posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Hipertenzija i hipotenzija  (Read 13386 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Hipertenzija i hipotenzija
« on: 15-12-2006, 09:45:17 »

ETIOPATOGENEZA ARTERIJSKE HIPERTENZIJE  I HIPOTENZIJE

KRVNI PRITISAK

KRVNI PRITISAK = MINUTNI VOLUMEN X PERIFERNI OTPOR
MINUTNI VOLUMEN = UDARNI VOLUMEN X FREKFENCA

Kratkotrajna regulacija krvnog pritiska

I.  NERVNA KONTROLA
   A.  Baroreceptori - karotidni sinus, luk aorte, velike arterije i vene vrata
   B.  Hemoreceptori - odgovor na promene gasova u krvi (CO2, O2)

Simpatički nervni sistem - aktivacija simpatičkog nervnog sistema povećava krvni pritisak zbog: vazokonstrikcije, tahikardije, povećanje minutnog volumena

II. HEMIJSKA KONTROLA:
Adrenalna medula – noradrenalin i adrenalin, Atrijalni natriuretički peptid, ADH
Hormonska regulacija krvnog pritiska:
   Renin-angiotenzin sistem
   Hipovolemija ili smanjen protok krvi kroz bubrege
   Sekrecija renina iz bubrega
   Produkcija  angiotenzina II
   Uzrokuje vazokonstrikciju (povećanje krvnog pritiska)
   Stimuliše sekreciju  aldosterona  iz  kore nadb. žlezde – retencija natrijuma i vode (povećanje volumena)
   Adrenalin i noradrenalin
   Simpatička stimulacija medule nadb. žlezde iz kardiovaskularnog centra povećava sekreciju ovih hormona
   Povećanje frekfence i kontraktilnosti srca
   vazokonstrikcija
   Antidiuretički hormon
   Dehidracija i/ili hipovolemija stimuliše sekreciju ADH
   Vazokonstrikcija
   Reapsorpcija vode na nivou bubrega
   Atrijalni natriuretički peptid
   Povećan venski priliv stimuliše ćelije desne pretkomore na sekreciju ANP
   Uzrokuje vazodilataciju i povećanu bubrežnu ekskreciju natrijuma i vode-smanjenje krvnog pritiska
 
Dugotrajna regulacija krvnog pritiska

Bubrežni RENIN-ANGIOTENZIN MEHANIZAM
Renin (enzim) > Angiotenzin II > Aldosteron   reapsorpciju Na+ u bubrezima i stimuliše oslobađanje ADH – povećanje krvnog pritiska

RAAS je odgovoran za: održavanje ravnoteže Na, kontrolu volumena krvi, kontrolu krvnog pritiska. RAAS stimulišu: hipotenzija, hipovolemija, hiponatrijemija.

Angiotenzin II je snažan vazokonstriktor, anti-natriuretički peptid, stimulator oslobađanja aldosterona iz kore nadbrežne žlezde. Aldosteron je snažan antinatriuretički i antidiure¬tič¬ki peptid. Angiotensin II je snažan hipertrofičan faktor koji stimuliše miocite i glatku muskulaturu arteriola




HIPERTENZIJA


 -  sistolni pritisak veći od 140 mmHg
 - dijastolni pritisak veći od 90 mmHg 

Manji od 140/90 mmHg
Manji od 130/80 mmHg ako osobe imaju DM
Idealni krvni pritisak 120/80 mmHg ili manje
Promena načina života kada je krvni pritisak preko 135/85 mmHg

Hipertenzija nije bolest. Nastaje zbog genetskih faktora i faktora sredine ili sekundarno kao posledica brojnih organskih poremećaja (endokrini por., bolesti srca, bubrega...) Hipertenzija je faktor rizika za razvoj: Cerebrovaskularnih bolesti, Infarkta miokarda, Oštećenja srca, Periferne vaskularne bolesti, Oštećenja bubrega.

Hipertenzija obično nije praćena simptomima. Glavobolja ukazuje na dugotrajnu hipertenziju. Hipertenzija je značajan faktor rizika za nastanak koronarne bolesti srca, šoka, bolesti bubrega...


TIPOVI HIPERTENZIJE: ESENCIJALNA HIPERTENZIJA i SEKUNDARNA HIPERTENZIJA

 
ESENCIJALNA HIPERTENZIJA


> 90% svih hipertenzija. Multifaktorijalna. Interakcija genetskih faktora i faktora sredine. Poligena. Faktori sredine - gojaznost, unos soli... Većina ovih uzroka je udružena sa povećanim reninom u cirkulaciji

Etiologija hipertenzije

NERVNI SISTEM I KATEHOLAMINI:  uzrok nestabilnosti krvnog pritiska. Poremećaj centralne regulacije aktivnosti simpatikusa. Delovanje adrenalina iz krvi (delovanjem na presinaptičke beta receptore povećava oslobađanje noradrenalina na simpatičkim nervnim završecima. Nesklad adrenergičkih alfa i beta receptora (dominacija alfa receptora sa vazoknstrikcijskim dejstvom nad beta receptorima sa vazodilatacijskim učinkom uzrokuje povećanje perifernog otpora

BUBREG: Abnormalnosti RAAS, Abnormalnost ekskrecije vode i soli, Povećan unos Na, Abnormalnosti sekrecije aldosterona

Verovatni uzroci: povećana reaktivnost krvnih sudova – povećana periferna vaskularna rezistencija. Efekat poremećaja homeostaze Na. U esencijalnoj hipertenziji, bubrezi su nesposobni da ekskretutuju adekvatne količine Na i kao rezultat retencije Na i vode dolazi do povećanja krvnog pritiska.

Glavni faktori rizika: visok unos soli, pušenje, visok holesterol, zasićene masti, Diabetes mellitus, gojaznost (BMI >30 kg/m2), fizička neaktivnost, mikroalbuminurija ili  GFR <60 mL/min, preko 40 godina, visok unos alkohola, kardiovaskularne bolesti, stres, hereditet

Pored jasne povezanosti krvnog pritiska i morbiditeta, rizik od hipertenzije zavisi i povećava se sa drugim faktorima: pušenje cigareta dodaje 20/10 mmHg, Diabetes mellitus 5-30 X povećava MI, bolesti bubrega, hiperlipidemija, preležani infarkt miokarda, hipertrofija leve komore     2X povećava rizik

HIPERINSULINEMIJA - insulin povećava bubrežnu r eapsorpciju Na i adrenergičku aktivnost, a insulinska neosetljivost smanjuje aktivnost Na/K pumpe – ARTERIJSKA HIPERTENZIJA. Diabetes mellitus tip 2 - insulinska neosetljivost (rezistencija), hiperinsulinemija, hipertenzija.

Oštećena fiziologija u esencijalnoj hipertenziji
   Poremećaj renalnog transporta/ekskrecije Na.
   Povećanje periferne vaskularne rezistencije/povećanje vaskularne reaktivnosti.
   Smanjenje renalnog protoka krvi – relativna renalna ishemija.
   Povećanje filtracione frakcije.
   Povećani tonus aferentnih arteriola.
   Poremećaj u ekstraćelijskom volumenu.
SEKUNDARNA HIPERTENZIJA

Uzroci
   BOLEST BUBREGA – renoprivna i renovaskularna hipertenzija: Hronični pijelonefritis, Stenoza renalne arterije, Policistični bubrezi, Lekovi ( oralni kontraceptivi, kortikosteroidi..)
   TRUDNOĆA - preeklampsija
   ENDOKRINI - Connov sindrom, Kušingov sindrom, Feohromocitom, Hipertireoidizam, Hiperparatireoidizam, Akromegalija
   KARDIOVASKULARNI - Koarktacija aorte, Aortna insuficijencija


PREVENCIJA
Promena načina života - Smanjenje telesne težine kod gojaznih osoba; Smanjen unos alkohola; Povećana fizička aktivnost; Smanjen unos soli; Adekvatan unos K, Ca i Mg; Prestanak pušenja

Tiazidni diuretici: bendrofluazid, hidrohlorotiazid; Inhibicija reapsorpcije Na+ i Cl-; natriureza; vazodilatacija. Koriste se zajedno sa ACEi i b-blokerima.
b – Blokatori: široki opseg indikacija (postinfartni period, angina...) Kardioselektivni (atenolol, metoprolol). Vazodilatacija (labetalol, carvedilol, celiprolol). ¯minutni volumen, ¯frekfencu srca, ¯renin; centralni efecti).
ACE inhibitori: ACE pretvara angiotenzin I u angio II. ACE prisutan je u mnogim tkivima, naročito u plućima. ¯ oslobađanje NA, ¯ sekreciju aldosterona.
Blokatori kalcijumovih kanala: Dihidropiridini - nifedipin, amlodipin,  [HTN, angina]. Benzotiapini - diltiazem [HTN, angina]. Fenilalkilamini - verapamil [HTN, angina]
a – Blokatori: selektivna a1 blokada- prazosin, doxazosin; vazodilatacija bez refleksne tahikardije



HIPOTENZIJA

Krvni pritisak ispod 90/60 mm Hg. Postoji:

PRIMARNA (ESENCIJALNA) hipotenzija (Ortostatska , Vazovagusna, Konstitucijska) i

SEKUNDARNA (SIMPTOMATSKA) hipotenzija - Endokrina (Adisonova bolest, hipotireoza...),  Kardiovaskularna (insuficijencija srca, mitralna i aortna stenoza, hipovolemija...), Neurogena (Parkinsonova bolest...), Infektivno-toksična (septički šok)


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2019 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana