posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Manje štete ćete imati od maslaca (putera) nego od margarina  (Read 2732 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline kalito

  • Strucni
  • Ambiciozni clan
  • *
  • Posts: 51

ako se sve više govori o štetnosti hidrogenizovanih masti, koliko mogu da primetim, one su još uvek veoma zastupljene u  svakodnevnoj ishrani. Naravno, ne mažu svi margarin na hleb, ali hidrogenizovane masti su zastupljene u mnogim proizvodima. Pre svega u pecivu, kolačima, tortama, konditorskim proizvodima, prelivima, namazima... Nažalost čak i u onim proizvodima koji nose (sada već previše eksploatisanu) oznaku ,,zdrava hrana".

 

Verovatno ste primetili da se u skoro svim dnevnim novinama može pročitati i recept za neko jelo. Ima naravno i onih časopisa koji se isključivo bave kulinarstvom pa su recepti njihov osnovni ili jedini sadržaj. Dok prelistavam dnevne novine volim da bacim pogled i na predloženi recept. Ti recepti mi ponekad posluže kao inspiracija za neko jelo. Malo ih preradim  (neke malo više), ubacim zdravije sastojke i dobijem jelo po svojoj meri i ukusu. Ponekad (doduše retko) naiđem i na recepte koji su o.k. i u svom originalnom obliku.

Pre neki dan prelistavala sam baš jedan od tih časopisa namenjenih ljubiteljima kuvanja.
Prepun recepata ali i fotografija jela, pita, torti... Kada vidite sve te fotografije čini vam se da već možete da osetite miris i ukus. Još ako ste gladni dok to sve posmatrate, krene vam voda na usta. Dakle, sjajne fotografije! Recepti su već druga priča. Nema kolača za koji ne treba minimum pet jaja a količine margarina idu do neverovatnih 400 g! Pomislih - jadni krvni sudovi koji moraju na račun čula ukusa da pretrpe toliku količinu transmasti!

Možda se pitate zbog čega su hidrogenizovane masti na lošem glasu? Često mi to pitanje postavljaju i prijatelji jer znaju da se ,,naježim’’ kad se spomene margarin. Obično se to dogodi kada mi neko od njih kaže kako je napravio fantastičnu tortu ili kolače. Onda krene diktiranje recepta... i eto margarina!

Neću da vas zamaram sa hemijom, ali evo ukratko kako nastaju hidrogenizovane, odnosno transmasti.
Transmasti se stvaraju u laboratoriji na veoma visokim temperaturama u okviru procesa u kom se vodonik dodaje ulju kako bi ono bilo čvršće. Prilikom pretvaranja tečnih ulja (bilo kog ulja!) u čvrste masti jedan deo nezasićenih masnih kiselina se pretvara u zasićene (potpuna hidrogenizacija) a drugi prelazi iz cis- u trans- oblik (delimična hidrogenizacija).
Sada dolazimo do suštine priče, tj. zbog čega su ove masti štetne?
Mnogobrojne kliničke studije su pokazale da je povećan unos transmasnih kiselina povezan sa povećanim rizikom od nastanka ateroskleroze i infarkta srca. One remete metaboličke procese i funkcije esencijalnih masnih kiselina i podstiču nagomilavanje masti u organizmu. Dovode do porasta štetnog LDL holesterola a SNIŽAVAJU zaštitni HDL holesterol. Nepovoljno utiču i na trigliceride je povećavaju njihovu koncentraciju u krvi. Prema tome, uticaj transmasnih kiselina je mnogo nepovoljniji od efekta zasićenih masti! Istina, i zasićene masti podižu nivo lošeg holesterola ali za razliku od transmasti bar ne snižavaju zaštitni holesterol.
Drugim rečima, manje štete ćete imati od maslaca (putera) nego od margarina. Dokazano je da gram industrijski proizvedenih trans masti (npr. margarina) u poređenju sa uzimanjem zasićenih masnih kiselina (npr. putera) ima čak deset puta veći štetni efekat na oboljenja srca i krvnih sudova!
Osim toga, transmasne kiseline dovode do insulinske rezistencije, odnosno do smanjivanja osetljivosti ćelija našeg organizma na delovanje insulina, čime se povećava rizik za nastanak tipa 2 dijabetesa. I na kraju, unos trans masti povećavaju rizik za nastanak nekih kancerogenih oboljenja kao što su rak debelog creva i dojke.
Ako se zna da sto grama margarina prosečno sadrži 12 g trans masti, a da je preporuka da se u jednoj porciji jela ne nađe više od 0,5 g ovih masnoća, onda je jasno zbog čega je oprez više nego poželjan.

Zbog svih štetnih efekata danas su mnoge zapadnoevropske zemlje, posebno one skandinavske, odlučile da zakonski regulišu i kontrolišu sadržaj trans masti u namirnicama.
Danska je prva zemlja u svetu koja je još 2003. donela zakon o dozvoljenoj količini ovih masti u namirnicama.
U našoj zemlji nažalost još uvek ne postoji ovakav zakon.

I šta da vam kažem na kraju, nego da pažljivo čitate deklaracije proizvoda. A kad poželite da napravite neki kolač ili tortu, probajte kokosovo ulje kojim ćete postići sličnu teksturu kao i sa margarinom a neće se ,,buniti’’ ni vaši krvni sudovi. Naprotiv.



http://www.zdravahrana.com/blog-nutricioniste/bezite-od-hidrogenizovanih-masti.html


 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2019 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana