posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: SENZORNI NERVNI POREMEĆAJI  (Read 14037 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline Bred

  • The S[h]ef
  • Administrator
  • Doktor daktilografskih nauka
  • *******
  • Posts: 17763
  • Gender: Male
  • Ekser koji se istupi sam sebe bruka
    • Farmacija forum
SENZORNI NERVNI POREMEĆAJI
« on: 15-12-2006, 09:54:36 »

SENZORNI NERVI POREMEĆAJI


Svi poremećaji koji nastaju pri oštećenju somatosenzornog sistema mogu se podeliti na: hiper¬funkcionalne  (podražajne ili iritacijske) i hipofunkcionalne (deficitne). U prvu grupu spadaju parestezije (subjektivan osećaj mravinjanja, trnjenja, odrvenelosti, stezanja, odebljanosti, hladnog ili toplog u nekom senzornom području, koji nastaje spontano, zbog sniženja praga osetljivosti i istovremenog izostanka mehanizma lateralne inhibicije, tako da i podpražni podražaji postaju svesni, ali se doživljavaju kao “buka”, a ne kao jasan modalitet) i spontani ili provocirani bol.

Senzorni deficit se obično javlja u sferi površinskog senzibiliteta (dodir, bol, temperatura). ↓ osećaj u nekom modalitetu označava se kao hipestezija, a potpuni gubitak kao anestezija (npr. taktilna anestezija, termoanestezija). Hipestezija je ćesto povezana sa disestezijom, koja označava neadekvatnu procenu kvaliteta primljenog podražaja. Senzorni poremećaji najčeće nastaju zbog oštećenja kranijalnih i spinalnih nerava, spinalnih korenova  i nervnih pleksusa, kičmene moždine,  produžene moždine i infarkta u irigacionom području talamostrijatne arterije (talamusni sindrom).

BOL

Po definiciji medjunarodnog udruženja za izučavanje bola, bol je neugodan osetni i osećajni (emocionalni) doživljaj koji nastaje zbog stvarnog ili potencijalnog oštećenja tkiva. Definition of pain IASP 1979 “Pain is an unpleasant sensory and emotional experience associated with actual or potential tissue damage or described in terms of such damage”

Teorije bola
Teorija specifičnosti, Descartes 1664, Muler 1840, Bol nastaje usled stimulacije specifičnih receptora za bol (nociceptori)  i  transmisije podražaja  nervnim vlaknima direktno u CNS. Bol je  čisto (engl.purely) aferentno senzorno iskustvo (doživljaj). Teorija intenziteta; Bol nastaje kao rezultat ekscesne stimulacije bilo kojeg  krajnjeg senzornog organa (engl. sensory end organ) – nervni završetaka i receptora za bol; Bol nastaje sumacijom stimulusa koja prelazi kritičan nivo u ne¬uro¬nima zadnjeg roga kičmene moždine (KM), ali  intenzivna stimulacija nekih krajnjih senzor¬nih organa nikad ne dovodi do bola, a neke lezije CNS mogu dovesti do gubitka bola. Teorija obrasca ( engl. Pattern theory) Nafe1934 Sezacija nastaje vremenskom i prostornom sumacijom. (Svi krajnji organi su isti.) U suprotnosti sa dobro poznatom specijalizacijom end organa (nervni završeci) . Teorija kontrole ulaza Melzack and Wall 1965 Nastala zbog nemogućnosti prethodne da objasni neka opažanja Nesposobnost hirurških lezija da obezbede dugotrajnu analgeziju, hiperalgezija, uticaj supraspinalnih centara. Pretpostavlja postojanje  substancije želatino  kao modulatornog ulaza (eng. gate) gde ne bolni stimulusi  mogu da modifikuju bol. Nije potpino podržana postojećim neuroanatomskim podacima. Značajna i uticajna teorije

Kada postoji normalna osetljivost na bol govorimo o normalgeziji, ako je pojačana o hiperalgeziji, ako je smanjena o hipalgeziji, a ako postoji potpuna neosetljivost na bol (a normalna osetljivost na dodir i pritisak) o analgeziji.

Pojmovi: nociceptior - Odgovor na bolni stimulus. Bolni stimulus - Oštećenje tkiva ili potencijalno oštećujući stimulus. Antinocicepcija. Blokada nocicepcije.

Bol nastaje kao rezultat podražaja receptora za bol (slobodni nervni završeci i specijalizovane tvorevine - nocireceptori). Činioci koji dovode do podražaja receptora za bol dele se na egzogene (mehanički, hemijski, toplotni) I endogene (oni koji se oslobadjaju u zapaljenju i tumorima: histamin supstanca P, kinini plazme, serotonin, prostaglandini, adrenalin, noradrenalin). Činioci koji direktno, ili indirektno, oslobadjanjem supstanci koje podražuju receptore za bol (algogene supstance), uslovljavaju nastanak bola nazivaju se algogeni  faktori. Informacije koje dolaze sa periferije, sa senzornih receptora, prenose se aferentnim spinalnim nervima u kičmenu moždinu, a odatle u retikularnu supstancu produžene moždine, limbički sistem, talamus i somestetičko područje kore velikog mozga.

Descendentna kontrola
Ispitivanja na životinjama pokazala  anti-nocicepciju i analgeziju nakon stimulacije nekih supraspinalnih centara  ili nakon ubrizgavanja u njih opioida. Korteks - via corticospinalni eferenti, avršavaju se u  superficialnoj  laminae-i KM, Mogu da budu inhibitorni ili eksitatorni i utiču i na ne bolne stimuluse. Hipotalamus Mnogi aferenti i eferenti - uključujući  PAG, LC, parabrahialna jedra, raphe nuclei, recipročnal inervacija, direktne projekcije u laminu KM, a može postajati i bulbospinalni relej za descendentnu inhibiciju.

Periakveduktalna siva masa (PAG) - Okružuje cerebralni akveduktus. Daje ekstenzivne aferentne i eferentne projekcije. Ubrizgavanje morfina i električna stimulacija dovode do potentne antinocicepcije. Impulsi koji dolaze iz periakveduktalne sive mase mezencefalona u nukleus rafe magnus (NRM) produžene moždine inhibišu  ascendentno provodjenje bolnih signala iz zadnjih rogova kičmene moždine (budući da ovi neuroni daju projekcije u zadnje rogove kičmene moždine), pa se periakveduktalna siva masa označava i kao endogeni centar za analgeziju (električna stimulacija ovog regiona daje analgeziju).

Pokazano je da je ova struktura bogata opiatnim receptorima. Prirodni ligandi za opiatne receptore su endogeni opioidni peptidi (enkefalini, endorfini i dinorfini); produkuju se u mnogim regionima mozga, uključujući i periakveduktnu sivu masu; pretstavljaju najsnažnije endogene inhibitore bola. Transmiteri: EAA

Locus Coeruleus (LC) - Noradrenergički neuroni. Nalazi se uz 4. komoru. Projekcije u razlučite regione CNS-a. Descendentna vlakna inhibišu nociceptivnu aktivnost  na nivou zadnjeg roga KM. Noradrenergički neuroni inhibišu transmisiju bolnih impulsa na nivou kičmene moždine (što je podstaklo ispitivanja efekata kombinovanog davanja narkotika i klonidina - agonista -adrenergičkih receptora u terapiji bola).

Kontrola (neurotransmiteri)
Snažan inhibitor ulaznih bolnih informacija je serotonin (lokalizovan u substanciji želatinozi). (objašnjava analgetičko dejstvo  antidepresiva, npr. amitriptilina, koji onemogućavaju preuzimanje serotonina iz sinapse i tako potenciraju njegove efekte). Kolokalizovani mnogi neurotransmiteri (CGRP, EAA)


Prema lokalizaciji bol može biti: kutani (nastaje kao rezultat delovanja bolnih stimulusa na kožu i potkožno tkivo); duboki somatski  (nastaje u dubokim telesnim strukturama kao što su pokosnica, mišići, tetive i krvni sudovi); visceralni (nastaje pri podražaju slobodnih nervnih završetaka u visceralnim organima); parijetalni (nastaje kao posledica oštećenja unutrašnjih organa koja zahvataju i serozne opne); reflektovani (bol koji nastaje u unutrašnjim organima, a oseća se na površini tela koja ne odgovara topografski položaju tog organa); objašnjava se činjenicom da se grane visceralnih vlakana za bol i vlakana koja prenose bolne impulse s kože priključuju na iste neurone drugog reda, tako da jako podražena visceralna vlakna prenose impulse i na vlakna koja inervišu kožu i funkcionalni ili psihogeni (ima sve odlike bola koji je nastao usled organskog poremećaja, ali se fizički uzrok ovog bola ne može dokazati, pa se njegovo nastajanje pripisuje psihi ili emocijama).

Fiziološki razlikuje se od dodira. Ima protektivnu funkciju. Upozorava na potencijalno oštećenje. Prolaznog je karaktera. Dobro je lokalizovan. Jasno definisan stimulus odgovor obrazac
        
Klinički (patološki) bol “pathological” – povezan sa inflamacijom, neuropatijom. Povezan sa perifernom i centralnom senzitacijom. Bol traje duže nego stimulus. Bol se oseća u nepovredjenim regijama.

Odgovor na bol sadrži fiziološku i psihosocijalnu komponentu. Fiziološka komponenta podrazumeva aktivaciju simpatikusa i oslobadjanje kateholamina iz srži nadbubrega usled čega se krv usmerava ka vitalno važnim organima, raste frekvenca srčanog rada, povećava se snaga srčane kontrakcije, povećava se frekvenca disanja, mišićna napetost, dolazi do mobilizacije energetskih zaliha u mišićima (kako bi se obezbedila glukoza), zenice se šire. U isto vreme dolazi do relativnog smanjenja aktivnosti parasimpatikisa, što uslovljava gubitak apetita, mučninu, povraćanja, da bi zatim došlo do povećanja aktivnosti parasimpatikusa i vraćanja vrednosti izmenjenih fizioloških parametara (srčane frekvence, pritiska itd.) na onaj nivo na kojem su se nalazili pre pojave bola. Ovakva reakcija odgovara bolu koji je intenzivan i kratak. Ako bol perzistira, ili se ponavlja, razvija se adaptivni odgovor, koji karakteriše smanjenje aktivnosti simpatikusa.

Percepcija bola zavisi od predjašnjeg iskustva (npr. negativno iskustvo može pojačati strah anksioznost i konsekutivno reakciju na bol); kulturoloških faktora (muškarci retko plaču javno zbog bola koji osećaju), faktora sredine (sportista znatno lakše podnosi povredu za vreme takmičenja).
« Last Edit: 07-03-2008, 15:14:27 by Bred »


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2019 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana