posao spisak apotekacenovnik lekovakontakt

Author Topic: Genetski modifikovana hrana - za i protiv  (Read 3694 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Offline hulio_salinas

  • GodFather
  • Magistar daktilografije
  • ***
  • Posts: 5122
  • Gender: Male
  • Don Michael Corleone
Genetski modifikovana hrana - za i protiv
« on: 05-01-2007, 09:13:45 »

Genetski modifikovana hrana - za i protiv
Izvor: Krstarica.com



O hrani se danas raspravlja žučno i često kao nikada pre; lavinu polemika pokrenula je genetski modifikovana hrana, koju je moguće proizvoditi zahvaljujući brojnim otkrićima iz oblasti biotehnologije, grane nauke koja doživljava procvat na početku XXI veka. "Naoružani" novostečenim znanjem o DNK, naučnici širom sveta eksperimentišu sa genetskim kodom biljaka i životinja, stvarajući nove vrste i po želji birajući njihove osobine. Doskora nezamisliva stvar se već desila: ukrštanje biljaka i životinja. Iako niko to nije, barem javno, uradio, lako je zamisliti i slične eksperimente sa ljudima, čiji genetski kod bi mogao da bude "obogaćen" genima biljaka i životinja.

Istraživanja su uglavnom usmerena ka proizvodnji genetski modifikovane hrane, koja u naučnoj javnosti ima podjednaki broj pristalica i protivnika. Razlozi koji idu u prilog proizvodnji ovakve hrane veoma su jasni, ali posledice koje bi takva hrana mogla da izazove nisu ispitane, jer je tako nešto i nemoguće predvideti u laboratorijskim uslovima. Pošto se genetski modifikovane vrste već uzgajaju, može se reći da je eksperiment izašao iz okvira laboratorija, a da prethodno nije jasno utvrđeno koliko daleko eksperiment može da ode, na koji način se kontroliše i kolika će teritorija, pa samim tim i populacija, biti obuhvaćena njime.

Kada je reč o protivnicima genetski modifikovane hrane, kao i onima koji nisu u potpunosti protiv takve ideje, ali zagovaraju vrlo oprezno postupanje, argumeti se odnose na uticaj ovakve hrane na ljudsko zdravlje, što nije ispitano, niti je dokazano da je tako nešto nedvosmisleno bezopasno. Takođe, pominju se i mogući negativni uticaji na prirodno okruženje, promene ekosistema, ali i moralne dileme. Iako zagovornici genetski modifikovane hrane tvrde da opasnost po zdravlje ne postoji i da kod ljudi koji su uzimali takvu hranu nisu uočeni nikakvi zdravstveni problemi, iz suprotnog tabora upozoravaju na to da je prošlo premalo vremena od početka uzgajanja i korišćenja genetski modifikovanih vrsta i da je pravo pitanje kakvi će biti rezultati na duže staze.

Uticaj na prirodno okruženje i ekosisteme je malo bolje istražen, a već sada je moguće reći da je on negativan, jer se ugrožavaju prirodne vrste, koje mogu u potpunosti da nestanu, bilo zbog povećane smrtnosti, bilo zbog prirodnog (spontanog) ukrštanja sa genetski modifikovanim vrstama. Istraživanja u Velikoj Britaniji pokazala su da se smrtnost insekata povećava u okruženju genetski modifikovanih biljnih kultura; primer su pčele koje su se hranile na poljima repice genetski izmenjene tako da proizvodi prirodan insekticid koji ubija gusenice i insekte koji su se hranili larvama koje su rasle na genetski modifikovanim usevima.

Moralne dileme su povezane s odnosom bogatih i siromašnih država i ulogom koju multinacionalne korporacije mogu da odigraju u produbljivanju već postojećeg predubokog jaza. Iako pristalice genetskog inženjeringa tvrde da nove vrste, koje obezbeđuju veće prinose ili daju više mesa, predstavljaju rešenje za problem gladi i siromaštva, malo ko je potpuno uveren u to. Već sada multinacionalne firme u velikoj meri finansiraju i kontrolišu istraživanja, te patentiraju nove vrste. Ono što je do sada bilo zajedničko vlasništvo svih najednom postaje privatni posed bogate manjine, zaštićen patentom od slobodnog korišćenja.

S obzirom na ovakvu tendenciju i logiku krupnog kapitala, čiji je jedini, ili makar najvažniji, imperativ profit, malo je verovatno da će nove vrste biti besplatno ustupljene siromašnim zemljama. Verovatniji je scenario po kome se patentirano seme nudi po visokoj ceni, koju siromašni ne mogu da plate. Nove biljne i životinjske vrste, koje bi mogle da reše problem gladi ili da ga bar znatno umanje, na taj način ostaju van domašaja onih kojima su najpotrebnije, pa takvima preostaje uvoz genetski modifikovane hrane, to jest gotovih proizvoda, koji su rasli i prerađivali se negde drugde; tako siromašne zemlje, već zavisne od dobre volje bogatih, postaju još zavisnije, ovog puta isključivo od privatnih proizvođača hrane, koji ne samo da proizvode hranu već proces kontrolišu u potpunosti patentiranjem gena, semenja, biljnih i životinjskih vrsta i herbicida.

Iako danas postoji izbor između genetski modifikovane i organske hrane, pitanje je da li će takav izbor postojati kada količina useva izmenjenih vrsta dostigne kritičnu tačku koja počinje da znatno ugrožava prirodne biljne i životinjske vrste i da izaziva njihov nestanak. Iako naučnici i zagovornici ideje unutar državnih institucija odbacuju ovakve kritike i strahove, pozivajući se na humanost, moral i dobrobit čovečanstva, brojni politički, ekonomski i vojni skandali, primeri zloupotrebe nauke i negativni efekti globalizacije na siromašne regione nikom ne ulivaju nadu da će genetski modifikovana hrana doneti nove i svetlije perspektive.

O dobrobiti i svetlim perspektivama govore zagovornici biotehnoloških istraživanja u oblasti proizvodnje hrane. Oni ističu da postojeće izmenjene biljne vrste daju i tri puta veće prinose, a da nove životinjske vrste mogu da daju više mesa ili mleka; i ne samo to; kombinovanje gena različitih vrsta rešava i problem regiona gde je klima glavna prepreka za povećanje proizvodnje hrane. Jedan od primera je unošenje gena riba iz hladnih mora koji ih štiti od niskih temperatura u genetski kod krompira, koji na taj način postaje otporan na mraz. Već pomenuti zasadi repice pokazuju da je moguće stvarati biljke koje proizvode enzime kobne po štetočine, pa se na taj način smanjuje ili potpuno ukida potreba za korišćenjem pesticida i insekticida; tako dobijena hrana će, kažu neki naučnici, biti zdravija i od organske hrane, koja, iako proizvedena bez upotrebe zaštitnih sredstava, ipak raste u sredini koja je manje ili više zatrovana.

Kada je reč o zdravlju ljudi, korist može da bude i neposredna, jer je moguće zamisliti i vrste koje proizvode prirodne vakcine ili insulin, kao i vrste koje će biti obogaćene većim sadržajem željenih vitamina i minerala. Braneći genetsko izmenjivanje, pristalice ističu da se takav proces odvija hiljadama godina, od trenutka kada je čovek počeo da pripitomljava životinje i bavi se poljoprivredom. Već 8.000 godina traje proces ukrštanja, koji je za rezultat imao nove vrste koje je čovek upotrebljavao u ishrani. Ipak, ovakva argumentacija ne može da bude prihvaćena; ukrštanje se odvijalo prirodnim putem, a ne u laboratorijskim uslovima, i bez svesnog menjanja genetskog koda. Priroda je bila ta koja je odlučivala koje će vrste da prežive i ona je regulisala krajnji ishod ukrštanja. Igrati se Boga, slažu se mnogi, opasno je, jer su rezultati nepredvidivi.


Offline Smrda

  • Daktilograf pocetnik
  • ***
  • Posts: 3039
  • Gender: Female
  • i tako......
Odg: Genetski modifikovana hrana - za i protiv
« Reply #1 on: 06-01-2007, 12:25:31 »
ja sam protiv....
em sto bas ne verujem da je zdrava....
em sto bre....ni paradajz iz staklenca nema ukus kao ciganski jabucar,
a kamo li da ga jos i modifikuju!!!

Offline AquArius

  • .. sfumato ..
  • Daktilograf pocetnik
  • ***
  • Posts: 3329
  • Gender: Female
  • AnAnymous
Odg: Genetski modifikovana hrana - za i protiv
« Reply #2 on: 06-01-2007, 13:24:48 »
Genetski modifikovana hrana kao rizik po zdravlje ljudi

EKO-KONFERENCIJA 2000
EKOLOŠKI POKRET GRADA NOVOG SADA
Ass mr sci Maja Nikolić
Medicinski fakultet Niš, Institut za zaštitu zdravlja u Nišu
Preglednl rad

UVOD

Korišćenjem biotehnologije u poljoprivredi i medicini, naročito sredinom 80'-tih i početkom 90'-tih godina, nastali su brojni genetski modifikovani (GM) organizmi i njihovi proizvodi.

GM biljke se proizvode u laboratorijama tako što se genetski materijal (samo gen ili čitava DNK) neke vrste ubacuje u DNK poznatih biljnih kultura. Na ovaj način unutrašnja genska struktura modifikovane biljke zauvek je izmenjena, a željena osobina prenosi se na naredne generacije.

Velika američka kompanija Monsanto je bila važan učesnik u stvaranju semena GM žitarica i mahunarki. Dve ekonomski najznačajnije tehnologije proizvodnje GM semena koje je razvio Monsanto su:

    * tehnologija uvođenja Bacillus thurigiensis (Bt) gena, kojom biljke počinju da proizvode sopstvene pesticide i tako uništavaju štetočine koji ih napadaju i
    * tehnologija uvođenja gena rezistencije na glifosat, kojom se stvaraju semena rezistentna na glifosat (Roundap), herbicid koji proizvodi Monsanto.

Iako u stručnim krugovima postoje velika neslaganja u vezi ekoloških, zdravstvenih i društveno-ekonomskih posledica upotrebe genetski modifikovane hrane, namirnice nastale genetskim inžinjeringom uveliko se proizvode i upotrebljavaju širom sveta.

CILJ RADA

Cilj rada je bio da se prikažu i analiziraju objavljeni podaci o zdravstvenim posledicama upotrebe genetski modifikovanih namirnica. Prikazana gledišta treba da doprinesu boljem informisanju stručne javnosti radi pravovremenog uspostavljanja, kontrole rizika od upotrebe GM namirnica kod nas, budući da ona za sada ne postoji u našoj zemlji.
PREDNOSTI I MANE KORIŠĆENJA GENETSKI MODIFIKOVANIH NAMIRNICA

Zagovornici biotehnologije navode da nema dokaza da GM organizmi nepovoljnije deluju na životnu sredinu ili ispravnost namirnica u odnosu na njihove konvencionalno uzgajane kopije i ističu da su GM biljke veoma korisne za savremeni svet. GM biljke sa genima Bt smanjuju potrebu za pesticidima - npr. GM krompir zahteva 40% manje insekticida od krompira dobijenog tradicionalnim uzgajanjem. GM kukuruz sadrži manje mikotoksina fumonizina. GM biljke, kao otporne na herbicide, smanjuju potrebu za oranjem, što sprečava eroziju zemljišta.. Takođe, povećanjem prinosa žitarica sprečava se krčenje šuma u potrazi za novim plodnim površinama i, što je najvažanije za zemlje u razvoju, ubrzava ekonomski razvoj i rešava problem gladi.

Prehrambeni proizvodi dobijeni biotehnologijom mogu popraviti kvalitet osnovi namirnice, npr. njen ukus i sastav. Za nerazvijene zemlje posebno je korisno gajenje pasulja otpornog na patogene, virus-rezistentne papaje, Bt pamuka, kao i pirinča obogaćenog vitaminom A. U skoroj budućnosti treba očekivati i krompir koji apsorbuje manje ulja pri prženju, kukuruz i soju sa povećanim sadržajem proteina, paradajz sa svežijim ukusom, kao i slađe jagode.

Izvesna je i proizvodnja vakcina za oralnu primenu koje bi proizvodile GM a koje bi bile jeftinije, lakše za čuvanje i manje stresogene za upotrebu od dosadašnjih, a koristile bi se za prevenciju dijareje, kolere i hepatitisa B.

Na drugoj strani, za mnoge istraživače i javno mnenje proizvodnja GM hrane (tzv. Frankeštajn hrane) je neprihvatljivo poigravanje sa prirodom.

Prirodni sadržaj cijanida u kasava krompiru štiti ga u zemljištu tako da on dobro napreduje. Ređim oranjem javljaju se ekološki i agronomski problemi: u proleće zemljište je hladnije i time se otežava razvoj biljke, a dolazi i do denitrifikacije azota u zemljištu. Takođe, proizvodnja Bt kukuruza nije dovela do očekivanog smanjenja upotrebe pesticida, a po nekima GM biljke koje su rezistentne na herbicide čak mogu trostruko uvećati njihovu upotrebu. Naime, poljoprivrednici, misleći da su im biljke tolerantne na herbicide, koriste sredstva za zaštitu bilja mnogo liberalnije.

ALERGIJSKE (HIPERSENZITIVNE) REAKCIJE NASTALE UPOTREBOM GENETSKI MODIFIKOVANE HRANE

Genetskim inžinjeringom mogu se preneti alergeni iz namirnica sa poznatim alergogenim sposobnostima (kikirikija, oraha, školjki i riba), na namirnice za koje se pretpostvlja da su sigurne. Npr. alergen iz brazilskog oraha prenet je u soju kako bi se poboIjšao proteinski sadržaj što je od značaja za ishranu životinja. In vitro i testom kožne probe je potvrđeno da je GM soja reagovala sa IgE osoba koje imaju alergiju na Brazilski orah, što znači da bi te osobe reagovale alergijski (možda i fatalno) na soju.

U budućnosti proteini će biti ubacivani u biljke ne samo iz dosadašnjih poznatih izvora alergena (školjke, mlečni proizvodi i koštunjavo voće), već i iz biljaka svih vrsta, bakterija i virusa, čija je potencijalna alergogenost retka ili nepoznata.

Mada sve biljke sadrže materije koje su potencijalni alergeni za ljude, GM žitarice su novi varijeteti kod kojih promena genoma žitarica može dovesti do neželjenih promena proteina žitarica, koji postaju jači alergeni. Ozbiljnija ispitivanja alergogenosti GM biljaka nisu do danas urađena. Uz to, do danas nauci nisu poznati pouzdani načini određivanje da li će dati protein delovati alergogeno ili ne, osim testova sa serumima uzetih od osoba alergičnih na taj protein.

Pozitivnim propisima mora se regulisati da svaka GM namirnica mora biti deklarisana, kako bi osetljive osobe mogle da je izbegavaju.

TOKSIČNI UTICAJI GM NAMIRNICA

Žita koja sadrže toksin Bacillus thurigiensis (Bt) mogu delovati štetno na ljudsko zdravlje.

Skoro polovina (44%) gusenica Lepidoptera hranjenih u laboratoriji isključivo listovima mlečike na koje je bio nanet polen Bt kukuruza umrlo je za 4 dana. Polen GM žita može se širiti insektima i vetrom na velike daljine: polen se obično prenosi na daljinu od oko 180 m, ali ga pčele i vetar mogu preneti i nekoliko desetina km daleko. Širenjem polena 1 od 100 biljaka u nekom polju može postati GM hibrid.

Takođe, dokazano je da udisanje toksina Bt dovodi do smrtonosnih infekcija pluća kod miševa, a najbliži srodnik Bt je B. anthracis, što može biti od zdravstvenog značaja.

Bt toksin pojedinačno je ispitan i za eventualne alergijske mogućnosti testiranjem na 6 različitih vrsta nono3ra, ali dobijeni rezultati nisu razjasnili nedoumice.

Dokazano je da Bt toksin iz GM kukuruza može da prodire u zemljište. Uticaj na tlo i insekte koji nisu cilj delovanja nisu još uvek dokazani.

Aminokiselina triptofan u većini zemalja registrovana je kao dijetetski dodatak. Japanska kompanija Showa denko proizvodila je triptofan upotrebom bakterija stvorenih genetskim inžinjeringom i prodavala ga u SAD. Posle nekoliko meseci kod hiljade ljudi utvrđen je S. eozinofilijske mialgije sa neurološkim simptomima. Najmanje 1500 ljudi je trajno onesposobljeno, a 37 je umrlo. Iako kompanija nije želela saradnju sa stručnjacima američke vlade, dokazano je da je toksični sastojak iz GM bakterije, i to u količinama mnogo manjim od količina triptofana koji nije dobijen GM, izazvao navedeno obolenje.

Stvaranje toksina, čak i u minimalnim količinama, može imati dugotrajne posledice na zdravlje ljudi. Akumulacija novih metabolita u gajenim biljkama može povećati mogućnost za pojavu toksičnih rizika.Neke kultivisane biljke kao što su krompir i paradajz i normalno stvaraju visoko toksične hemijske materije u lišću, a GM mogu nastati novi ili neočekivane supstance čije toksične koncentracije nisu poznate.

U svakom slučaju ne bi trebalo dozvoliti upotrebu GM prehrambenih proizvoda bez rigoroznih proba njihove toksičnosti.

REZISTENCIJA NA ANTIBIOTIKE


Geni rezistentni na antibiotike koriste se u nekim GM biljkama kao markeri genetske transformacije. Oni se ubacuju pored željenog gena u biljku radi lakšeg uočavanja osobine koja treba da se nasledi, npr. mogućnost stvaranja insekticida u lišću. Uprkos uveravanjima stručnjaka da geni rezistencije ne mogu izaći iz biljke, česta upotreba ovih marker gena, može dovesti od egzacerbacije pojave rezistencije na antibiotike, tj. smanjivanja efikasnosti antibiotika u budućnosti. Realna je mogućnost da se geni iz biljke "premeste" u mikroorganizme zemljišta, a kako bakterija lako prihvata gene antibiotske rezistencije, kasnije i u patogene bakterije. Ili, gen antibiotske rezistencije mogao bi iz hrane da se prebaci u bakterije u organima za varenje.

Neke zemlje iz Evropske Unije zauzele su stav da antibiotik rezistentne markere definitivno treba ukloniti iz GM semena zbog eventualnog rizika po zdravlje. Međutim, i dalje iz većine GM žitarica u svetu (posebno u SAD) ovi markeri nisu uklonjeni.

KANCEROGENI EFEKTI


Studijom slučaj-kontrola, koja je sprovedena u Švedskoj od 1987 - 1990. god. dokazana je povezanost između upotrebe jednog od najprodavanijeg herbicida u svetu - glifosata i non-Hodgkin limfoma. U 1998. god. preko 112.000 t glifosata upotrebIjeno je u svetu, posebno u Aziji za zaštitu pirinča. Međutim, u većini zemalja Azije, ne postoje nacionalni standardi za rezidualne ostatke glifosata, a monitoring ove hemikalije u namirnicama se ne radi. Do sada su već dokazani brojni toksični efekti glifosata, iako proizvođači tvrde da on nije štetniji za zdravlje od soli ili kafe npr.

Biohemičar A. Pustzai izneo je tvrdnju da GM krompir oštećuje imuni sistem pacova i utiče na njihov rast. On je dokazao i intestinalne promene kod pacova hranjenih ovakvim krompirom.

Veštački uneti genetski elementi mogu da prokrijumčare i neželjene gene u ćeliju (genom) domaćina, što može dovesti do mutagenih i kancerogenih posledica. Ipak, nisu retke i tvrdnje, da se eventualni rizik nakon primene GE ne razlikuje bitno od rizika koji može nastati genetskom manipulacijom biljaka tokom tradicionalnog gajenja.

MERE KOJE SE PREDUZIMAJU

Zbog nedostatka argumenata i rasprava o tome šta podrazumevati pod GM hranom međunarodni protokol o biološkoj sigurnosti namirnica nije donet na sastanku u Kartageni, 1999.

Pod pritiskom javnosti neke evropske zemlje i Japan uvele su obavezno deklarisanje za neke ili sve proizvode koji se zasnivaju na biotehnologiji i ograničile njihovu upotrebu. Mnogi stručnjaci su protiv sugerisanja koji je najmanji dozvoljeni nivo kontaminacije (npr. ispod 1%). Britansko Udruženje Lekara zatražilo je moratorijum za gajenje GM žitarica, ali je Vlada to odbila i predložila istraživanja o eventualnim zdravstvenim rizicima upotrebe GM namirnica. Prihvaćeno je pravo potrošača da upotrebljavaju hranu koja nije GM, ali i pravo proizvođača da je prave. Vlade Francuske, Austrije, Grčke i Luksemburga zabranile su uvoz GM žitarica čak i uz dozvolu EU. FDA još uvek nije izmenila svoj stav o bezbednosti upotrebe GM hrane, koji je usvojen 1992., pre svega iz materijalnih razloga (U 1999. god. u SAD trgovina kukuruzom procenjena je na 20 biliona $), tako da u SAD još uvek ne postoji obaveza deklarisanja GM proizvoda). Zemlje u razvoju tek uvode zakonske propise koji se odnose na biološku sigurnost namirnica, a obzirom na činjenicu da će u narednih 5 godina najviše GM žita biti uzgajano upravo u tim zemljama (pre svih u Brazilu, Indiji itd.), ove zemlje su najugroženije ovim problemom.

Sigurno je da mere koje se preduzimaju radi obezbeđenja biološke ispravnosti GM namirnica ne mogu biti efikasne bez odgovarajućeg institucionalnog i pojedinačnog angažovanja na nacionalnom i međunarodnom nivou.

Proizvođači treba da obrate veću pažnju na zdravstvene i ekološke posledice upotrebe GM hrane i da više ulažu u istraživanja iz ove oblasti. Naučnici uključeni u ovakva istraživanja treba da objavljuju svoje rezultate u naučnim publikacijama, a ne putem medija. Potrošači treba da shvate da je nemoralno prema budućim generacija apsolutno neprihvatanje tehnologije koja može rešiti problem gladi u svetu.

ZAKLJUČAK


   1. Rizik po zdravlje koji nastaje upotrebom GM biljaka je neizvestan. Akutni i hronični uticaji na zdravlje i životnu sredinu ne mogu se isključiti, a pre svega se sumnja na alergogenost i toksičnost GM namirnica, kao i posledice izazvane promenama sastava hrane.
   2. GM organizmi se mogu ponašati neočekivano i menjati se i mutirati u narednim generacijama, te je neophodno sprovoditi njihov monitoring od proizvodnje do upotrebe.
   3. Deklarisanje namirnica koje su GM je neophodno sa zdravstvenog i ekološkog aspekta.
   4. Kako se radi o veoma ozbiljnom i nedovoljno poznatom problemu, stručno-naučna javnost u našoj zemlji mora na vreme zazuzeti stav o eventualnoj upotrebi genetski modifikovane hrane.

Preuzeto sa :  UZP (http://www.consumer.org.yu/index.htm?http://www.consumer.org.yu/saveti/hrana/ge/ekons1.htm)

 

ALIMS :: Ministarstvo zdravlja :: Farmaceutska komora :: RFZO :: Farmaceutski fakultet
Sajt info: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: Disclaimer
Tekstovi objavljeni na ovom sajtu su autorsko delo i zajednicko vlasnistvo vlasnika www.farmaceuti.com sajta i autora tekstova. Dalja distribucija tekstova dozvoljena je iskljucivo u nekomercijalne svrhe i uz jasno citiranje izvora i autora poruke, kao i internet adrese na kojoj se original nalazi. Za sve ostale vidove distribucije, obavezni ste da prethodno zatrazite odobrenje od vlasnika www.farmaceuti.com sajta ili autora teksta. Kompletnu odgovornost za sadrzaj objavljenih tekstova kao i posledice koje mogu nastati usled objavljivanja snose iskljucivo njihovi autori, ciji je pseudonim oznacen pored sadrzaja teksta.
Copyright © 2006-2020 "Farmaceuti.com", all rights reserved - sva prava zadrzana