posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Neoplazija  (Read 16035 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
Neoplazija
« on: 13-12-2006, 13:10:43 »

NEOPLAZIJA


Onkologija:  nauka o tumorima (grčki, onkos = tumor + logia = nauka)
Neoplazija:  novi rast (ukazuje na autonomiju sa gubitkom odgovora na kontrolu rasta)


Neoplazma

•   Transformacija normalne u malignu “neoplastičnu” ćeliju može biti izazvana fizičkim (jonizujuće zračenje, UV zraci), hemijskih (sastojci duvanskog dima) i biološkim (onkogeni DNK: papova-, hepatitis B-, adeno-, herpes-,  pox virusi; onkogeni RNK retrovirusi, Helicobacter pilory)  agensima   (kancerogenima) koji direktno i ireverzibilno menjaju ćelijski genom, dovode do fizičke, hemijske i biološke kancerogeneze.



Tipovi neoplazmi


Benigne: lokalizovane  i mogu se hirurški odstraniti; patcijent obično preživljava.
Maligne: invazivni tumori sposobni da izvrše destrukciju tkiva i da se prošire na udaljena mesta (metastaze); mogu dovesti do smrti pacijenta.


BENIGNI vs. MALIGNI

    Benigni   Maligni
 
Struktura   Slična normalnim ćel.
(dobro diferentovanim)   Abnormalna;
manje sl. normalnoj
Mitoze   Retke   Relativeno česte
Rast   Ekspanzivan   Invazivan
Brzina rasta   Sporo rastu   Brzo rastu
Dužina rasta   Rast se može zaustaviti   Retko prestaju da rastu
Inkapsuliranost   Obično jesu   Retko
Metastaze   Ne daju   Često daju
Efekti na domaćina   Oštećujući vezano za lokaciju i komplikacije   Značajno oštećujući zbog invazije & metastaza







•   NEOPLAZMA (NEOPLAZIJA)
–   “Novi izrastak”
–   Abnormalna tkivna masa koja ynatno brže raste od okolnog tkiva, čiji rast nije kordiniran sa rastom okolnog normlnog tkiva i koji perzistira I nakon uklanjanja stimulusa koji su ga izazvali.
–   Poremećaj normalnih mehanizama kontrole rasta.
–   Poremećaj balansa izmedju ćelijske deobe i ćelijske smrti.
–   Hiperplazija nastaje kao rezultat reakcije na delovanje faktora iz okruženja, kao štoje hronična inflamacija, dok je neoplazmatski rast nezavisan od delovanja eksternih faktora.

Benigni tumori
•   Fibromi: tumori vezivnog tkivo
•   Lipomi: tumori masnog tkivo
•   Adenomi: žlezdani tumori
•   Hondromi: tumori hrskavice

Maligni tumori

•   sarkom (porekla mezenhima: fibrosarkom, hondrosarkom)
•   karcinom (epitelnog porekla: adenokarcinom, karcinom skvamoznih ćelija)
•   limfom/leukemija


Termini “benigni” i “malignni” opisuju biološko ponašanje tumora. Biološko ponašanje karakteriše:
–    stepen diferentovanosti ćelija tumora i
–   brzina rasta (i ćelijske smrti)


Diferentovanost

•   Dobro diferentovani su sazdani od ćelija koje jako liče na normalne ćelije od kojih potiču
•   Slabo diferentovani ili nediferentovani  tumori su sazdani od ćelija koje NE liče na normalne ćelije od kojih potiču (posebna ispitivanja su potrebna da se odredi tip ćelija od kojih potiču)


•   Benigni tumori su izgradjeni od dobro diferentovanih ćelija.
•   Maligni tumori se karakterišu širokim spektrom ćelijske diferentovanosti.
–   Anaplazija – gubitak diferencijacije (ćelijski polimorfizam, hiperhromatska jedra, visok N:C odnos, velike ćelije, bizarna jedra) je karakteristika  malignih tumora.
 
Displazija

Displazija označava gubitak normalne organizacije ćelija i ćelijske uniformnosti. Pleomorfizam i mitoze su češće nego normalno. Obično je gradirana: blaga,  teška, i karcinom in situ. Blaga i umerena su potencijalno reverzibilne. Nije neoplastična proliferacija. Ne mora da progradira u kancer.

Carcinoma in situ (CIS) - Displazija koja se prostire od bazalne membrane do površine epitela (primenjivo samo na neoplazme epitela). Nema krvnih sudova ni limfih sudova u epitelnom sloju iznad bazalne membrane, tako da je rizik od metstaziranja raven nuli.


Invazija

INVAZIJA - Rast u okolno tkivo direktnom propagacijom/ekspanzijom.

Brzina rasta
Generalno, benigni i dobro diferentovani maligni tumori rastu sporije nego umereno diferentovani i slabo diferentovani maligni tumori. Postoje izuzeci (snabdevenost krvlju, lokalizacija, hormonska stimulacija mogu uticati na brzinu rasta).

•   Benigni tumori rastu sporo i ekspanzivno.
•   Maligni tumori rastu infiltrativno i mogu da unište okolno tkivo (površina ćelije i ekstracelularni matriks imaju važnu ulogu).

Metastaze

Ukazuju na malignitet. Predstavljaju diskontinualno širenje tumora. Načini metastaziranjamože biti:
–   naseljavanje telesnih šupljina,
–   širenje limfom
–   širenje krvlju

Primarni tumor - tumor na mestu nastanka (vs. metastze)


Gradus i stadijum

•   Gradus se odredjuje na osnovu mikroskopskih karakteristika ćelija tumora i specifičan je za tip tumora.
•   Stadijum se odredjuje na osnovu kliničkih, radioloških i hirurških kriterijuma, kao što su veličina tumora, uključenost regionalnih limfnih žlezda, prisustvo metastaza  (ima prognostički značaj).

 
 
Morbiditet i mortalitet
•   metastaze
•   ruptura velikih krvnih sudova
•   kompresija vitalnih organa
•   insuficijencija organa
•   infekcija

Diagnostičke procedure
•   FNA (fine needle aspiration)
•   Citološki razmazi
•   Biopsija
•   Analiza preseka zamrznutog tkiva
(frozen sections)
 

 
Dijagnostika
•   immunohistohemija
•   citogenetika
•   elektronska mikroskopija
•   FCA

Biohemijske analize
•   tumorski markeri:  dijagnostički ili prognostički značaj
•   Korisni za praćenje efikasnosti terapije ili u detekciji relapsa
 


Serološki markeri malignih tumora

hCG    choriocarcinoma
AFP   hepatocellular ca
calcitonin   thyroid medullary ca
prolactin   pituitary adenomas
CA 125   ovarian carcinoma
PSA   prostate carcinoma
chromogranin A   endocrine neoplasias



PODSETNIK

•   Neoplazija-abnormalna masa tkiva koja je refrakterna na delovanje kotrolnih mehanizama rasta
•   Benigni tumori sporo rastu, dobro su diferentovani i nemaju sposobnost metastaziranja
•   Benigni tumori, su lokalizovani i hirurški se mogu odstraniti
•   Maligni tumori rastu brže i invadiraju normalna tkiva
•   Maligni tumori se razlikuju prema stepenu diferentovanosti i pokazuju znake anaplazije
•   Maligni tumori metastaziraju
•   Prognoza pacijenta sa tumora zavisi od više faktora: brzine rasta tumora, veličine tumora, tipa ćelija, stepena diferentovanosti, prisustva metastaza, odgovora na terapiju, opšteg stanja pacijenta.


-----------

Razvoj i rast tumora



•   Transformacija
•   Rast transformisanih ćelija
•   Invazija tumorskih ćelija u okolno tkivo
•   Metastaze tumorskih ćelija na udaljene lokacije



Svojstva transformisanih ćelija In Vitro

 
•    kontaktna inhibicija
•    potreba za faktorima rasta
•   Ne prijanjaju za podlogu
•   Ne diferentuju
•   Imortalne su
•   Transplantabilne su
•    kohezivnost
 

Klonalnost
•   Većina tumorskih ćelija su monoklonske
–   Identični glukoza-6-fosfat izoenzimi u tumorima ženskih pacijenata ( X-vezan enzim).
–   Sve tumorske ćelije mogu imati istu specifičnu hromozomsku anomaliju.
–   Jedinstven rearanžman imunoglobulina ili TCR gena u ćelijama limfoidnih tumora.
•   Heterogenost tumorskih ćelija nije retka



Faktori koji utiču na rast tumora

Snabdevanje krvlju - tumorske ćel produkuju faktore angiogeneze, kao što je  fibroblastni faktor rasta.
Hormoni - hormonal zavisni tumori brže rastu u prisustvu visokog nivoa hormona.
Immunološki faktori - imunskii odgovor domaćina na tumor vs. rezistenca tumorskih ćel na imunski odgovor.


Tumorska progresija se definiše kao permanentna promena karakteristika selektovanih subpopulacija tumora.

 
Invazija tumorskih ćelija

•   Odvajanje od drugih tumorskih ćelija.
•   Adhezija za ekstracelularni matriks.
•   Proteolitička degradacija ekstracelularnog matriksa.
•   Motilitet i migracija u ekstracelularni matriks.


Ćelijske adhezivne molekule koje posreduju u invaziji i metastaziranju:
•   Odvajanje
•    E-cadherin
•   Tumorske ćelije-Endotelna ćelija adhezija
•   Sialyl Lewis X-E-selectin
•   VLA-4-VCAM


Ćellija-Ekstracelularni matriks adhezivne molekule uključene u invaziju i metastaziranje:
•   Integrini: Familja koja uključuje mnoge heterodimerne molekule na površini ćelije koje posreduju u adheziji za različite molekule ekstracelularnog matriksa.
•   Laminin receptori
•   CD44: Posreduju u vezivanju za hijaluronate.


Strukturni proteini ekstracelularnog matriksa:
•   Bazalna membrana   
–   Tip IV kolagen
–   Laminin
–   Proteoglikani
•   Intersticijski stromalni matriks
–   Tip I kolagen
–   Tip II kolagen
–   Fibronectin
–   Proteoglikani


Enzimi koji obezbedjuju degradaciju ekstracelularnog matriksa:
•   Metaloproteinaze matriksa (MMP)
–   Tip IV kolagenaze
–   Intersticijske kolagenaze
–   Stromelizini
•   Plazminogen Aktivator/Plazmin
•   Katepsini B i L
•   Glikozidaze

---------------

Onkogeni

Istorija

•   1911-Peyton Rous otkrio a “filterable agent” u ekstraktu pilećih tumora koji može da izazove novi tumor kada se ubrizga u zdrave piliće. (Nobel Prize)
•   Za filterabilnu substancu se kasnije pokazalo da je zapravo virus koji ima u genomu RNK umesto DNK, pa je nazvan “retrovirus”.
•   Retrovirusi imaju tri bazična gena: Group Antigen Gene (GAG), a special Polymerase (POL), and viral envelop proteins (ENV).
•   1970-Temin i Baltimore otkrili da  POL enzim može da  “reverse-transcribe” ili direktno sintetiše DNK na osnovu molekula RNK (Nobel Prize).
•   Identifikovana su 2 tipa retrovirusa: transforming and non-transforming. 
•   1970-Isolovan je još jedan genetski element označen kao SRC iz transforming Rous sarcoma virusa za koji je pokazano da je direktno odgovoran za nastanak kancera (onkogen).
•   1976-Varmus and Bishop su otkrili da normalne ćelije sadrže homolog v-src onkogena.  Dakle, sve normalne ćelije sardrže gene koji potencijalno izazivaju cancer (Nobel Prize).  All v-onc genes have normal cellular homologs.
•   1983-Hanafusa je otkrio mehanizam kojim retrovirusi stiču normalne celularne onkogene.
•   1982- Weinburg transformisao mišje fibroblaste  humanom DNK izolovanom iz ćelija karcinoma bešike. U transformisanim ćelijama je nadjen humani gen homolog v-ras. 
•   Prvi put je tako pokazano da jedan onkogen može izazvati karcinom u čoveka.
•   Identifikovano je preko 50 onkogena i proto-onkogena ispitivanjem onkogenih virusa i transformisanih gena humanih i animalnih tumora.

-Onkogeni su normalni ćelijski geni koji su uključeni u kontrolu rasta.
-Maligni tumor nastaje onda kada dodje do poremećaja u regulaciji tih gena tako da oni budu neadekvatno aktivirani.



Tipovi normalnih ćelijskih gena homologa onkogena

 
•   Faktori rasta
•   Receptori za faktore rasta
•   G Proteini
•   Kinaze
•   Geni regulatori fosfoproteina
 

Activacija onkogena

•   Tačkasta mutacija - ras gen se aktiviše na ovaj način.
•   Hromozomska translokacija - translokacijom hromozoma 9 i 22 u HML nastaje fuzioni gen i aktiviše se tirozin kinaza.
•   Amplifikacija gena - specifični onkogeni kao što su n-myc and c-neu se amplificiraju u neuroblastomu (n-myc) i kanceru dojke (c-neu) .
 
Activacija ćelijskih protookogena u malignim tumorima čoveka

Proto-onkogeni   Activacija putem   Chromozomske promene   Karcinom
c-myc   Genetski rearanzman   Translokacija: 8-14, 8-2,
or 8-22   Burkitt-ov limfom
c-abl   Genetski rearanzman   Translokacija: 9-22   Hronicna mijeloidna leukemija
c-H-ras   Tackasta mutacija       Karcinom besike
c-K-ras   Tackasta mutacija       Karcinomi pluca i kolona
N-myc   Amplifikacija gena       Neuroblastom



Ćelijske funkcije Proto-onkogenima kodiranih proteina

Funkcije   Proteini   Protoonko-geni   Kanceri
Faktori rasta   PDGF   sis   Osteosarkom
Receptori za faktore rasta   EGF receptor   erb B   Karcinomi dojke, pluća, ovarijuma
Post-receptorni prenos signala   GTP-vezujući protein   ras   Karcinomi pluća, kolona, pankreasa
Regulatori nuklearne transkripcije   myc protein   myc   Karcinomi pluća, kolona, dojke, Burkitt-ov limfom




Tumor Supresorni Geni ("anti-oncogenes“)

•   Geni koji normalno suprimiraju ćelijsku proliferaciju.  (primer: p53 i Rb).
•   Mutacije kojim se inaktivišu produkti tumor supresornih gena oslobadjaju ćelije od supresije rasta, što vodi hiperproliferaciji.
•   Oba alela tumor supresornih gena moraju biti inaktivisana mutacijom da bi došlo do hiperproliferacije.
« Last Edit: 13-12-2006, 13:12:42 by Bred »


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2019 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana