona  TSH koji kompenzatorno stimuliše tireoidni rast + limfocitna infiltracija + stimulatorno delovanje faktora rasta imunskog porekla). Nodularna bolest (poremećaj u rastu tireoidnih ćelija + fibroza).

Difuzno uvećanje štitaste žlezde u odsustvu nodusa i hipertireoze = difuzna netoksična struma, jednostavna struma ili koloidna struma (zbog uniformnog prisustva folikula koji su napunjeni koloidom). Najčešči uzrok  =  nedostatak joda i ako se javlja u >5% stanovŹniŹka jedne oblasti =  endemska struma  (može je izazvati i izlaganje strumogenim substaŹnŹcama kao što su tiocianati, povrće iz  familije Cruciferae (e.g., prokelj, kupus, karfiol), mleko u regionima gde su strumogene substance prisutne u travi, kao i relativno retki nasledni defekti u sintezi hormona). U nenendemskim regionima javlja se sporadična struma čiji uzrok najčešće nije poznat. Češće se javlja u žena nego muškaraca (verovatno zato jer su češća autoimunska oboljenja i veće potrebe za jodom, posebno u graviditetu).

U oblastima u kojima postoji nedostatak joda u vodi I hrani,  štitaste žlezde nastaje kompenzatorno, kako bi se zadržalo što više joda i produkovala dovoljna količina hormona u uslovima u kojim je sinteza hormona relativno neefikasna. CTSH obično normalna ili lako povećana   osetljivost na delovanje  TSH ili aktivacija drugih puteva koji dovode do rasta žlezde (Izgleda da jodidi imaju direktan efekat na krvne sudove žlezde i da mogu da utiču na rast indirektno, posredstvom vazoaktivnih substanci, kao što su endotelini i NO).



--------------------

NADBUBREŽNE ŽLEZDE
ADRENALNE ŽLEZDE

Gradja adrenalne zlezde: Adrenalna medula i Adrenalni korteks (Zona Glomeruloza, Zona Fascikulata, Zona Retikularis)

NADBUBREŽNA ŽLEZDA

Sintezu kortizola kontroliše ACTH (engl. adrenocorticotrophic hormone) iz hipofize, koji se nalazi pod uticajem hipotalamusnog CRH (engl. corticotropin-releasing hormone). Kortizol deluje negativnim feedback mehanizmom na sekreciju hipofiznih i hipotalamusnih hormona.


Hiperfunkcija kore nadbubrežne žlezde

Može se manifestovati kao:
•   Cushing-ov sindrom (povećano lučenje kortizola),
•   hiperaldosteronizam (povećano lučenje aldosterona) i
•   adrenalni virilizirajući sindrom (povećano lučenje androgena).
Budući da se retko javlja  izolovano povećanje sekrecije samo jednog hormona, ovi poremećaji se često prepliću.


Povećano lučenje kortizola (Cushing-ov sindrom)

Može da nastane kao posledica:
–   obostrane hiperplazije nadbubrežne žlezde zbog prekomernog lučenja ACTH iz hipofize (Cushing-ova bolest),
–   ektopičkog lučenja ACTH ili polipeptida sličnih ACTH iz neendokrinih tumora (najčešće karcinoma bronha, timoma, tumora pankreasa), i
–   primarnog tumora nadbubrežne žlezde (adenoma lil karcinoma).

Pri ektopičnom lučenju ACTH  koncentracije ACTH i kortizola su znatno veće nego u Cushing-ovoj bolesti.  je oslobadjanje -lipoproteina (stimuliše lučenje melanina, pa se javlja hiperpigmentacija kože) i drugih peptida koji nastaju procesovanjem pro-opio-melano-kortina,   prekursornog molekula iz kojeg nastaje i ACTH.  lučenje mineraloŹkortikoida, te se javljaju kliničke manifestacije slične onim u primarnom hiperaldosteronizmu.

U adenomu kore nadbubrežne žlezde obično postoji čist višak glukokortikoida, u karcinomu je  lučenje i androgena i mineralokortikoida.

Efekti glukokortikoida  Slike!

Visoke koncentracije glukokortikoida (kortizola) dovode do:  glukoneogeneze u jetri ( oslobadjanje supstrata za glukoneogenezu - aminikiselina iz mišićnih ćelija i  stimulišući sintezu enzima koji učestvuju i glukoneogenezi,   delovanje drugih hormona koji  stimulišu glukoneogenezu -- glukagona i kateholamina, s druge strane) i  iskorišćavanja  glukoze  na periferiji (smanjuju ulazak glukoze u ćelije  perifernih tkiva)
 hiperglikemija koja,  može dovesti do razvoja šećerne bolesti.

U pisustvu visokih koncentraciaj glukokortikoida   se katabolizm proteina  i oslobadjaju se aminokiseline koje se, delom, koriste u procesu glukoneogeneze, a delom izlučuju mokraćom, (azotni bilans negativan).   katabolizm proteina : atrofije i slabosti mišića;  stanjenje kože; pojave purpurnih i lividnih strija po trbuhu, dojkama i bedrima (zbog pucanja kolagenih vlakana u dermisu); pojave ekhimoza i purpure (zbog gubitka perivaskularnog potpornog tkiva); usporeno je zarašćivanje rana ( kortizol koči sintezu kolagena i fibronektina);  povećana razgradnja koštanog matriksa; promena u metabolizmu kalcijuma (kortizol koči apsorpciju kalcijuma u crevu)  osteoporoza. Dolazi do karakteristične raspodele masnog tkiva - (pretilnost centripetalnog tipa): masno tkivo se nagomilava na dnu vrata (vratna grba, engl. buffalo hump), masno tkivo se nagomilava na licu (lice dobija izgled punog meseca, engl. moon face); masno tkivo se nagomilava na licu i trupu, a gubi se sa udova. Koncentracija slobodnih masnih kiselina u krvi se , kao i sklonost k razvoju ketoze. Povećano lučenje kortizola  deluje imunosupresorno (razara limfocite limfocitopenija) i antiinflamatorno  infekcije su teže i češće.


Povećano lučenje aldosterona (hiperaldosteronizam)

Prekomerno lučenje aldosterona može nastati zbog: tumora (adenoma, redje karcinoma) ili hiperplazije zone glomeruloze kore nadbubrežne žlezde (primarni aldosteronizam ili Conn-ov sindrom), poremećaja izvan kore nadbubrežne žlezde i aktiviranja sistema renin-angiotenzin - prolazno, u luteinskoj fazi menstrualnog ciklusa ili u graviditetu; zbog smanjenja perfuzije bubrega usled stenoze renalnih arterija u nefroskalerozi; u srčanoj insuficijenciji; pri poremećajima u raspodeli ekstracelularne tečnosti koji dovode do smanjenja volumena intravaskularne tečnosti; tumora koji luče renin, kada govorimo o sekundarnom aldosteronizmu.

Visoke koncentracije aldosterona dovode do:  repsorpcije natrijuma i vode u bubregu  se  ECT i  razvija hipertenzija, ali ne i edemi (zbog adaptacije tubula bubrega na visoke koncentracije aldosterona, što se u anglosaksonskoj literaturi opisuje terminom bekstvo (engl. escape);   izlučivanja kalijuma bubrefom (razvija se hipokalijemija) i H+ (razvija se  alkaloza).


Povećano lučenje androgena

iz kore nadbubrežne žlezde  adrenogenitalnog sindroma. U detinjstvu to je najčešće kongenitalni poremećaj (kongenitalna adrenalna hiperplazija), a u odraslih  je to obično stečeni poremećaj  koji nastaje zbog tumora ili hiperplazije.

Kongenitalna adrenalna hiperplazija

Nastaje zbog  jednog ili više enzima (najčešće C-21 hidroksilaze, zatim C-11 hidroksilaze, te C-17 i C18 hidroksilaze i C-3--dehidrogenaze) potrebnih za sintezu  steroidnih hormona kore nadbubrežne žlezde.   S obzirom da jedino kortizol inhibiše lučenje ACTH, to se u uslovima niske koncentracije kortizola luče velike količine ACTH  hiperplazija kore nadbubrežne žlezde i stimulacija svih puteva  sinteze kortizola. (koncentracije ACTH   lučenje androgena, kao i svih prekursora kortizola do enzimskog bloka) Ako nedostatak nije potpun, lučenje kortizola, u bazalnim uslovima, može biti normalno, ali ne i u stresu.

U slučaju kongenitalnog nedostatka C-21 hidroksilaze (javlja se 70% slučajeva)  se lučenje kortizola, a  17-hidroksi-progesterona, androstendiona i testosterona. Zbog   lučenja androgena u novorodjenčeta ženskog pola javlja se pseudohermaŹfroŹdiŹtiŹzam, a dece muškog pola  razvija se lažni prevremeni pubertet. Kada je poremećaj teži, kompenzacija nije dovoljna, pa se razvijaju  znaci insuficijencije nadbubrežne žljezde.

Adrenogenitalni sindrom u odraslih

ženskog pola obično se manifestuje znacima virilizacije. S obzirom da su androgeni kore nadbubrežne žlezde (dihidroepiandrosteron, DHEA) mnogo slabiji od androgena polnih žljezda, to se adrenalna virilizacije manifestuje tek pri vrlo obilnom lučenju hormona. U tih žena se javlja hirzuitizam  (prekomerna dlakavost lica i tela), akne, dubok glas, atrofija dojki, povećanje klitorisa i amenoreja.



Hipofunkcija kore nadbubrežne žlezde

Može nastati zbog: razaranja  žlezdanog tkiva (autoimuni poremećaji, hirurški zahvati, infekcije krvarenja); metaboličkih poremećaja u stvaranju hormona (kongenitalna adrenalna hiperplazija, enzimski inhibitori)*  i tada se govori o primarnoj hipofunkciji ili insuficijenciji kore nadbubrežne žlezde, odnosno o Addison-ovoj bolest; ako je insuficijencija kore nadbubrežne žlezde posledica  poremećaja u lučenju ACTH govori se o sekundarnoj, a ako je posledica poremećaja na nivou hipotalamusa o tercijaernoj insuficijenciji.
*Neki lekovi (rifampin, fenitoin, ketokonazol, megestrol, opiati mogu da izazovu ili potenciraju insuficienciju kore nadbubrežne žlezde)

Addison-ova bolest

The original description of Addison's disease—"general languor and debility, feebleness of the heart's action, irritability of the stomach, and a peculiar change of the color of the skin"—summarizes the dominant clinical features. Advanced cases are usually easy to diagnose, but recognition of the early phases can be a real challenge.

Kada nastaje postupno, u početku je  lučenje hormona uredno  u bazalnim uslovima, a nedovoljno u stresu (infekcija, povreda, hiru{ki zahvati), pa se u tim situacijama može razviti akutna adrenalna kriza. Sa daljim razvojem poremećaja lučenje hormona postaje nedovoljno i u bazalnim uslovima.

Nedostatak mineralokortikoida izaziva najteže posledice zbog  resorpcije Na+ i vode nastaje manjak natrijuma i hipovolemija koja dovodi do hipotenzije (može dovesti ido hipovolemičkog šoka) i zbog  resorpcije K+ i H+ razvija se hiperkalijemija i acidoza.

Zbog  lučenja kortizola dolazi do: gubitka apetita i telesne težine, opšte slabosti (astenije) i emocionalne labilnosti, jutarnje hipoglikemije (zbog smanjenja glukoneogeneze i povećane osetljivosti na insulin), hiperpigmentacije kože i sluznice usne duplje  (zbog povećanog lučenja peptida koji nastaju iz pro-opio-melano-kortina).

Kod sekundarne, odnosno tercijarne insuficijencije -   koncentracija ACTH i peptida koji nastaju iz pro-opio-melano-kortina, te ne dolazi do hiperpigmentacije. Za razliku od primarne insuficijencije, u sekundarnoj i tercijarnoj insuficijenciji, funkcija zone glomeruloze je obično očuvana, pa je koncentracija aldosterona uglavnom normalna, sem u stanju dugotrajnog nedostatke ACTH.

ä adrenalna aktivnost i ă pigmentacija zbog ă stvaranja ACTH





SRŽ NADBUBREŽNE ŽLEZDE


Pretstavlja de facto deo autonomnog nervnog sistema. Sekretuje adrenalin i noradrenalin (kateholamine). Sekrecija nije pod kotrolom hipotalamusa/hipofize. Neki efekti kateholamina su vrlo slični efektima kortizola / glukagona (ă nivo glukoze u krvi, oslobadja se u stresu). Deluju sinergistički sa kortizolom/ glukagonom. ă koncentracija – tumor (feohromocitom)


« Last Edit: 12-12-2019, 17:28:34 by Bred »


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2020 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana